Miroslav Antić

[asurbanipal]

da li neko ima Mikinu pesmu "ja kad pijem"

I ja to trazim

 

[DeathIsAMidnightRunner]

jedan od najlepših trenutaka je bio kada mi je drugarica iz novog sada uručila koncert za 1001 bubanj, koji sam po celom beogradu tražila.
unutra stoji posveta "ovog čoveka umetnika ja znala ga i volela, jer je čovek bio, moj drug mi bio"

 

[jjjjjjjjjjjjjjjjjjjjj]

Ja sam trazila po celom Bg - u bilo koju njegovu knjigu a da nije Plavi cuperak ( jer nju imam) ali nisam uspela. I na kraju sam nasla knjigu koja se zove Svima nama od Mike Antica

 

[Neponovljiva Gracija]

Autobiografija

U obicnom sam sebe uhvatio,
pa nikad nisam to sakrivao.

Bar sam posteno kiriju platio
na ovom svetu sto sam ziveo.

Mozda sam nekome jad iscelio
i nekom u zenice sjaj namamio.

I u komsiluk zvezde doselio.
U prozor svitanja uramio.

Ako mi zivot krila skrati
i sneg u oko pocne da veje,

znam, bar se necu pokajati
sto sam umeo da se smejem.​

 

[boka094]

da a jer moze neko da mi objasni sustinu ove pesme??kako da je shvatim,sta cini sadziny?

 

[boka094]

ali jer moze neko da mi objasni sustinu ove pesme??pesma je lepa ali neka mi neko pomogne da je razumem.

 

[gost 172011]

Besmrtna

Spojler

Ako ti jave: umro sam,
a bio sam ti drag,
možda će u tebi
odjednom nešto posiveti.

Na trepavicama magla,
Na usni pepeljast trag.
Da li si ikad razmišljao
o tome šta znači živeti?

Ko sneg na toplom danu
u tebi detinjstvo kopni.
Brige...
Zar tu ima briga?
Tuge...
Zar ima tuga?

Po merdevinama mašte
u mladost hrabro se popni.
Tamo te čeka ona
lepa, al' lukava duga

I živi!
Sasvim živi!
Ne grickaj kao miš dane.
Široko žvači vazduh,
Prestiži vetar i ptice.

Jer svaka večnost je kratka.

Odjednom: nasmejani
u ogledalu nekom
dobiju zborano lice.

Odjednom: na ponekom uglu
vreba poneka suza.

Nevolje na prstima stignu.
Godine postanu sivlje.

Odjednom svet, dok hodaš
sve vise ti je ružan
i osmeh sve tiši
i tiši
i nekako iskrivljen.

Zato živi, al sasvim!
I ja sam živeo tako,
Za pola veka samo
stoleća sam obišao.

Priznajem: pomalo luckast.
Ponekad naopako.
Al nikad nisam stajao.
Večno sam išao.
Išao...

Ispred i iz svoje aorte
pozlaćeni novac trajanja
i zašij naprsla mesta
iz kojih drhte čuđenja.

I nikad ne zamišljaj život
kao uplašeni oproštaj,
već kao stalni doček
i stalni početak buđenja. Ako ti jave: umro sam,
ne brini. U svakom stoleću
neko me slučajno pobrka
sa umornima i starima.

Nigde toliko ljudi
kao u jednom čoveku.

Nigde toliko drukčijeg
kao u istim stvarima.

Pročeprkaš li prostore,
iskopaćeš me iz vetra.
Ima me u vodi,
U kamenju.
U svakom sutonu i zori.

Biti ljudski višestruk,
ne znači biti razčovečen.

Ja jesam deljiv sa svačim,
ali ne i razoriv.

A sva ta čudesna stanja
i obnavljanja mene
i nisu drugo do vrtlog
jednolik,
uporan,
dug.

Znaš li šta su proročanstva?
Kalupi ranijih zbivanja
i zadihanost istog
što vija sebe u krug.

Pa što bismo se opraštali?
Čega da nam je žao?
Ako ti jave: umro sam,
ti znaš - ja to ne umem.

Ljubav je jedini vazduh
koji sam udisao.
I osmeh jedini jezik
koji na svetu razumem.

Na ovu zemlju sam svratio
da ti namignem malo.
Da za mnom ostane nešto
kao lepršav trag.

Nemoj da budeš tužan
toliko mi je stalo da ostanem u tebi
budalast, čudno drag.

Noću kad gledaš u nebo,
i ti namigni meni.

To neka bude tajna.

Uprkos danima sivim
kad vidiš neku kometu
da vidik zarumeni,
upamti - to ja još uvek
šašav letim i živim.

 

[jjjjjjjjjjjjjjjjjjjjj]

da a jer moze neko da mi objasni sustinu ove pesme??kako da je shvatim,sta cini sadziny?

Ako sam/sama ne osetis sustinu ne moze ti niko objasniti

 

[boka094]

a jer moze neko da mi pomogne da protumacim ovu pesmu??

 

[tbmdeluxe]

a jer moze neko da mi pomogne da protumacim ovu pesmu??

Eh, ti domaći zadaci...

A verovatno se radi o domaćem, jer ko je ovde zbog Mike,
tom ne trebaju tumačenja ove vrste...

 

[jjjjjjjjjjjjjjjjjjjjj]

To i ja kazem

 

[tbmdeluxe]

U ljude upisuj druženja, al' nikad srca oluju...

 

[Carol]

Da li sam svuda gde su mi tragovi

Da li sam svuda gde su mi tragovi
Ko zna s čim sam se spajao
a nisam ga ni takao
možda sam boravio i u svom životu
mozda postoje izvesni znaci
ili kao da je neko stran.
Ali ipak uz mene se može,
mada je neobično.
Sa mnom je opasno ići,
ja se nikad ne umaram.
Valjda sam jedini čovek
koji sumnja u sebe
sve češće mi se čini
da nisam nikakav oblik
vec da slobodno jedrim
kroz sopstveno pijanstvo
- prepušten sunčevom vetru
odlivam se i dolivam.
Ali ipak uz mene se može,
mada je neobično,
sa mnom je opasno hteti,
ja nikad ne odustajem.
Neiskvaren iskustvom,
poseban slucaj samoce.
Ponekad izmislim sadasnjost,
da imam gde da prenoćim.
I suviše sam video,
da bih smeo da tvrdim,
mnogo toga sam saznao,
da bih imao ijedan dokaz
ali ipak uz mene se može,
mada je neobično.
Sa mnom je opasno voleti,
ja nikad ne zaboravljam.
Pokusavam da shvatim učenja
koja mene shvataju.
Nejasna mi je vera
spremna da u mene veruje.
Teško je biti okovan
u moju vrstu slobode.
Lako mi je s nemirom,
ne mogu da umirim mir.
Al ipak uz mene se može,
mada je neobično,
sa mnom je čudno čak i umreti...
jer ja se ne završavam.

 

[ivana bg]

Danas bas citala Epilog po ko zna koji put... ufff....

 

[jjjjjjjjjjjjjjjjjjjjj]

" Moje je delo bez porekla. Ali vec vidim potomke kako se, malo - pomalo, prikradju u nedogled"

" Tome, ko govori blejanjem, zaista je svejedno da li je na pocetku ili na kraju stada."

 

[jjjjjjjjjjjjjjjjjjjjj]

" Savovi moga tela, odresite me iz ovog bica i pustite me da siknem. Ionako sam odavno napolju, a ne unutra"

 

[DeathIsAMidnightRunner]

Sad više ništa nemam,
samo ovo srce,
ogromno,
gadno
i gladno.

Ovaj rezervat divljih bubnjeva
i hipnotisani zoološki vrt.

 

[>DiSSident<]

A meni je ova Mikina pesma obeležila deo mladosti

Nepovratna pesma

Nikad nemoj da se vracas
kad vec jednom u svet krenes
Nemoj da mi nesto petljas
Nemoj da mi hoces-neces.

I ja bezim bez povratka.
Nikad necu unatrag.

Sta ti znaci staro sunce,
stare staze,
stari prag?

Tu je ono za cim moze da se pati
Tu je ono cemu mozes srce dati.
Al' ako se ikad vratis
moras znati
tu ces stati
I ostati.

Ocima se u svet trci
Glavom rije mlako vece
Od reke se dete uci
ka morima da potece.

Od zvezda se dete uci
da zapara nebo sjajem.
I od druma da se muci
i vijuga za beskrajem.

Opasno je kao zmija
opasno je kao metak
da u tebi vecno klija
i carlija tvoj pocetak.

Ti za koren
nisi stvoren
Ceo svet ti je otvoren.

Ako ti se nekud zuri,
stisni srce i zazmuri.
Al' kad podjes - nemoj stati
Mahni rukom.
I odjuri.
Ko zna kud ces.
Ko zna zasto.
Ko zna sta te tamo ceka.
Ove su zelje uvek belje
kad namignu iz daleka.

Opasno je kao munja
opasno je kao metak
da u tebi vecno kunja
i muci se tvoj pocetak.
Ti si uvek krilat bio
samo si zaboravio.

Zato leti.
Sanjaj.
Trci.
Stvaraj zoru kad je vece.
Nek' od tebe zivot uci
da se peni i da tece.
Budi takvo neko cudo
sto ne ume nista malo,
pa kad krenes - kreni ludo,
ustreptalo,
radoznalo.

Ko zna sta te tamo ceka
u maglama iz daleka.

Al' ako se i pozlatis,
il' sve tesko,
gorko platis,
uvek idi samo napred.

Nemoj nikad da se vratis.

Ja sam bas ovu pesmu i jos neke predavala na casu lektire i ta mi je definitivno ostala najomiljenija,zraci poletom i pozitivizmom,a kao i da upucuje i savet.porucuje da idemo napred bez obzira na sve i jos mnogo sto sta.

 

[Neponovljiva Gracija]

GOVOR


Smatram velikom slaboscu i stvarno bih bio
potisten kada bih sve ovo sto osecam,
morao da ti objasnjavam hudim jezikom
coveka: recima sumnjivim, rovitim, razjedenim
i nekorisnim.
Postoje svakodnevne, sasvim obicne stvari,
koje su mnogima tajna.


"Najcvrsca vrata su ona koja su sirom otvorena,
kaze jedan prastari zapis sa Tibeta.


Postoji govor koji ce neko otkriti sutra, a
mozda niko nece ni pokusavati da ga
otkrije. Ali ti ga vec sada moras obuhvatiti
mislima.
Jer to je jezik znacenja, a ne dijalekt naziva.


Postoje kulture gestova, disanja ili vida.
Postoji vreme vremena i prostiranje prostora.
Postoji lepota lepote. Postoji istina istine,
stvarnost stvarnog, volja volje i moc moci.
Postoji kretanje kretanja, razmisljanje razmisljanja,
... postoji i ljubav ljubavi, sine moj.


Sve se redje usudjujem da izgovaram reci, jer
uvek znace drugo nego sto ja to zelim.
Sve dalje su od govora i tesko ih razabirem
u sumovima beskraja.


Tkivo tetovira na tkivo otiske nasleda. Takvo
je moje cutanje s tobom ove noci. Opnu po
opnu, ljisku po ljusku, sluz po sluz, zamor
medju nama civilizacije protozoa, epohe
virusa, celije stena i vazduha, i ustavljena
koza vode i vecnosti.
To je kao da se sporazumevamo u svim
vremenima, sada iz ovog trenutka, u kojem
smo se zadesili.


Pisem umesto tebe Snezani i Alisi. Saljem
telegrame Pinokiju i Malom Princu. Javljam
se bar jednom dnevno telefonom
Galebu Dzonatanu Livingstonu i Pepeljugi.
Ali ni reci odgovora. Znaci da misle
na nas.
Ko zna glasove misli, retko kada se oglasi
glasom govora.
Ljudi se postuju recima, a vole cutanjem.

 

[Kovač]

Dok drugi pokušavaju da objasne život,ti mahni rukom i odživi ga...

 

[Mistery_girl]

 

[Lúnasa]

Da li iko ima ili je čitao nekada davno 'Nasmejani svet' ?
Mika pisao, malenoj deci, jedna od pesama je ona koja se i peva -

'Na ulici juče
Srećni tata petao
S pilićima svojim
Prvi put prošetao,
Pravio se važan
Krilima je lupao
Pa u bunar upao
I sav se okupao.
Smejali se pilići
Čulo se do neba-
Baš si tata šeprtlja
Tako ti i treba.'

E sad, mene interesuje, ako neko ima, da mi javi...
Ili da otkuca neki tekst ovde, da podeli sa nama, bilo bi sjajno.

Ja sam je dobila u obdaništu, za neku novu godinu, pre četvrt veka, otprilike, i nestala je odavno, verovatno se skroz raskupusala.
A obožavala sam je, i mnogo bih želela da nabavim sve te tekstove opet...

 

[jjjjjjjjjjjjjjjjjjjjj]

Nisam nikad videla knjigu ali sam imala kasetu sa tim pesmicama, pevao je Dragan Lakovic. Tek skoro sam saznala da je Mika pisao, a uvek su mi bile omiljene. Pre neki dan sam slusala i plakala, pesmice su prepune ljubavi. evo nekih, ne znam da li je tacan tekst posto kucam posecanju.


Lavic

Jedne zime lavic mali,
debeljuskast, zut
izasao iz kaveza da proseta prvi put.
Protrcao ko bez glave zooloski vrt
i ciknuo: tata lave, gle secer prosut.
Malo dalje stazom belom
sreo Sneska belog
pa pomisli: al je sladak, pojescu ga celog
Al je bio kratke srece
jer na licu spazi
naopako nije secer taj cika na stazi.
I od stida i od bruke,
pognu glavu zbunjen
rece Snesku: ljubim ruke i pobeze zbunjen

 

[jjjjjjjjjjjjjjjjjjjjj]

Koza

Bio kozi rodjendan, pa je goste zvala
macku, psa i kvocku
i dva prasca mala.
I u tanjir svakom je mladog lisca dala.
Gosti rekli jadni: hvala nismo gladni.

Magarac

Sto to kuka magarac zna li mozda ko?
ia ia io
Svi ga redom pitali: da ti nije zlo?
ia ia io
Il si gladan komsija?
ili su te tukli?
da te nisu grdili?
Il za usi vukli?
Iju, rek'o magarac,
sta vam na um palo,
a ja samo probao da zapevam malo.

Sanjajte

Probacu tajnu da vam odam,
ja sebi u glavu snove dodam.
Kafenu kasiku, ni trunke vise,
a onda zinem i vetar disem.
Daljinu disem, blizinu disem.
Onda sam slobodan i hodam, hodam...
Sanjajte, sanjajte, to je divno i lako
sanjajte, sanjajte, to bar moze svako.


Cirkus

U supu cirkus miseva stigao.
Od starih krpa sator digao.
Najglavnija je bila tacka
dresura starog, celavog macka.
Cutao macak, zguren i miran,
potisten, smeran i dresiran.
Pustio da ga za usi vuku,
cackaju, bodu, po nosu tuku,
pa se odjednom podbocio
i u publiku skocio.
I dok se dlanom o dlan lupi,
nasta novi cirkus u supi.

 

[jjjjjjjjjjjjjjjjjjjjj]

Plavi mesec

U ritu mesec, blag kao snovi
kroz zlatnu trsku
lagano plovi.
Probudi prvo sanjivu staru
rodu sto drema tu u sevaru.
Posedi malo u njenom gnezdu
i pokloni joj po koju zvezdu.
Onda se otisne sve do lokvanja
gde malo zabac musice sanja,
pa mu obrascic zeleni lizne,
i medju rogoz tiho sklizne.

Koncert

Prolece, reka, mesec, bor,
davao koncert zablji hor.
Slusala roda ceo cas,
imate, rekla, divan glas.
A gde je glavni zabac bas?
Klanja se srecno glavni bas:
Gospodjo, kakva cast za nas.
Pod ruku uctivo rodu uhvatio,
pravo do kuce on je pratio,
nikad se nije vratio.
Prolce, reka, mesec, bor,
vise se ne cuje zablji hor.


Zavrzlama

Zamislite, deco, jao jao
misu rep u mleko pao, pao
a mis jadan nije znao,
pa ga skoro progutao.
Sve misleci za svoj rep:
Gle rezanac sto je lep.


Prelja

Pored peci macka bela sela.
prela ceo dan.
Vunu, lan, pamuk sam
sta li ce od toga biti, otkud znam.
Njeno mace dzemper nema,
pa mu sprema.
Nevidljive lete niti, lete
Lete, nikad kraj.
A jos igle kad joj dam,
kakv li ce dzemper biti, otkud znam.
Njeno mace dzemper nema,
pa mu sprema.