Cranberry
Primećen član
- Poruka
- 875
Ovo ne moze a da ne natera suze na oci
-
- Popularno:
- I datum rođenja je bitan
- Detalji teške saobraćajke na Novom...
- Đuro Macut ne govori mnogo, ali kad...
- Biraj pametno 😏
- Od januara moguća naplata putarine i na...
- Beč postaje čuvar sećanja na genocid –...
- Mini suknje i natezanje
- Dizel mali viljuskar
- Sve više Kirgistanaca u Srbiji
- Vučić opet pominjao otcepljenje...
MOJ OTAC
- Začetnik teme Jennifer Jennin
- Datum pokretanja
Listao sam forum Krstarice pa sam slučajno naišao na ovu temu... Pažljivo sam je pročitao jer me je dotakla. Vidim da ima pozitivnih i negativnih iskustava sa očevima.
Moje je jedno od negativnih.
Ja sam student. Moj otac je ugledan u svojoj profesiji, profesor, ali lekar po struci.
Sav je pristojan i pun poštovalja prema drugima. Svi ga hvale. Sav je kao "faca", "ljudina" i tako dalje.
Inače je skoro 2 decenije stariji od majke, tokom ovih godina ne shvatam šta oni rade zajedno jer mi deluje da je sa njom ušao u vezu samo zato što je ona mlađa, i samim time bila slađa kada je on bio već gospodin profesor.
Imaju dvoje dece, ja sam jedno... I kako me je iskustvo vremenom naučilo, ne interesujemo mi njega, nego dođemo kao mamina neka zanimacija jer je ona htela decu, pa eto joj neka ih ima.
Mislim da je on sa mojom majkom samo radi seksa i druženja.
Tako da me kroz život nije ništa naučio, čak je bio sebičan, oštar i manipulativan. Sve što sam naučen i školovan je platila majka iz svojega džepa, kao i odeću, i ponekad malo džeparca.
Uvek je nešto vikao "ja to nisam imao kada sam bio mlad"... Nikada nije šutnuo loptu sa mnom... nikada me naučio neki red... nikada pitao da li imam devojku... mogao bih pisati još.
Kada sam imao maldalačkih problema, ignorisao ih je. Pravio se da je sve u redu. Nikada me nije posavetovao niti pitao da li sam dobro.
Nakon što je prošlo neko vreme, ako me ljudi vide sa njime, a ne znaju da mi je otac kažu da sam mu unuk.
Ne shvatam zašto je moja mama još uvek sa njime. Sada je star, i ispada da je on njoj teret. Mada je uvek i bio jer je ona uvek kuvala, spremala i radila dok je on govorio da ne zna da se snađe u tome i tome, pa je tako izbegavao obaveze. Ali je ipak zahtevao da moram da jednoga dana upišem isti fakultet, istu struku... inače mu nisam sin. Nisam upisao. Tako da me je vređao da mu nisam sin itd. Mada sam to video kao nešto očekivano jer je uvek imao neke zahteve i pored toga što nije ništa pružao za uzvrat. Valjda ga je mrzelo da radi određene stvari, pa je koristio fazone poput "to moraš zbog toga" da bi me naveo da uradim određenu stvar umesto njega.
Kada sam se kao mali žalio kod brata od tetke da me to i to čini nesrećnim, onda je tetka pokušala da razgovara. Zatim se posle nekoga vremena tata izvikao kako "pričam okolo"... Kako sam naivan i glup jer pričam drugima naše privatne stvari. A ja nisam imao nisakim da razgovaram, pa samo morao nekako da se ispucam. Od tada sam uvek bio "crna ovca", "neko od nepoverenja", "glup" i uvek se u mene sumnjalo da nešto radim iza leđa.
Još uvek živimo u istoj kući jer namam para da se odvojim i čekam krav fakulteta i daj bože neki posao kako bih pokušao sam sebi da krojim sudbinu.
Moje je jedno od negativnih.
Ja sam student. Moj otac je ugledan u svojoj profesiji, profesor, ali lekar po struci.
Sav je pristojan i pun poštovalja prema drugima. Svi ga hvale. Sav je kao "faca", "ljudina" i tako dalje.
Inače je skoro 2 decenije stariji od majke, tokom ovih godina ne shvatam šta oni rade zajedno jer mi deluje da je sa njom ušao u vezu samo zato što je ona mlađa, i samim time bila slađa kada je on bio već gospodin profesor.
Imaju dvoje dece, ja sam jedno... I kako me je iskustvo vremenom naučilo, ne interesujemo mi njega, nego dođemo kao mamina neka zanimacija jer je ona htela decu, pa eto joj neka ih ima.
Mislim da je on sa mojom majkom samo radi seksa i druženja.
Tako da me kroz život nije ništa naučio, čak je bio sebičan, oštar i manipulativan. Sve što sam naučen i školovan je platila majka iz svojega džepa, kao i odeću, i ponekad malo džeparca.
Uvek je nešto vikao "ja to nisam imao kada sam bio mlad"... Nikada nije šutnuo loptu sa mnom... nikada me naučio neki red... nikada pitao da li imam devojku... mogao bih pisati još.
Kada sam imao maldalačkih problema, ignorisao ih je. Pravio se da je sve u redu. Nikada me nije posavetovao niti pitao da li sam dobro.
Nakon što je prošlo neko vreme, ako me ljudi vide sa njime, a ne znaju da mi je otac kažu da sam mu unuk.
Ne shvatam zašto je moja mama još uvek sa njime. Sada je star, i ispada da je on njoj teret. Mada je uvek i bio jer je ona uvek kuvala, spremala i radila dok je on govorio da ne zna da se snađe u tome i tome, pa je tako izbegavao obaveze. Ali je ipak zahtevao da moram da jednoga dana upišem isti fakultet, istu struku... inače mu nisam sin. Nisam upisao. Tako da me je vređao da mu nisam sin itd. Mada sam to video kao nešto očekivano jer je uvek imao neke zahteve i pored toga što nije ništa pružao za uzvrat. Valjda ga je mrzelo da radi određene stvari, pa je koristio fazone poput "to moraš zbog toga" da bi me naveo da uradim određenu stvar umesto njega.
Kada sam se kao mali žalio kod brata od tetke da me to i to čini nesrećnim, onda je tetka pokušala da razgovara. Zatim se posle nekoga vremena tata izvikao kako "pričam okolo"... Kako sam naivan i glup jer pričam drugima naše privatne stvari. A ja nisam imao nisakim da razgovaram, pa samo morao nekako da se ispucam. Od tada sam uvek bio "crna ovca", "neko od nepoverenja", "glup" i uvek se u mene sumnjalo da nešto radim iza leđa.
Još uvek živimo u istoj kući jer namam para da se odvojim i čekam krav fakulteta i daj bože neki posao kako bih pokušao sam sebi da krojim sudbinu.
Jennifer Jennin
Elita
- Poruka
- 19.731
žao mi je...
Jennifer Jennin
Elita
- Poruka
- 19.731
zamišljam da je negdje na nebu, spokojan, gdje ga ništa ne boli, gdje ni za šta ne brine...gdje ne osjeća našu tugu...gdje do njega sa zemlje dopiru samo topli zraci naše velike ljubavi...
osjećam kako nas čeka...ali želi da to potraje dugo, dugo
osjećam kao da je i gore otišao prije svih nas da nas i gore jednom dočeka u toplinu svoga zagrljaja
osjećam kako nas čeka...ali želi da to potraje dugo, dugo
osjećam kao da je i gore otišao prije svih nas da nas i gore jednom dočeka u toplinu svoga zagrljaja
melita-m
Ističe se
- Poruka
- 2.733
Sve bih ovo da potpišem i zapišem sa malom ogradom. Tvoj je bio takav da ga pamtiš po dobru, ja bih svome poželela mirno more ma gde da je, samo da me oslobodi snova, da me oslobodi da više o njemu nikad ne razmišljam, koliko daš, toliko treba i da dobiješ. Da mi je samo znati zašto sanjam oca a nikad ga nisam imala.
Jennifer Jennin
Elita
- Poruka
- 19.731
neki očevi ne pokažu ljubav, al ne znači da je u njima nema
tatabatina nikica
Početnik
- Poruka
- 1
Kao vecina vas ovde...i ja sam ostala bez tate...iznenada...kazu da je tako lakse nego da je bio bolestan....nije...nikad i nece biti...niti su to stvari za poredjenje...u oba slucaja je tesko...bio je covecina...sto se pokazalo i brojem ljudi koji su mu dosli na sahranu...iako vec odrasla nedostaje mi kao detetu...i samo jedan deo od mnogobrojnih pisama koje mu pisem...
Tebi je to bilo smesno..da se ne lazemo I meni je..jer sam mislila da to ne moze nikada da se desi..bar ne tebi…I meni samim tim da te izgubim.Vise se ne smejemo..bar ne zajedno..jer te ovde vise nema…mozda se ti tamo negde smejes sa nekim drugim..kad bi mogao da mi das samo jedan mali znak..da postojis tu negde..da mogu svima da kazem eto!rekla sam vam! Sta god da je…dosta mi je blo bez tebe…hocu sada da se vratis..
Tebi je to bilo smesno..da se ne lazemo I meni je..jer sam mislila da to ne moze nikada da se desi..bar ne tebi…I meni samim tim da te izgubim.Vise se ne smejemo..bar ne zajedno..jer te ovde vise nema…mozda se ti tamo negde smejes sa nekim drugim..kad bi mogao da mi das samo jedan mali znak..da postojis tu negde..da mogu svima da kazem eto!rekla sam vam! Sta god da je…dosta mi je blo bez tebe…hocu sada da se vratis..
Jennifer Jennin
Elita
- Poruka
- 19.731
ja sam ubijeđena u ponovni susret
to sam "shvatila" jednog dana, stojeći pored njegovog groba
jednostavno, to je jedino normalno rješenje...ponovni susret...inače je sve besmisleno
nemoguće je da tolika ljubav samo NESTANE
Cranberry
Primećen član
- Poruka
- 875
Kako je sve ovo poznato....
i ja sam ubedjena u ponovni susret. Morala sam sebe da ubedim da cemo ponovo biti jednom zajedno, moj calac i ja, kad god. Drugacije ne moze. Drugacije ne bih mogla da preguram ni jedan jedini hbeni dan, ni sat ni minut bez njega.
Pakao, eto sta je.
srce andjela
Veoma poznat
- Poruka
- 14.262
ovo su divne reci...isto sve to i ja zamisljam
posle svih onih muka i bolova...znam da je na nebu i da ga nista ne boli...i znam da me cuva
Jaca023
Elita
- Poruka
- 15.519
...sanjala sam ga pre neko vece.
Bio je nasmejan i raspolozen.
Tako volim kada ga sanjam, nedostaje mnogo.
Bio je nasmejan i raspolozen.
Tako volim kada ga sanjam, nedostaje mnogo.
gost 274070
Domaćin
- Poruka
- 4.803
Juce me odvezao u bolnicu, cekao me dok sam obavila sve pretrage, smarao se sa mnom dok sam primala infuziju, kuvao mi cajeve, donosio mi za jesti, oprao kola...
aja63
Ističe se
- Poruka
- 2.290
I znam da je uvek uz mene i da će uvek biti, kao što je bio i za celog ovozemaljskog života i uvek.Kada posustanem, osećam da je tu, on svoju devojčicu nikada napustiti neće, niti će ona posumnjati da ga nema.Moj večiti idol, moj ponos, moja dika, moja sreća, moja zvezda vodilja- moj tajo Savicaovo su divne reci...isto sve to i ja zamisljam
aja63
Ističe se
- Poruka
- 2.290
Juce me odvezao u bolnicu, cekao me dok sam obavila sve pretrage, smarao se sa mnom dok sam primala infuziju, kuvao mi cajeve, donosio mi za jesti, oprao kola...
Blago tebi sa takvim ocem
Kapetan Dusan Radovic
Domaćin
- Poruka
- 4.644
Da vam ispricam jednu pricu, ne morate mi verovati. I meni samom deluje tako. Moj pokojni deda je umro 1999. god. A 2005 god. moja tetka (njegova cerka )se lecila od raka dojke (odstranili su joj dojku) a ujedno je te godine dobila otkaz u firmi i ostala bez ikakvih sredstava za zivot. Moja majka (njena rodjena sestra) je pomagala u novcu, davala je za preglede, odlaske u Kragujevac i za implant ( 700 e ) no to nije bitno. Jedan dan je tetka dosla kod majke jako zbunjena i ispricala sta joj se dogodilo. Taj dan je u bolnici primila hemio terapiju, dosla je kuci i legla u krevet posto je imala mucninu i povracanje usled tih hemio terapija. I dok je lezala u krevetu neko je pokucao na vrata kuce i otvorio ih. Tetka je ustala i izasla u hodnik a pred vratima je stajao deda obucen u neku njegovu omiljenu jaknu i pantalone. Tetka je pricala da nije osecala nikakav strah. Kaze da je on gledao nekoliko sekundi i zatvorio vrata. Onda je tetka posle par trenutaka istrcala napolje ali nikog nije bilo ispred kuce. Sutradan se digla i otisla u crkvu da zapali svecu.
Blonde Platinee
Zainteresovan član
- Poruka
- 106
I moj otac je umro,nedavno ali,ja nemam ovaj osecaj. Nisam od onih koji ridaju uz misli '' i on sve to nikad nece videti'' . Imam jak osecaj, tacnije nepojmljivo mi je da ga nema,i znam da sve vidi i da ce uvek biti prisutan ,da mogu da mu pricam ali,kao sto sam rekla tad..najvise me boli sto ce proci toliko dugo vremena kad cu moci da ga cujem da mi kaze nesto nazad.
Kapetan Dusan Radovic
Domaćin
- Poruka
- 4.644
Moj otac je umro 2007 god. dok sam ga reeanimirao. Gledao sam ga u samrtnickom hropcu kako plavi i kako krklja i na kraju umire. Ja i majka smo ostali sami da zivimo, brat se ranije ozenio i zivi sa suprugom u njenoj kuci. I pre dve godine, secam se, bilo je leto i negde oko 2 sata ujutro, lezao sam u polusnu ali sam pritom bio svestan svega, i cuo sam njegov glas kako je izgovorio moje ime. Nisam to hteo da pricam majci da je ne bih plasio ali mi je ona kasnije sama ispricala kako je lepo cula korake u kuhinji i sobi. Dakle, smrt ne znaci odsustvo duse. Ona znaci samo odsustvo tela. Nasi pokojni su tu pored nas i gledaju nas i misle na nas. Ja imam osecaj da cale uopste nije mrtav.
Jennifer Jennin
Elita
- Poruka
- 19.731
već sam gore napisala, pa evo ponavljam:
ja sam ubijeđena u ponovni susret
to sam "shvatila" jednog dana, stojeći pored njegovog groba
jednostavno, to je jedino normalno rješenje...ponovni susret...inače je sve besmisleno
nemoguće je da tolika ljubav samo NESTANE
da ovako ne mislim, ne bih mogla podnijeti pomisao: NIKAD VIŠE
ne, ne bih mogla
ovako znam da koračam prema mjestu gdje nas on čeka
i znam da svaki korak moram obojiti srećom i radošću, jer bi on to HTIO
i da bi htio da moj korak traje što duže
poslednjom porukom za moj rođendan je rekao sve što mi želi
duša moja...nekad to nosim sa sjetom...nekad me neki detalj potrese
al gura se
Cranberry
Primećen član
- Poruka
- 875
Gura se...mora se...ali je pakleno u pm
nedostaje mi jezivo
Jennifer Jennin
Elita
- Poruka
- 19.731
sve znam
ja sam uspjela neki zid napraviti...da bih gurala dalje, kad me misli poklope, otjeram ih...ne mogu se spuštati više u taj bol
kao da otupim
al desi se nešto nenadano...kad misliš da si taman ojačao i krenuo dalje...neki detalj me pomjeri iz ležišta, i opet je sve živo, ta strahota, kao da se juče desilo
Jennifer Jennin
Elita
- Poruka
- 19.731
U dane radosne, praznične
kad sve oko tebe pjeva
i zove da se raduješ s njima
dušu tuga kao oklop zarobi
niti se pravo raduje
niti pravo tuguje
raspeta između uspomena
i zova života...
kako ne mogu da shvate
da ne mogu više
da to nikad više
za mene neće biti isto
i da krišom jecam
u ove dane praznične
kad me ne vide
kad sve oko tebe pjeva
i zove da se raduješ s njima
dušu tuga kao oklop zarobi
niti se pravo raduje
niti pravo tuguje
raspeta između uspomena
i zova života...
kako ne mogu da shvate
da ne mogu više
da to nikad više
za mene neće biti isto
i da krišom jecam
u ove dane praznične
kad me ne vide
Prje svega, pozdrav svima. Procitala sam sve vase proce i dobro se isplakala, pa sam pomislila da ce mi biti lakse,ako i ja nesto napisem.
Ja sam imala 11 mjeseci kad je moj otac poginuo. Ne sjecam se ni kako izgleda, ne sjecam se nijednog trenutka s njim. Ono sto mi je ostalo, su samo price. Ljudi pricaju svaki dan kako je bio divan covjek, kako sam ista kao on i ponosna sam na to. Gledam vase slike, ja nemam nijednu sliku s njim, mozda mi je to i najteze.. Nije bio tu da me doceka iz skole, da pita kakav je bio prvi dan u skoli, kasnije na fakultetu.. Pitam se da li bi bio ponosan na svoju jedinu kcer, da moze da me vidi.. Tesko mi je sto nece biti tu kad se budem udavala, kad budem rodila dijete, da podjeli te sretne trenutke sa mnom.. Tesko je.. Ali sreca je sto imam majku koja bi zivot dala za mene i sto je uvijek tu.. I hvala vam sto ste otvorili ovu divnu temu..
Ja sam imala 11 mjeseci kad je moj otac poginuo. Ne sjecam se ni kako izgleda, ne sjecam se nijednog trenutka s njim. Ono sto mi je ostalo, su samo price. Ljudi pricaju svaki dan kako je bio divan covjek, kako sam ista kao on i ponosna sam na to. Gledam vase slike, ja nemam nijednu sliku s njim, mozda mi je to i najteze.. Nije bio tu da me doceka iz skole, da pita kakav je bio prvi dan u skoli, kasnije na fakultetu.. Pitam se da li bi bio ponosan na svoju jedinu kcer, da moze da me vidi.. Tesko mi je sto nece biti tu kad se budem udavala, kad budem rodila dijete, da podjeli te sretne trenutke sa mnom.. Tesko je.. Ali sreca je sto imam majku koja bi zivot dala za mene i sto je uvijek tu.. I hvala vam sto ste otvorili ovu divnu temu..
Jennifer Jennin
Elita
- Poruka
- 19.731
prvo, žao mi je...
ali...dio njega nosiš u sebi...i mama ti je veza s njim (njene uspomene)...
to što ljudi lijepo pričaju o njemu - to je ono što ti je ostavio ...to je ono što čini kao da je on i sada tu, pored tebe
a po ovome što si napisala...vjeruj, BIO BI JAKO PONOSAN NA TEBE
...na danasnji dan, negde u ovo vreme si otisao, ostavio me bez reci,
nisi stigao ni da se pozdravis, ni da jos jedan osmeh uputis, ni da cujes
koliko te volim i koliko ces mi faliti....
...punih 18 godina je proslo, 18 rana na srcu...
...zelim da znas, da te jos uvek isto volim, isto mi nedostajes, i jos uvek sam
tvoja mala devojcica dragi moj tata
nisi stigao ni da se pozdravis, ni da jos jedan osmeh uputis, ni da cujes
koliko te volim i koliko ces mi faliti....
...punih 18 godina je proslo, 18 rana na srcu...
...zelim da znas, da te jos uvek isto volim, isto mi nedostajes, i jos uvek sam
tvoja mala devojcica dragi moj tata
- Poruka
- 150
Moje otac je umro dok sam jos bila dete. Nisam ga upoznala. Cesto su me pitali da li osecam prazninu. Sebe i njih sam pitala kako da osecam prazninu zbog necega sto nisam imala i sto ne znam kako to izgleda imati oca koji brine.
