Miroslav Antić

  • Začetnik teme Začetnik teme malecka
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
PLAVA ZVEZDA

Iza šuma, iza gora, iza reka, iza mora,
žbunja, trava,
opet noćas tebe čeka čudna neka zvezda plava,
zvezda prava.

Čak i ako ne veruješ,
probaj toga da se setiš.
Kad zažmuriš i kad zaspiš, ti pokušaj da je čuješ,
da odletiš,
da je stigneš i uhvatiš i sačuvaš kad se vratiš.

Ali pazi:
ako nije sasvim plava, sasvim prava,
mora lepše da se spava, da se sanja do svitanja,
mora dalje da se luta,
trista puta,
petsto puta,
mora druga da se nađe... treća... peta...
mora u snu da se zađe na kraj sveta
i još dalje iza kraja - do beskraja.

Mora biti takve zvezde.
Što se čudiš?
Pazi samo da je negde ne ispustiš dok se budiš.
Pazi samo da se negde ne izgubi,
ne povredi.
Takva zvezda u životu mnogo znači, mnogo vredi.

Ja ti neću reći šta je ova zvezda plava,
zvezda sjajna.
Kad je nađeš - sam ćeš znati.
Sad je tajna.

Miroslav Antić
Sta mislite o ovoj pesmi?
 
:hahaha1:

Ne znam da li postavljano,ali ja sam već godinama obuzeta ovom pesmom...

Balada

Od svih si devojaka bila tiša,
zbunjena,sama neprimetna,bleda.
Ej,zašto nisi bar porasla viša,
bar viša za pola pedlja?

Jedne je noći udarala kiša
tako krvnički ko čuvari reda...
Ej,zašto nisi bar porasla viša,
bar viša za pola pedlja,

jer kada si se o drvo kraj vrata
obesila jednom u svitanja seda,
između bosih nogu i blata
bilo je razmaka samo - pola pedlja.
 
A meni je ova Mikina pesma obeležila deo mladosti :)

Nepovratna pesma

Nikad nemoj da se vracas
kad vec jednom u svet krenes
Nemoj da mi nesto petljas
Nemoj da mi hoces-neces.

I ja bezim bez povratka.
Nikad necu unatrag.

Sta ti znaci staro sunce,
stare staze,
stari prag?

Tu je ono za cim moze da se pati
Tu je ono cemu mozes srce dati.
Al' ako se ikad vratis
moras znati
tu ces stati
I ostati.

Ocima se u svet trci
Glavom rije mlako vece
Od reke se dete uci
ka morima da potece.

Od zvezda se dete uci
da zapara nebo sjajem.
I od druma da se muci
i vijuga za beskrajem.

Opasno je kao zmija
opasno je kao metak
da u tebi vecno klija
i carlija tvoj pocetak.

Ti za koren
nisi stvoren
Ceo svet ti je otvoren.

Ako ti se nekud zuri,
stisni srce i zazmuri.
Al' kad podjes - nemoj stati
Mahni rukom.
I odjuri.
Ko zna kud ces.
Ko zna zasto.
Ko zna sta te tamo ceka.
Ove su zelje uvek belje
kad namignu iz daleka.

Opasno je kao munja
opasno je kao metak
da u tebi vecno kunja
i muci se tvoj pocetak.
Ti si uvek krilat bio
samo si zaboravio.

Zato leti.
Sanjaj.
Trci.
Stvaraj zoru kad je vece.
Nek' od tebe zivot uci
da se peni i da tece.
Budi takvo neko cudo
sto ne ume nista malo,
pa kad krenes - kreni ludo,
ustreptalo,
radoznalo.

Ko zna sta te tamo ceka
u maglama iz daleka.

Al' ako se i pozlatis,
il' sve tesko,
gorko platis,
uvek idi samo napred.

Nemoj nikad da se vratis.
 
 
Mnogo mi se svidja predgovor knjige Hodajuci na rukama

" Sinu Jugu, malo drhtavom rukom jugozapadnog
vetra, amanet da na svim stvarima koje dotakne
ostavi prozirne otiske, nevidljiv
miris lepote i lelujanje poljubaca.

Da bude vitki most visoko iznad ponora, po
kojem struje i sele se nebesa, vremena
i prostori.

Da veze svet za svet gdegod se kida i raspada
I da ne zivi duznosti, nego da zivi
ndahnuca.
:heart:
 
To ne odlaze ptice.
One su utkane u vazduh.
To se rasteze pamcenje
i odnosi ih u zaborav.

Ugradjeni u vreme,
to ne starimo mi.
To se razilazi prolaznost
i odnosi nas put vecnosti.

To se ne razlece lisce.
Ono je uraslo u vetar.
To se vidici otkidaju
i gnjuraju ga u nepovrat.

Ugradjeni u prostor,
ne umiremo to mi.
To se rasteze nebo
i udise nas ka zvezdama.
 
PARIZ

1.
Ide tako covek Ulicom Monparans, da kupi u radnji, iza ugla, kod Iona, espadrile na rasprodaji, i odjednom shvati da je umro. Neki ga ljudi nešto pitaju i on odgovara. Zašto da ne? Što je najdivnije, uopšte ga ne hvata panika.

2.
Jedna plavuša, sa kojom ima zakazano u pola šest, ceka na izlazu iz metroa Edgar Kine. Covek joj kaže : Hajdemo. Odlaze zatim u njegovu grobnicu u ulici Žolive 2.

3.
Žena se dugo kupa i upotrebljava tri vrste dezodoransa. POsle toga odjednom više nece da ode iz njenog života, jer žene kasno primete ko je vec zaista mrtav.

4.
Covek se smeška. Govori joj na ceškom " Maricku Magdonovu" Petra Bezruca. Kad se stari Madon iz lova vracao kuci... i tako daje. U novim espadrilama i okupan kao za sahranu, pravi od njene kose venac i stavlja ga na svoj trbuh. Ona to zove : slovenski šarm.

5.
Pred metroom se rastaju. On kaže : Kuce, koje nikada nisu imale neku narocitu potrebu da se pentraju u visine, io nebo, koje je mnogo puta moralo da sagne glavu i da se spusti do tih krovova, to je Pariz, zar ne? Ona ga ljubi u dlan i kaže: razmislicu.

6.
Covek opet ostaje sam i polako se privikava na svoju novu, tek upotrebljenu smrt. Umesto da prede ulicu do groblja, nema ni deset koraka, i da neopaženo, bez parade, mirno legne u neku od boljih grobnica, on produžeuje u Bobino.

7.
I tu, u svojoj sad vec prevelikoj smrti, i dalje umire, mrmljajuci za Leom Fere nekakav refren takode umrlog Borisa Vijana, nekakva cetiri sada vec potpuno besmislena stiha o životu.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top