Гамбино
Elita
- Poruka
- 18.452
- Leopold II, kralj Belgije (vladao 1865–1909), lično je kontrolisao Slobodnu Državu Kongo od 1885. do 1908.
- Kongo nije bio belgijska kolonija u početku, već lična privatna svojina Leopolda II.
- Cilj je bio eksploatacija resursa — naročito kaučuka i slonovače.
- Režim je bio ekstremno brutalan, sa sistematskim mučenjima, sakaćenjima, silovanjima i ubistvima.
- Lokalno stanovništvo bilo je prisiljeno na rad; ako nisu ispunjavali kvote, kazne su uključivale sečenje šaka, ubistva članova porodice, spaljivanje sela.
Procene broja mrtvih:
- Nema preciznih podataka jer su Leopoldovi ljudi uništavali dokumentaciju.
- Istoričari i istraživači daju različite procene, od 1 miliona do 15 miliona mrtvih.
- Najčešće korišćena brojka je oko 10 miliona mrtvih (oslanjajući se na rad Adama Hochschilda i drugih savremenih autora).
- Broj od 20 miliona se povremeno pominje u publicistici, ali nema čvrstu naučnu osnovu — to bi bilo više od tadašnje procenjene ukupne populacije Konga.
Ево прегледа ко су чинили тај машинеријски апарат терора у Конгу:
1.
- Леополд је основао Force Publique (Јавна сила) — војну и полицијску силу састављену од европских официра и афричких плаћеника.
- Ти европски официри, често из Белгије, али и Италије, Шведске, Француске и Британије, били су директно одговорни за терор:
- Наређивали су бичевања, масакре, узимање талаца, па чак и **сечење руку као доказ да су убили „непослушне“.
- Постоји мноштво писама и сведочанстава о садистичком понашању појединих официра.
2.
- Ово су били афрички војници, често из других делова Африке, регрутовани или отети и приморани на службу.
- Присиљавани су да спроводе Леополдова наређења, под претњом смрти.
- Морали су да доносе одсечене десне шаке као доказ да су убили „бунтовника“ — што је довело до тога да су убијали и недужне жене и децу само да би испунили квоту.
3.
- Леополд је одобрио лиценце приватним концесионим компанијама да експлоатишу ресурсе (нпр. ABIR, Anversoise).
- Ти службеници су користили Force Publique да присиле људе на сакупљање каучука.
- Профити од каучука били су огромни — и ишли директно у касу Леополда и тих компанија.
4.
- Иако су постојале извештаји и сведочења, европска јавност је дуго затварала очи, јер је Белгија имала корист од профита.
- Тек касније, крајем 19. и почетком 20. века, британски конзули и мисионари (нпр. Роџер Каземент) почели су да објављују доказе и фотографије.
Закључак:
Леополд II је био архитекта система, али зверства су чинили конкретни људи:
- Европски официри и чиновници, мотивисани похлепом и расизмом.
- Афрички плаћеници, присиљени на сурову службу.
- Функционери концесионих компанија, који су гледали само профит.
- И шира европска јавност, која је предуго ћутала.