Miris mastiksa

Dobrom glumcu su potrebne nagrade, povlađivanja, dopadanje, ljubav, dobre kritike, zato što ne postoji savršeniji instrument koji je uperen protiv glumca od njega samom. Niko ne zna moje glumačke mane bolje od mene samog. Sumnja u prolaznost i kratkotrajnost onoga čime se bavimo toliko je jaka da ne možemo da opstanemo ako nismo prihvaćeni i podsticani, jer suviše toga je protiv nas.“
 
Lada:
Citati: „Suština glume, kojom se ja bavim, jeste u igri. Kada bih igrao sebe, ne bih imao mnogo mogućnosti da uživam u proživljavanju toliko likova. Uživam u tom nekom otuđenju i bežanju od sebe ka tom liku. Sa sobom se družim ceo život, pa bi mi bilo i dosadno još i da glumim sebe.“
Kliknite za proširenje...
Osećala sam uvek neku izrazitu vezu sa ovim umetnikom ma u kojoj ulozi da sam ga gledala, uvek mi je bio drag, simpatičan, blizak možda i suviše.
U ovom njegovom iskazu, zahvaljujući vama, draga Lada, vidim zašto i kako je on bio tako izvrstan glumac, a i zašto i kako meni gluma nikad nije bila ni na kraj pameti:
Meni je toliko zabavno da sam sa samom sobom da bi mi bilo mučenje da se od sebe udaljim i budem makar i na kratko neko drugi. :zcepanje:
 

Revolucija koja je počela u operi​

Prvobitna zgrada briselske opere podignuta je 1700. godine u centru najstarijeg dela Brisela. U to doba su Brisel i današnja Belgija, kao i deo Holandije, bili pod upravom španske krune.
Od početka u pozorištu su igrane lirske opere, dramske i baletske predstave. Koju godinu pre 1800. Brisel i teritoriju današnje Belgije osvaja Francuska.

Nekoliko godina kasnije Napoleon u prolazu kroz Brisel, predlaže, a carska se ne dovodi u pitanje – da se umesto stare zgrade opere, podigne, na istom mestu nova, po nacrtima francuskog arhitekte Luj Demema. Nova opera je otvorena 1819. kada je Napoleon već uveliko provodio svoje poslednje dane na Sv. Jeleni, nakon poraza na nedalekom Vaterlou.

Pozorište nosi na prvi pogled vrlo čudno ime: „Teatar novca“ jer je na mestu prve zgrade, pre 1700. godine, tu bila kovnica novca. Posle požara 1855. od zgrade ostaju samo zidovi, frontalna fasada i peristil. Belgijski arhitekta Žozef Pelert rekonstruiše salu i binu. Poslednji put pozorište je rekonstruisano 1985. kada su instalirani najmoderniji tehnički uređaji. Najzad, ovih dana se upravo privode kraju radovi na uređenju trga ispred pozorišta, koji postaje deo pešačke zone u centru Brisela.

Poređenja radi unutrašnjost teatra „Novca“ nalikuje beogradskom Narodnom pozorištu samo je bina briselskog teatra neuporedivo šira i dublja od naše, dok je gledalište, sa četiri galerije, poput beogradskog, samo veće. Ima ukupno 1.700 mesta.

Iako spada u poznate evropske opere, teatar Novca je ipak najviše poznat zbog toga što je u njemu započela, 25. avgusta 1830, Belgijska revolucija, koja je dovela do nezavisnosti zemlje, zvanično priznate na Konferenciji u Londonu 1831. Revolucija započela u operi tokom izvođenja dela „Nema iz Portičija“ Daniel-Fransoa-Espri Obera, čija radnja se odvija tokom Napuljske revolucije 1647. Glavni lik „Neme iz Portičija“ je nema devojka, kao što ime kaže, koju igra u operi balerina.

Vlasti su se dugo opirale da odobre izvođenje opere koja je premijerno izvedena 1828. u Parizu. Najzad, pod pritiskom, dopuštaju izvođenje u teatru Novca. Gledaoci pod uticajem nedavne pobune u Parizu, tokom predstave, poneti duom „Sveta ljubav prema otadžbini“, čiji je refren: „Neka padne jaram koji nas guši, i pod našim udarima mrski stranac! Sveta ljubav prema otadžbini, nam daje smelost i ponos, otadžbini poklanjamo svoj život…“

Zapevavši u horu napustiše operu. Na izlazu im se pridružiše prolaznici. Sutra dan prvi put je istaknuta crno – žuta – crvena trobojka, koja je danas zvanična belgijska zastava. Dižu se barikade. Vojska ne uspeva da uguši pobunu. Provizorni komitet proglašava 4. oktobra 1830. nezavisnost Belgije. Tako pobuna Napolitanaca 1647, dvesta godina kasnije, inspiriše, zahvaljujući operi, Belgijance da i oni dignu pobunu, otcepe se od Holandije i steknu nezavisnost.

Zavidim zemlji koja je stekla nezavisnost i demokratiju zahvaljujući operi. Mnoge revolucije, uprkos neviđeno prolivene krvi su se na kraju pretvorile u operetu.
 
Pricajmo ovde ! Sta mislite o PDF Pozoriste? Da li bi i u periodu epidemije Covida 19 moglo da izgleda bolje? Imate li ideju sta biste , sklanjajuci se od zaraze voleli da odgledate u kuci,cujete u toku voznje ili dok spremate umetnicki rucak ukucanima? Tako cemo lakse ovu Oazu obogatiti novim sadrazajima :trlja::ortaci2: Hvala na svakoj sugestiji , pitanju ili odgovoru...
 
Vagnerova muzicka drama Tristan i Izolda

U naslovnim ulogama su tenor Stjuart Skelton i sopran Nina Steme. Brangenu, Izoldinu sluškinju, interpretira Ekaterina Gubanova, bariton Evgenij Nikitin je Kurvenal, Tristanov sluga, bas Rene Pape Kralj Marke, a tenor Nil Kuper je u ulozi viteza Melota. Horom i orkestrom Metropolitena diriguje ser Sajmon Retl.

Ovo remek delo Vagnerovog operskog stvaralaštva, koje je Tomas Man opisao kao „uzvišeno morbidno, opijajuće i magično ostvarenje", bilo je završeno 1859. godine, a premijerno izvedeno u Minhenu šest godina kasnije pod dirigentskim vođstvom Hansa fon Bilova. Vagner ga je pisao po sopstvenom libretu zasnovanom na srednjovekovnoj romansi Gotfrida fon Štrasburga, tokom jednog od prekida u radu na čuvenoj tetralogiji Prsten Nibelunga. Opera u kojoj se prepliću poznati motivi „zabranjene ljubavi", odanosti i časti, koje mnogi smatraju ne samo Vagnerovim najboljim nego i najiskrenijim delom i jednom od najlepših ljubavnih priča na operskoj sceni, imala je i neposredni podsticaj u kompozitorovoj romansi, tj. opčinjenosti Matildom Vezendok, ženom njegovog prijatelja. U pismu upućenom Listu 1854. godine, on otkriva: „Iz samilosti prema najlepšem snu svoga života i iz ljubavi prema mladom Zigfirdu, moram završiti Nibelunge, ali pošto celog svog života nisam spoznao punu sreću ljubavi, želim tom najvišem snu da podignem spomenik u operi u kojoj će želja za ljubavlju naći zadovoljenje do krajnjih granica."
trist_5165b-x2.jpg
 
Među svim Vagnerovim muzičkim dramama opera Tristan i Izolda ima najviše lirike, a osećanja potpuno dominiraju likovima - vladaju njihovim mislima i njihovim postupcima. Ova opera u najvećoj meri odgovara Vagnerovom zahtevu za jednostavnošću radnje. Scensko je zbivanje svedeno na najnužnije (u smislu nizanja događaja), a broj lica gotovo i ne može biti manji. Težište je na otkrivanju unutrašnjeg života kojim rukovodi ogromna snaga osećajnosti.
Među novinama koje je Vagner uneo u svoju muziku, jesu nove ideje koje se odnose na harmonski sadržaj, uključujući i hromatizam razvijen do krajnjih granica. Uobičajeno je i opravdano mišljenje istoričara muzike da je upravo opera Tristan i Izolda, ukazala na pravac u kome će se razvijati klasična muzika u XX veku, i da zapravo početak moderne klasične muzike označavaju prvi tonovi ovog ostvarenja.

Uvertira/preludijum sadrži lajtmotive Tristana, Izolde i ljubavnog napitka, a potom slede tri čina koji prate nesrećnu sudbinu mladog kraljevića Tristana i princeze Izolde.
DwQ1VJlILudVq7wEp2745yPWxS9Qul0cgPEnPyLInTFApYOy4oBUGvqH9NP_FHax1oqETMNMgG6eWVtA2U8guLILFtz0Sos
 
Opera ima tri čina i dve pauze, tokom kojih ćemo emitovati intervjue sa glavnim protagonistima - Ninom Steme i Stjuartom Skeltonom, kao i sa dirigentom Sajmonom Retlom.

Urednice prenosa su Maja Čolović Vasić i Ana Ćirica.
 

Dani igre u Kinoteci​

Organizacija i produkcija: Beogradski festival igre i Jugoslovenska kinoteka​

Osmi put za redom, Beogradski festival igre i Jugoslovenska kinoteka priređuju reviju filmskih i dokumentarnih ostvarenja pod nazivom Dani igre. Projekcije su planirane u periodu od 18. do 21. februara, 2021. godine u popodnevnim i večernjim terminima. Pored kultnih filmova koji će obradovati sve ljubitelje igre, publika će moći da otkrije nekoliko sasvim novih filmskih naslova. Deo programa ovogodišnje manifestacije je posvećen važnim produkcijama koje su gostovale u okviru prethodnih izdanja Beogradskog festivala igre, a koje je snimila i sačuvala Redakcija kulturnog programa Radio televizije Srbije. Tako ćemo se podsetiti nastupa Holandskog teatra igre (koreografi Jirži Kilijan, Ohad Naharin), Baleta iz Maribora (koreograf Edvard Klug), kanadske trupe Kidd Pivot (koreograf Kristal Pajt) i španske trupe La Veronal (koreograf Markos Moro). Glavni program 18. Beogradskog festivala igre počinje nastupom Kompanije Dimitrisa Papajoanua, i to 20. marta, na sceni Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. Programu prethodi gostovanje Prvaka i solista Njujork siti baleta, 6. i 7. marta, koje festivalska publika strpljivo čeka od prošle godine.
 
    • 18.02. @ 17h |Holandski teatar igre (J.Kylian/O.Naharin)
    • 18.02. @ 19h |Yeh Ballet (Sooni Taraporevala)
    • 19.02. @ 17h | La Veronal (M.Morau)
    • 19.02. @ 19h | Osvajanje Bruklina (P.Becker)
    • 20.02. @ 15h | Prokleta avlija (N. Bradić)
    • 20.02. @ 17h | Balet Maribor (E.Clug)
    • 20.02. @ 19h | Životna prekretnica (H.Ross)
    • 21.02. @ 15h | Priča jedne balerine (N.George)
    • 21.02. @ 17h | Kidd Pivot (C.Pyte)
    • 21.02. @ 19h | Flesh Dance (A.Lyne)
 

Bitef Art Cafe Beograd​

Bitef art cafe je popularan klub u gradu sa živom muzikom i klupski prostor koji je u potpunosti prilagođen svirkama uživo, što doprinosi boljem provodu gostiju! Enterijer ovog jedinstvenog kluba u skladu je sa najboljim njujorškim klubovima tog tipa. Bitef Art Cafe se nalazi nedaleko od centra Beograda, na adresi Mitropolita Petra 8, na Paliluli. Ono što je interesantno za ovaj klub, a retko je za klubove, je to što je stari Bitef prebačen na drugu lokaciju, a pritom je zadržao ime. Sad se zove samo novi Bitef. Odnosno pun naziv mu je Novi Bitef Art Cafe.
Kapacitet kluba Bitef Art Cafe je 700 mesta, što ga čini jednim od većih u gradu, ali s obzirom na popularnost ovog mesta rezervacija je obavezna kako biste imali svoje mesto i kako biste uživali do kasno u noć. Putem korisničkog Call centra ili online možete potpuno besplatno da napravite rezervaciju i tako obezbedite sebi mesto kada je u pitanju popularan Bitef klub.

Za Bitef Art Cafe Beograd noću vam nudi i mogućnost rezervacije putem aplikacije, koja se bavi prezentacijom noćnog života u prestonici. Dostupna je i android i iOS verzija aplikacije, a ovakvo rezervisanje nudi mogućnost i za ostvarivanje brojnih pogodnosti.
Atmosfera u ovom klubu je uvek na vrhunskom nivou, a posebnu ulogu u njenom stvaranju doprinosi i sam ambijent kluba. Ono što doprinosi dobrom vajbu ovog kluba jeste i profesionalno ozvučenje, odlična rasveta, velika bina, opuštena i kul ekipa koja ovde dolazi i mnogo slobodnog prostora za ples.Zbog toga je klub Bitef Art Cafe nezaobilazno mesto u Beogradu za sve one koji vole kvalitetne žive svirke i najbolji provod i zbog toga Beograd noću novi Bitef svrstava u sam vrh prestoničkih mesta kada su dobre žurke u pitanju.
 
Klub Novi BitefArtCafe jedinstvenim izrazom čini bitan deo beogradskog noćnog života, ali i kulturnog uopšte. Ovaj klub, pored svog modernog, sada već novog i ekskluzivnog enterijera, nudi veliki izbor raznih vrsti pića. Klub Novi Bitef Art Cafe uživa ugled mesta sa najboljim klupskim svirkama.
Klub Novi BitefArtCafe prima 700 osoba, poseduje visoko kvalitetno ozvučenje, rasvetu i vrhunsku ventilaciju. Enterijer je renoviran od temelja. Urađen je tako da svakom gostu bude prijatno. Takođe, gostima će na raspolaganju biti parking novog kluba, te ni o ovom aspektu neće morati da brinu.

Od mesta koja možete rezervisati tu su šank, barski sto i separe. Šank je bez uslova. Uslov za barski sto je potrošnja od najmanje 6000 dinara, a uslov za separe je da se minimalno potroši 10000 dinara.

Novi Bitef Beograd je idealno mesto za sve one koji cene mešavinu elegantnog i urbanog enterijera i najbolje žive muzike. Akcenat ostaje na najkvalitetnijim koncertima i cover svirkama, ali su otvaranjem većeg prostora otvorene i nove mogućnosti.
 
Klub Novi BitefArtCafe prima 700 osoba, poseduje visoko kvalitetno ozvučenje, rasvetu i vrhunsku ventilaciju. Enterijer je renoviran od temelja. Urađen je tako da svakom gostu bude prijatno. Takođe, gostima će na raspolaganju biti parking novog kluba, te ni o ovom aspektu neće morati da brinu.

Od mesta koja možete rezervisati tu su šank, barski sto i separe. Šank je bez uslova. Uslov za barski sto je potrošnja od najmanje 6000 dinara, a uslov za separe je da se minimalno potroši 10000 dinara.

Novi Bitef Beograd je idealno mesto za sve one koji cene mešavinu elegantnog i urbanog enterijera i najbolje žive muzike. Akcenat ostaje na najkvalitetnijim koncertima i cover svirkama, ali su otvaranjem većeg prostora otvorene i nove mogućnosti.Ugostio je brojne strane pop i jazz muzičare, kao i priznate, ali i mlade bendove, a neki od njih su Makao, Girls, Boys and Toys, St. Louis, Electric Funx, Lezz Go, Perpetuum Mobile, The Gift i Betty Boom.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top