Mali virtuelni klub pesnika

  • Začetnik teme Začetnik teme BAUK
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Izmedju sad i trenutka


Šta je, a da nije ni laž ni istina?

Pretpostavka? Opsena? Zabluda?

Šta je između nevidljive niti

lica i naličja

pakla i raja

bijelog i crnog

jave i sna, noći i dana?

Vrijeme? Zivot? Smrt?



Šta je, a da ni mržnja ni ljubav nije,

da nema ni početka ni kraja

a tu je, prisutno, opipljivo, postoji, a nije.

Ništa?



Postoji li ništa? Vidi li se?

Kako se zove? Kako izgleda?

Ti, Oni, Ja?

Sudbina, Bog, Kovač?

Vrh, Sredina, Dno? Kako?

Strah možda?

Osmjeh, Suza, Bjes?

Ne, sve to opet ima onu nit između,

nit, koja i jest i nije,

nit koja i spaja i razdvaja,

i u ništa staje nešto.



Onda to i takvo pitanje nema odgovor?

To i takvo mjesto

gdje slutiš, ali ne vidiš,

strepiš, ali ne osjećaš,

drhtiš, a ne dišeš,

jesi i nisi,

to i takvo mjesto ne postoji?

Nema ime?



O da, postoji. I ima ime.

Zove se Praznina.

Praznina koje se i Satana plaši.

Ko ide tamo, ko je spozna,

ko ostaje a ko se vraća,

ako se vraća,

to je novo pitanje.

Novi hod između nečega i ničega.

Nova nit bez niti i...

...novo ime u imeniku - Spoznaja.

( nn, 2012. )
 
Otići ću

Otići ću ja,
bez tragova,
bez problema,
bez reči teških
i neveštih.

Prije nego odem,
ponoviću sve što
odnavek znaš,
ono što jednom
u sebe utkaš,
i da hoćeš,
ne možeš,
osim sreće drugo
da mu želiš.
Ne možeš da se ljutiš
nikako da zamrziš,
ono što jednom u sebi osetiš,
tu ga, za navek, zadržiš.

I svi putevi
kad se razilaze,
i sve staze nesusret postaju,
u jednoj zvezdi
možeš pročitati
ono što znao si navek
i što u par reči stane,
beskraj se ne kida
i kad se pokida.

Otići ću ja
to jedino oduvek znam,
povlačim se
u begu od ne znam čega,
ne znam koga,
ali, otići ću.

Ostavljam zadnji trag,
nemo blag,
onaj jedini istinit
bez puno reči velikih,
jer, ti znaš.
Ti znaš. Uvek znaš.
I uvek ćeš znati.
I to je dovoljno.
To je više od
svake reči velike.

Idem sad.
U krvi mi nije
da smetam,
u krvi mi nije
da namećem,
idem, od sebe da se sakrijem,
da na putu za sreću tvoju
ne budem kamen
o koji se spotiče.

Idem sad,
a ti, ti nikad ne zaboravi,
kad umrem ja
u meni ćeš tad
umreti i ti.

Otići ću ja,
neka ostane
na nebu trag
i samo reči
beznačajne dve;
Ti znaš.
Ti znaš sve.

( 2014, nn )
 
Želja

Želim malo toga,
dašak vjetra u kosi,
malo sunca iza oblaka
i kap jutarnje rose
još jednom da osjetim,
dok noge su bose.

I želim, najviše od svega želim
da svane jutro u kojem
... mene nema.

Želim dan koji neće početi
i neće se završavati
potrebom da se sve,
baš sve, svima oprosti,
da se još jednom krene
bos po trnju i kamenju
dok cipele stoje u ćošku.

Želim noć u kojoj ću zaspati,
snove bez najavljenih kiša,
pregršt dobre volje
da sutra bude bolje.

Više od svega želim
da pamtim sve što sam
pepelom prekrila,
i zato čistim haljine bijele
od dima, čađi i paučine,
uzimam šal od nezaborava
i stajem pred sud vremena.

I želim, najviše od svega želim
da svane jutro u kojem
... mene nema.

( nn, 2013. )
 
*pustinjakinja:
Želja

Želim malo toga,
dašak vjetra u kosi,
malo sunca iza oblaka
i kap jutarnje rose
još jednom da osjetim,
dok noge su bose.

I želim, najviše od svega želim
da svane jutro u kojem
... mene nema.

Želim dan koji neće početi
i neće se završavati
potrebom da se sve,
baš sve, svima oprosti,
da se još jednom krene
bos po trnju i kamenju
dok cipele stoje u ćošku.

Želim noć u kojoj ću zaspati,
snove bez najavljenih kiša,
pregršt dobre volje
da sutra bude bolje.

Više od svega želim
da pamtim sve što sam
pepelom prekrila,
i zato čistim haljine bijele
od dima, čađi i paučine,
uzimam šal od nezaborava
i stajem pred sud vremena.

I želim, najviše od svega želim
da svane jutro u kojem
... mene nema.

( nn, 2013. )
Kliknite za proširenje...
Желим велим клелим белим и милим или бар тако и мислим.
Желим ћилим Миле оне су биле; виле миле сузе лиле.
Желим целим и њеним да је женим; ми нежно жено лице. тужно.
 
ONA JE TU. U TUZI KIŠE PO POLJANAMA...

Dobro jutro, đe s' naval'a!?
polako, k'o da si s neba pala!

Baci košulju, okreni se meni,
śedi, dobrodošlica, i kreni.

Razapni štafelaj i akvarele,
hamer papir grube boje bijele.

Zlatni drvored ti je na viziru,
ostavi sunce i grožđe na miru,

Prašinu, kišu, ne ponavljaj zlato,
slikaj aleju, mulj, glib i blato.

Počni sa bukvama, šupljim vrbama,
i svrakama što se keze na granama.

Preskoči krošnju divljeg kestena,
pazi, tu se krije onaj bez imena!

Sojo ga zovu, anonimno lice, :hahaha:
e, sad, pusti neka igraju četkice.
Sojo
 
...sretoh te opet, nakon vremena mnogo; bila si posve sama, pomalo snena i nasmijana; ti, ja i moja loše skrivena želja za tobom, u prostoriji hladnoj i sivoj; pričaš, o sebi, o svemu pomalo,...sretoh te opet, lijepa i tanka si bila; gledam te, tvoje lice ogrnuto plaštom simpatične zbunjenosti i iskrene dragosti; slušam kako pričaš, s osmjehom na licu i srcem na svom mjestu; na rastanku, dok sam se kupao u tvojim očima boje lješnjaka, nježna ti ruka samo načas zadrijema u mojoj gladnoj šaci; sretoh te opet,..sama i lijepa si bila
 
...TI NIKAD NEĆEŠ ZNATI.....

Ti nikad nećeš ljubiti taj kamen,
kao i onaj što nosiš na prstu.
Ti nikad nećeš ljubit' tuđi amen,
ni tu čudnu vrstu, dizati krstu.

Ti nikad nećeš traga ostaviti,
u krečnjaku sivom gdje nogom stade.
Ti nikad nećeš tamo ostariti,
te oči mlade, o, kome ih dade!?

Ti nikad nećeš tuđe oplakati ko svoje,
a znam, suza ti je laka.
Ti nikad nećeš taj bol bolovati,
bol što peče, prepun, čežnje i mraka.

Ti nikad nećeš znati ko te zove,
kome spremaš snove večeri ove?

Sojo/Boško
 
Sojo:
...TI NIKAD NEĆEŠ ZNATI.....

Ti nikad nećeš ljubiti taj kamen,
kao i onaj što nosiš na prstu.
Ti nikad nećeš ljubit' tuđi amen,
ni tu čudnu vrstu, dizati krstu.

Ti nikad nećeš traga ostaviti,
u krečnjaku sivom gdje nogom stade.
Ti nikad nećeš tamo ostariti,
te oči mlade, o, kome ih dade!?

Ti nikad nećeš tuđe oplakati ko svoje,
a znam, suza ti je laka.
Ti nikad nećeš taj bol bolovati,
bol što peče, prepun, čežnje i mraka.

Ti nikad nećeš znati ko te zove,
kome spremaš snove večeri ove?

Sojo/Boško
Kliknite za proširenje...
Lunja*aaaaa!? Spašaaaaaavaj, baš sam nepismenjaković, analfabet, promašio temu!
Ja pomislio da se radi o "čežnji" kad ono, Klstalica dlugalice odgolitelice.:hej::roll::hahaha:
 
…................ DA LI ZNAŠ …................ Jaooo, kasnim a imao bi sigurno, participant has three points.:D:roll:

Ne znaš ti druže šta je pečalba i tuđina,
Ni šta je bol u grudima, šta je đedovina?

Ne znaš šta je čežnja, vapaj, čuj ovu pjesmu, znaj?!
„Raširi ruke, o majko stara ja ću ti doći kad dođe maj“.

Mene nema ko da čeka raširenih ruku,
Da li znaš kako damari u grudima tku.

Ne znaš ti kako je lomiti čaše u bolu,
rumenim iz vene pisati slova na stolu.

sklepao - Sojo Boško :D
 
…................ DA LI ZNAŠ …................malo doĆerao.

Ne znaš ti druže šta je pečalba i tuđina,
Ni šta je bol u grudima, šta je đedovina?

Ne znaš šta je čežnja, vapaj, čuj ovu pjesmu, znaj?!
Raširi ruke, o majko stara ja ću ti doći kad dođe maj“.

Mene nema ko da čeka raširenih ruku,
Da li znaš kako damari u grudima tku.

Naša bašta nikada neće da ozeleni,
Eh, pustoš đe se igraju srne i jeleni.

Ne znaš ti kako je lomiti čaše u bolu,
rumenim iz vene pisati slova na stolu.

Sojo - Boško
 
SLOMLJENJA MOLITVA

Ote se jecaj iz ranjene duše,
Misli o tebi iznova se roje,
Društvene norme ideal mi ruše
I crnim vêzom sudbinu mi kroje.

Neka sam proklet što srce te želi,
Što moje usne samo tvoje hoće,
Stvarnosti ponor sada nas deli,
Jer ti si moje zabranjeno voće.

Led tvojih ruku dušu moju greje,
Slučajni dodir u život me vrati,
Kada smo blizu srce mi se smeje,
A razum, svestan posledica, pati.

I mrtav hodam, izdaje me snaga,
Dokle ćeš biti nečija, a moja?
Hoće li ikad tvoja duša blaga
Saznati razlog moga nespokoja?

Vrištim u sebi, a naglas bih hteo,
Pa ipak jasno uviđam težinu,
Srce mi kidaš deo po deo,
Slomljenom telu udišeš vrelinu.

Zašto me ljubav ovoliko boli,
Zašto je duša izabrala tugu?
Kao ja niko neće da te voli,
U mom srcu nema mesta za drugu.

Životna željo, uzaludna nado,
Svoje si oči zarila pod kožu,
Ožiljak svaki prihvatiću rado,
Predajem ti mirno tu krv na nožu.

Ova će pesma ostati da pati,
Stihovi njeni lomiće tišine,
Imenom tvojim svaki će se zvati
I kad se jednom vinem u visine.

Amin.

Stefan Šikanja
 
Poslednja izmena od moderatora:
........... BADNJE VEČE........

Dok ponoćna svijeća žmirka
Pod stolom slama i zrnje žita

Zvona se čuju i neka svirka
A nekošapće i Oće naš čita

Kandilo ruka lagano njiše
Tri prsta vidiš idu sa čela

I ruka krst na grudma piše
Na stolu badnjak i jabuka žrela

Nekom je rođendan u ovoj noći
Neko pije, drobi čaše u samoći

Neko burme sprema i ruho bijelo
Nekom poju amin i zadnje opijelo.

Sojo - Boško
 
Bi svjetlost


Bi svjetlost i riječ plamena,
duh od svjetlosti prorocima vođen.
Bi nevjera i pošast goruća
i voljom svjetlosti putem vjere
riječ vođena.

Bi Majka milošću stvorena
čistotom duše Sina podarila
od blagosti i mira i ljubavi
bježaše tama nevjera
tamu je svjetlost progutala
Majka je Hrista rodila!

Bog je svjetlost, Sin istina,
tvoja duša nek' Božjom
svjetlošću bude obasjana
Hristovom snagom istine vođena,
vjerom od tame zaštićena.

Bi svjetlost, bi riječ, bi oproštaj
i rodi se Sin.
Mir Božji, Hristos se rodi!

( 2008. )
 
...... NIJE LAKO BITI PESNIK ......

Teško je pjesnik biti,
mislim, bolje zvuči (biti) pjesnik.
Ništa lakše, tastaturu u krilo,
pa ganjaj dok se tipke na „tipkovnici“ ne rastipkuju.
Davno sam napisao: pojavom „raĆunala“ svaka šuša ganja miša“,
niko ne pita za stručnu spremu, fakultet, u koju školu si iša’.
Ćeraj prozu, trla baba lan, bez smisla I cilja,
opališ stih sa trideset slogova, do kraja, al nećeš u novi red, novi sth je predviđen za malo rime.
Ovako:
Teško je
Biti
pesnik,
nije,
uzmeš
neki
čudan nik.
Pseudonim,
da pomisle,
au, pravi
stihoklepac,
opet kreneš na duge pruge da ostaviš utisak, pardon, dojam, da si stručan I da nisi slepac.
A kad se upali tastatura moraš hitno objaviti,
eto, ko kaže da je teško pesnik biti…:D

Sojo
 
SVI PESNICI SVETA

Ne, nije bila Lorelaj,
Hajne je nešto drugo video,
Beše to tvoga oka sjaj,
što se i mojoj duši svideo.

Ne, nije joj ime Emina,
što Šantiću bol je nanela,
usne su njena violina,
rečima svojim me zanela.

Ne zove se Anabel Li,
ta što mi dođe u san,
nad mislima mojim što bdi
i svaki popravi dan.

Da li je Džejn ta drska,
a tako tanana nit,
što koži nežnoj kao trska
utka ljubavni mit?

Zauvek ostaće tajna
što spava na srcu mom,
voljena zvezda, sjajna,
tu pronašla je svoj dom.

Stefan Šikanja
 
… NIJE LAKO ODŽAČAR BITI …:hahaha:

Kod gazdarica mora dvaput zvoniti,
Nije lako odžačar biti.
-Tuširala sam se, joj, muž mora raditi,
Nije lako odžačar biti.
-Uđite slobodno, šta ćete popiti?
Nije lako odžačar biti.
Hvala, žurim, moram raditi,
Nije lako odžačar biti.
-Ne brinite ja ću Vam pomagati,
Nije lako odžačar biti.
-Vi ćete džarati ja ću vratanca odškrinuti,
Nije lako odžačar biti.
-Uh, a sad pokažite sa čim ćete džarati?
Nije lako odžačar biti.
-Ju, debela ta čupava četka, možete više pokazati?
Nije lako odžačar biti.
-Juhu, moram se bilje namjestiti,
Nije lako odžačar biti.
-Jaoo, sad možete kroz vratanca džarati,
Nije lako odžačar biti.

Sojo
 
....VISIBABA Visi zvončić.... :hahaha:

Visibaba mali zvončić
zvončić visi, al' ne babi
babi visi mali lončić
kojim može da ugrabi

svaki zvončić koji visi
tada babi sunce grane
al od sunca i odvisi
brzo babi lončić pane

uvene joj visibaba
tad odzvoni i zvončiću
sve odvisi, sve je džaba
sve baš visi o končiću...

Boško Sojo
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
“Mali princ” svačijeg detinjstva
Odgovora
8
Pregleda
225
Nina
Nina

Back
Top