Miris mastiksa

  • Tijekom vladavine L.I. Brežnjeva u Sovjetskom Savezu postojala su dva neprihvatljiva operna djela. Ovo "Priča o zlatnoj petli" N. Rimsky-Korsaki i "Ljubav za tri naranče" S. Prokofjeva. A sve zato što su se stariji vođe bojali paralela s uskomešanim starim vladarima tih djela.
  • opera-lyubov-k-trem-apelsinam-soderzhanie-video-interesnie-fakti-istoriya-8.jpg
  • U stvaralačkoj baštini Prokofjeva postoji još jedno djelo pod nazivom “Ljubav za tri naranče”. Riječ je o maloj orkestralnoj suite, stvorenoj na temelju glazbe iz istoimene opere. Sastoji se od šest dijelova: "Kooks", "Infernal Scene", "March", "Scherzo", "Prince and Princess" i "Escape".
 
  • Nakon prve produkcije, Prokofjev je zamolio bliskog prijatelja skladatelja M. Ippolitov-Ivanova za mišljenje o njegovom radu. Ništa nije rekao, a sljedećeg jutra Sergej Sergejevič primio je poruku u kojoj je njegov drug priznao da je ljubio naranče samo na slikama.
 

Da krenemo ispočetka​

Opera i teatar Madlenianum | Drama
Premijera: 10. jun 2021.
Pisac: Erik Emanuel Šmit, Režija: Andrea Ada Lazić

Igraju:
Aleksandar - Slavko Štimac
Saša - Ljubomir Bulajić
Baka Lu - Branka Petrić
Beti - Lana Karaklajić
Kasandra - Tamara Aleksić
Mojra - Nadežda Jakovljević, Natalija Vlahović

Prevod: Dr Nikola Bjelić, Dramaturg: Dragana Bošković, Scenograf: Nikola Nikolić, Kostimograf: Jelena Stokuća, Kompozitor: Andrija Pavlović, Scenski pokret: Ivica Klemenc, Dizajner svetla: Srđan Jovanović, Lektor: Milica Janketić, Asistent kostimografa: Margareta Marinković
U ovom komadu glavni junak, Aleksandar, vraća se četrdeset godina u prošlost. To je jedan isti čovek, onaj mlad, i ovaj stariji, vremenski skokovi nisu primarni. Vreme ne postoji, ono je relativno, naša je lična projekcija. “Za ljudsku dušu je važno uvek ostati mlad”, kaže rediteljka predstave i dodaje: “u režiji obožavam da se poigravam „magijskim realizmom“, jer smatram da ono što čovek vidi okom nije jedina realnost koja nas okružuje. U drami Da krenemo ispočetka me je jako privuklo pitanje koje nas, verujem, sve muči, a to je - da imamo šansu da vratimo vreme, da li bismo nešto drugačije uradili u životu, i da li bi nas to odvelo do drugačijeg ishoda, ili je struktura naše ličnosti već odredila put kojim idemo?”
 

Šta je sobar video​

Narodno pozorište Kikinda | Komedija
Pisac: Džo Orton, Režija: Dragan Ostojić

Igraju:
Dr Prentis - Branislav Knežević
Gospođa Prentis - Jelena Šneblić
Dr Rens - Slavoljub Matić
Džeraldina Barkli - Mina Stojković
Nikolas Beket - Nikola Joksimović
Narednik Meč - Marko Gvero
Bezimena - Gordana Roščić
Bezimeni - Miljan Davidović
sta-je-sobar-video.jpg

Adaptacija, scenografija: Dragan Ostojić, Scenografija i kostimografija: Tatjana Radišić
Savremena farsa Džoa Ortona u rediteljskom tumačenju Dragana Ostojića donosi mnoštvo isprepletenih komičnih nesporazuma i čudnih događaja koji će se tokom predstave razmrsiti i objasniti. Nasleđeni su tradicionalni komediografski obrasci - zamena ličnosti, polna travestija, motiv blizanaca odvojenih na rođenju, višestruki hepi end. Uspehu ove predstave doprinosi i raskošna komičnost likova, njihova urnebesna iščašenost – zasmejava nas muž preljubnik, njegova žena koja je i alkoholičarka i nimfomanka, histerični psihijatar. Iako je određuje bogata komika i iako se završava dosta srećno, u osnovi ove predstave je prilično mračna, pesimistična, obeshrabrujuća slika sveta, što joj daje i kritičke potencijale, zbog te dvostrukosti značenja.
 
Lada ------Hvala ti,sto nam potpuno opravdano priblizavas pozorisnu umetnost,provincijskih pozorista.koja nama,iz glavnog grada,bez opravdanja, uglavnom nije poznata. U Subotici,Novom Sadu,Zrenjaninu (najstarije pozoriste kod nas) ima i te kako dobrih pozoristanaca,sa veoma
kvalitetnim pozorisnim repertoarom........
 

Igra u dvorcu​

Narodno pozorište Subotica | Drama
Premijera: 28. maj 2021.
Pisac: Ferenc Molnar, Režija: Kinga Mezei

Igraju:
Ervin Palfi
Atila Barath
Tamaš Hajdu
Čila Pamer
Čaba Ralbovski
Kristian Budinčević
Akoš Njari
igra-u-dvorcu-npsu.jpg
​
 

O Gilgamešu​

Gradsko pozorište Čačak | Drama
Premijera: 26. maj 2021.
Pisac: Tijana Grumić, Režija: Jug Đorđević

Igraju:
Ivana Terzić, Dušan Vukašinović, Nevena Kočović, Bratislav Janković, Milica Filić i Dimitrije Aranđelović

Scenografkinja: Andreja Rondović, Kostimografkinja: Vera Damjanović, Kompozitorka: Julija Đorđević
o-gilgamesu-plakat.jpg

Reditelj Jug Đorđević, kome je ovo druga režija u čačanskom pozorištu, o izboru dela rekao je: „Tragali smo za predloškom koji može da nastavi angažovanu crtu koju je postavilo ovo pozorište, ali ne u smislu da ona bude aktuelna u tom trenutku kao što je bio slučaj sa „Triptihom o radnicima“ i „Životinjskom farmom“, već neko opštepoznato delo svetske književnosti koje može da komunicira sa sadašnjim trenutkom. Probaćemo da savremenim jezikom i alatima govorimo o temama koje su aktuelne već 4000 godina, kao što su religija i samo postojanje čoveka.“
 

Kneginjica i zagonetke​

Pozorište za decu Kragujevac | Predstava za decu
Pisac: Zoran Petrović, Režija: Dragoslav Todorović

Igraju:
Dubravka Brkić- Kneginjica
Milica Redžić- Vulević- Sluškinja
Milomir Rakić - Glasnik i prosac
Vladimir Đoković- Ivan

Scenografija i kostimi: Jelena Milić Zlatković, Slikarski radovi: Alina Linkova Veljković
Trajanje: 45 min.
Uzrast: 4+

Draga deco, hajde da zajedno pomognemo kneginjici i rešimo zagonetke, kako bi konačno pronašla svoga princa.
Ljubav je najveća zogonetka!
 

39 stepenika​

Pozorište mladih | Drama Komedija
Pisac: Patrik Barlou (po noveli Džona Bučana), Režija: Igor Pavlović

Igraju:
Ričard Hanej - Ivan Đurić
Anabela Šmit, Margareta i Pamela - Aleksandra Pejić
Glumac 1 - Danilo MIlovanović
Glumac 2 - Igor Greksa

Prevod: Zdravko Petrović, Scenograf: Igor Pavlović, Kostimografkinja: Milica Grbić Komazec, Izbor muzike: Igor Pavlović, Asistent reditelja: Aleksa Pantić
39-stepenika-pozmladih.jpg

Koprodukcija Pozorišta mladih i Gradskog pozoriša Bečej

Reč reditelja

Predstava “39 stepenika” ima čak tri izvora: po avanturističkom romanu Džona Bakana iz 1915. godine nastao je kultni britanski film koji je 1935. režirao Alfred Hičkok, da bi pozorišnu adaptaciju ovog filma uradio Patrik Barlou 2005. Tako se u ovom pozorišnom komadu prepliću različiti rukopisi i poetike jednog romanopisca, jednog kultnog reditelja i jednog savremenog glumca komičara.

Bakan je doneo nešto novo u žanr trilera - u centar zbivanja ubacio je slučajnog junaka, čoveka koji pod sticajem neobičnih okolnosti biva upleten u neverovatnu avanturu u kojoj pokušava istovremeno da razotkrije međunarodnu špijunsku organizaciju i da dokaže svoju nevinost povodom optužbe za ubistvo koje nije počinio. Genijalni reditelj Hičkok, čuven po napetim trenucima i uzbudljivim zapletima, napravio je od avanturističkog romana briljantan triler. Kroz njegove filmove ponavljali su se mnogi motivi, pa je i naša predstava prepuna citata iz poznatih Hičkokovih filmova. Konačno, Barlouva adaptacija oplemenila je osnovni tekst scenski efektnim humorom, u maniru komedija koje se sa velikim uspehom igraju u pozorištima u Vest Endu i na Brodveju.

Ono što je specifično za ovu predstavu je da se u njoj događa gotova nemoguća stvar - genijalni filmovi tvorca saspensa prikazuju se pozorišnim sredstvima. Ovde se sukobljavaju dva principa koji su toliko različiti – filmski i pozorišni - ali upravo to je vrednost i ogromno bogatstvo ove predstave. A da stvar bude još komplikovanija, četvoro glumaca igra preko 30 likova u predstavi i maštovitim sredstvima i postupcima uvlači publiku u brzu i ludačku igru u kojoj dominira otkačeni montipajtonovski humor.
 

Duh koji hoda (Prometejev put)​

Srpsko narodno pozorište | Drama
Pisac: Dejan Dukovski, Režija: Aleksandar Popovski

Igraju:
Mara - Nenad Pećinar
Nikola - Dušan Jakišić
Kiril, Morfa - Milorad Kapor
Pop - Igor Pavlović
Žan - Strahinja Bojović
Kelner, Nikolaj, Mesar, Vuk - Radoje Čupić
Marija - Jovana Stipić
Aspasija - Gordana Đurđević Dimić
Žozefina - Višnja Obradović
Milena - Danica Grubački

Prevod: Vera Vasilić, Muzika: Bariš Manisa (Bariş Manisa), Song: Srđan Stojnović, Scenografi: Tadžiser Sevinć (Taciser Sevinç) i Saša Senković, Kostimograf: Marina Sremac, Scenski pokret: Ista Stepanov, Asistent režije: Momčilo Miljković
duh-koji-hoda.jpg
„Rešenje nam je pred nosom, ali ga ne vidimo. – Kakvo rešenje? – Rešenje za ovo sranje. – Mislite na ovo naše sranje ili na ovo naše – naše sranje?”

Tako počinje ova drama i lična epopeja glavnog lika Mara, inicirana prilično usranom situacijom u kojoj se nalazi. Njemu je sistematski činjena nepravda i on rešava da krene u borbu za svoja prava. Kreće u iracionalan pohod protiv korumpiranog sistema.

U rat, sam protiv svih. Njegovo glavno oružje je hipnotička moć ubeđivanja, a njegov metod je ubijanje. Krvavo gazi sve i svakog što mu stoji na putu, hodajući kao nosorog svojom stazom pravde, put slobode. Ko je Mara? Heroj? Ubica? Običan čovek doveden do elementarne opstrukcije zdravog razuma? Duh sa sekirom ili vihor revolucije koji kidiše na glavu režima… Možda samo ideja koju ima puno obespravljenih danas.

Dejan Dukovski
 
Antoan Bulant (poznat i kao Antoan ili Žan Bulant, 1750–1821), još jedan kompozitor češkog porekla nastanjen u Rusiji 1780. godine, napisao je veliki broj opera sa ruskim libretama, često u ruskim nacionalnim okvirima. Naročito je bio poznat po svojoj komičnoj operi Sbitenshchik (Сбитеньщик), komičnoj operi u 3 čina, koju je na libreto napisao Iakov Kniazhnin (rimejk Molijerove L'ecole des femmes). Opera je postavljena 1783. ili 1784. u Sankt Peterburgu, u Pozorištu Bolshoi Kamenni, i igrala se do 1853. godine.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top