Мощи на св. крал Стефан Урош II Милутин

NickFreak:
Sveti Sava se
upokojio 1236. godine u Trnovu, gde je sahranjen u crkvi Cetrdeset mucenika, odakle je njegove mosti kralj Vladislav preneo u manastir Milesevu. Po naredjenju Sinan-pase mosti Svetog Save su prenete u Beograd i spaljene na Vracaru 27. aprila (po starom kalendaru) 1595. godine.

Sveti Sava je bio otac autokefalnosti i Srpske i Bugarske pravoslavne crkve.
Kliknite za proširenje...

Aaaa?????
 
Pre dve godine preko fasade etnografskog muzeja u Beogradu bio je razvučen bilbord "Doček svetog kralja", pošto se tada uveliko pričalo o povratku Milutinovih moštiju u Srbiju, s tim da se nije postigla saglasnost da li da se prenesu cele, ili da se izvrši deoba i u Srbiju prebaci samo deo. Očigledno da od toga nije bilo ništa, pa me interesuje, ako neko zna, šta se ustvari desilo, da li pregovori još uvek traju, da li je ideja jpš živa, i dokle se stiglo?
 
NickFreak:
Sveti Sava se
upokojio 1236. godine u Trnovu, gde je sahranjen u crkvi Cetrdeset mucenika, odakle je njegove mosti kralj Vladislav preneo u manastir Milesevu. Po naredjenju Sinan-pase mosti Svetog Save su prenete u Beograd i spaljene na Vracaru 27. aprila (po starom kalendaru) 1595. godine.

Sveti Sava je bio otac autokefalnosti i Srpske i Bugarske pravoslavne crkve.
Kliknite za proširenje...

Bugarska crkva ima samostalnost od IX ili X veka! A ako se ne varam bugarski patrijarh imao je bitnu ulogu u Dušanovom krunisanju, ako ga nije čak i krunisao
 
Širina ktitorske delatnosti kralja Milutina neobična je za tadašnja i za sadašnja merila. Podizao je manastire ne samo u Srbiji već i u susednim državama, obavljao je porušene crkve, darivao neštedimice zadužbine i sveštenstvo. Podigao je i obnovio četrdeset i dve crkve, što je više od svih Nemanjića zajedno. Njegove dve najsjajnije zadužbine u Srbiji su: Gračanica remek delo evropske srednjovekovne arhitekture, i njegovo poslednje delo manastir Banjska (koju su Turci porušili), vrhunska građevina nenadmašene lepote građevinarstva toga doba. Milutin je, između ostalog, izgradio ili obnovio Bogorodicu Ljevišku u Prizrenu, Trojeručicu u Skoplju, Crkvu sv. Joakima i Ane i Studenici, crkve Sv. Đorđa u Nagoričinu i u Dabru, crkvu Sv. Nikite u Skopskoj Crnoj gori, itd. Gradio je zadužbine u Svetoj Gori (sazidao je glavnu crkvu u Hilandaru, proširio konake i manastir zaštitio ih čvrstim zidinama; u Solunu je podigao crkve Svete Trojice, Svetog Nikole i Svetog Đorđa, a obdario je i crkvu Svetog Dimitrija; u Carigradu je podigao crkvu u manastiru Prodromu, a u svetom gradu Jerusalimu osnovao je manastir Sv. Arhanđelasklonište za srpske hodočasnike. Na Sinaju, u manastiru Bogorodičnom podigao je hram Sv. Stefanu, kome je posvećen i manastir Banjska, a u Carigradu Milutin je podigao veliku bolnicu u kojoj je otvorena škola za učenje medicine.
Zbog velike zadužbinarske delatnosti, kao i zbog činjenice da je Srbiju podigao do vodeće balkanske sile, Srpska pravoslavna crkva kanonizovala je kralja Milutina za sveca.

http://www.srpsko-nasledje.rs/sr-l/1998/03/article-10.html
 
Slaven777:
A otkud Milutin u Danteovom Paklu?

A otkud Milutinove silne žene, uključujući i jedna devojčica?

Ne pretjerujmo.
Kliknite za proširenje...

u Danteovom paklu našao se jedan srpski vladar, ali još uvek ne postoji saglasnost ko je u pitanju, Milutin ili Dragutin, zbog već poznate smene na prestolu i kasnijeg sukoba braće. Srpski kralj u paklu se našao zbog navodnog falsifikovanja novca, pošto je srpski dinar bio gotovo istovetan mletačkom novcu, a zbog toga što su kovači i livci koji su ga izrađivali došli sa zapada, pretpostavlja se iz same Venecije. Inače, krajem devedesetih vršeno je jedno uporedno istraživanje mletačkog i srpskog novca iz tog vremena, koje je pokazalo da je srpski dinar bio kvalitetniji od mletačkog (po količini srebra u leguri), a u tekstu koji se time bavio pisalo je da je srpski dinar iz tog doba nalažen širom sredozemlja, od Kipra do Španije, a naročito u Francuskoj
 
Crni Bugarin:
Българската църква е станала автокефална през 870 година.

The Bulgarian church became autocephalous in 870.
Kliknite za proširenje...

A pa ovo baš nije jenostavno zašto imamo I i II i navodno treće Bugarsko carstvo?

1018. - 1019. vizantijski imperator Vasilije II, pokorivši Bugarsku, je degradirao Bugarsku crkvu na rang arhiepiskopije, priznajući ipak njenu autokefaliju. Na čelo Ohridske arhiepiskopije, kao i episkopija, postavljaju se Grci, koji nisu pokazivali potrebno staranje za svoju bugarsku.

Dakle kontinuitet autokefalnosti je svakako duži kod Bugara nego u Srba.
Ali politička situacija kada se Sveti Sava izborio za autokefalnost SPC su bile takve da je vladao raskol između Epirskih i Nikejskih Grka uz to je došla i provala krstaša i pad Vizantije.
U ovoj uzburkanoj vodi koristeći ovi neslogu među Grcima Sveti Sava je izvojevao priznanje za SPC od strane Nikejanskog sabora i oslobodio podčinjenosto Ohridskoj episkopiji podaci govore da je u to vreme bila velika ekspanzija rimokatoličkog uticaja na Srbiju,Bugarsku i Vizantiju uopšte.
Ovi događaji su opet podigli Barsku episkopiju u viši rang što je iskoristio Vukan Nemanjić,za proterivanje svoga brata sa Raškog prestola.
U tom periodu koliko znam Sveti Sava je zatražio i priznanje za BPC od Nikejaca.
Inače ne znam zašto bi ga uopšte u Bugarskoj slavili i zašto je "primopredaja lekovitih mošti" urađena prema dogovoru noću zbog straha od naroda u Trnovu koji su Savu doživljavali kao svog sveca.


I dalje stoji da sam upotrebio lošu terminologiju.


Što se tiče kunisanja Stefana Dušana od strane Bugarskog patrijarha moglo je biti samo simbolično između Bugara i Srba jer je Bugarska izgubila rat i pala pod vlast Srbije.
A jedina punopravna je bila Carigradska patrijašija ni srpska ni bugarska koja je takođe pala pod vlast Srba.

Sa padom Drugog carstva, Trnovska katedra je potpala pod upravu Carigradske patrijaršije u rangu mitropolije. Ohridska arhiepiskopija se našla pod vlašću Grka fanariota i ugasila se 1767. Doba robovanja pod Turcima donelo je teška iskušenja po verski, kulturni i privredni život i nacionalni identitet bugarskog naroda. Grčka jerarhija istovremeno činila sve da jelinizira Bugarsku crkvu.
 
Poslednja izmena od moderatora:
NickFreak:
Što se tiče kunisanja Stefana Dušana od strane Bugarskog patrijarha moglo je biti samo simbolično između Bugara i Srba jer je Bugarska izgubila rat i pala pod vlast Srbije.
A jedina punopravna je bila Carigradska patrijašija ni srpska ni bugarska koja je takođe pala pod vlast Srba.
Kliknite za proširenje...

Сръбски фантазии...

Serbian fantasies...
 
Poslednja izmena od moderatora:
vujadin:
Не српске, него Фрикове.
Kliknite za proširenje...

A kolega pa to nas bar čini sličnim,ti nosiš u sebi fantazije i moral jednog predratnog monarhističkog društva čije vrline cenim više od ovih današnjih.
Otišao si i poneo teret svoje ideologije van,skidam kapu.

To što ti se ponekad suprodstavim ne znači da te ne cenim ali to me i dalje ne čini Frikom već takvim Nickom:)
 
vujadin:
Не српске, него Фрикове.
Kliknite za proširenje...
@vujadin

Da li si kolegu sa korisničkim imenom NickFreak namerno oslovio ovako?

I da li znaš značenje ove reči?

NickFreak:
Така че отговорът не остава нищо повече, аз ви предлага начин да се обясни, но няма връзка, поздравителни:bye:
Kliknite za proširenje...
Prevod: srpski/engleski!?
 
Poslednja izmena:
NickFreak:
A kolega pa to nas bar čini sličnim,ti nosiš u sebi fantazije i moral jednog predratnog monarhističkog društva čije vrline cenim više od ovih današnjih.
Otišao si i poneo teret svoje ideologije van,skidam kapu.

To što ti se ponekad suprodstavim ne znači da te ne cenim ali to me i dalje ne čini Frikom već takvim Nickom:)
Kliknite za proširenje...

Извињавам се, али како да те ословим, кад тако пише у твом надимку?
 
Crni Bugarin:
Сръбски фантазии...

Serbian fantasies...
Kliknite za proširenje...

Ne baš u potpunosti fantazije. Nakon poraza kod Velbužda i pogibije cara Bugarska je bila otvorena za srpski prodor i osvajanja, što pak nije usledilo, već je postavljen na presto srpski čovek, odnosno Srbija je imala uticaj na unutrašnja dešavanja u Bugarskoj. Ipak, pojedini autori tvrde da je Bugarska pala pod vlast Srbije, i to ne domaći, već strani, uglavnom Nemci, a postoji čak i jedna nemačka karta koja Srbiju dušanovog vremena prikazuje kako svojim istočnim granicama zalazi daleko u Bugarsku
 
Rechke:
Ne baš u potpunosti fantazije. Nakon poraza kod Velbužda i pogibije cara Bugarska je bila otvorena za srpski prodor i osvajanja, što pak nije usledilo, već je postavljen na presto srpski čovek, odnosno Srbija je imala uticaj na unutrašnja dešavanja u Bugarskoj. Ipak, pojedini autori tvrde da je Bugarska pala pod vlast Srbije, i to ne domaći, već strani, uglavnom Nemci, a postoji čak i jedna nemačka karta koja Srbiju dušanovog vremena prikazuje kako svojim istočnim granicama zalazi daleko u Bugarsku
Kliknite za proširenje...

И още сръбски фантазии. Сръбски завоевания в България, "сръбски човек" на българския престол, влияние във вътрешните работи на българската държава... Това е националистическа сръбска хипер-интерпретация. След 1330 Сърбия не отнема територии от българското царство. Сръбският поставеник цар Иван Стефан управлява само 8 месеца преди да бъде детрониран от българската аристокрация и заместен от цар Иван Александър, който остава на престола за дълги 40 години. Сръбско вмешателство във вътрешното управление на българското царство по времето на Иван Александър на практика няма. "Подчинена" България дава легитимност на Сърбия на Стефан Душан чрез династически брак и ключово участие в издигането на сръбските църковен и владетелски институт. Между другото, сръбската царска идеология от периода на Душан до голяма степен представлява копиране на по-старата българска царска и патриаршеска традиция.

Yet another Serbian fantasies. Serbian conquests in Bulgaria, "Serbian man" on the Bulgarian throne, influence in the internal policy of the Bulgarian state... This is nationalistic Serbian hyper-interpretation. After 1330 Serbia didn't make territorial acquisitions of lands of the Bulgarian Empire. The Serbian protege tsar Ivan Stefan ruled only 8 months before his dethronement, organized by the Bulgarian nobility, and the enthronement of tsar Ivan Alexander, who ruled for 40 years. In practice there wasn't Serbian interference in internal Bulgarian policy during the rule of Ivan Alexander. "Subjugated" Bulgaria gave legitimacy to Stevan Dushan's Serbia through a dynastic marriage and key participation in raising of the status of Serbian church and ruler's institutions. By the way, the Serbian tsarist ideology from the period of Dushan to a significant degree is an imitation of the older Bulgarian ruler's and church tradition.
 
Poslednja izmena:
Car Dušan se potpisivao punopravno u pismima Papi i dokumentima
carem Srba Bugara Grka i Albanaca.
Izgleda da je uspeo da falsifikuje potpis i da to promakne Papi i ostalim državnicima i vladarima njegovog vremena.

Dakle Car Stefan Dušan je lažni Car Šćepan Mali.

Jer ovo sa nije Srpska fantazija odgovara pa da idemo
na ono Bugari=Makedonci to ti je jedino interesantno:confused:
 
Житије Краља Милутина. 8 наставака

МЕСЕЦА ОКТОБРА ДВАДЕСЕТ ДЕВЕТИ ДАН, ЖИТИЈА И ДЕЛА БЛАГОЧАСТИВОГА И ХРИСТОЉУБИВОГА И СВЕТОРОДНОГА, МОЋНОГА И САМОДРЖАВНОГА СА БОГОМ ГОСПОДИНА КРАЉА СТЕФАНА УРОША ( ЗВАНОГА МИЛУТИНА 1282 – 1321 ), ПРАУНУКА СВЕТОГА СИМЕОНА НЕМАЊЕ, НОВОГА МИРОТОЧЦА СРПСКОГА, И УНУКА ПРВОВЕНЧАНОГА КРАЉА СТЕФАНА, И СИНА ВЕЛИКОГА КРАЉА СТЕФАНА УРОША
ВЛАДИКО ОЧЕ БЛАГОСЛОВИ
УВОД
Слава Ти, бесконачно и неописано име Христе, и опет ћу ја недостојни рећи: Слава Ти! једини Боже наш, који си над свима и свега, слава Ти! Јер Ти требајући спасења човечјега говориш у Твоме светоме еванђељу, говорећи: " Не дођох позвати праведнике, но грешнике на покајање " ; и опет: " Нека се просвети светлост ваша пред људима, и да угледају ваша добра дела и прославе Оца вашега, који је на небесима". Да, колико је добро да свако ревнује добрим, што је завештано Тобом у божаственим списима. Јер Богоотац и пророк Давид рече: " Почетак речи Твојих је истина" ; дела руку Твојих су небеса, она ће погинути, а Ти сам јеси и године Твоје не завршавају се". Јер рече: Пророци проповедаше, апостоли научише, мученици исповедише, а ми поверовасмо Теби, Богу нашему, који се јавио у телу. Јер Твојим доласком засија светлост нама грешнима који седимо у тами, и нама који смо ослепили, преосвећење срдачним очима и пут спасења заблуделим, а по њему идући, нећемо свратити на оштре или развраћене путеве, знајући да си Ти нада сваком створењу, богатство убогих, светлост омрачених, слобода робовима, проштење грешницима, исцељење онима који болују, здравље хромима, снага раслабљенима, лепота грубима, неисказан разум онима који су у недоумици. Шта ли ћу рећи, или шта да проговорим? Којим ли начином да исповедим Онога који је изнад сваког исповедања? Јер божаствени апостол Павле и васељенски учитељ јавља о овом говорећи, јер рече: " Ко разуме ум Господњи, или ко му би саветник? А о нашем спасењу додао је: " Или ко му прво даде, и да му се неће вратити? Јер у Њега је све, и кроз Њега је све". А ми вазљубљени јављајмо духовне речи, по више духовно слушајући истога апостола, јер каже:" духовнима треба духовно јављати". А ја грешни дужник сам вама, неситим зајамницима духовнима, који хоће од мене да узму дуг са каматом. Но ако се усуђујем молити због те наде, не жалим што ћу од вас бити позван на одговорност. Јер сам богатога Владике добронадежни слуга. Зато ме не треба оставити, но молим чекање док ми се не даде реч разума. Јер ако сам све надмашио гресима, но знам наду онима који се уздају и Спаситеља грешнима, молим Твоје милосрђе, и полажем моја падања у грех на множину Твојих милосрђа. Знам да праведнике љубиш и грешне милујеш, Владико свију Господе. Јер рече: " Помози ме, и услишаћу те". Зато молим незлобиво Твоје човекољубље и убеђујем Тебе слаткога Исуса, слуга Владику, рoб цара. Јер цар је, али добар је; Владика, но ипак милостив. Даруј ми од неисцрпнога Твога извора благодати духовне, да ускипе у мени струје силе светога Твога и животворећег Духа, износећи пиће животне воде, речи Твојих божанских списа. Јер рече:" И опиће се од обиља дома твога, и потоком хране твоје напојићеш их", тако да ће свакоме који слуша узвеселити душу, ум и мисао. Јер због имена силе Твоје и почео сам оно што је напред у овом спису житија добропослушљивих слугу Твојих, које узвелича Твоја моћна благодат у отаџбини њиховој, дарованој им од Тебе, међу којима је први почетак и наставник њихов преподобни отац Симеон Немања, и доброплодна грана његова изданка, угодник славе Твоје и светилник своје отаџбине земље српске, господин наш и учитељ, служитељ трисијанога Ти божаства, архијереј кир Сава. Јер они Ти послужише у овом животу, а на висинама са анђелима ликују. Од њихове телородне природе би и овај господин мој благочастиви краљ Стефан Урош, њихов пород и васпитање, чији ћу похвални живот, ја грешни Данило, покушати исповедити, колико ми буде даровано од Тебе, Владико мој Христе Спаситељу. Ради слушања свима који се Тебе боје, и још који љубе име Твоје. Јер његовом доброподатљивом руком храњен сам био од младости моје, па ми грешноме није лако да оставим толике његове милости и љубазне поуке према мојој грешности. Теби, Спаситељу мој, узашиљући хвалу и о овом ћу почети говорити.
Овај благочастиви и христољубиви господин мој превисоки и крепки и самодржавни краљ Стефан Урош, био је син славних родитеља, великога српскога краља Уроша и матере своје христољубиве Јелене. Јер овај младић био је Богу мио од своје младости, означен Духом благодати, силе Владичине. Ово дете породи премудрост, задоји благодат, а узрасте свети Дух. Сама десница силе Владичине венча његову главу венцем који не вене и даде га као многосветли светилник својој отаџбини, који напредује Божјим промислом, да се прослави богоугодним делима и да сабере оно што је расточено од његове отаџбине. Добар пастир умних оваца целе своје области, и њихов добри учитељ и наставник, ненаситни зидатељ божаствених цркава, и не само зидатељ, но и палих цркава обновитељ, у намери да све приведе ка истинитој вери, тако да се прочуло његово име у све народе и царства, и ради толике лепоте његове телесне и лепога изгледа, тако да су многи околни цареви желели љубав са њиме, слушајући за целомудрени смисао његов. Због овога блаженога нека се не зачуди наш ум слушајући, да су га овако волели такви силнога имена цареви, када га поштоваху царском љубављу и умножаваше му неисказане царске дарове, и да се многи силни покораваше њему, јер Бог крепки и Владика, цар света заволи га; зато га и они заволеше. Но довде говоривши скратићемо реч, а даље ћемо се трудити да изнесемо искушења овога благочастивога и христољубивога, колико многе напасти поднесе у својој младости од многих страних царева и од осталих других, које ћемо - ако Бог благослови - изнети у овоме спису, и како га Бог од њих ослободи, и Његовом помоћу одоле им свима, превазиђе њихове зли мисли и моћно сруши њихове сујемудрене гордости.
Пошто је прошло неко време од смрти благочастивога родитеља његова, великога краља Уроша, и пошто је његов царски престо примио вазљубљени његов син благочастиви краљ Стефан Драгутин; о томе свему смо указали у напред писаном њихову житију. После овога овај благочастиви краљ Стефан Урош прими престо краљевства даром од вазљубљенога му брата краља Стефана Драгутина. Узрастом је био млад, а благодаћу Божјом веома висок, и цела богољубива отаџбина његова красила се и веселила се због њега, унапред видећи да ће у дане његове поживети у доброј вери и чистоти, и да ће се јавити страшни непријатељима својима, свима чудни. Јер рече: " Засијаће у његове дане правда и множина мира". Јер пророк Исаија каже: " И даћу мач у руке његове и сасећи ће тела својих противника". И пророк Давид: " И поклониће му се сви земаљски цареви, и сви народи служиће му ". И исти: " Рука моја помоћи ће му, и мишица моја укрепиће га и сасећи ћу од лица његова непријатеље његове и победићу оне који га мрзе; јер ја положих првенца и висока над земаљским царевима". Тако по истини усхте предобри Бог да рашири државу његову отаџбину, као што је то и до сада свима видљиво.
У те дане видела се српска земља обузета у великој тесноти и умањена, јер држава грчкога царства сизаше до места званога Липљан, и овом је царству расла снага, тако да је хтела узети целу област отаџбине овога христољубивога, па чак и њега самога да има као послушнога слугу. Јер не разумеше, да они који хоће да наследе туђе, да ће ускоро бити лишени и свога. Јер неће дати Господ жезла на уделу своме. И овај благочастиви и христољубиви господин мој превисоки краљ Стефан Урош помоли се Господу Богу у умиљењу срца свога и руке своје подигавши ка небеској висини, рече: " Боже бесконачни, милосрдни и најмилосрднији Владико свега, Господе, коме се клања свако колено небесних и земаљских и најдоњих, знам Тебе брза у милости и богатога у милосрђима; јер сваки који се узда у Тебе, неће отпасти од своје молбе; знам да се без Тебе не завршава ни дело, ни реч, јер кроз Тебе све постаде што је видљиво и невидљиво; и Тобом " цареви царују и силни власти држе". У Тебе уздајући се, имам смелости и на Тебе надајући се, побеђујем. Јер " на Тебе се уздаше наши оцеви, уздаше се и избавио си их; ка Теби вазваше и спасли су се; у Тебе се уздаше и не постидеше се". Тако Владико мој, Господи Исусе Христе погледај и на државу отаџбине моје даровану ми Тобом, и на мене грешнога роба својега. А они који се хвале на ову малу државу моје власти, у намери да је разграбе и мене роба Твога озлобе, њихове мисли и вештине брзо распи, да не кажу моји непријатељи: " Прогутасмо га ". А ја недостојан призивајући Твоје име, пожурих се да саберем расточено у наследству државе моје, прослављајући Твоје пресвето име у све дане мога живота." И после овога заповеди да се саберу сви његови војници, и када је ово било, и узевши молитву и благослов од свога архијереја светитеља и целога освећенога сабора свештеничког лика, и подигавши се са својом силом, пође у државу области грчкога царства, у околне пределе, а то су ови, које ћу казати: прво узе оба Полога са њиховим градовима и са облашћу, и град главни Скопље, потом Овче Поље и Злетово и Пијанац. Такве све земље узе у почетку свога доласка на престо, и приложи их ка држави отаџбини својој, и славу и богатство такве државе измени у богатство и славу своју, велможа и народа свога. Сви грађани и бољари са чашћу среташе овога благочастивога, и са страхом и трепетом припадаше ка његовим ногама, и клањаше се њему, гледајући у њему истинитога цара, који је дошао са великом силом на њихову победу. Умиривши сва та места у један скуп и прогна све оне који су чинили метеже и буре, и опет се врати са свечаношћу и великолепном славом у своју државу ка своме царском престолу Богом дарованом му, веселећи се и радујући се у Господу своме.
А она зломислена и лукава властела државе грчке, прогнани од овога мога господина из те области, коју узе, отишавши са великим понижењем у свети и славни град Константинопољ звани Цариград, тадашњем цару Палеологу,
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
„Sveti kralj Milutin – svetac ili tiranin u zlatnom oklopu?“
Odgovora
7
Pregleda
315
Casual Observer
Casual Observer
Nina
“Stojte galije carske” -večni stihovi pesnika Milutina Bojića
Odgovora
7
Pregleda
242
Casual Observer
Casual Observer
Nina
Zamak Peleš u kom su se venčali kralj Aleksandar i kraljica Marija
Odgovora
4
Pregleda
267
Redmond
Redmond

Back
Top