Mali virtuelni klub pesnika

  • Začetnik teme Začetnik teme BAUK
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
u ovaj dobro uigrani tim tesko pustate jos nekog:((
ja poslala tri pesmice niko ni slova, ni da kaze pu pu ne valja. Al dobro, nema veze...
javila bih se ja pre ljudi al sam gajila bebu, i umetnici moraju da ostave nesto iza sebe osim svojih dela :))
 
Rockin Chair


Well I'm sittin' right here in my rockin chair
Running my fingers right through my hair
Fire is flicken with a yellow and gold
Makin me quiver in the snowy cold
Got a lazy old woman
Screaming bout my money
She took every cent
And she didn't leave me any
Times were never so good, got a fly for food
Got no woman to spend my money
Well she blew and took all my money
So I'm sittin' right here in my rockin chair
Running my fingers right through my hair
Spider caught the fly in his web
Do believe he may be dead
Times were never so good, got a fly for food
Got no woman to spend my money
Well she blew and took all my money
Well I'm sittin' and I'm sittin' and I'm sittin' right here
In my rockin chair
Watchin' my old dog loosing his hair

Tom Waits

*autor pesme me zamolio da je postavim ovde :)
 
poezija zidu namenjena

budan sam vise nego obicno
konzumiram ovo vreme
savrsene samoce
ne radim u trecoj smeni
ne radim nista
samo ponekad zamisljam
kako lebdim
i sviram neku frulu
za mnom jure psi lutalice
a vetar mi ne da da se smejem
udisem vodonik
i sav se nesto tresem
malopre sam gledao u zid
ja sam samo budan
vise nego obicno
i nista vise
 
jutro...

kao praznina u stomaku
kao progutani balon
sedim i zatvaram zvuke

posoljena trava
previse puta izvakana

reci leze na podu
suvise velike
da bi se mogle
udahnuti

kamen ustajalog
vazduha
na vratu

jogurt i peciva,
poljubac asfalta,
korak u krug,
-grad se probudio

mislim da cu ga zaobici
 
dobar dan

jutro u popodnevnim casovima
miris svezine i dobrog raspolozenja
progutao sam telefon
ugasio zelju za kretanjem
stavio kljuc u bravu
danas zelim da budem sam
ne treba mi nicija senka
zatvaram oci i putujem
visim na zidu
asketski
bestragijski
u snovima poremecenog dana
 
linga: твоја песма "Posle tebe" ми се веома свиђа. Шта више, некако се допуњује са записом nine_gov. Обоје терају да се замислимо, а ја некако сетна ових дана...
Не замерите што ћутим ових дана, убијам нешто што већ одавно је мртво, или сам ја само себе убеђивала да је мртво, јер како мртве ствари могу болети?!?
Наставите писати и делити ваше мисли са нама...
хвала вам свима...

Поздрав свим љубитељима лепе речи...
 
ПЕСМО МОЈА

Тражио сам те испод сваког камена,
Испод људи, испод земље и неба,
Љубио сам нит твог црног прамена,
Био у сваком моменту тамо где треба.

Био сам на месецу, чуо сам да си тамо,
Месец је био сав тмуран, блед и жут,
Тамо ми рекоше да се ти врати овамо,
Не нађох те, био сам тужан, уморан и љут.

Био сам на Олимпу с боговима,
Кажу да та тамо већ дуго нема.
Питао сам и древног бика с роговима,
Где си, не рече ми ништа, ћути и дрема.

Обишао сам и пирамиде и прашуме,
Распитивао се код људи да те нису видели,
Нико ништа не зна, нико не разуме,
Право да ти кажем и нису ми се свидели.

Идем даље да те тражим по свету,
У мојим очима сија на хиљаде боја,
Измислићу и нову планету,
И умрећу да те нађем, песмо моја!
 
METAFORA POČINJE KADA
STVAR PRESTANE DA SE SEĆA
SEBE


???

U uglu čuči muza.
Smeje ti se u lice.

Kao da tvoja prošlost
Jos uvek traje
I naslanja se na zidove
Upijenim kricima.

A šta ja radim ?

Vino.
Crno,belo
Ili jeftino…
Jedna časa-puno misli.

A pero ?

Njega si bacio u prašinu
iza kreveta.

Po sivoj crti
Sto razdvaja dan
I noć
Probudiće ga nova
Pesma
U svojoj svetlucavoj
Gladi.


A,za večeras,
Magija je nestala
I pesnik
Ide na spavanje…
 
E, da, slazem se sa HEBEHOM, mislim da treba da glasamo, ali i za pesme i tekstove koji su ostavljeni i u oktobru i novembru.
moji glasovi:

manhunter - *FACES 1
HEBEHA - sporazum 2
cy3a - ponovo 3
invisible - pad imperatora 4
cy3a - gledam te 5
 
Dedovi mi leze na kisi,kuca mi se nakrivila od vetra,pijan se valjam u
blatu,sto bi vas sve to zanimalo.
Duzan sam celom svetu,gadjam se kamenjem na boga,mater ne
zovem gluva je,odlazim glavom bez obzira.

A sada vidim dugu spektar boja
i kazem duso ti si samo moja
i kazem hou hou hou
daleko si ti od istine.
 
У празној сали
са два билијарска стола
њих двоје
играју ону познату игру мачке и миша.

Обоје верују
да ово вече неће променити ништа
у њиховим монотоним животима
препуним обавеза, без места за љубав.

А нису се запитали
ниједном
зашто су баш ту
сами.

На крају партије
где победник није ни био важан
мирисало је на романтику
а није се десило ништа.

Само је упитао
радознао или збуњен
зашто се не интересује
за приватан живот.

Растали су се
олако, наивно, другарски,
остављајући ово вече
сећању.

После овог сусрета
њихови животи више неће бити исти
иако обоје верују
да све ово је само другарство!

---------------------------------------------------------

Хвала ти, nina_gov, мада мислим да је мало претерано са твоје стране, и заиста се стидим и црвеним...
 
NERVOZNI TANTAL



Hoces li vode, jesi li zedan prokleti Tantale?

Idi bestraga, nevaljali decace!

O, kako su slatke ove nedostizne vocke male!

O, nek’ te Bog ubije I nek’ za tobom place!



Sad verujes u Boga, jer te je kaznio?

I tebe ce kazniti, ti si jos gori…

Mene nece, na njemu sam svu mrznju ispraznio…

O, tesko ovoj deci I onima ko ih stvori!
 
mi

Ogromni se prostor ukaza najednom
Ispuni se otkucajima,
Ozive sve,
Tamo gde sam uporno gajila prazninu.
Iznenada, sve znanje moje pade u vodu,
Videh kako je vasiona mala
Dovoljno,
Da nadjem rascepkano i rasuto bice svoje.
U ocima iscelitelja, vraca koji laganim hodom
Ispunjava moje tajne odaje
Zvucima
Jos nedosanjanih titraja
Noseci na rukama kljuc
Za jedno srce.
Nisam znala da su kilometri blizu,
Kad do njega vode...

Budjenje, strpljivom rukom vodjeno,
Leprsa i prekriva lepotom isarano
Nase svitanje

Reci tajno, sta ima tajno u ocima,
sto se ne da otkriti,
A tebi se evo, samo otvara i pise,
Dok cekamo zoru.

Nestaje iskonski strah, sagoreva u plamenu
Ova vasiona, koja mi je pomogla
Da pojmim
Svu nasu velicinu.
Sve se urotilo protiv mene, zavera
Bese namera da se ispuni san.
Raskrstise se prasnjavi putevi po meni
On je taj koji prodje linijom srca.

Tamo gde sad stojimo
Znak je tajni da lava potece,
Vulkanu, da proslavi plasljivi sudar zvezda
Da s’ meseca talase brojimo,
I reci, prazne, nebitne
kad zazvece izmedju nas.

Ne treba nam nista vise
Do prostora koji nas veze
U svakoj minuti,kad snovima zapreteni strahovi najednom beze.
JA I ON, SAMI NA SVETU.
Oslusni dobro, dal’ jos reka tece
U istom smeru,
Dok se nase usne dodiruju bojazljivo?
Da li planine pocinju smelo da gube visinu,
Ili to mi tonemo?
Sami u gunguli.
Nema reci jer nisu dovoljno jake,
Da bi bile ogledalo nasih dusa.
Izgubimo se lako jedno drugom u ocima
Kad ispletes jednom niti
davno
prepletene snom.
Negde, na sredini, putu od glave do srca.
Ja, evo isplakah najednom sve suze
Srcna, sto napokon znam
Da je cela vasiona
Mnogo manja
Od delica onoga sto imamo

JA I LJUBAV MOJA

su3a hvala na lepim recima
 
pozdrav....
u ime protesta nad stereotipima koji se sapatom pominju u tami...da konacno ovo izbacim iz sebe jer se verovatno nikad nece izdati....

u jarkovima pijanstva i bede
sve vise se pljuvacke lije,
kraj klupa gde zaljubljeni sede
siprazje zloslutne oci krije.
stereotipi se nizu na striku
i u izlozima nove banke.
cula sam strasnu viku,
placala sam svoje danke.....

ostatak se ne usudjujem da napisem:)
pozzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz
 
Odsjaj

A, kada se On spusti na zemlju
da li tada vreme menja tok??
Da li vetar gusi svoje uzdisaje??
Ne, tada boso stopalo gazi zemlju,
ovu zemlju posutu samo kisom.
Ovaj covek svoje kosti
belim ogrtacem dana prekriva.
Svoje misli u kamene blokove
trosnih kuca zavlaci.
Njegov vidik je ipak linijama ogranicen.
Isprazni tonovi pesama snakodnevno mu paraju usi,
znoj koji proliva pored pruge
nose sivi vozovi u neko drugo beznadje.
Prasinu koju valja svojim korakom
brisace samo retko pruce.
Vezan za tockove, krv ce svoju prosipati samo u krug.
Nikad slobodan, a nikad rob.
Smisao koji je pronasao, vec odavno spira ulicna kisa.
Ali trag...
Trag koji je na dlanu krhkim staklom zabelezio;
ideja koju nikada nije napustio.
Vode ga u neki prostor
u kome mozda sunce ima boju.
Ovaj noz do pola zariven u meso na njegovom trbuhu,
bas on svojim srebrno-metalnim odsjajem
poruku salje ka nebu.
Dok snaga odlazi i strah se uvlaci
kosnica od misli u njegovoj glavi
od lepljive smole uzurbano stoji.
Kada covek ceka,
istina po nahodjenju doluta u um.
Istiskuje strah i uvlaci nadu.
On je prosao put od zamisli,
preko namere do strategije,
kao da izmedju njih ne stoji
nikakva zavesa,
cak ni koprena izmaglice.
Poruka ka nebu je poslata i odgovor je dobijen.
Crveno-crni odsjaj noza u njegovom telu
oblachi njegovo lice uspehom.
Dok telo truli i mirisi napustaju svet,
odsjaj ce se pojaviti i uciniti
da on ponovo u slavu bude odeven,
kada grobovi izruce svoje mrtve.
 
ОРФЕЈ И ЈА

Те ноћи кад сам је изгубио,
Као стари Орфеј засвирао сам лиру,
И певао песму у којој сам је љубио,
Сањао о вечности, слободи и миру.

То је песма о мом животу и срећи,
Волим да је певам кад останем сам,
Најлепша је то песма, нећу вам је никад рећи,
Ни певати, нит ћу икад њен акорд да вам дам.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top