Не разумем разлику ? Поготово код ових
Саваоф икона на којима је Бог Отац, Господ Саваот некад представљен сам.
To су иконе и фреске у Русији, као што видиш ради се о реалтивном новом осликавању Бога иза чије главе је углавном пирамида (троугао).
"Питање представљања Бога Оца је било постављено већ на Седмом васељенском сабору, иако не у оквиру званичних разматрања. И Св. ЈОВАН ДАМАСКИН и СВ.ТЕОДОР СТУДИТ, који су велики поборници поштовања икона, одбацују могућност изображавања лика Бога Оца. Један од основних разлога за неприхватање таквог представљања Бога Оца као човека, био је тај да се може створити утисак или подстаћи мисао о неком превечном човекоподобију Бога Оца. СВ.ДАМАСКИН каже: "Ми не изображавамо лик Господа Оца зато што Га не видимо, а да смо Га видели - ми би Га изображавали".
Од свега реченог на Сабору у заштиту икона пажњу на себе скреће Беседа СВ.ЈОВАНА СОЛУНСКОГ: "Ми стварамо иконе оних који су били људи и слуге Божије и имали тело. Ми телесно не изображавамо нека бестелесна бића. Ако стварамо икону Бога, тј. Господа и Спаситеља нашег Исуса Христа, ми га изображавамо онако како је Он био виђен на земљи обревши се међу људима". Ова Беседа веома очигледно указује на оно што су оци узимали као основу иконе. СВ.ЈОВАН СОЛУНСКМ. заједно са многим другим оцима који су узели учешће пли били блиски Седмом васељенском сабору, основу на којој израста и може да постоји икона види у томе што је све на њој приказано, уствари видљиво и опипљиво. И управо та очигледност изображеног даје несумњиву основу светим ликовима. "Ми телесно не приказујемо нека бестелесна суштаства", каже Св.Јовлн СОЛУНСКИ, и тако истиче да је основа израженог опипљивост и очигледност носиоца плоти.
У Русији, на Стоглавом сабору (1551. г.) питање о изображавању лика Бога Оца је поново постављено. Сабору је на разматрање била дата грамата коју је саставио извесни дијак ВИСКОВАТИЈ, у којој дијак сумња у исправност изображавања лика Бога Оца. Те сумње су очигледно биле изазване фрескама у реновираном дворцу цара ИВАНА ГРОзног, које су урадили новгородски иконописци. Дијак ВиСКОВАТИЈ је дао списак икона са ликом Бога Оца и захтевао њихово изузеће из црквене употребе. Дијакова молба је била размотрена посебно, по окончању заседања Сабора. Речено је да дијак ВИСКОВАТИЈ није у праву, одређене су му епитимије, а његова молба је одбачена. Одлука је била прихваћена без разматрања сваког лика појединачно. Сматра се да је промислитељно значење таквог решења у томе да је Сабор, прихвативши икону са спорном иконографијом сачувао и прихватио икону без које је немогуће замислити Цркву. То је икона Свете Тројице - Тројице Аврама, како је речено у грамати дијака ВИСКОВАТИЈА. Он је и ту икону унео у списак икона које је потребно изузети из употребе, због тога што је и на њој приказан лик Бога Оца. Стоглав је одобрио образ Тројице посебним решењем. А својим решењем везаним за грамату дијака ВИСКОВАТИЈА уклоњена је опасност која се појавила за икону Св. Тројице.
Нешто касније о изображавању лика Бога Оца говорило се и на Великом Московском сабору (1655. г.). Овај Сабор, за разлику од Стоглавог, у потпуности одбацује могућност изображавања лика Бога Оца, изузимајући једино изображење Апокалипсе, где је лик Бога Оца дозвољено изобразити због "тамошњих виђења" Бога Оца као Старца Данима приликом Откривења.
Цела забрана Великог Московског сабора има карактер упозорења. Овакву бригу је изазвала бојазан да ће човечији лик Бога Оца породити помисао о човекоподобију првог Лица Свете Тројице. Велики Московски сабор је указао на неприхватљивост иконе која је имала назив Отачаство, и која је, према устаљеном обичају, била врло распрострањена."
Леонид Успенски "ТЕОЛОГИЈА ИКОНЕ", издање манастира Хиландар, 2000.год