zdravo, ja sam nova ovde i odmah moram da vas pohvalim. stvarno su dobri textovi koje ste prilagali. ja nemam neki preterani problem sa otvaranjem tako da cu odmah priloziti nesto za pocetak . interesuju me vasi utisci
...poz
Neonska svetla obasjavaju skucenu tamnicu I izdvajaju je iz velike tamne lopte.
Takmicenje sa sjajem meseca oduvek je bilo bezuspesno .
Prodire do kostiju , otkriva najmracnije tajne I onda kada su najbolje skrivene u tvojoj podsvesti I od tebe samog .
Tvoji modri kapci podrhtavaju I zubi cvokocu u strepnji pred onim sto dolazi.
Senke , tvoji najbolji prijatelji , tihe - uvek su tu . sumrak ih budi, lagano se dizu iz uglova prostorije, odvajaju od zidova-spremne za zabavu.
Ne daju ti da sklupcan u prvobitnom obliku docekas svitanje, slobodu I mir - Kaznu a spasenje .
Odzvanja hodnik njenim zamisljenim koracima i po kojim udarcem cizmom o resetke.
Naprezes cula kako bi ti bila blize, zelis je vise nego prve zrake sunca, a senke shushkaju oko tebe u srebrnim haljinama. plesu uzimajuci te za ruke I vode vijugavim putem omame.
Tren ti odvlaci misli od nje. Vecernji povetarac nosi je kao obican oblak dima.
Tvoje rane su prekrivene laticama sarenih cvetova a zakrpe su presivene zlatnim nitima.
Bol je sada lek a suze su iste . od njenog vriska iz daljine ti se ledi vrh nosa i usi ti zaokuplja monoton zvuk, znak da je krenula .
Ustajala krv na zidovima ponovo dobija svezu boju kojom ispisujes poslednje redove hvale I osude , kojom mazes stopala I sake I ostavljas poslednje tragove.
Klecaju ti kolena I laktovi dok pokusavas da se odupres ucestalom pulsiranju tavanice I poda.
Piskav smeh se priblizava I pokusavas da osmislis njeno oblicje koje ces zauvek pamtiti.
Iako ti ne polazi za rukom , osmehujes se blago, kao bolesnik , pomirljivo.
Kovitlac sparnog vazduha , ubrzan dah senki I naglo smenjivanje slika pred tvojim ocima, kojima se bezuspesno suprotstavljas, ispunjavaju celu prostoriju.
Kolutas ocima , prezivljavas vec prozivljeno, listas stare pozutele slike secanja, otvaras fijoke detinjstva I mladosti , stara pisma ljubavi .
Unezvereno brojis korake , igras, pevas bez glasa I skaces a onda naglo klones kao lutka od slame. Nema vise snage, crpi se poslenje sto mozes da pruzis.
Tama I tisina a potom zaslepljujuce svetlo I tresak .
ona zanosna, raspustene duge svelte kose, bleda I obavijena sarenim marama koje se vijore oko nje. A potom, razjarena, pogled crn I ostar osmeh,crvenih zuba, grabi ka tebi, da se domogne tvog iscrpljenog tela.
I dok se Sarene marame obavijaju oko tebe, vesto ih vezujes I pustas da te vode njoj. I vidis da se iz rana, od njenih zarivenih noktiju u tvoje sake, siri zlokobna tecnost tvoga kraja .
Lelujave marame vas grle i postajete jedno, i pogled ti je prikovan za njene crne ruke i svoje otvorene rane. osmeh i uzas na licu , tvoje telo prestaje da se pokrece i tvoja dusa prestaje da se seca .
ops: