Марина Рагуш: "Шешељ се саосећа са жртвама"

Zato što, mada ima svoj mozak koji prilično dobro radi, koristi Šešeljev, priča unapred naučene govore, ništa ne želi da uradi bez instrukcije iz Haga i generalno mu se toliko šlihta da bi skočila sa mosta samo da je zamoli .. ako ti je lakše ti je zovi karijeristom :mrgreen: :lol:
A nemoj nam reci da su Tadicevi govori iz sopstvene glave nastali:zper:
ps.doduse njemu je zaista potrebno da mu neko sastavlja,................al sto bas zapad
 
A nemoj nam reci da su Tadicevi govori iz sopstvene glave nastali:zper:
ps.doduse njemu je zaista potrebno da mu neko sastavlja,................al sto bas zapad

Ne pričam o govorima (koje Tadić, ako te baš zanima, sastavlja sam) već o javnim nastupima i saopštenjima gde ova recituje što su je naučili bez ikakvog ličnog pečata. I ne moraš uvek da se hvataš za Tadića i DS da bi je branila - ima i u SRS tona ljudi koji pričaju iz glave a ne sa papira ono što je Šešelj diktirao :lol:
 
НЕКА СЕ САЗНА ПРАВА ИСТИНА!

Ратко Личина

Кад је ових дана тим за одбрану проф. др Војислава Шешеља поднео кривичну пријаву потив Борислава Пелевића за злочине у Зворнику, у жижу јавности поново је доспео овај опскурни лик.

Ко је Борислав Пелевић?

Борислав Пелевић у јавност је доспео као заменик команданта Српске добровољачке гарде, Жељка Ражнатовића Аркана, са којим се окумио, затим председник Кик-бокс савеза и после Арканове смрти председник Странке српског јединства.
Почетком 2008. године на иницијативу Александра Вучића, иако се томе проф. др Војислав Шешељ противио, Борислав Пелевић постаје члан Српске радикалне странке и на мајским изборима 2008. године постаје народни посланик Српске радикалне странке.
Његово „радикалство“ било је кратког даха, јер је већ у септембру исте године, отишао у јато отпадника Српске радикалне странке које је око себе окупио Томислав Николић. Тиме се поново показало да је процена проф. др Војислава Шешеља била исправна.

Концепт „Удруженог злочиначког подухвата“ оруђе за сатанизацију Срба

Тенденциозни концепти „Удруженог злочиначког подухвата“ и „командне одговорности“ имају за циљ да оцрне српски народ, да га представе као злочиначки и да од Срба као највеће историјске жртве направе Балканске сатрапе. Јасан сценарио спин-доктора! У оваквим околностима користе се разни учесници догађаја из деведесетих ниског морала, који зарад личне користи наносе непроцењиву штету српском народу у целости. Сетимо се само случајева Биљане Плавшић, Милана Милутиновића, Милана Бабића...
Случај „Сребреница“ изграђен је управо на том методу. Подсетимо се да је Дражен Ердемовић, први процесуирани у овом случају, признао је да је лично убио 70 особа, да би се затим нагодио са тужилаштвом и да је добио смешну казну од само 5 година затвора. Касније се, на основу овог случаја захваљујући фамозној „командној одговорности“дошло до државног и војног врха како Републике Српске, тако и Србије.
 
....наставак :)

Доборовољци СРС нису били паравојна формација

У процесу који се у Хашком трибуналу води против проф. др Војислава Шешеља имали смо прилику да чујемо разне небулозе од стране тужилаштва које показује елементарно непознавање догађаја из ратова деведесетих. Тужилаштво, очито, или не зна, или не жели да зна, шта се уствари дешавало на нашим просторима. Тако су у један исти лонац стављени ЈНА, четници, партизани, добровољци СРС, Српска добровољачка гарда, Бели орлови, Српска Гарда, Црвене беретке....
Учесници ратова деведесетих знају да су добровољци Српске радикалне странке увек били у јединственом систему одбране српског народа и да су били распоређивани унутар јединица Српске војске Крајине и Војске Републике Српске, за разлику од Српске добровољачке гарде, Српске гарде и Белих Орлова који су деловали као самосталне јединице и често долазили у сукоб са регуларним српским јединицама на терену.

Каква је улога Пелевића и Аркана у догађајима у Зворнику?

У догађајима везаним за Зворник у изјавама сведока углавном се помињу појмови: Аркан, тигрови, Српска добровољачка гарда, Пелевић......, који би сваког иоле упућенијег познаваоца наших прилика упутили управо на ову групацију људи, а не на Војслава Шешеља и добровољце Српске радикалне странке.
Око смрти Жељка Ражнатовића Аркана остало је неразјашњено дали је он успоставио контакт са Трибуналом у Хагу, а индикативно је да се Борислав Пелевић, Арканов други човек није нашао на оптужници, те остаје питање постоји ли ту нека нагодба.
Из тих разлога Правни тим за одбрану проф. др Војислава Шешеља поднео је кривичну пријаву Тужилаштву за ратне злочине против Борислава Пелевића, заменика команданта Српске добровољчке гарде као што се наводи:
„Многобројни сведоци који су продефиловали судницом Хашког трибунала тврдили су да су за злочине у Зворнику почињене 9. априла 1992, који се стављају на терет Војиславу Шешељу, одговорни припадници Српске добровољачке гарде. Према изјави самог Борислава Пелевића, који је у то време био заменик команданта, он је тога дана био у Зворнику. У интересу истине је да Тужилаштво за ратне злочине утврди да ли постоји довољно индиција да се покрене кривични поступак“

Немушта одбрана погрешним датумима и чињеницама

Одмах након пријаве Борислав Пелевић оглашава се у српским медијима и даје следећу изјаву:
„Гарда је била тамо, али се исто вече повукла. Изгубили смо два борца и препустили територију. Ја сам 29. марта, када сам био официр, а не заменик команданта, послат у манастир Крка код Книна, јер су га Хрвати нападали. Тамо је био смештен владика Николај, који је раније столовао у Шибенику. Он може да посведочи да сам ту био до краја априла. Током боравка тамо обучавао сам богослове у борилачким вештинама и чувао манастир са још четири војника. Имам 150 сведока да у периоду за који ме терете нисам ни био у Зворнику“
Међутим, Борислав Пелевић заборавља да поред масе неупућених, још увек постоје људи који знају шта се дешавало и могу да повежу догађаје.
Изјава да је од краја марта до краја априла 1992. године „бранио манастир Крка од напада усташа“ је за сваког Србина становника Северне Далмације и Лике – смешна. Наиме, манастир Крка је у то време био је у дубини српске територије и хрватских снага није било – нигде ни близу. Сем тога, манастир Крка никад није ни био мета напада.
За неупућене, то је било време почетка примене и размештаја снага УНПРОФОР-а после фамозног „Венсовог плана“ и у то време није било никаквих непријатељстава – два месеца раније и два месеца касније.
Први сукоб избија тек у јуну месецу када хрватске снаге упадају на Миљевачки плато.
Такође, нелогична је и Пелевићева изјава да је ту „столовао владика Николај, након протеривања из Шибеника.“
На сајту епархије далматинске може се утврдити да је владика Николај био владика далматински у периоду од 1979 године до 1991. године, а да је владика Лонгин 1991. године преузео епархију. Владика Николај у то време одлази на чело митрополије дабробосанске, где се и данас налази.
Борислав Пелевић вероватно јесте некад био у манастиру Крка, али не никако у марту-априлу 1992. године пошто је био на другом месту, о чему постоје докази...

Каква је права улога Српске добровољачке гарде?

Свакако је интересантно да се испита улога Српске доборовољачке гарде, моћи која је стајала иза њих и њеног ратног пута.
Индикативно је да се Српска добровољачка гарда појављује у углавном срединама где је било довољно ратног плена. Општепознато је да су под својеврсном окупацијом од 1991. до 1995. године држали Ердут и нафтна поља у Ђелетовцима.
За оне који не знају Ђелетовци су најбогатије нафтно поље у бившој Југославији, поље које има нафтни капацитет као сва остала поља у целој бившој СФРЈ.
У западном делу Републике Српске Крајине нису се превише дуго задржавали због Аркановог сукоба са Миланом Мартићем који му није дозволио такво понашање у САО Крајини.
Бољи познаваоци политичких прилика у Републици Српској Крајини знају да је Горан Хаџић, други председник Републике Српске Крајине био Арканова марионета.
У Републици Српској Српска добровољачка гарда углавном се појављује на местима наводних злочина као што су Зворник, Бијељина, Брчко...
У западни део Републике Српске Крајине припадници Српске добровољачке гарде, сад као припадници јединица Службе државне безбедности, пристижу при крају рата у време борби око Бихаћа у време кад је то доносило огромну финансијску корист.
Мрачна је улога ових јединица и у поседању српских ракетних система на Петровој Гори, који су служили као систем одвраћања хрватских снага од агресије на Републику Српску Крајину.
Након што је у мају месецу након агресије на Западну Славонију гранатиран (оправдано!) Загреб, ракетни ситеми на Петровој Гори су поседнути и тиме је Хрватима увелико олакшана агресија на Републику Српску Крајину.

Мучење оних који су спречени да се бране

Након окупације Републике Српске Крајине Аркан, Пелевић и гарда учествују у малтретирању хапшених, избеглих Срба Крајишника у Ердуту. Ево неких судбина :
„Драган М. Дејановић умро је у децембру 1996. године у болници у Сомбору од можданог удара, атрофије мождане коре и шећерне болести, тридесет и пети дан након што је у бесвесном стању из амбуланте у Дарди (Барања) превезен у Здравствени центар Сомбор. Касније ће, на упорно инсистирање породице, Војна пошта 9201 из састава Славонско-барањског корпуса написати "Уверење о начину и околностима смрти", у којем стоји да је "именованом позлило на положају", као и то да је 11.12.1995. "наступила смрт". Додаје се и да уверење "служи у сврху остваривања права породице која јој по Закону припадају". Породица није остварила никаква права. Смрт Драгана Дејановића не уклапа се ни у какав закон. Драгана су припадници МУП-а Србије пронашли у Петровцу на Млави 28. августа 1995. године и заједно са групом других крајишких "војно способних избеглица" отпремили у Ердут, на "обраду и третман" Аркановим "тигровима". Готово два месеца породица ништа није знала о Драгану. Ни да ли се опоравио од "Олује", ни да ли је успео да пронађе родитеље, обилазећи избегличке центре по Србији, ни где је заправо нестао. А онда је у октобру стигло његово писмо у којем их очајнички моли да нешто предузму како би га живог извукли из Барање. Покојни Дејановић није имао среће да преживи последице "операције кажњавања издајника", како је називан ердутски третман избеглих Крајишника, подвргнутих разним методама мучења и понижавања у трајању од једне до две недеље под Ражнатовићевом командном палицом.“
Неки су преживели:
„Б.С. из Глине, отац двоје малолетне деце, четрдесетпостотни инвалид у обе руке одведен је 8. септембра из колективног избегличког центра у Књажевцу, заједно са још 14 Крајишника. У Ердуту је провео девет дана. Из "ризнице" метода мучења којима је био подвргнут помиње: клечање на камену, затварање у псећу кућицу и лајање, 24 сата проведена у бурету хладне воде, ношење око врата камена тешког око 30 килограма... Након једне вежбе, касније у Вуковару, пао је и повредио се, изгубивши потпуно функцију десне руке.
Н.Б., избеглица из Книна каже да је, уз сва физичка малтретирања, ипак, најтеже подносио вербалне тортуре: „Звали су нас издајницима, кукавицама, бабама, подрепашима, искључивим кривцима за пад Крајине, српским говнима, мајмунима... што је најгоре, морали смо све те увреде да понављамо: 'Ја сам најгори Србин', 'Ја сам издајник српства'... Тако смо дочекали да истовремено будемо ратни злоцинци за Загреб и српски издајници за Београд!“ “
Тако су они који су спречили Крајишнике да се бране од усташa, исте те Крајишнике у избеглиштву мучили! А Борислав Пелевић је био ту!
Зато нам је свима заиста потребна истина!
Да се зна!
 
Шта се ово дешава ових дана? Сви су значи сад у том фазону.

Добро онда ево и мене...

Ја мислим да је сребреница грозан злочин против човечности. То је геноцид. То је страшно... Мени је жао због тога. Свестан сам да се ту свашта нешто ето ружно догодило. Ја се извињавам у име себе и свог народа.

Јавите ми ако буде требало још нешто да се изговори... Ту сам...
У моје име се не можеш извињавати. Доказано је да није било геноцида над муслиманима у Сребреници. http://www.glas-javnosti.rs/book/export/html/2796

И да су све потурице побијене у Сребреници то не би био геноцид него само освета за геноцид над Србима који су потурице спроводили у и око Сребренице који су клали све Српско што су похватали.
 
Poslednja izmena:
И да су све потурице побијене у Сребреници

:( Какво ружно изражавање. Није ваљда да су сви били Орићеви кољачи?
То су Срби муслиманске вероисповести, а неки од њих су ратовали у Војсци Републике Српске у бригади "Меша Селимовић" , а и актуелни посланик радикала, господин Спахо, је муслиманске вере.
 
Ја се извињавам у име себе и свог народа.

Јавите ми ако буде требало још нешто да се изговори... Ту сам...

Није "фора" у извињавању.
Ако знаш да је неки грађанин починио кривично дело онда га пријавиш српским судовима. То је нормално понашање. А од извињавања нема нико ништа.
 
Значи Шешељ саосећа са породицама жртава "српског злочина"?

Ono letos kada su svi radikali izbaceni iz skupstine,ostala je sa Marina. Pomislio sam tada da nisu svi radikali bas....Marina,Marina, stace ti ovo, ti bar imas nesto u glavi
 
Poslednja izmena od moderatora:
"razum i osećajnost"... Nešto najgluplje što sam u životu čuo od radikala :hahaha: LOL bre :lol:



Шта си ти уопште у животу чуо од било кога? Неки осредњи програмер би могао да направи "генератор мариових реплика" јер реално ти ниси дискутант него програмирани телетабис.:zcepanje:
 
Шта си ти уопште у животу чуо од било кога? Неки осредњи програмер би могао да направи "генератор мариових реплика" јер реално ти ниси дискутант него програмирани телетабис.:zcepanje:

Bogme da znaš, samo se sprdam sa radikalima :mrgreen:


Ubica svog naroda Šešelj:
SESELJ2.jpg
 
Evo jedan zanimljiv članak o Razumu i Osećajnosti radikala :mrgreen:

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=456233

Preko "ustaša" do birača:

OD KADA SU, POČETKOM DEVEDESETIH, POLIVANJEM TADAŠNJEG PREDSEDNIKA VEĆA GRAĐANA RADOMANA BOŽOVIĆA I PREMLAĆIVANJEM NEKADAŠNJEG POSLANIKA SRPSKOG POKRETA OBNOVE MIHAJLA MARKOVIĆA, USTANOVILI DA SILEDŽIJSKO PONAŠANJE NAILAZI NA SIMPATIJE DELA BIRAČA, RADIKALI NIKAD OD NJEGA U POTPUNOSTI NISU ODUSTALI

Nego jel ovaj dole desno na fotki ono pokrao neke silne pare za stan ili mi se čini? :think:

radik.jpg
 
Evo jedan zanimljiv članak o Razumu i Osećajnosti radikala :mrgreen:

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=456233

Preko "ustaša" do birača:

OD KADA SU, POČETKOM DEVEDESETIH, POLIVANJEM TADAŠNJEG PREDSEDNIKA VEĆA GRAĐANA RADOMANA BOŽOVIĆA I PREMLAĆIVANJEM NEKADAŠNJEG POSLANIKA SRPSKOG POKRETA OBNOVE MIHAJLA MARKOVIĆA, USTANOVILI DA SILEDŽIJSKO PONAŠANJE NAILAZI NA SIMPATIJE DELA BIRAČA, RADIKALI NIKAD OD NJEGA U POTPUNOSTI NISU ODUSTALI

Nego jel ovaj dole desno na fotki ono pokrao neke silne pare za stan ili mi se čini? :think:

radik.jpg

a jel ovo "zurtkata na akrepi"
 

Back
Top