Mali virtuelni klub pesnika

  • Začetnik teme Začetnik teme BAUK
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
treba mi procena.
Ona temaje bila za vraga.
Procena, kako pisem.

Dakle, citaoce, pisem vam iz Madagaskara, gde je prema predanju na visokom stubu u sled okeana isklesane reaci prema legendi Kralja Lira, objasnjavale su da onaj ko izlazi mora da se pomoli jer andjeli su djavoli.
Kralj Lir, odlazih kod mudraca sa daleke zemlje da bi ga mudrac savetovao sta da uradi sa tri njegova sina, kako da odluci kome krunu da dade, sinovi bejahu omadjijani magijom prastarog naroda jekulaka koja bi im oci ucinile varkom ako bi posli da urade za svoj narod nesto plemenitije zbog cega ce kralj da ne poslusa savete mudraca, savete sedam mudraca koji su radili u korist narodu.
Jekulici su zeleli magiju plavog dragulja koja je bila znana samo kralju Liru.
Kralj je obecavao narodu dopustenje odlaska u zemlju Lemuriju, u kojoj nije bilo dopusteno koriscene jekulske magije Korone.
 
Reč..za Kraj



Bezmalo sam na Krstarici deset godina tako da je došlo vreme da uzmem svoj prtljag i krenem zemaljskim putem,a ne više ovim vodenim. Naime, pre nekih sedam dana sam predao zahtev za trajno ukidanje mog profila, što znači da trenutno prelazim svoju Zelenu Milju, čekam povlačenje mehaničkog prekidača na dole i ukidanje tog impulsa postojanja na ovom mestu.

Dođoh na Krstaricu na nagovor prijatelja koji je tu već bio prisutan izvesno vreme. Na njegovo instistiranje postavih i ja neke svoje prve korake na forumu „Mali virtuelni klub pesnika“, nakon par meseci oprobah se i na Blogu. Ništa značajno ispod svakog proseka. Na blogovima su u to vreme bili jaki autori, ne bih im spominjao nikove, atmosfera je bila i više nego pozitivna.

Da zaboravih reći, hahahahah pišem kao da to nekog interesuje.. prilikom registracije na ovom sajtu bio upit za nik, spustio sam glavu i na okviru računara pročitah na nalepnici vision7 i eto odgovora na postavljeno pitanje.

Kad videh sa kojom lakoćom drugi autori pišu, videh koliko ja nemam talenta, i da je bolje da se prebacim u većinu koja prati ta divna stvaranja i ponekad komentar neki da..

Ubrzo shvatih da su komentari jako opasni, svhatih kakve duše krstare ovim vodama, i da komentare ne ostavljam, ako nekad i ostavim da to bude krajnje umereno.

Posle veće pauze koja je nastupila sticajem okolnosti, vraćam se i ne mogu da se snađem, sam prikaz blogova je izmenjen, stim što je kvalitet istih i dalje zadržan samo manjeg obima, atmosfera pozitivna i dalje ali daleko od one nekadašnje..

Među blogovima „prepoznah“ lepljiva bezvremenska pisanja, ali mračna, teška, tužna. Najiskrenije se nadam da je to samo pisanje, a ne stanje duše..

Ništa u životu nije kao što izgleda, pored otvorenih očiju celi život slepi tumaramo..

Mislimo da nešto znamo,samo mislimo.

Ruku na sebe dižemo, sa kojim pravom..?

Skupo smo plaćeni, naša cena je velika.. mi je nismo palatili, poklon smo dobili..

Oprostite ali sam ovo morao napisati, mnogo maraka videh, pored tako divne svetlosti..

„Moraš da učiš .Da se predaš.Otvoriš .Daš sebe .Potpuno .Nesebično.“,kako drvo kaže..

Za sami kraj mi ostaje da se zahvalim damama i gospodi koji su na bilo kakav način, pisanje ili komentarisanje na mene ostavili pozitivan trag. Divnoj administraciji koja je u nekim slučajevima zakazala, što je i razumljivo, pošto sistem ima krute postavke kojima mora da ustrojava svoje građane. Sve je to noramalno, pa to smo samo Mi, ljudi.

Oprostite ako sam ikada nekog uvredio na bilo koji način, najiskrenije mi je žao i najdublje se izvinjavam.

Nikad ali nikada mi to nije bila namera, nikada..

Oprostite i na ovom pisanju,ali rekoh nisam dao uvodnu reč kada sam pristupao Krstarici pa hajde da dam zvaršnu reč, možda nekome zatreba..

Ovo zadnje pisanje ostavljam tamo gde sam ostavio prva.

P.S.: skoro zaboravih na svoj problem kod davanja obećanja, što moram uvek da ih ispunim..

Pogledi će se sresti, pa makar me i pljunuli u lice.. i to je nešto, mislim neki rezultat..moj je..

Srdačan pozdrav za sve, zdravlja i sreće Vam želim.



S poštovanjem



vision7
 
Ne vjeruj

Slagali su te,
ja umro nisam.

Ne vjeruješ ?

Pogledaj oko sebe,
dok te proljeće dodiruje
životom
dok te nečija poruka budi
iz sna u kojem nisam bio ja,
pogledaj...vidjećeš da sam tu
u tvom oku sa iskrama ljubavi,
u tvojoj kosi sto miriše
na ljeta.

Zaviri u razbacane listove,
čujes li kako šapuću
poznato ti ime...ime prvih poljubaca,
prve suze, prvog uzdaha...
i ako me nema tu,
tad im vjeruj da sam
zauvijek otišao.

Slagali su te,
ja nisam umro...
još me ima u prasnjavom kutu
tvoje sobe...gledam te
dok spavaš
i kako se budiš topla od sna
u kojem nisam bio ja.

Ne vjeruješ ?

Zar bih te bez pozdrava
ostavio ,
bez poljupca...zagrljaja...
pogledaj, još me ima u kutu
tvojih rumenih usana
dok čitaš
požutjele listove
svojih sjećanja.

Onda kada me ne bude tu,
tad znaj...umro sam, najdraža.

N. ( nn )
 
Vetar živi na tvojim rukama,
usidren među prste, kovitlajući se, obmanjujući drhtanje,
Osećam tvoje dlanove na svom licu,
koje ne škrti toplinom za tobom.
Svetlost oluje živi na tvom licu,
vatreni korali,
blesak,
odraz radosti,
naspram mračne noći.
Plovim u akvamarinskom zelenilu
koje je uhvatilo svu lepotu morskih dubina,
odražavajući u šarenici tvoih očiju
slatka nesanica
i nasmejana duša,
iz kojih se rađaju nepovezane misli,
da nastave svoju igru reči
između dva drvoreda...
 
nomen nescio
( oglas )

Tražim utočište, sigurne zidove opkoljene dubokim rovovima.
Bezbednu tvrđavu bez vrata i prozora.
I jednog hrabrog stražara koji nema strah od utvara.
Tražim utočište od Sebe.
I jednog odanog čuvara koji će stajati na vratima između Mene i Mene.
Plaća se istinom.
Nagrađuje beskrajem.
Radno mesto obezbeđuju hrabrost, doslednost i istrajnost.
Prednost ima onaj ko je najvičniji putovanju kroz vreme,
koji poznaje sve nijanse Tišine i razume jezik Vetra.
Prijave slati na adresu ; Tvrdjava senki bb.
Isključivo po golubu pismonoši.
Oglas je otvoren ceo jedan tren.
Ni minut više, ni minut manje.

U potpisu;

nomen nescio
_____________________

nn
 
Ovako je to izgledalo pre 20 godina.

Serbian Café : Diskusije : Književnost​


Jos samo ovaj put
Konj na belom princu - Dec 25, 2001 08:40(*.telekom.yu)
Jos samo ovaj put, ljubavi
pisem za tebe,
pocinjem, jos jednu u nizu
poslednjih pesama
koje se same ispisuju
sedefastim rukama
bezglasnih godina
u krotkosti dveri
jednog spiralnog vremena

Jos samo ovaj put, ljubavi
tisina je sisla
sa samotnih vrhova Urala
i postavila pocetak
prve reci vodoravno
kao cilj nasih godina
u poodvojenosti
u kojima pripadamo zauvek
nedvojmljivo i nesumljivo
vekovima nasih severa.

Jos samo ovaj put, ljubavi
ostavicu da odzvanja
eho izgovorenih reci
u sobi posesivnih zidova
zajedno sa odjekom tvojih koraka
u prozirnosti nasih poenti
sto nas cine ljudima u nasim imenima
daleko od nas samih
zelja i placa, suza i smeha
boli, kojom smo ograniceni i osudjeni
jer smo iz nje i stvoreni,
jer cemo se njoj i vratiti.

Jos samo ovaj put, moja ljubavi
urezacu epitaf u mir dubokih voda
i ostaviti ga da svakim tvojim dodirom
iznova pravi koncentricne krugove
medju drugim recima vodoravno
izmedju dva nasa zivota koje zivimo
udaljenostima nasih blizina
isprepletenoscu nasih bespuca.

Jos samo ovaj put, ljubavi
reci cu ti sve ono sto se ocrtavalo
u kristalima nasih pogleda
a sto bi moglo da stane u jednu kaplju vode
posoljene nektarom nasih zelja
skrivene puti ispod koje radjamo izvore
nasih snova bez kojih ni ove reci
koje ukrstam u delicima ogledala
ne bi stvarale mozaik
sedmih boja duge nase vecnosti.

Jos samo ovaj put, ljubavi
na slikarskom platnu
razvuci cu vreme sto stvara i unistava dan
i pretociti u ovaj u kojem ti pisem
jer mi je dosao kraj radnog vremena
te bi bilo lepo da zavrsim pesmu
i odem kuci da furam Unreal
jer sam odlepio od kako sam
ga instalirao i provalio da
ima zum na snajperu :))

odo ja..
vidimo se sutra :)
Kliknite za proširenje...
 
Nek vatra pali, gori, ledeni i studi

nek roj tihih snova zenice ti zaspe
na jastuku mašte među oblacima
pregršt zvijezda Višnji neka saspe
u toplo krilo sigurno mjesta ima

ako sjena pane na usnulo lice
nehotice pomakni grudi u stranu
zažmuri i sanjaj zlaćane zvjezdice
opusti se, sačekaj, zvijezdu neznanu

iz krila će poći leptirići žuti
plamen će da puzi uz sanjive grudi
šapući, uzdiši, neće niko čuti
nek vatra pali, gori, ledeni i studi...

Sojo
aaag.png
 
Дође на ветру
Развеје дан
Дигне прашину
Отера сан
Загрми громом
Муњом засија
Руши пред собом
Хаос јој прија
Захладни поља
Звуке утиша
Нестаје воља
Почиње киша
Са ветром оде
Смири се лист
Надошле воде
И ваздух је чист.

Ај да оставим и овде! :)
 
Poslednja izmena od moderatora:
........ OPET JESEN ........

opet jesen vene goropadi
ko mlado vino što u grozdu vri
opet na usni gori i hladi
zagonetno ime sa sloga tri

opet jesen tvoje ime sriče
stazama lišće goni čarlija
junakinjo moje slatke priče
o, jeseni pjesmo najmilija

opet jesen traži i doziva
pjesmom kiti, lišćem ušuškava
opet sam orač sunčanih njiva
gdje međe nema, a brazda prava

opet će u brazdu pasti sjeme
kad će da rodi, reći će vrijeme…

Sojo
 
............. Dr. SOJO ............

nekako sam sklepao maturu
a sa mukom gr. ing. arhitekturu

mito, pare, jaganjci prasići
kradom ćaća ćerao u Fići

ah, za staru profesorsku bagru
kupovali suvu jaretinu (viagru)

nedostaje Dr. ispred Soje Sojića
čujem, treba samo nešto eurića

e, sad više ne treba mi tata
zaradio, ima love kao blata

sve sređeno u Mega kafiću
za mentora kupio sam Miću

bez plagijata, da vas ne davim
kad postanem Dr. će se javim...:D

Sojo
 
Iz sonetnog vijenca PROPLANAK

VI

Milost ako može, za biser sto krijem
u njedrima od oluje da ne studi
na proplanku našem ledenim i bdijem
o Bože! Smiluj se, zbog nje se potrudi

obuzdaj gromovnika kočiju zlatnu
bič mu otmi s' kojim puca i šara
srebrne niti po nebeskom platnu
milost, samo malo topline i žara

Gospode, eno je na česmi kod rublja
kaži joj zašto sam ovdje Ti znadeš
nikada me niko ko ona ne ljublja
s' ružom je čekam, ko mog oka mladež

biser sa imenom za koji se molim
obećan bijeli u njedrima golim

Boško - Sojo
 
... LIJEK ZA SVINJE ...:hahaha:
........ IVERMEKTIN ........

Razgovaraju bik i krava muzara,
da li si bila kod veterinara?

Da, jesam, nema masti ni tableta,
joj, bolesna mi dva mala teleta.

Bio sam kod veterinara vola,
izvini, paraziti odozdola.

Kaže: sve žute svinje pokupile,
ivermektin u njušku stavljale.

Čujem da rokću u čoporima.
Žuti, ima drugih među njima.

Đe da nađem mast za dva teleta!?
Nek crkne ta svinjarija crno - žuta...

Sojo
 
Svaka šuša ganja miša:D

svaka šuša ganja miša
nek se piše, ko ih šiša

ko je na fakultet iša'
ko zna šta je čika Gliša

a kada je neko iša'
ti si u pelene q*ša'

ti si šuša moj mališa
samo znadeš ćerat' miša

svaka šuša ganja miša
uq*ša' se taj mališa

ne treba im škola viša
tastatura se komiša

pada proza kao kiša
sve je javno i bez kriša

hvalisavo bez slatkiša
svaka šuša ganja miša...

Sojo - Boško
 
Мали ноћни осмех

Вече је мирисало на ракове и шкољке
Звезде су сврбеле ко бубуљице
Пићем, смехом су лечили души бољке
Над кровом су летеле птице селице.

На небу се смејао месец жути.

Са неба једна звезда падала је.
Судбину нико не може да спречи,
Док повлачи дим, помислила је.
И слушала га занесено без речи.

На небу се смејао месец жути.

Пољуби ме, стави ми прсте у косу
Вриштале су усне жедне изненађења.
Али речи су ћутале одане пркосу,
Камено срце одбија да се мења.

На небу се смејао месец жути.

Пољубио је филмски, нестварно
Провели су ноћ без сна
Пила му је кишу са рамена
Рекао је, ти си мени суђена.

На небу се смејао месец жути.

:lol:
 
Lavirint

Svako od nas ima neku tajnu
Ljubavnu, skrivenu, Sjajnu.
Sa tajnom živi, dobro je skriva
Kad padne noć tu tajnu sniva
U snu je tajna kao na javi
Na tren se oči sretnu, na tren se pojavi
Trenutak mine, ostaje lepota
dovoljno da dušu greje ostatak života

Života ovog kud vodi put?
Njegovog lavirinta poznajem svaki kut.
U kutku jednom tajna se skriva
boji nam život, začudo, jedino ona nije siva!
Džepovi moji puni su tajne,
sanjam oči tamne i sjajne!

18.11. 2018
 
...DAN REPUBLIKE...

Od Vardara pa do Triglava
Zna li ova pačurlija balava
Pjevalo se debelom bravaru
A na pomen, đe s' diktatoru
Pravo Goli otok, da ne vidi niko
Druže Qito ti narodna diko
Na današnji dan
Rodio se panj
Pet krakova i šest žila
Carskim rezom izmilila
Republika, država
Puna vreća rogova
Danas su vezali maramu
Neki psovali mamu
I sad te kerove psuju
Gluvu kučku, kuju
Partiju novopečenih ološa
Muja i laznih Miloša
Hudiće, Tuđmance
Đetiće, Panonce
Tatkovinu, Rugovinu
I lažnu bratiju o Srbinu
Tajkunsku bagru i strvinu
Ode sve u kličku materinu

Po mrtvom lavu i kerovi q*ške
A lešinari grakću, kruže i vrište...:D

Sojo - Boško
 
ОК...ајде да пробам...

БРОЈ 1

Леден ваздух штипа ме за нос,
ходам брзо, негде пева кос.
Ако станем, остаћу ту где сам,
као ледена скулптура, до пролећа.

Није важно зашто пада киша,
кога брига ко где живицу маказама шиша.
Добро је што плачем сада, да не виде људи,
да ме опет на тебе јаворов лист подсећа.

Где год кренем, чујем твој звонки смех,
са тобом беше само љубав, никад грех.
Као да је јуче било, а године прођоше,
није сад ни важно где побеже нам срећа.

Будим се, сав у зноју, опет сањао сам,
као и сваки пут, ко сам и где сам не знам.
Али миран сам јер знам да постоји неко као ти,
а сусрет ће доћи, можда већ овог пролећа.
 
…………… LASTA …………... :(

Hej, ptičice mala, šta radiš pod gredom,
prozebla, kome to tužni cvrkut šalješ?
Eh, za sutra su rekli kišu sa ledom,
a ti, ti kao proljeću se raduješ.

Davno ti se jato skupljalo na lipi,
tamo kod bunara, da li si to znala?
Ko je sve čekao pod lipom na klupi,
uz cvrkut, danju, i kad je zvijezda sjala?

Možda si gladna, da li te neko hrani?
Da li je moguće, da neko oko baci?
Samo jure, pomislih, hej, ruljo stani!
Cvrkut, radost - tuga, koji li su znaci.

Zbogom prijatelju, evo par mrvica,
cvrkut, sleti radosna malena ptica.

Sojo - Boško
 
U bazilici punoj lažnih, ustajalih obećanja,
gadne, namerne provokacije,
vrata često, i oštro zabijaju mi se u rebra,
koža se cepa kao jeftina tkanina,
s prozore otvorenih nadom,
vetar zavija,
prilepivši usne na gola bedra,
vrišti tama moje krvi,
oštrica zarijena u vene,
prsti se zabijaju u zenice,
prašnjave grudve kotrljaju se u prsima.
Na korak od večnosti,
na korak od mira,
a ja nespretna,
zarasla korenjem....
Navalite,
gazite
slomite,
i po cvet ostavite,
za jutro koje se rađa sa krikom, za sutra...
Zašto sutra neće doći.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top