Quantcast

Mali virtuelni klub pesnika

Poruka
23.281
Buka bez misli


Ne volim sve i svakog,

eto, ne volim pa mi sudite !

No to i nije neka tajna,

niti novost velika jer na licu mi sve piše,

svaka bora, jedna priča, jedna istina.

Ne volim, ali i ne mrzim.

Ne opravdavam, ali i ne sudim.

Samo, za Boga miloga, mislite !

Mislite svojim umom taman

u njemu ne bilo ništa. Vaš je !

Pogledajte nekad u sebe i videćete

da buka koja dolazi i bes koji se izliva

nije uvek i nužno tuđi proizvod.

Ili mislite da savršeni čovek

ne može biti besan na sebe ?

Ne može savršenstvo od uma da zveči

kao hiljadu zvona ili kao bezdan

kad vrati eho svega što smo mu podarili ?

Ma dabome, gde će savršenstvo

da se bavi tricama i kučinama

i proizvodnjom besa i nesnosne buke.

To savršenstvo misli za ceo svet,

brine se, saoseća, voli, ah voli

( ima li većeg paradoksa )

voli, ali šta voli osim savršenog sebe ?

Svi znamo prava, svi smo tolerantni,

svi smo lepi i pametni ( lepo je ipak pobedilo )

i svi o svemu sve znamo !

I kako da volimo sve, kad ne znamo koga to volimo.

Da li volim sebe u nekome ili nekoga zbog njega ?

Pitamo li bilo koga, svi će jednoglasno isto reći ;

„ Volim zbog njega ili nje, ili njih ! „

Kod tih reči moj bes i moja buka prelaze

u glasan, nezadrživ smeh koji ne mogu zaustaviti.

Reči, prazne i puste reči, reči koje nisu oživotvorene,

reči koje od svih osećanja bude samo glasan smeh,

Onaj do suza, onaj pun neverice

da svet nije makao dalje od svog početka.

Pardon, evoluirao je i napredovao u jednom.

Do savršenstva je doveo ljubav prema svome savršenom sebi !

Misli čoveče, misli svojom glavom

pa taman pogrešno mislio !

I za Boga miloga, budi iskren bar prema sebi.

Laži druge, farbaj, maži, glumi,

ama radi šta god hoćeš s rečima

koje drugome daješ i u farsu oblačiš,

samo, bar jedan dan u godini, sebe ne laži !

I ne, ne volim sve i svakog.

Odbijam da ne vidim kako Sloboda slobodna

na kolena je pala i glavu oborila. Odbijam !

Odbijam da budem slobodan rob

Jer moja Sloboda stoji uspravno,

moja Sloboda je i okivana i paljena i gažena,

ali nikad, nikad nije klečala neprimećena !

I kako onda da volim vasceli svet

kojem Sloboda slobodno ostaje zarobljena

jer je niko ne vidi, ne čuje, ne primećuje !

Odbijam da budem deo obmane i beživotnih reči !

Više se ne smejem, odlazim Slobodno,

A vi volite, onako kako ste i navikli,

Mene se to najmanje tiče.

I mislite, mislite svoje misli, svoje reči oživite

i pustite bes i buku da pročiste vazduh

od ustajalih i ubuđalih reči praznine.

nn

Ovo sam pisala na temu prošlog konkursa - Buka i bes :)
 
Poruka
23.281
Nije istina

I


Tužna sam danas.
Onako, istinski tužna
bez nekog povoda.
Tužna, ali to nije istina.

Ogrnula me seta
široka i duboka,
lice prekrila briga,
ali ne, to nije istina.

U oku suza se najavila,
šapuće, niz lice bi potekla,
i skliznu nešto, ali ne suza
nije istina, to je kiša padala.

II

Tuga? Ne, nije to tuga.
Otkud bi bila.
I šta je to tuga ?!

Tuž ne pesme ?
Tužni stih ?

Suza?
Patetika.
Nema tuge na svetu.
Nigde.

Zašto bi je bilo na mome licu ?

nn
 
Poruka
23.281
Fatamorgana

Recite mu
da sam sjenka, opsena lažnih nada,
slažite bilo šta i bilo kako,
jer,
ne smije da me voli.
Recite da ne postojim
da košmar sam u besanoj noći,
slažite,
tuga će ga proći.
Zašto, pitate?
Ne pitajte ništa,
ja sam samo u pustinji fatamorgana
umornog vodiča karavana,
ja sam bol što će da boli do
samog dna
tuga što nema sna
i recite mu da nisam tu,
slažite,
ne smije da bude u tom
ružnom snu.
A život ide, proći će sjeta,
i sve je od mene bolje
jer ja sam putnik putem
kojim se ne putuje
putem kojim se nikuda ne stiže.

( davno napisano ~ nn )
 
Poruka
6.795
vino pijem i opijem se
Smejem se ali, i jedem se!
Jer nema tebe, ma, ne!
Ne, bilo koja, bice moja boja.
Pilo se tri sokola vice prvi hte' se rvi!
Baba moja,jes videla kako li je li je ljiepa Dzesika Alba, bal a da je pozovem, vika baba, zovi zovi, tu Abu Abu! ma pusti moju ludu babu!
Ne zna ko je Dzesika Alba, ona ti je recem babi iz Holivuda, te je glumica.
A baba, idi skupi muda da se sto pre za te uda, kazem ja ma jes luda kakva cuda ja vakva da idem a ona ko da je med i ne idem i tacka!
 
Poruka
6.795
treba mi procena.
Ona temaje bila za vraga.
Procena, kako pisem.

Dakle, citaoce, pisem vam iz Madagaskara, gde je prema predanju na visokom stubu u sled okeana isklesane reaci prema legendi Kralja Lira, objasnjavale su da onaj ko izlazi mora da se pomoli jer andjeli su djavoli.
Kralj Lir, odlazih kod mudraca sa daleke zemlje da bi ga mudrac savetovao sta da uradi sa tri njegova sina, kako da odluci kome krunu da dade, sinovi bejahu omadjijani magijom prastarog naroda jekulaka koja bi im oci ucinile varkom ako bi posli da urade za svoj narod nesto plemenitije zbog cega ce kralj da ne poslusa savete mudraca, savete sedam mudraca koji su radili u korist narodu.
Jekulici su zeleli magiju plavog dragulja koja je bila znana samo kralju Liru.
Kralj je obecavao narodu dopustenje odlaska u zemlju Lemuriju, u kojoj nije bilo dopusteno koriscene jekulske magije Korone.
 

gost 264823

Zainteresovan član
Poruka
355
Reč..za Kraj



Bezmalo sam na Krstarici deset godina tako da je došlo vreme da uzmem svoj prtljag i krenem zemaljskim putem,a ne više ovim vodenim. Naime, pre nekih sedam dana sam predao zahtev za trajno ukidanje mog profila, što znači da trenutno prelazim svoju Zelenu Milju, čekam povlačenje mehaničkog prekidača na dole i ukidanje tog impulsa postojanja na ovom mestu.

Dođoh na Krstaricu na nagovor prijatelja koji je tu već bio prisutan izvesno vreme. Na njegovo instistiranje postavih i ja neke svoje prve korake na forumu „Mali virtuelni klub pesnika“, nakon par meseci oprobah se i na Blogu. Ništa značajno ispod svakog proseka. Na blogovima su u to vreme bili jaki autori, ne bih im spominjao nikove, atmosfera je bila i više nego pozitivna.

Da zaboravih reći, hahahahah pišem kao da to nekog interesuje.. prilikom registracije na ovom sajtu bio upit za nik, spustio sam glavu i na okviru računara pročitah na nalepnici vision7 i eto odgovora na postavljeno pitanje.

Kad videh sa kojom lakoćom drugi autori pišu, videh koliko ja nemam talenta, i da je bolje da se prebacim u većinu koja prati ta divna stvaranja i ponekad komentar neki da..

Ubrzo shvatih da su komentari jako opasni, svhatih kakve duše krstare ovim vodama, i da komentare ne ostavljam, ako nekad i ostavim da to bude krajnje umereno.

Posle veće pauze koja je nastupila sticajem okolnosti, vraćam se i ne mogu da se snađem, sam prikaz blogova je izmenjen, stim što je kvalitet istih i dalje zadržan samo manjeg obima, atmosfera pozitivna i dalje ali daleko od one nekadašnje..

Među blogovima „prepoznah“ lepljiva bezvremenska pisanja, ali mračna, teška, tužna. Najiskrenije se nadam da je to samo pisanje, a ne stanje duše..

Ništa u životu nije kao što izgleda, pored otvorenih očiju celi život slepi tumaramo..

Mislimo da nešto znamo,samo mislimo.

Ruku na sebe dižemo, sa kojim pravom..?

Skupo smo plaćeni, naša cena je velika.. mi je nismo palatili, poklon smo dobili..

Oprostite ali sam ovo morao napisati, mnogo maraka videh, pored tako divne svetlosti..

„Moraš da učiš .Da se predaš.Otvoriš .Daš sebe .Potpuno .Nesebično.“,kako drvo kaže..

Za sami kraj mi ostaje da se zahvalim damama i gospodi koji su na bilo kakav način, pisanje ili komentarisanje na mene ostavili pozitivan trag. Divnoj administraciji koja je u nekim slučajevima zakazala, što je i razumljivo, pošto sistem ima krute postavke kojima mora da ustrojava svoje građane. Sve je to noramalno, pa to smo samo Mi, ljudi.

Oprostite ako sam ikada nekog uvredio na bilo koji način, najiskrenije mi je žao i najdublje se izvinjavam.

Nikad ali nikada mi to nije bila namera, nikada..

Oprostite i na ovom pisanju,ali rekoh nisam dao uvodnu reč kada sam pristupao Krstarici pa hajde da dam zvaršnu reč, možda nekome zatreba..

Ovo zadnje pisanje ostavljam tamo gde sam ostavio prva.

P.S.: skoro zaboravih na svoj problem kod davanja obećanja, što moram uvek da ih ispunim..

Pogledi će se sresti, pa makar me i pljunuli u lice.. i to je nešto, mislim neki rezultat..moj je..

Srdačan pozdrav za sve, zdravlja i sreće Vam želim.



S poštovanjem



vision7
 
Poruka
23.281
Ne vjeruj

Slagali su te,
ja umro nisam.

Ne vjeruješ ?

Pogledaj oko sebe,
dok te proljeće dodiruje
životom
dok te nečija poruka budi
iz sna u kojem nisam bio ja,
pogledaj...vidjećeš da sam tu
u tvom oku sa iskrama ljubavi,
u tvojoj kosi sto miriše
na ljeta.

Zaviri u razbacane listove,
čujes li kako šapuću
poznato ti ime...ime prvih poljubaca,
prve suze, prvog uzdaha...
i ako me nema tu,
tad im vjeruj da sam
zauvijek otišao.

Slagali su te,
ja nisam umro...
još me ima u prasnjavom kutu
tvoje sobe...gledam te
dok spavaš
i kako se budiš topla od sna
u kojem nisam bio ja.

Ne vjeruješ ?

Zar bih te bez pozdrava
ostavio ,
bez poljupca...zagrljaja...
pogledaj, još me ima u kutu
tvojih rumenih usana
dok čitaš
požutjele listove
svojih sjećanja.

Onda kada me ne bude tu,
tad znaj...umro sam, najdraža.

N. ( nn )
 

Mika

dream catcher
Moderator
Poruka
12.712
Vetar živi na tvojim rukama,
usidren među prste, kovitlajući se, obmanjujući drhtanje,
Osećam tvoje dlanove na svom licu,
koje ne škrti toplinom za tobom.
Svetlost oluje živi na tvom licu,
vatreni korali,
blesak,
odraz radosti,
naspram mračne noći.
Plovim u akvamarinskom zelenilu
koje je uhvatilo svu lepotu morskih dubina,
odražavajući u šarenici tvoih očiju
slatka nesanica
i nasmejana duša,
iz kojih se rađaju nepovezane misli,
da nastave svoju igru reči
između dva drvoreda...
 
Poruka
23.281
nomen nescio
( oglas )

Tražim utočište, sigurne zidove opkoljene dubokim rovovima.
Bezbednu tvrđavu bez vrata i prozora.
I jednog hrabrog stražara koji nema strah od utvara.
Tražim utočište od Sebe.
I jednog odanog čuvara koji će stajati na vratima između Mene i Mene.
Plaća se istinom.
Nagrađuje beskrajem.
Radno mesto obezbeđuju hrabrost, doslednost i istrajnost.
Prednost ima onaj ko je najvičniji putovanju kroz vreme,
koji poznaje sve nijanse Tišine i razume jezik Vetra.
Prijave slati na adresu ; Tvrdjava senki bb.
Isključivo po golubu pismonoši.
Oglas je otvoren ceo jedan tren.
Ni minut više, ni minut manje.

U potpisu;

nomen nescio
_____________________

nn
 

Konj_na_belom_princu

miriomorfoskoptičar
Moderator
Poruka
42.061
Ovako je to izgledalo pre 20 godina.

Serbian Café : Diskusije : Književnost


Jos samo ovaj put
Konj na belom princu - Dec 25, 2001 08:40
(*.telekom.yu)
Jos samo ovaj put, ljubavi
pisem za tebe,
pocinjem, jos jednu u nizu
poslednjih pesama
koje se same ispisuju
sedefastim rukama
bezglasnih godina
u krotkosti dveri
jednog spiralnog vremena

Jos samo ovaj put, ljubavi
tisina je sisla
sa samotnih vrhova Urala
i postavila pocetak
prve reci vodoravno
kao cilj nasih godina
u poodvojenosti
u kojima pripadamo zauvek
nedvojmljivo i nesumljivo
vekovima nasih severa.

Jos samo ovaj put, ljubavi
ostavicu da odzvanja
eho izgovorenih reci
u sobi posesivnih zidova
zajedno sa odjekom tvojih koraka
u prozirnosti nasih poenti
sto nas cine ljudima u nasim imenima
daleko od nas samih
zelja i placa, suza i smeha
boli, kojom smo ograniceni i osudjeni
jer smo iz nje i stvoreni,
jer cemo se njoj i vratiti.

Jos samo ovaj put, moja ljubavi
urezacu epitaf u mir dubokih voda
i ostaviti ga da svakim tvojim dodirom
iznova pravi koncentricne krugove
medju drugim recima vodoravno
izmedju dva nasa zivota koje zivimo
udaljenostima nasih blizina
isprepletenoscu nasih bespuca.

Jos samo ovaj put, ljubavi
reci cu ti sve ono sto se ocrtavalo
u kristalima nasih pogleda
a sto bi moglo da stane u jednu kaplju vode
posoljene nektarom nasih zelja
skrivene puti ispod koje radjamo izvore
nasih snova bez kojih ni ove reci
koje ukrstam u delicima ogledala
ne bi stvarale mozaik
sedmih boja duge nase vecnosti.

Jos samo ovaj put, ljubavi
na slikarskom platnu
razvuci cu vreme sto stvara i unistava dan
i pretociti u ovaj u kojem ti pisem
jer mi je dosao kraj radnog vremena
te bi bilo lepo da zavrsim pesmu
i odem kuci da furam Unreal
jer sam odlepio od kako sam
ga instalirao i provalio da
ima zum na snajperu :))

odo ja..
vidimo se sutra :)
 

Sojo

sliko-stihoklepac
Poruka
1.835
Nek vatra pali, gori, ledeni i studi

nek roj tihih snova zenice ti zaspe
na jastuku mašte među oblacima
pregršt zvijezda Višnji neka saspe
u toplo krilo sigurno mjesta ima

ako sjena pane na usnulo lice
nehotice pomakni grudi u stranu
zažmuri i sanjaj zlaćane zvjezdice
opusti se, sačekaj, zvijezdu neznanu

iz krila će poći leptirići žuti
plamen će da puzi uz sanjive grudi
šapući, uzdiši, neće niko čuti
nek vatra pali, gori, ledeni i studi...

Sojo
aaag.png
 

Врабац

Iskusan
Poruka
5.617
Дође на ветру
Развеје дан
Дигне прашину
Отера сан
Загрми громом
Муњом засија
Руши пред собом
Хаос јој прија
Захладни поља
Звуке утиша
Нестаје воља
Почиње киша
Са ветром оде
Смири се лист
Надошле воде
И ваздух је чист.

Ај да оставим и овде! :)
 
Poslednja izmena od moderatora:

Sojo

sliko-stihoklepac
Poruka
1.835
........ OPET JESEN ........

opet jesen vene goropadi
ko mlado vino što u grozdu vri
opet na usni gori i hladi
zagonetno ime sa sloga tri

opet jesen tvoje ime sriče
stazama lišće goni čarlija
junakinjo moje slatke priče
o, jeseni pjesmo najmilija

opet jesen traži i doziva
pjesmom kiti, lišćem ušuškava
opet sam orač sunčanih njiva
gdje međe nema, a brazda prava

opet će u brazdu pasti sjeme
kad će da rodi, reći će vrijeme…


Sojo
 

Sojo

sliko-stihoklepac
Poruka
1.835
............. Dr. SOJO ............

nekako sam sklepao maturu
a sa mukom gr. ing. arhitekturu

mito, pare, jaganjci prasići
kradom ćaća ćerao u Fići

ah, za staru profesorsku bagru
kupovali suvu jaretinu (viagru)

nedostaje Dr. ispred Soje Sojića
čujem, treba samo nešto eurića

e, sad više ne treba mi tata
zaradio, ima love kao blata

sve sređeno u Mega kafiću
za mentora kupio sam Miću

bez plagijata, da vas ne davim
kad postanem Dr. će se javim...:D

Sojo
 

Sojo

sliko-stihoklepac
Poruka
1.835
Iz sonetnog vijenca PROPLANAK

VI

Milost ako može, za biser sto krijem
u njedrima od oluje da ne studi
na proplanku našem ledenim i bdijem
o Bože! Smiluj se, zbog nje se potrudi

obuzdaj gromovnika kočiju zlatnu
bič mu otmi s' kojim puca i šara
srebrne niti po nebeskom platnu
milost, samo malo topline i žara

Gospode, eno je na česmi kod rublja
kaži joj zašto sam ovdje Ti znadeš
nikada me niko ko ona ne ljublja
s' ružom je čekam, ko mog oka mladež

biser sa imenom za koji se molim
obećan bijeli u njedrima golim

Boško - Sojo
 

Sojo

sliko-stihoklepac
Poruka
1.835
... LIJEK ZA SVINJE ...:hahaha:
........ IVERMEKTIN ........

Razgovaraju bik i krava muzara,
da li si bila kod veterinara?

Da, jesam, nema masti ni tableta,
joj, bolesna mi dva mala teleta.

Bio sam kod veterinara vola,
izvini, paraziti odozdola.

Kaže: sve žute svinje pokupile,
ivermektin u njušku stavljale.

Čujem da rokću u čoporima.
Žuti, ima drugih među njima.

Đe da nađem mast za dva teleta!?
Nek crkne ta svinjarija crno - žuta...

Sojo
 

Sojo

sliko-stihoklepac
Poruka
1.835
Svaka šuša ganja miša:D

svaka šuša ganja miša
nek se piše, ko ih šiša

ko je na fakultet iša'
ko zna šta je čika Gliša

a kada je neko iša'
ti si u pelene q*ša'

ti si šuša moj mališa
samo znadeš ćerat' miša

svaka šuša ganja miša
uq*ša' se taj mališa

ne treba im škola viša
tastatura se komiša

pada proza kao kiša
sve je javno i bez kriša

hvalisavo bez slatkiša
svaka šuša ganja miša...

Sojo - Boško
 

Плет

Obećava
Poruka
62
Мали ноћни осмех

Вече је мирисало на ракове и шкољке
Звезде су сврбеле ко бубуљице
Пићем, смехом су лечили души бољке
Над кровом су летеле птице селице.

На небу се смејао месец жути.

Са неба једна звезда падала је.
Судбину нико не може да спречи,
Док повлачи дим, помислила је.
И слушала га занесено без речи.

На небу се смејао месец жути.

Пољуби ме, стави ми прсте у косу
Вриштале су усне жедне изненађења.
Али речи су ћутале одане пркосу,
Камено срце одбија да се мења.

На небу се смејао месец жути.

Пољубио је филмски, нестварно
Провели су ноћ без сна
Пила му је кишу са рамена
Рекао је, ти си мени суђена.

На небу се смејао месец жути.

:lol:
 

Duki Lu

Elita
Poruka
20.738
Lavirint

Svako od nas ima neku tajnu
Ljubavnu, skrivenu, Sjajnu.
Sa tajnom živi, dobro je skriva
Kad padne noć tu tajnu sniva
U snu je tajna kao na javi
Na tren se oči sretnu, na tren se pojavi
Trenutak mine, ostaje lepota
dovoljno da dušu greje ostatak života

Života ovog kud vodi put?
Njegovog lavirinta poznajem svaki kut.
U kutku jednom tajna se skriva
boji nam život, začudo, jedino ona nije siva!
Džepovi moji puni su tajne,
sanjam oči tamne i sjajne!

18.11. 2018
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.