Sojo
sliko-stihoklepac
- Poruka
- 2.128
-
- Popularno:
- Oskaru Vajldu, posle 130 godina, ponovo...
- Oskar Vajld: Srećni princ
- Да ли мислите да ће опет доћи до...
- Drzavni i nacionalni interesi ne...
- Predsednik Volodomir Zelenski o...
- Prosečni mesečni prihodi domaćinstava u...
- Gradiće se TUNEL Tramp-Putin na...
- Mila Pajić, intervju iz izgnanstva:...
- Očekuju se milioni na protestima protiv...
- Vučić: Blokaderi će 1. novembra...
Sojo
sliko-stihoklepac
- Poruka
- 2.128
- Poruka
- 95.553
Mogu ja to
Sinoć mi je nešto
Po mozgu grebalo.
Linije urezane
U brazdama ostavilo.
Tri slomljena nokta,
Krvlju zaskorena ,
Jedno pero crno
Rasparčano i negde-
U trenu osvrtanja -
Zvuci rasplinuti
Čuju se i dalje.
Sinoć mi je nešto
Na prsima sedelo.
Oči u moje lice
Usadilo i
Pogled taj još uvek
Gori u meni-
Unutrašnjost-pepeo,
Spoljašnjost-čaura.
Ja....
Ja u svemu...
Zašto?
Neprobuđena,
Ostavljena
U pitanjima,
Nagađanjima,
Anestezirana,
Isprebijana
Šamarima
Koji ne ostvaruju kontakte,
Udarcima
Što se pre sudara zaustave-
Sudara svetova...
Treba mi vremena.
Da proklijam iznova,
Da sastavim tkiva,
Ušijem venama,
Zalepim lice,
Pepeo progutam,
Ponovo prodišem...
Bezplućna...
Mogu ja to...
Z.D.2021.
(Sebi...)
Wuka
Veoma poznat
- Poruka
- 11.925
Не, не питај ме ништа
Таме су ми прсти пуни
Очи снова несањаниx
Не, не питај ме ноћас ништа
Разумеш ти ове речи без слова
Удаxни ме изисајем
Пољупцем сатканим од слогова
И не, не питај ништа
Осмеx тугу вешто крије
Kад недостајеш ми у проредима
Таме су ми прсти пуни
Очи снова несањаниx
Не, не питај ме ноћас ништа
Разумеш ти ове речи без слова
Удаxни ме изисајем
Пољупцем сатканим од слогова
И не, не питај ништа
Осмеx тугу вешто крије
Kад недостајеш ми у проредима
®
Jelena autor
Početnik
- Poruka
- 9
https://srebrnastopaperje.wordpress.com/
https://srebrnastopaperje.wordpress.com/Evo i ja da se pridruzim temi.Za pocetak saljem ovu.Ne bojte se,nisu sve tako dugacke.
JA SAM OD ONIH BEZBROJ ALI
Ja sam od onih što najviše ćute,
kad najviše pričaju;
od onih , koje nećeš shvatiti,
misleći da ih shvataš.
Od onih ljubitelja snova o dalekim,
najdražim gradovima i obalama reka .
Ja sam od onih bezbroj ali…
Ja sam od onih prefinjenih,
što vole mnogo da psuju;
od onih predobrih,
koji postaju ohola zlopamtila kad ih rane.
Od onih, što po njihovom biću lebde
i beli i tamni oblaci.
Ja sam davljenik što se ,
samo za svoju ruku hvata.
Ja sam od onih,
što otćute svoje najdublje istine,
da im ne bi narušili mir
ili ukrali dušu…
Ali ja sam i ono dete,
izgubljeno na putu
što vapi mnogo ljubavi.
Ja sam od onih ,
što ti nikada neće otvoreno reći,
kuda plovi odjek njihovih misli,
a biće tužni , ako ih ne shvatiš.
Od onih , što vole osetiti
one prelepe treptaje,
u vazduhu i sebi ;
od onih ružnih spolja
sa skrivenim unutrašnjim biserima .
Ja sam od onih ,
što dodiruju horizont
i onih što dišu , pod vodom i zemljom.
Od onih, kojima grom i grad ne mogu ništa,
ali ih suza , ubiti može.
Ja sam od onih,
što se ceo život igraju,
jer znaju da bez igre ne postoji ništa.
Od onih , što misle da je reč ljubav ,
predugo u upotrebi i prazna,
a nisu otkrili drugu reč.
Ja sam neuspeli, mladi lingvističar.
Ja sam od onih ,
što izvesne stvari prećutkuju,
da ih ne bi pokrali,
a ipak vole da ih “kradu”.
Od onih ,
što su čvrsto nogama na zemlji
i tako divno odlepljeni od njene tvrde kore,
negde između sumraka i svitanja;
od onih što čeznu za vašim očima,
a uplaše se sebe,
kad ih u njima vide.
Ja sam od onih,
nisam od ovih
i nisam ovde,
jer ne volim crne krugove
koji postaju sve crnji.
Ja sam od onih ,
što jecaju uz trubače
i zvuke akustične gitare
i groze se računarski sažvakanih nota.
Od onih , što vole čudnom jednostavnošću
koja doseže do iznenađujuće složenosti.
Od onih ,
što vole slobodu duha, daha, pokreta , mira…
Od onih što ljube,
bez obzira da li su ljubljenoj osobi,
smešne sa svim svojim licima ljubavi.
Ja sam od onih veselih pajaca,
što glume darujući radost drugima,
ne želeći da se otkrije njihov jad.
Ja sam od onih bezbroj ali…
Od onih,
što vole da ih neko oseća kao tajnu
i koji druge vole,
zato što jesu večna tajna;
od onih, što će te udisati
kao da te prvi i poslednji put udišu.
Od onih životinjica
što vas prepoznaju po mirisu
i znaju da krijete zver u sebi,
ali ja sam i upijač
svega plemenitog u vama.
Ja sam od onih blesavih što razmišljaju,
kome zaveštati pertle, cipele, kosu,
usne, dah i obraz ?
Kome zaveštati knjige, reči i boje…
Kome zaveštati blato opipano samo mojim rukama ?
Kome zaveštati tanjir iz koga sam jela
i omiljenu šoljicu,
iz koje sam prvu jutarnju kafu pila ?
Kome zaveštati olovku kojom sam
najlepše ludosti svoje glave zapisivala
i četkice kojima sam ,
najlepše boje svojih snova naslikala ?
Kome zaveštati kriglu
iz koje su mi najdraža pijanstva dolazila;
kome zaveštati uzdahe i suze,
kretnje, slutnje, bludnje
i oblike dima izdahnutih iz mojih pluća ?
I oči…
da bi sve ovo isto
opet sagledale,
možda lepše proživele ?
Ja sam od onih što ponekad
svoja bulažnjenja gluposti ,
zapisuju kao najveće istine i vrednosti ;
od onih što daruju sitnice,
verujući da su one vezice i kopče.
Ja sam propali hirurg.
Ja sam od onih ,
što vole bez razloga, povoda i racionalnosti;
od onih ,
što ih boli uvo za sve,
ali ipak traže potvrdu da su prošli kroz tu školu.
Od onih , što teške rane otćute
a one najteže ,
rečima, bojom i glinom ispiraju.
Ja sam ono dete
izgubljeno na ulici
što vapi da ga uzmete…
Ali ja sam i davljenik
što se samo za svoju ruku hvata.
Ja sam od onih što prave
tamne oluje i najveselije vatromete,
tonući u razmišljanja.
Od onih što im moraš puniti baterije.
Od onih što ih ne moraš videti hiljadama godina,
a ipak će o tebi misliti kao o najbližem
i voleti te bez uslova.
Ja sam od onih ,što ne vole logiku.
Od onih konfuznih, smotanih,
smušenih i neorjentisanih
i baš u tome najlepših.
Ja sam od onih krivonogih, iskošenih, preosetljivih
i pomalo prevelikih
za ovo ovde
i ovo sada.
Ja sam od onih što nelogično lude
za možda nepotrebnim,
a ipak preko potrebnim.
Od onih što su dovoljni sami sebi,
a ipak ,
uvek računaju na tebe kao na svoju ruku…
Ali ja sam i ono dete,
izgubljeno na ulici,
što vapi mnogo ljubavi.
Ja sam od onih,
što ljude dele na sve ili ništa
i najsrećniji su i najtužniji
kad im se to sve podvoji.
Ja sam od onih ,
uzdržanih i krutih ,bez razloga;
od onih , što im gradovi mirišu,
samo na jednu personu;
od onih , što pokušavaju da determinišu,
vrstu , rod i poreklo ljubavi.
Ja sam propali istraživač biolog.
Ja sam od onih
što im usne, oči i suze
klize na dole;
od onih prepunih Ahilovih peta.
Od onih podzemnih prolaza
što se plaše da ih ne otkriješ i potopiš,
jer znaju da si istovremeno ,
voda na izvoru i ponornica
i uvek ploviš dalje.
Ja sam od onih darovitih
što vide svo crnilo ovog sveta,
a uzimaju najsvetlije od njega;
od onih što vole
svoju tajnu, sreću i bol,
oslikati, ispisati, izvajati…
Ja sam od onih srećno-nesrećnih usamljenika,
zarobljenih svetom u sebi.
Ja sam od onih filtera
što prima i pročišćava;
od onih što guše i kiseonik daju.
Ja sam ono dete
izgubljeno na ulici,
što vapi da ga uzmete.
Ja sam od onih bezbroj ali…
Ja sam davljenik što se ,
samo za svoju ruku hvata…
Ja sam od ovih,
nisam od onih
i nisam ovde
i nisam sada,
jer ne volim crne krugove
što postaju sve crnji.
https://srebrnastopaperje.wordpress.com/2010/08/31/ja-sam-od-onih-bezbroj-ali/
Sojo
sliko-stihoklepac
- Poruka
- 2.128
Nepripadajući
Aktivan član
- Poruka
- 1.823
Hvala Ti..
Sedeći udobno u fotelji, pogledom je prelazio preko stvari spavaće sobe, koja je čuvala njihove tajne.
Starim umornim očima upijao je svaku stvar, svaki detalj, svaku sitnicu koja bi što jasnije vratila sliku prošlih vremena.
Sećanja predvođena njenim likom osvojila su ga celog.
Uvek kad bi ulazila u ovu sobu njeno lice je bilo blago i nasmejano.
Nikad sebi nije dozvolila da joj u ovoj sobi nešto poremeti misli, koje su uvek bile usmerene da su ovde njih dvoje Jedno.
Uvek je kao najveći zaštitnik štitila to Jedno od svih, pa čak i od nje i njega.
Ovo je bio njihov svet, svet u kojem su samo oni postojali, koji je bio zaštićen od svih spoljnih uticaja, u koji niko nije mogao ući.
U njemu su bili usmereni samo jedno prema drugom, gde je živelo Jedno, čuvalo se i jačalo..
Oči su se zaustavile na velikom bračnom krevetu, koji je bio toliko godina svedok njihove ljubavi, njihove želje jednog za drugim.
On je bio mesto gde su im se kože lepile dok su isti dah delili..
Često bi zaspali tako što bi ona svoju glavu stavila na njegove grudi slušajući ritam njegovog srca, a njegova ruka milujući je po kosi ostala bi na njenoj glavi.
Čitavu noć bi ostali u tom požaju ne pomerajući se, to je bio prirodnom položaj za Jedno.
Sa obe strane kreveta nalazi se noćni ormarić, sada prazni, a nekada puni sa svim svojim sadržajem.
Na njegovom lampa, naočari, čaša sa vodom, papirne maramice, a ispod na donjoj polici knjige.
Na njenom lampa,čaša sa vodom i knjige.
Često bi nakon leganja u krevet na svoju levu stranu znala da pita:"Da li možda slučajno imaš kod sebe negde u blizini papirne maramice?"
Voleo je to njeno pitanje, koje je bilo ispraćeno posebnim pogledom i osmehom na kraju usana.
Nove maramice nikada nije stavljano na njen stočić, uvek bi ih ostavio na njegov, kako bi pravio prostor za to pitanje i taj njen pogled i osmeh..
Pored njenog noćnog stočića u uglu sobe nalazila se stolica sa svojim stolom i velikim ogledalom.
Tu je provodila prve trenutke svakog dana.
Taj deo njihove sobe je svojom čarolijom njega terao da se pretvara da spava, dok je krišom gledao kako rasčešljava svoju dugu crnu kosu. Uživao je u njenoj lepoti, u svakom pokretu.
I sada kao da je još tu, kao da sedi na toj niskoj stolici u svom kućnom mantilu savršeno ispravljenih leđa, i ti pokreti desne ruke sa četkom, dok leva pridržava kosu koja pada preko njenog ramena.
Znala je da pita:“Da li da svežem kosu, ili da je pustim, ili ipak da je vežem u punđu“?
Koji god odgovor da bi rekao, najčešće je bilo da je uradila drugačije, ali uvek ga je iznenadila svojom lepotom.
Da, svaki dan je upijao očima, sve do kraja..
Oči se pomeriše levo i zaustaviše na plakaru i velikim ogledalom na svom stalku pored njega.
Tu se oblačila, tu ženska kreativnost i lepota nisu poznavali granice.
Svaki put je bila drugačija, ali opet ona ista, a opet drugačija..
Kad bi odabrala garderobu za njihov izlazak, okrenula bi se prema njemu pitajući :“Maestro, da li u ovome mogu dostojno da stojim uz Vas..“?
To njeno pitanje uvek je izazvalo takvu erupciju osećanja da bi sav pulsirajući u ritmu srca prišao, uhvatio je za ruku, podigao je, i gledajući je u oči poljubio njenu ruku, bojeći se da se ta lepota pred njim ne raziđe.
Ona bi gledajući ga toplim pogledom pravo u oči napravila blagi naklon glavom.
I sada nakon toliko godina staro srce samo na pomisao lupa kao ono mlado, i slike su sve jače i jače..
U uglu desnog oka pojavi se suza, koju su na svom putu usmeravale duboke bore starčevog lica. Ostavio je pomislivši u sebi:“Neka je, neka traje..“
Ustao je, prišao vratima, otvorivši ih okrenuo se i pogledao još jednom sobu koja je bila samo njihova želeći da zapamti svaki detalj, mada je sve pred očima njegovim bilo odavno u njemu.
Blagi vetar je kroz otvorena balkonska vrata zaljuljao zavese, osetio je kao da stoji pred njim, sa licem koje je zračilo mirnoćom.
Usta su nekontrolisano, bez njegove kontrole počela mirnim tonom da izgovaraju reči koje je hteo još pre mnogo godina da joj kaže..
-Vreme provedeno s tobom, mi je bilo najlepše vreme provedeno u životu, to je bilo vreme kad sam bio živ, vreme u kojem mogu sa sigurnošću reći da sam živeo.
-Znaj da sam uživao u svakoj sekundi.
-Hvala ti..
Izgovorivši reči, spuštajući glavu zatvorio je vrata koja su u njemu zauvek ostala otvorena..
(Autor nebitan
)
Sedeći udobno u fotelji, pogledom je prelazio preko stvari spavaće sobe, koja je čuvala njihove tajne.
Starim umornim očima upijao je svaku stvar, svaki detalj, svaku sitnicu koja bi što jasnije vratila sliku prošlih vremena.
Sećanja predvođena njenim likom osvojila su ga celog.
Uvek kad bi ulazila u ovu sobu njeno lice je bilo blago i nasmejano.
Nikad sebi nije dozvolila da joj u ovoj sobi nešto poremeti misli, koje su uvek bile usmerene da su ovde njih dvoje Jedno.
Uvek je kao najveći zaštitnik štitila to Jedno od svih, pa čak i od nje i njega.
Ovo je bio njihov svet, svet u kojem su samo oni postojali, koji je bio zaštićen od svih spoljnih uticaja, u koji niko nije mogao ući.
U njemu su bili usmereni samo jedno prema drugom, gde je živelo Jedno, čuvalo se i jačalo..
Oči su se zaustavile na velikom bračnom krevetu, koji je bio toliko godina svedok njihove ljubavi, njihove želje jednog za drugim.
On je bio mesto gde su im se kože lepile dok su isti dah delili..
Često bi zaspali tako što bi ona svoju glavu stavila na njegove grudi slušajući ritam njegovog srca, a njegova ruka milujući je po kosi ostala bi na njenoj glavi.
Čitavu noć bi ostali u tom požaju ne pomerajući se, to je bio prirodnom položaj za Jedno.
Sa obe strane kreveta nalazi se noćni ormarić, sada prazni, a nekada puni sa svim svojim sadržajem.
Na njegovom lampa, naočari, čaša sa vodom, papirne maramice, a ispod na donjoj polici knjige.
Na njenom lampa,čaša sa vodom i knjige.
Često bi nakon leganja u krevet na svoju levu stranu znala da pita:"Da li možda slučajno imaš kod sebe negde u blizini papirne maramice?"
Voleo je to njeno pitanje, koje je bilo ispraćeno posebnim pogledom i osmehom na kraju usana.
Nove maramice nikada nije stavljano na njen stočić, uvek bi ih ostavio na njegov, kako bi pravio prostor za to pitanje i taj njen pogled i osmeh..
Pored njenog noćnog stočića u uglu sobe nalazila se stolica sa svojim stolom i velikim ogledalom.
Tu je provodila prve trenutke svakog dana.
Taj deo njihove sobe je svojom čarolijom njega terao da se pretvara da spava, dok je krišom gledao kako rasčešljava svoju dugu crnu kosu. Uživao je u njenoj lepoti, u svakom pokretu.
I sada kao da je još tu, kao da sedi na toj niskoj stolici u svom kućnom mantilu savršeno ispravljenih leđa, i ti pokreti desne ruke sa četkom, dok leva pridržava kosu koja pada preko njenog ramena.
Znala je da pita:“Da li da svežem kosu, ili da je pustim, ili ipak da je vežem u punđu“?
Koji god odgovor da bi rekao, najčešće je bilo da je uradila drugačije, ali uvek ga je iznenadila svojom lepotom.
Da, svaki dan je upijao očima, sve do kraja..
Oči se pomeriše levo i zaustaviše na plakaru i velikim ogledalom na svom stalku pored njega.
Tu se oblačila, tu ženska kreativnost i lepota nisu poznavali granice.
Svaki put je bila drugačija, ali opet ona ista, a opet drugačija..
Kad bi odabrala garderobu za njihov izlazak, okrenula bi se prema njemu pitajući :“Maestro, da li u ovome mogu dostojno da stojim uz Vas..“?
To njeno pitanje uvek je izazvalo takvu erupciju osećanja da bi sav pulsirajući u ritmu srca prišao, uhvatio je za ruku, podigao je, i gledajući je u oči poljubio njenu ruku, bojeći se da se ta lepota pred njim ne raziđe.
Ona bi gledajući ga toplim pogledom pravo u oči napravila blagi naklon glavom.
I sada nakon toliko godina staro srce samo na pomisao lupa kao ono mlado, i slike su sve jače i jače..
U uglu desnog oka pojavi se suza, koju su na svom putu usmeravale duboke bore starčevog lica. Ostavio je pomislivši u sebi:“Neka je, neka traje..“
Ustao je, prišao vratima, otvorivši ih okrenuo se i pogledao još jednom sobu koja je bila samo njihova želeći da zapamti svaki detalj, mada je sve pred očima njegovim bilo odavno u njemu.
Blagi vetar je kroz otvorena balkonska vrata zaljuljao zavese, osetio je kao da stoji pred njim, sa licem koje je zračilo mirnoćom.
Usta su nekontrolisano, bez njegove kontrole počela mirnim tonom da izgovaraju reči koje je hteo još pre mnogo godina da joj kaže..
-Vreme provedeno s tobom, mi je bilo najlepše vreme provedeno u životu, to je bilo vreme kad sam bio živ, vreme u kojem mogu sa sigurnošću reći da sam živeo.
-Znaj da sam uživao u svakoj sekundi.
-Hvala ti..
Izgovorivši reči, spuštajući glavu zatvorio je vrata koja su u njemu zauvek ostala otvorena..
(Autor nebitan
)
Van_Helsing
Elita
- Poruka
- 24.984
Загрлила ме је данас
Додир напупеле брадавице кроз танку тканину
Пољубац у образ
Другарски
И питоме очи
Невин поглед
А у дубини ока страст
И сат је стао
Додир напупеле брадавице кроз танку тканину
Пољубац у образ
Другарски
И питоме очи
Невин поглед
А у дубини ока страст
И сат је стао
Sojo
sliko-stihoklepac
- Poruka
- 2.128
....DAN MLADOSTI....
Duže Qito mi ti se kolj***
Jedna je bila štafeta,
jedna nacija ukleta.
Danas je dan mladosti,
druže Qito ti oprosti.
Opet te dižu u nebesa,
neki, a prazna im kesa.
Mnogi ti popravljaju mamu,
oni drugi psuju ti damu.
Istina, na "velikom" danu,
kerovi mi na um panu.
Oprosti za ovaj pomen
nek' ti je težak kamen.
Sojo, Boško
Duže Qito mi ti se kolj***
Jedna je bila štafeta,
jedna nacija ukleta.
Danas je dan mladosti,
druže Qito ti oprosti.
Opet te dižu u nebesa,
neki, a prazna im kesa.
Mnogi ti popravljaju mamu,
oni drugi psuju ti damu.
Istina, na "velikom" danu,
kerovi mi na um panu.
Oprosti za ovaj pomen
nek' ti je težak kamen.
Sojo, Boško
Sojo
sliko-stihoklepac
- Poruka
- 2.128
POŠTAR ZVONI TRI PUTA
Žena kreči plafon u hodniku
Muž spava u dnevnom boravku
Sinčić se igra sa klikerima
Ej, skidaj gaće, zvoni poštar mama!?
Muž skoči iz sobe, čuvši šta se zbiva
Nanu ti, ženooo! Izvini nisam kriva
Gaće sam stavila da mi frizuru čeva
A kad poštar dođe, praviš se gluva
Sojo
Žena kreči plafon u hodniku
Muž spava u dnevnom boravku
Sinčić se igra sa klikerima
Ej, skidaj gaće, zvoni poštar mama!?
Muž skoči iz sobe, čuvši šta se zbiva
Nanu ti, ženooo! Izvini nisam kriva
Gaće sam stavila da mi frizuru čeva
A kad poštar dođe, praviš se gluva
Sojo
- Poruka
- 37.740
Ti osvanu Vidovdane
Svanuo si Vidovdane
svanuo si al’ obasjan Suncem nisi
ti osvićeš i dolaziš al’ ništa ne donosiš
na sve četri strane sveta gledaš
a šta vidiš, koga prosvetljuješ
kome ime svetlom obasjavaš
a kome li si tamom zaklonio lice
Svanuo si Vidovdane
Ti osvanu al’ Suncem ne ogreja
u gori se Sunašce sakrilo
u gori kraj potoka bistra
od stida ne izlazi nit’ govori nit’ romori
svetlom svetle izdajice
svetlom svetle braća roda nevernoga
roda od krvi prokleta od božura ukleta
Svanuo si Vidovdane
al’ vida nam ne daješ
kome svićeš kome se okrećeš
božur nije iznikao nit’ je neven
cvet svoj otvorio
nit’ je zorom sunce ogrejalo
Majci Zemlji suze da osuši
da se vide tragovi bez pravde
da se skinu lovori bez časti
pa da Sunce iz gore izađe
da se božur svetlom okrepi
i korenom iznikne u bokore
u bokore bele i crvene
Majka cvetu da se obraduje
suze svoje rosom bistrom da zameni
rosom bistrom i istinom čistom
Svanuo si Vidovdane
al’ neveni ne otvoriše cveta
skupili su lati kao krunu Lazerevu
čekaju iz gore Sunašce da izađe
da izađe delo na videlo
pa da krunu u cvet raširi
pa po cvetu kap istine prospe
da se nikad više Mati ne zaplače
da se Sunce u gori ne sakriva
ni rod rođeni na brata da udara
Svanuo si i opet ćeš osvanuti
beli danku u mračnom oblaku
de kad svaneš ti Sunce povedi
neka slavi Nebo i Lazar se osmehne
neka božur mirom zamiriše
neka počne neko bolje sutra
baš ovoga Vidovdanskog jutra.
( 2021. )
Svanuo si Vidovdane
svanuo si al’ obasjan Suncem nisi
ti osvićeš i dolaziš al’ ništa ne donosiš
na sve četri strane sveta gledaš
a šta vidiš, koga prosvetljuješ
kome ime svetlom obasjavaš
a kome li si tamom zaklonio lice
Svanuo si Vidovdane
Ti osvanu al’ Suncem ne ogreja
u gori se Sunašce sakrilo
u gori kraj potoka bistra
od stida ne izlazi nit’ govori nit’ romori
svetlom svetle izdajice
svetlom svetle braća roda nevernoga
roda od krvi prokleta od božura ukleta
Svanuo si Vidovdane
al’ vida nam ne daješ
kome svićeš kome se okrećeš
božur nije iznikao nit’ je neven
cvet svoj otvorio
nit’ je zorom sunce ogrejalo
Majci Zemlji suze da osuši
da se vide tragovi bez pravde
da se skinu lovori bez časti
pa da Sunce iz gore izađe
da se božur svetlom okrepi
i korenom iznikne u bokore
u bokore bele i crvene
Majka cvetu da se obraduje
suze svoje rosom bistrom da zameni
rosom bistrom i istinom čistom
Svanuo si Vidovdane
al’ neveni ne otvoriše cveta
skupili su lati kao krunu Lazerevu
čekaju iz gore Sunašce da izađe
da izađe delo na videlo
pa da krunu u cvet raširi
pa po cvetu kap istine prospe
da se nikad više Mati ne zaplače
da se Sunce u gori ne sakriva
ni rod rođeni na brata da udara
Svanuo si i opet ćeš osvanuti
beli danku u mračnom oblaku
de kad svaneš ti Sunce povedi
neka slavi Nebo i Lazar se osmehne
neka božur mirom zamiriše
neka počne neko bolje sutra
baš ovoga Vidovdanskog jutra.
( 2021. )
Danik
Autor Lošeg Života
- Poruka
- 16.011
I opet sam pogresila,
po ko zna koji put, opet!!!
Tvrdoglavo sam zanemarila
Ono, sto se zove pamet...
Sta je s mozgom?
Pitam se sada, sto ne radi?
Otkud ja sad ovde sa tobom?
Iz ove gluposti nista me ne vadi...
I znam da ne treba
I znam da uopste mudro nije
Ali u meni ljubav do neba
I svasta jos tu se krije
Nema kajanja a ni oprosta,
Sve je to cist greh
Sad je vec bilo dosta
Iz tvojih ruku se napokon oteh..
Idem ko svaka mudra sova
Da se igram s misevima I vrapcima
Mo's misliti koliko je mudra ova
Kad se uporno u kostac
hvata s kurjacima...
po ko zna koji put, opet!!!
Tvrdoglavo sam zanemarila
Ono, sto se zove pamet...
Sta je s mozgom?
Pitam se sada, sto ne radi?
Otkud ja sad ovde sa tobom?
Iz ove gluposti nista me ne vadi...
I znam da ne treba
I znam da uopste mudro nije
Ali u meni ljubav do neba
I svasta jos tu se krije
Nema kajanja a ni oprosta,
Sve je to cist greh
Sad je vec bilo dosta
Iz tvojih ruku se napokon oteh..
Idem ko svaka mudra sova
Da se igram s misevima I vrapcima
Mo's misliti koliko je mudra ova
Kad se uporno u kostac
hvata s kurjacima...
Sojo
sliko-stihoklepac
- Poruka
- 2.128
Šporet, šparet* od švapske riječi spararherd (štednjak, štedna peć-pećnica)
Banjak* uzvišeni deo na šporetu za rernu (rol) ostalo od Austrougarske, sitzbank - bank (klupa)
Rubac* (marama) uh, pa marama je turcizam.
Ćeno* (pas, ker)
Banjak* uzvišeni deo na šporetu za rernu (rol) ostalo od Austrougarske, sitzbank - bank (klupa)
Rubac* (marama) uh, pa marama je turcizam.
Ćeno* (pas, ker)
Sojo
sliko-stihoklepac
- Poruka
- 2.128
Sojo
sliko-stihoklepac
- Poruka
- 2.128
Sojo
sliko-stihoklepac
- Poruka
- 2.128
...OSLUŠKUJ-PRISLUŠKUJ...Možda bi prošlo kad bi se smilovali (the winner have 12 point)...
Halo, prijatelju halo, 'aloo?!
Hvala ti za ovo čudo malo!
Šta kažeš, da ima nešto manje
i ovo je za osluškivanje.
Stavio sam u žbunje na granu
đe se sastaju, da, da, po danu.
Neću da je ženim! Sad je gotovo!
Da, da pustim prvi snimak, evo?!
Uh, uh, mm, polako, uh jaoo,
m-mm, rosa je, koji ti je đavo?!
Jaoo, uh, uhvati se za grane,
mm, jao, jaa, uh, ja ću sa strane.
To, too, jaoo, jooš, što si stao?
Uh, šta je, jao, opet je pao?
Jadniče, daj vlažne maramice,
obriši! u torbi su gaćice!
Smotan si, ne dolazim više,
Znaj, to je mnogo bolje kod Ljubiše!
Čuo si, odužiću se, hvala ti!
Žurim, sve ću ti na mel poslati...
Sojo
Halo, prijatelju halo, 'aloo?!
Hvala ti za ovo čudo malo!
Šta kažeš, da ima nešto manje
i ovo je za osluškivanje.
Stavio sam u žbunje na granu
đe se sastaju, da, da, po danu.
Neću da je ženim! Sad je gotovo!
Da, da pustim prvi snimak, evo?!
Uh, uh, mm, polako, uh jaoo,
m-mm, rosa je, koji ti je đavo?!
Jaoo, uh, uhvati se za grane,
mm, jao, jaa, uh, ja ću sa strane.
To, too, jaoo, jooš, što si stao?
Uh, šta je, jao, opet je pao?
Jadniče, daj vlažne maramice,
obriši! u torbi su gaćice!
Smotan si, ne dolazim više,
Znaj, to je mnogo bolje kod Ljubiše!
Čuo si, odužiću se, hvala ti!
Žurim, sve ću ti na mel poslati...
Sojo
Sojo
sliko-stihoklepac
- Poruka
- 2.128
..OSLUHNI-OSLUŠKIVANJE.. Zvuči malo eroCki, ipak, možda bi prošlo kad bi se smilovali (the winner have 12. point).
Ogoli prsluk da ne steže grudi,
zatvori oči i u san utoni.
Sanjaj o stihu što "gori i studi"
nek te nosi, ljuljka, i tiho zvoni.
Osluhni jagodicu kažiprsta,
na usnuloj usni nečije ruke.
Sve do zlatnog lančića i krsta,
što sija između dve jabuke.
Nisi ti naga, to su samo grudi,
spavaj, pusti leptiriće nek lude.
Pusti, na niže, znaš ti njima ćudi,
sve do oaze da izvor pobude.
Ne budi se, to su samo prstići,
osluškuju puls đe su leptirići.
Sojo
Ogoli prsluk da ne steže grudi,
zatvori oči i u san utoni.
Sanjaj o stihu što "gori i studi"
nek te nosi, ljuljka, i tiho zvoni.
Osluhni jagodicu kažiprsta,
na usnuloj usni nečije ruke.
Sve do zlatnog lančića i krsta,
što sija između dve jabuke.
Nisi ti naga, to su samo grudi,
spavaj, pusti leptiriće nek lude.
Pusti, na niže, znaš ti njima ćudi,
sve do oaze da izvor pobude.
Ne budi se, to su samo prstići,
osluškuju puls đe su leptirići.
Sojo
Blau
Iskusan
- Poruka
- 6.756
Ла Паз
Ходам, лутам, кроз траве мокре и мирисне, ту сам те љубио и ту си, љубила мене.
Столећа су пролазила изнад нас
и ништа ми није било важно, осим
твојих колена голих.
Сећаш ли се сад, оних наших уздаха страсних, којима смо будили и давно уснулог Књаза, прост свет и самоубице.
А све то, прошло је, увек прође.
Тамо, Књаз унакаженог лица још лежи,
самоубице и блудници ходе, а наша
узалудна љубав, оде, заувек.
И не тражи ме, не пиши ми,
име моје не зови у зору, ми смо били само дрхтај, игра Ероса, грех и тајна.
Ходам, лутам, кроз траве мокре и мирисне, ту ћу и смрт наћи у војни, једне јесени тмурне.
Ходам, лутам, кроз траве мокре и мирисне, ту сам те љубио и ту си, љубила мене.
Столећа су пролазила изнад нас
и ништа ми није било важно, осим
твојих колена голих.
Сећаш ли се сад, оних наших уздаха страсних, којима смо будили и давно уснулог Књаза, прост свет и самоубице.
А све то, прошло је, увек прође.
Тамо, Књаз унакаженог лица још лежи,
самоубице и блудници ходе, а наша
узалудна љубав, оде, заувек.
И не тражи ме, не пиши ми,
име моје не зови у зору, ми смо били само дрхтај, игра Ероса, грех и тајна.
Ходам, лутам, кроз траве мокре и мирисне, ту ћу и смрт наћи у војни, једне јесени тмурне.
Sojo
sliko-stihoklepac
- Poruka
- 2.128
OSLUŠKUJE MAČOR ĐOLE. Možda bi prošlo kad bi se smilovali (the winner have 12 point).
Mačor Đole osluškuje,
mačoricu kako psuje.
Napali je mačorčine,
da je otmu, da je žene.
Ljutit Đole hvata pušku,
šešir i masku na njušku.
Pištolj veže oko pasa,
naočala, pravi dasa.
Šerif znčku, šešir Stetson,
tras, pet metaka u plafon.
Mačori oružje dole!
Ja sam šerif zvani Đole!
Mačorka u zagrljaj skoči,
barmen! Dupli viski natoči!
Sojo
Mačor Đole osluškuje,
mačoricu kako psuje.
Napali je mačorčine,
da je otmu, da je žene.
Ljutit Đole hvata pušku,
šešir i masku na njušku.
Pištolj veže oko pasa,
naočala, pravi dasa.
Šerif znčku, šešir Stetson,
tras, pet metaka u plafon.
Mačori oružje dole!
Ja sam šerif zvani Đole!
Mačorka u zagrljaj skoči,
barmen! Dupli viski natoči!
Sojo
- Poruka
- 37.740
Iza ogledala
Mrzim lik koji me ponekad okrzne iz ogledala.
Ko je taj stranac što ćuti, izvinjava se i oprašta?
Ne, ne poznajem te oči izdajice
ni te usne ćutalice.
Koja je moja istina?
Koja je tvoja istina?
Šta je istina?
Gdje je istina?
Ko su ove prijekorne oči
što me ovaj trenutak gledaju
pitajući se što su iznevjerene,
što su najsvetije stope izdajom umrljane.
Ko si ti stranče u ogledalu?
Ne, to nisam ja.
Moje ja, moja istina,
nikad nisu bili, nikad ne bi bili - izdaja.
I ne gledaj me tako, svirepi skote
iz tog lažnog prozora,
mene ne možeš vidjeti, ja ne postojim, nisam!
Ako mene tražis, moraćeš proći iza...
Iza ogledala,
iza duge,
iza oblaka,
iza horizonta,
iza beskraja...
Jer... istina...
istina je, tamo negdje...
negdje, iza očiju boje kestena.
nn ( iz starih rukopisa )
Mrzim lik koji me ponekad okrzne iz ogledala.
Ko je taj stranac što ćuti, izvinjava se i oprašta?
Ne, ne poznajem te oči izdajice
ni te usne ćutalice.
Koja je moja istina?
Koja je tvoja istina?
Šta je istina?
Gdje je istina?
Ko su ove prijekorne oči
što me ovaj trenutak gledaju
pitajući se što su iznevjerene,
što su najsvetije stope izdajom umrljane.
Ko si ti stranče u ogledalu?
Ne, to nisam ja.
Moje ja, moja istina,
nikad nisu bili, nikad ne bi bili - izdaja.
I ne gledaj me tako, svirepi skote
iz tog lažnog prozora,
mene ne možeš vidjeti, ja ne postojim, nisam!
Ako mene tražis, moraćeš proći iza...
Iza ogledala,
iza duge,
iza oblaka,
iza horizonta,
iza beskraja...
Jer... istina...
istina je, tamo negdje...
negdje, iza očiju boje kestena.
nn ( iz starih rukopisa )
Sojo
sliko-stihoklepac
- Poruka
- 2.128
Danas u pomen voštanicu palim
Danas me pusti, nek' danas žalim
Za majkom, ocem, znanim i neznanim
Za sejom, bratom i anđelom malim
Ja pominjem danas, sve što Srpkinja rodi
Nek me tamjan danas, k' vama braćo vodi
Ja nisam divljak, ja samo kličem slobodi
Silnici!? Mi smo Srbi, a to vam ne godi
Sojo - Boško 2005. g.
Danas me pusti, nek' danas žalim
Za majkom, ocem, znanim i neznanim
Za sejom, bratom i anđelom malim
Ja pominjem danas, sve što Srpkinja rodi
Nek me tamjan danas, k' vama braćo vodi
Ja nisam divljak, ja samo kličem slobodi
Silnici!? Mi smo Srbi, a to vam ne godi
Sojo - Boško 2005. g.
Sojo
sliko-stihoklepac
- Poruka
- 2.128
"Ruska crkva Putinova" na Fruškoj gori - Banstol.
