Mali virtuelni klub pesnika

Sojo

sliko-stihoklepac
Poruka
1.867
...DAN REPUBLIKE...

Od Vardara pa do Triglava
Zna li ova pačurlija balava
Pjevalo se debelom bravaru
A na pomen, đe s' diktatoru
Pravo Goli otok, da ne vidi niko
Druže Qito ti narodna diko
Na današnji dan
Rodio se panj
Pet krakova i šest žila
Carskim rezom izmilila
Republika, država
Puna vreća rogova
Danas su vezali maramu
Neki psovali mamu
I sad te kerove psuju
Gluvu kučku, kuju
Partiju novopečenih ološa
Muja i laznih Miloša
Hudiće, Tuđmance
Đetiće, Panonce
Tatkovinu, Rugovinu
I lažnu bratiju o Srbinu
Tajkunsku bagru i strvinu
Ode sve u kličku materinu

Po mrtvom lavu i kerovi q*ške
A lešinari grakću, kruže i vrište...:D

Sojo - Boško
 

The_Night_Hawk

Buduća legenda
Poruka
25.116
ОК...ајде да пробам...

БРОЈ 1

Леден ваздух штипа ме за нос,
ходам брзо, негде пева кос.
Ако станем, остаћу ту где сам,
као ледена скулптура, до пролећа.

Није важно зашто пада киша,
кога брига ко где живицу маказама шиша.
Добро је што плачем сада, да не виде људи,
да ме опет на тебе јаворов лист подсећа.

Где год кренем, чујем твој звонки смех,
са тобом беше само љубав, никад грех.
Као да је јуче било, а године прођоше,
није сад ни важно где побеже нам срећа.

Будим се, сав у зноју, опет сањао сам,
као и сваки пут, ко сам и где сам не знам.
Али миран сам јер знам да постоји неко као ти,
а сусрет ће доћи, можда већ овог пролећа.
 

Sojo

sliko-stihoklepac
Poruka
1.867
…………… LASTA …………... :(

Hej, ptičice mala, šta radiš pod gredom,
prozebla, kome to tužni cvrkut šalješ?
Eh, za sutra su rekli kišu sa ledom,
a ti, ti kao proljeću se raduješ.

Davno ti se jato skupljalo na lipi,
tamo kod bunara, da li si to znala?
Ko je sve čekao pod lipom na klupi,
uz cvrkut, danju, i kad je zvijezda sjala?

Možda si gladna, da li te neko hrani?
Da li je moguće, da neko oko baci?
Samo jure, pomislih, hej, ruljo stani!
Cvrkut, radost - tuga, koji li su znaci.

Zbogom prijatelju, evo par mrvica,
cvrkut, sleti radosna malena ptica.

Sojo - Boško
 

Mika

dream catcher
Moderator
Poruka
13.508
U bazilici punoj lažnih, ustajalih obećanja,
gadne, namerne provokacije,
vrata često, i oštro zabijaju mi se u rebra,
koža se cepa kao jeftina tkanina,
s prozore otvorenih nadom,
vetar zavija,
prilepivši usne na gola bedra,
vrišti tama moje krvi,
oštrica zarijena u vene,
prsti se zabijaju u zenice,
prašnjave grudve kotrljaju se u prsima.
Na korak od večnosti,
na korak od mira,
a ja nespretna,
zarasla korenjem....
Navalite,
gazite
slomite,
i po cvet ostavite,
za jutro koje se rađa sa krikom, za sutra...
Zašto sutra neće doći.
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.