- Poruka
- 4.066
Сећам се још увек зиме 95-е, био сам први разред, ишао поподне у школу и враћао се колима у пола 5. Десетак дана су кола или већ била пуна постера или би ишли до странке да их отац покупи. А онда после вечере дође ујак и онда брашно, вода, четке и оду у мрак. Једно време је постер у скоро природној величини био на вратима предсобља, док се мајка једног дана није препала кад је излазила из купатила па је решено да се постер скине. 10 година на зиду дневне собе била су залепљена три постера, редом црвени, плави, бели (један од њих је био са слоганом љубав вера нада, заборавио сам остале). Из неког разлога пре две године их је скинуо и сад на зиду зврји светла површина. Безвезе. Како год, није случајно у Паланци на власти СПО био до летос.
Данас на сајму десило се да сам био на штанду Српске речи баш кад и Вук, те сам се угурао ту да узмем аутограм и сликам се са човеком. Искрено, још увек сам изненађен његовом позитивном појавом (да ме познајете и ви бисте се зачудили).
Мало је сад људи које познајем а да су уз СПО, а и од њих већина критикује политику странке. Међутим код свих њих запазио сам неки посебан поглед, жељу не за бољим већ за поштеним.
Упознавши Вука једноставно осећам да нисам погрешио што сам први глас дао баш њему. Жао ми је само што отац није био ту да потврди да није џабе изгубио десет година.
Пре пар година свратио је до Паланке и Веља. Сликао сам се и са њим. Утисак који је оставио (та енергија, коју свако од нас зрачи) био је поприлично слаб.
Рибљу чорбу не слушам од кад сам видео Бору. Човек је тотална супротност од слике коју сам створио о њему.
И тако дођох и до теме. Врло мало СПО-оваца познајем који зраче негативном енергијом. Имао сам џукца који је мрзео СПС-овце. И имао је непогрешив осећај по том питању. Како који прође путем он да изгине дерући се на огради. На остале само лане који пут, по дужности.
Интересује ме животно искуство других чланова овог форума по питању те унутрашње енергије (битних и небитних) људи, и колико вас је сигурно да имате прави утисак о особама којима сте дали глас.
Данас на сајму десило се да сам био на штанду Српске речи баш кад и Вук, те сам се угурао ту да узмем аутограм и сликам се са човеком. Искрено, још увек сам изненађен његовом позитивном појавом (да ме познајете и ви бисте се зачудили).
Мало је сад људи које познајем а да су уз СПО, а и од њих већина критикује политику странке. Међутим код свих њих запазио сам неки посебан поглед, жељу не за бољим већ за поштеним.
Упознавши Вука једноставно осећам да нисам погрешио што сам први глас дао баш њему. Жао ми је само што отац није био ту да потврди да није џабе изгубио десет година.
Пре пар година свратио је до Паланке и Веља. Сликао сам се и са њим. Утисак који је оставио (та енергија, коју свако од нас зрачи) био је поприлично слаб.
Рибљу чорбу не слушам од кад сам видео Бору. Човек је тотална супротност од слике коју сам створио о њему.
И тако дођох и до теме. Врло мало СПО-оваца познајем који зраче негативном енергијом. Имао сам џукца који је мрзео СПС-овце. И имао је непогрешив осећај по том питању. Како који прође путем он да изгине дерући се на огради. На остале само лане који пут, по дужности.
Интересује ме животно искуство других чланова овог форума по питању те унутрашње енергије (битних и небитних) људи, и колико вас је сигурно да имате прави утисак о особама којима сте дали глас.
)
Ne,vec ne volim da me neko proziva po pitanju godina....
