Matematika - pomoć pri rešavanju zadataka (obavezno pročitati uputstva u prvom postu)

[pivosok]

Molim sve koji znaju matematiku da pomažu, radimo geometriju a ja ništa ne razumijem (bar za sad)
evo 2 zadatka ako može da mi neko uradi i OBJASNI

1.Koliko različitih pravih odredjuju nekomplanarne tačke A,B,C,D?
2. U ravni p date su četiri prave a,b,c,d razl. pravaca. Koliko najviše presječnih tačaka odredjuju ove prave?
3.Od 5 datih ravni svake dvije se sijeku, Koliko najviše presječenih pravih odredjuju date ravni?

Svima koji znaju geometriju ovo je mačiji kašalj, tako da nemojte da vam je mrsko da objasnite

prvo pitanje je koliko tetraedar ima ivica .

drugo pitanje je imas jednu pravu i dodas drugu znaci jedan presek . Kad dodas trecu dobijes jos 2 tacke preseka kad dodas 4 dobijes jos 3 tacke preseka pa je 1+2+3 rezultat

3. Trece pitanje je nevidjeno tesko ne mogu iz glave . Jos se nisam otreznio od juce

 

[iskaz]

1.Koliko različitih pravih odredjuju nekomplanarne tačke A,B,C,D?

Ovo pitanje se svodi na kombinacije bez ponavljanja od n elemenata k-te klase, gde je n ukupan broj tačaka (4), a k broj tačaka koje određuju jednu pravu (2).
n!/[(n-k)!/k!] = 4!/[(4-2)!/2!] = 6

 

[iskaz]

Treba mi pomoc oko resavanje jednacine:

(x[SUP]2[/SUP]+5ax+4a[SUP]2[/SUP])(x[SUP]2[/SUP]+5ax+6a[SUP]2[/SUP])=b[SUP]4[/SUP]

a i b su realni brojevi i prepostavljam da preko njih izrazavam resenje.

Sada ako izvrsimo smenu t=x[SUP]2[/SUP]+5ax+5a[SUP]2[/SUP] jednacina se svede na (t-a[SUP]2[/SUP])(t+a[SUP]2[/SUP])=b[SUP]4[/SUP] odnosno na t[SUP]2[/SUP]=a[SUP]4[/SUP]+b[SUP]4[/SUP]

I to je otprilike to sta znam.Izlaz dalje ne vidim.

Ako bi neko mogao da me potera u pravom smeru bio bi veoma zahvalan.

Unapred hvala.

Pa, dobro si krenuo.
Sada samo vratiš smenu i dobićeš kvadratnu jednačinu x[SUP]2[/SUP]+5ax+5a[SUP]2[/SUP]=±sqrt(a[SUP]4[/SUP]+b[SUP]4[/SUP])
Rešenje jeste rogobatno, ali tako je kako je.
x[sub]1,2[/sub]=(1/2)*(-5a±sqrt(5a[sup]2[/sup]±4sqrt(a[sup]4[/sup]+b[sup]4[/sup]))


* EDIT * Zapravo, umesto x[sub]1,2[/sub] bi trebalo napisati x[sub]1,2,3,4[/sub], budući da ukupno ima četiri rešenja.

 

[Бездомни]

Malo mi je čudna ova notacija sa lim sup.

lim sup b[SUB]n[/SUB] је ознака за limes superior низа тј. за највећу тачку нагомилавања.

 

[Бездомни]

За које вриједности параметра a, једначина x[SUP]5[/SUP]-5x+a=0 има двоструке коријене?

Spojler

Наводно се користе изводи полинома за рјешавање.

 

[Paganko]

За које вриједности параметра a, једначина x[SUP]5[/SUP]-5x+a=0 има двоструке коријене?

Spojler

Наводно се користе изводи полинома за рјешавање.

Za D=0

Ne trebaju ti izvodi...

 

[Dreian]

Za D=0

Ne trebaju ti izvodi...

Hm... ali ovde je peti stepen.

A preko izvoda... koristi se tvrđenje:

Ako je t nula k-tog reda polinoma P (P ∈ R[x]), tada je ona nula polinoma P', P'', ..., P[SUP](k - 1)[/SUP].

Neka je P(x) = x[SUP]5[/SUP] - 5x + a. Tada je P'(x) = 5x[SUP]4[/SUP] - 5 = 5(x[SUP]4[/SUP] - 1). Dakle, ako je neko t dvostruka nula P, tada je ona ujedno i nula P'. Jedine nule P' su četvrti koreni jedinice: 1, -1, i, -i. Dalje ih ubaciti u P i isprobati.

IZMENA. Naravno, jedino ako je rečeno da je a realan parametar ovo važi... Trebalo bi da se dobije da je a = ∓4.

 

[Бездомни]

Za D=0

Ne trebaju ti izvodi...

Може ли појашњење?

Задатак је, иначе, са колоквијума из алгебре (Математика 1), у првом семестру Електротехничког факултета, дакле, прије лекција из линеарне алгебре. Мислим да треба ријешити на мало елементарнијем нивоу.

 

[Paganko]

Hm... ali ovde je peti stepen.

A preko izvoda... koristi se tvrđenje:

Ako je t nula k-tog reda polinoma P (P ∈ N), tada je ona nula polinoma P', P'', ..., P[SUP](k - 1)[/SUP].

Neka je P(x) = x[SUP]5[/SUP] - 5x + a. Tada je P'(x) = 5x[SUP]4[/SUP] - 5 = 5(x[SUP]4[/SUP] - 1). Dakle, ako je neko t dvostruka nula P, tada je ona ujedno i nula P'. Jedine nule P' su četvrti koreni jedinice: 1, -1, i, -i. Dalje ih ubaciti u P i isprobati.

Da da... nisam vido broj 5... još mi magla na oči...

 

[Бездомни]

Захваљујем

 

[PartizanBeograd]

Treba mi pomoć iz predmeta "Verovatnoća i statistika", pa molim dobre ljude koji znaju da mi pomognu

Recimo evo zadatak, oblast je normalna raspodela

Neka je X N≈ (7, 25) . Odrediti: P (X ≤12)

Rešenje je P ( (X-7)/5 ≤ (12-7)/5 )

Mene zanima zasto se deli sa 5 ???

 

[Forumaš Veličanstveni]

Dok ne stigne odgovor ja ću ispričam jedan vic

Dobio mali Perica za domaći da napiše šta je verovatno a šta statistika
Ode kući ajd da pita mamu ona ga otera jer kuvala ručak
Ajd da pita sestru ona ga oterala jer se šikicala za izlazak
Ode kod tate i pita ga šta je verovatno a šta statistika
Razmisli malo tata od Perice i kaže mu ovako:
Idi pitaj mamu dal bi dala komšii za 100 evra
Perica posluša tatu i otrči kod mame cerekajući se
Mama se naljuti i iz inata tati poruči Perici da pristaje
Tata se naljuti a onda pošalje Pericu kod sestre sa istim pitanjem
Perica još više počeo da se cereka a sestra iz inata prepolovi cifru
Tata poludi i kaže - verovatno imamo 150 evra u kući ali statistički imamo dve k.rve

 

[vlado3399]

Molim nekog da mi pomogne u rešavanju ovog zadatka

4a[SUP]3[/SUP]-33a+2

 

[Paganko]

Molim nekog da mi pomogne u rešavanju ovog zadatka

4a[SUP]3[/SUP]-33a+2

A šta je zadatak?

 

[Paganko]

Treba mi pomoć iz predmeta "Verovatnoća i statistika", pa molim dobre ljude koji znaju da mi pomognu

Recimo evo zadatak, oblast je normalna raspodela

Neka je X N≈ (7, 25) . Odrediti: P (X ≤12)

Rešenje je P ( (X-7)/5 ≤ (12-7)/5 )

Mene zanima zasto se deli sa 5 ???

Pravo da kažem, nemam pojma... Nikad se nisam bavio time. No, naći će se neko ko zna...

 

[iskaz]

Neka je X N≈ (7, 25) . Odrediti: P (X ≤12)

Rešenje je P ( (X-7)/5 ≤ (12-7)/5 )

Mene zanima zasto se deli sa 5 ???

Pošto je kod ove normalne raspodele X N≈ (7, 25), tj. srednja vrednost (m) je 7 a varijansa (σ[SUP]2[/SUP]) je 25, da bismo dobili njenu normalnu normiranu raspodelu, od X treba da oduzmemo m, a zatim sve to da podelimo standardnom devijacijom σ (tj. korenom varijanse). U ovom slučaju srednja vrednost je 7, varijansa je 25, a njen koren, tj. standardna devijacija je 5. Zato oduzimamo 7 pa sve to delimo sa 5.

 

[sweet97]

Može li mi neko pomoći oko ovog: Radim preko matematičke indukcije ovaj zadatak (da li 7 deli 2 na n+1 plus 3 na 2n-1). I dođem do dela gde sedam deli 2(2 na n+1 plus 3 na 2n-1) plus 7puta 3 na 2n-1. Zašto odatle sledi da izraz deli 7? Hvala puno! Uzged, slovima sam pisala glavne operacije medju osnovama a ove sa eksponentima sam pisala oznakama.

 

[Meg Rajan]

Zadatak bio na kontrolnom:
1.Po odbitku kamate po stopi 16% za 96 dana duzniku je isplaćeno 21.572,00 din.
Koja će suma za 5 meseci doneti sa 12% kamatne stope istu kamatu kao i pozajmljena?
Kako postaviti zadatak?

 

[iskaz]

Može li mi neko pomoći oko ovog: Radim preko matematičke indukcije ovaj zadatak (da li 7 deli 2 na n+1 plus 3 na 2n-1). I dođem do dela gde sedam deli 2(2 na n+1 plus 3 na 2n-1) plus 7puta 3 na 2n-1. Zašto odatle sledi da izraz deli 7? Hvala puno! Uzged, slovima sam pisala glavne operacije medju osnovama a ove sa eksponentima sam pisala oznakama.

Prvo se proverava da je iskaz tačan za n=1 (to si, pretpostavljam, uradila):
7 | 2[SUP]1+1[/SUP]+3[SUP]2*1-1[/SUP]
tj.
7 | 4+3
što vidimo da je tačno.

Zatim se ispituje da li taj iskaz, pod pretpostavkom da važi za n, važi i za n+1 i, ako važi, tada je, uzimajući u obzir činjenicu da važi za n=1, dokazano da važi za svako n, gde je n prirodan broj.

Došla si do koraka
7 | 2(2[SUP]n+1[/SUP]+3[SUP]2n-1[/SUP])+7*3[SUP]2n-1[/SUP]
i tu imamo dva sabirka.
Prvi sabirak, 2(2[SUP]n+1[/SUP]+3[SUP]2n-1[/SUP]) deljiv je sa n, zato što je izraz u zagradi, tj. 2[SUP]n+1[/SUP]+3[SUP]2n-1[/SUP], deljiv sa n po induktivnoj pretpostavci, pa je i proizvod tog broja i bilo kog prirodnog broja (u ovom slučaju broja 2) takođe deljiv sa 7.
Za drugi sabirak, 7*3[SUP]2n-1[/SUP] odmah se vidi da je deljiv sa 7, budući da predstavlja proizvod broja 7 i prirodnog broja.
Pošto su oba sabirka deljiva sa 7, to će i njihov zbir biti deljiv sa 7.

 

[Lazar.Vesic]

Pozz . . . Ako moze pomoc
0.9xsgrt2+1.8x-2.7=0

 

[iskaz]

Pomnoži sve sa 10/9 i dobićeš oblik lepši za rešavanje.

 

[Realno Nerealan]

Kada se kaže da grafik ne seče x osu, da li se pod pojmom "seći" podrazumeva i dodirivanje. Konkretno, pitanje je: kada funkcija y=ax^2+bx+c ne seče x osu?

Da li je odgovor za D<0 ili D<=0?

 

[Paganko]

Kada se kaže da grafik ne seče x osu, da li se pod pojmom "seći" podrazumeva i dodirivanje. Konkretno, pitanje je: kada funkcija y=ax^2+bx+c ne seče x osu?

Da li je odgovor za D<0 ili D<=0?

Ja bih odabrao ovo pod 2).

 

[MathPhysics]

Stvar terminologije, ali inače su dodir i sečenje razno, tj. treba da koristiš strogu nejednakost.

Tačnije, kada smo mi to radili sistem je bio da se sve deli na tri slučaja:
1) D<0 (grafik ne seče i ne dodiruje x-osu)
2) D>0 (grafik seče x osu)
3) D=0 (grafik dodiruje x osu)

I to ima smisla, jer se tako razdvajuju funkcije prema broju nula (u prvom slučaju nula, u drugom dve, u trećem jedna).

 

[Realno Nerealan]

Stvar terminologije, ali inače su dodir i sečenje razno, tj. treba da koristiš strogu nejednakost.

Tačnije, kada smo mi to radili sistem je bio da se sve deli na tri slučaja:
1) D<0 (grafik ne seče i ne dodiruje x-osu)
2) D>0 (grafik seče x osu)
3) D=0 (grafik dodiruje x osu)

I to ima smisla, jer se tako razdvajuju funkcije prema broju nula (u prvom slučaju nula, u drugom dve, u trećem jedna).

Ako su dodir i sečenje razno, zar ne bi trebalo onda da, ako grafik ne seče x osu, D bude manje ili jednako 0, a ne strogo manje?