Mali virtuelni klub pesnika

  • Začetnik teme Začetnik teme BAUK
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Predstava

Zivot je pozornica.
Ti si onaj uzdrzani i krepki mislilac na tronu.
Ja, ja sam ona smela ptica, sto kruzi oko stuba.
Kada se zavese razmaknu,
ostajemo samo ti i ja.
Zar pokusavas da spavas pod mojim krilom,
a citave kutije umova leze ispred nas.
Taj zvuk disanja sto cujes iz sebe,
neka bude ritam za tvoju novu pesmu.
Glumimo!
Neka ovo bude svetkovina naseg novog zivota.
Neka se ovi dragi ljudi ugoste suzama.
Zasto placem?
Jer nemocna stojim, hrabra i casna,
ali nemam za koje drvo da se borim.
Koji ce stakleni hrast hteti mene?
Moram, da, pevam.
Esencijalnim uljima mog glasa kose da natapam.
Ovo sam ja: nema diva na svojoj prvoj predstavi.
Htela bih da skocim,
ali lepak iz mojih cipela
drzi cvrstu stegu.
Nemam zivot.
Imam ovo, i ljude oko sebe,
cija je ovo predstava sudbine.
Ne zelim vise...
Odlazim u sume i ne cvetam vise svoje cvece
za tudje uloge u mojim predstavama.
 
Ples izgnanih i mrtvih

Znaces ovu pesmu prvi put

kad progutas suzu.

Taj gorki ukus je prvi akord.

Ove senke na zidu, koje stvaras rukama

su tvoji prvi koraci.

I njih ces spoznati,

posle prve dignute ruke, koju upucujes meni.

Oteran si iz puzeve kuce

vec onda kada si vukao za rogove.

Sada ces, vec, kao crv busiti jabuku,

sve dok ne dodjes do mene.

Ja, ja sam samo sitna mrvica na koju nailazis.

Oduvaj me sa povrsine,

pre nego sto ti trepavicu uljuljkam u pogled.

Shvatices da nemas sobu,

nemas jazbinu i skloniste.

I dok te kise budu natapale,

dok skupljas lisce za svoj pokrov,

ja cu biti na krovu.

I necu sici za tvoj poslednji ples.

Neces se u tamu zatvoriti.

Ispod zemlje gori plamen svece,

koju smo zajedno upalili,

jos pri prvom susretu,

uz onu prvu pesmu.
 
Grimizni stit

Zhidak korov, sto se stvara,
kad izlazis iz mene,
oplodice ovu bisernu zemlju ispod nas.

Krades mi misli,
povlacis konce kojima vezana sam.
Motas ih oko prstiju,
ljubis mi secanja
i pravis ih zajedno sa mnom.

Ja, verujem, u ponoc i zvezde i mrak.
Otrgnuti plen od vukova uzimam
i nosim ga tebi.

Milujes ulice i grlis ih iskreno,
korak tvoj luta alejama smeha.
Skupljam eho tvojih stopa
u srebrno zvono
i sviram ti kristalnu melodiju snova.

Venac od trske i lotosa
stavljas mi na glavu, dok ljubis mi celo.
Prosipas dahom sva bela svetla.

Skupljenu ruku spustam u tvoju.
Razvijam leptira i kacim ga na stomak.
Mi, kraljevi jesmo
i podanici casni.
Ali hodamo po prucu...
 
Nesto moje.Volela bih da date komentar

***
Trazim te u snu.
Ti dolazis s oblacima boje purpura
i bacas pred mene latice crvenih ruza,
a ja...skrecem pogled u stranu
da ne bi primetio
moje oci pune suza radosnica.

Sanjam te
kako u ranu zoru budis sunce da mi sja
i pravis mi hlad svojom rukom,
umivas me beharom i hladnom rosom.
Vidim u snu
kako skupljas ostatke svoje proslosti
i bacas na vatru za moju ljubav...

A onda se budim...

Nalazim te...
Nalazim te u crnoj javi kako mi srce lomis
i bacas pod noge da ga bolje unistis.
I ja placem od bola dok ti skreces pogled
da ne bi primetio moje suze.
I vidim
kako ranom zorom navlacis zavese,
izbegavas sunce.

Ti volis kisu jer osecas dok pada,
da ceo nebeski svod place zbog tebe.
Umivas me otrovom iz ociju,sa usana...
I jos vidim
kako si sve svoje uspomene iz mladosti
spremio na gomilu
jos danas ces mi ih baciti u lice.

Ne;
Ne zelim vise ni da te sanjam.
Stvarnost je mnogo teze podneti
kad se iz lepog sna probudis.
 
Suton

u mislima prizeljkujem samo tebe
i miris shto me celog uvi u sebe
pruzam ruke, on kroz prste izmiche
samo lagan dodir daleke priche

shetam ka njemu u suton crveni
u secanja do skora mrtva virim
stajem i chekam da se smirim
dok tonovi tiho plove ka meni

videh stazu koju odavno volim
posutu cvecem oholim, jugo miluje,
sa mirisom tvog parfema putuje
dok dusha gori plamenom neutishalim

nebo je tako blizu, zvezde ko zrnca
zlata sijaju na tvome licu neznom
dok ga milujem rukom drhtavom, setnom
u srce se zabishe kao ruze trnca
 
Tamara

Cekam te ispred nase stare skole
napolju je zima a sneg pada,
ja te cekam dok se ljudi vole
a ti kasnis kao srpska vlada.

Osam i trideset a tebe jos nema
nas grad polako drema,
sve je hladnije te noci bilo
da si dosla bilo bi mi milo.

Tamara,cekam te satima
pred skolskim vratima a tebe nema.
Gde si se izgubila u ovom gradu
kao da zivimo u Novom Sadu.

Umoran i tuzan odlazim kuci
a tebe bas briga sto mi je zima,
osecam kao da ce mi srce puci
od ovog gradskog prljavog dima.
 
angely dodjoh ovde da vidim sta si pisala posto sam nekeko nasla da nam je knjizevn ukus slican(a to mi se retko desava)a vidim i da trazis komentar mada ne znam koliko sam kompatabilna osoba za to.iako nisam ljubitelj ljubavne poezije uopste doista mi se svidja ova pesma i donekle me potseca na neki moj raniji(preddepresivni)stil....toliko od mene
 
@ angely

Tek sad sam procitala pjesmu, iako sam ovde svaki dan... Fantasticna je! :D A i pomalo se pronalazim u njoj...:oops: U svakom slucaju mi je drago sto se neko kao ti pridruzio nasem malom klubu :)...Naravno, ocekujemo jos tvojih pjesama...

pozdrav svima
 
hvala na komentarima drago mi je da vam se svidjaju.A Ofelija to je bila faza iz srednje skole kad su se za svakim momkom sekle vene.Sad su malo zrelije pesme,mada njih ne bih bas ovde pisala.
U ovim iz srednjaka retko ko se ne pronalazi.Pa valjda smo svi bili mladi ludi i zaljubljeni. :wink:
 
OSTANI NOCAS

Ostani nocas kad svet mi se rusi
da zajedno patimo bar jos noci ove
nocas mi izleci gorcinu u dusi
ostani da sanjamo one lepe snove.

Ostani nocas kad mi treba srece
kad mi ti znacis od svih drugih vise
ostani nocas kad boli su vece
reci da me volis,ali nocas tise.

Ostani nocas kad odlaze svi
kad su vrata srece zatvorena
ostani nocas,ostani bar ti
ostani,nocas sam od svih ostavljena.

Ostani nocas ne brini za sutra
jos veceras hocu da pricam sa tobom
ostani nocas,ne plasi se jutra
i ne placi kad ti kazem ZBOGOM.

Ostani nocas kad zvezde se gube
sa istoka sunce izaci ce jasno
ostani jer usne poslednji put ljube
ostani nocas-sutra bice kasno...
 
Ne veruj

Nemoj verovati meni
hladnoj verolomnoj steni
shto je hladni talasi bishe
a glasa joj ne iznudishe

Nemoj verovati meni
toj setnoj kopreni
shto uvek zaskochi iznenada
kad od straha pobegne zadnja nada

Nemoj verovati meni
vechitoj loshoj promeni
shto je obasipaju poljupci sete
shto zaboravi na put shto krete

Nemoj verovati meni
pijavici, ludoj shtetochini
shto kad nishta nema vishe
svoju krv zlu stane da sishe

Nemoj verovati meni
jer to su izlivi neiskreni
preciznom rukom izmereni
od raja do pakla skotrljani

Ali bar na tren ti zaboravi
pokajniku saslushaj glas drhtavi
dozvoli umornu glavu da na ruke ti stavim
da probam jecajima pokajnim sve da ispravim
 
angely:
hvala na komentarima drago mi je da vam se svidjaju.A Ofelija to je bila faza iz srednje skole kad su se za svakim momkom sekle vene.Sad su malo zrelije pesme,mada njih ne bih bas ovde pisala.
U ovim iz srednjaka retko ko se ne pronalazi.Pa valjda smo svi bili mladi ludi i zaljubljeni. :wink:
Kliknite za proširenje...
ja sam jos mlada,luda i zaljubljna...samo malo tuznija ;)
 
"Da li … ?"

Dok sunce zalazi za kapijom grada, napuklo pa rastopljeno, oni kleche I skupljaju svoje staklene suze sa grubog asfalta .
Odranih kolena, krvavih prstiju I crnih noktiju, nesvesno kvare sve lepo sto daju .
Suvishe zele da ona bude srecna da bi mogli mirno da prihvate da ipak nije sve tako sjajno .
Ona ih suvishe voli da bi im to mogla pomenuti .
I vishe nishta ne boli .
Sada se sve vraca u vidu ruznih secanja, kroz poruke na vrelim usnama, ispisanim ledom .
U svitanje , topli zraci zigoshu bledu kozu zaboravom ...
 
Shteta shto nisam u stanju da napishem bilo shta, vec par nedelja...
Ne zato shto mi fali inspiracije, naprotiv.
Samo... svaki put kada krenem da pishem, pjesma se pretvori u neshto shto nisam htjela...
Heh, nego, pochela sam jednu prichu... vidjecemo shta ce od toga da ispadne.
 
Evo jedne i od cika frozena,u normalnim okolnostima nikad je ne bih ovde izlozio,al nocas sam nesto raspolozen...ova je i onako jedna od gorih,a i na Engleskom:


Confession

Darkness is my imprisoned dream,
Hidden from all to be seen,
To crush my faith,to kill my will,
And left no doubt at any specter,
That I am the soul collector.

There is no real me,
I dont want to be set free,
Happiness is not my goal to achieve.
Sucking life through fear is what Im mastered,
That is all Im ever after.

No cards have left upon my sleeve,
Without faith I cant believe,
Even in something Im ceartain to feel.
Now Im relief;its deeply sealed,
To never crawls-out from prison in me.

Darkness is my imprisoned dream,
My crust,my destiny,my endless pain,
The things you know and carry in grave,
My life through suffer finally shaped,
In form from witch i ll never escape.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top