Što se prvog dela posta tiče, to je OK. Zato i ne treba očekivati nekakve veće turbulencije, bar u nredne dve-tri decenije. Ako je verovati onim predviđanjima naučnika da će se rezerve nafte, sa trenutnim trendom potrošnje, iscrpsti polovinom ovog veka, a gasa koju deceniju kasnije, već od 2030-40 mogu se očekivati neki drastičniji potezi. Na tom polju će se najviše zatresti oni koji zavise od tog bogatstva, među njima i Rusija. Emirati, na primer, svom snagom rade na razvoju turizma, kako bi spremno dočekali taj trenutak, a s obzirom da nemaju ništa drugo da ponude, to im je, valjda i jedini mogući izlaz.
Kad je reč o SAD, za očekivati je da će vojne akcije preduzimati isključivo protiv manjih država,, što znači i manje potrebnih resursa. Usled toga bi trebalo očekivati da SAD budu u padu, ali ne tako munjevitom. Izrael bi trebalo da se vremenom odvoji od američke politike i podrške i prikloni manje Rusiji, a verovatnije Kini, s obzirom da i Kina ima svoje problematične muslimane.
S obzirom da su u srednjoj i južnoj Americi, SAD uglavnom pokrile sve što se dalo pokriti, vrlo je moguće da se okrenu u mnogo većoj meri afričkim zemljama.
Dakle, da ne širim previše, lično mislim da će SAD opadati, lagano, ali konstantno, Rusija sa iscrpljivanjem energetike, udariti o ledinu, pogotovo što ne mogu na pravi način sprečiti masovno doseljavanje Kineza u južni Sibir, a da ne poremete preko potrebne odnose sa najbitnijim saradnikom na svetskom planu. Nemačka bi trebalo da postane i ostane jedina prava sila u Evropi, ako odigra pametno. Muslimani su jedina nepoznanica, ostaje da se vidi kako će odigrati. Što se nas tiče, a i većine malih evropskih zemalja, realno je da se kako je god moguće i u što većoj meri prišljamčimo Nemačkoj, što ranije to bolje i nadati se nekom povoljnom raspletu, istovremeno radeći na rastu populacije i maksimalnom iskoriščavanju svojih resursa, koliko je to moguće.
