Mali ilirski recnik

[Mrkalj]

Не, него твоја тврдња не одговара фонетски, како би то Скок рекао. То што не умеш схватити аргументацију само још више говори о том колико не познајеш историју словенских језика. А немој да почињемо о непостојању аргументације, јер се твоја своди само на сазвучје речи, од чега се не успеваш помаћи већ више од десет година.

Ako na momenat dozvolimo ovaj svojstveno glupi izraz, osim "sazvučja reči", postoji i jaka logika u osnovi moje argumentacije, koja za tvoju nikad nije predstavljala problem jer, govoreći o sementičkoj i motivacijskoj vrednosti tvoje etimološke argumentacije, logike redovno nema.

 

[ИгарЈ]

Ako na momenat dozvolimo ovaj svojstveno glupi izraz, osim "sazvučja reči", postoji i jaka logika u osnovi moje argumentacije, koja za tvoju nikad nije predstavljala problem jer, govoreći o sementičkoj i motivacijskoj vrednosti tvoje etimološke argumentacije, logike redovno nema.

Уместо ових самохвалоспева могао би изнети доказе за своју тврдњу.

У коренима речи gъrkljanъ и Grьkъ имамо различите самогласнике на различитим местима, намучићеш се у покушају да их сведиш на исто док не схватиш да је то немогуће.

 

[Mrkalj]

Уместо ових самохвалоспева могао би изнети доказе за своју тврдњу.

У коренима речи gъrkljanъ и Grьkъ имамо различите самогласнике на различитим местима, намучићеш се у покушају да их сведиш на исто док не схватиш да је то немогуће.

Reč menja značenje, menja akcenat, a sa akcentom i vokale. Tvoje nerazumevanje problematike je veliko. Tvoja lična radost je što nije samo tvoje.

 

[ИгарЈ]

Reč menja značenje, menja akcenat, a sa akcentom i vokale. Tvoje nerazumevanje problematike je veliko.

Изволи доказати. Ја не знам ни за један такав случај промене места и квалитета полугласника ни у једном словенском језику.

 

[Mrkalj]

Изволи доказати. Ја не знам ни за један такав случај промене места и квалитета полугласника ни у једном словенском језику.

Nije problem šta, već kome dokazati.

 

[ИгарЈ]

Опет врдање уместо доказа, потпуно очекивано.

 

[Mrkalj]

Неће бити, јер гркљан потиче од *gǔrkljanǔ, а Грк од *Grǐkǔ.

Samo da te pitam; da li je moguće, po tvom mišljenju, da reči Grk i grkljan ipak potiču od nekih drugih izuzev navedenih reči?

PS. Pazi, ovo je trik-pitanje.

 

[Лекизан]

Вратите се на тему дискусије и то аргументовано и престаните да спамујете и да се препуцавате.
Хвала.

 

[cronnin]

Изволи доказати. Ја не знам ни за један такав случај промене места и квалитета полугласника ни у једном словенском језику.

Шта је са нпр. контраверзан и контроверзан? Да немамо правопис форсиран из централе, ко зна како би се то писало. Зашто мислиш да су у стара времена људи толико држали до говорних правила, да нису мењали и сугласнике и самогласнике како им воља, телесне карактеристике или случајности одреде?

 

[psmaniac]

Шта је са нпр. контраверзан и контроверзан? Да немамо правопис форсиран из централе, ко зна како би се то писало. Зашто мислиш да су у стара времена људи толико држали до говорних правила, да нису мењали и сугласнике и самогласнике како им воља, телесне карактеристике или случајности одреде?

Зато што тако пише у књигама, па је пре неко вече постављао страницу неке књиге
доказујући да је АС у Албанском наставак за градњу етнонима, што се простим
кориштењем преводиоца обара у старту. Затим ме је Славен развлачио три странице
око тога правећи се невешт и ширењем приче замаглио Игорово залетање
са том тврдњом. У књигама такође тврде да ми и Срби из Лужица нисмо ни прошли
једни поред других. Наводно смо доселили са оне стране Дунава али са Србима из
Лужице(Шумадије) немамо никакве везе. Е до урца и књиге, није чудо што их је Хитлер
спаљивао.

П.С. А можда је спалио баш оне које би данас могле потврдити да смо ми и Лужичани
један исти народ и браћа најрођенија.

 

[Mrkalj]

Шта је са нпр. контраверзан и контроверзан? Да немамо правопис форсиран из централе, ко зна како би се то писало. Зашто мислиш да су у стара времена људи толико држали до говорних правила, да нису мењали и сугласнике и самогласнике како им воља, телесне карактеристике или случајности одреде?

Probem je u pitanjima koja sadrže reč "misliš". To su pogrešna pitanja - "nemaju dokaz".

 

[Барышников]

Зато што тако пише у књигама, па је пре неко вече постављао страницу неке књиге
доказујући да је АС у Албанском наставак за градњу етнонима, што се простим
кориштењем преводиоца обара у старту. Затим ме је Славен развлачио три странице
око тога правећи се невешт и ширењем приче замаглио Игорово залетање
са том тврдњом. У књигама такође тврде да ми и Срби из Лужица нисмо ни прошли
једни поред других. Наводно смо доселили са оне стране Дунава али са Србима из
Лужице(Шумадије) немамо никакве везе. Е до урца и књиге, није чудо што их је Хитлер
спаљивао.

П.С. А можда је спалио баш оне које би данас могле потврдити да смо ми и Лужичани
један исти народ и браћа најрођенија.

Напротив!!! Славен је врло врло ВЕШТ!!!! ахахахаха!!!!!!
....
Једино образложење да ми и Лужичани нисмо браћа рођена је статистика ДНК ХГ и ништа више!
А ту статистику ево сад ја могу да напишем и да моја браћа Слободни тесари то поздраве и прогласе као истину!
Чак и да је тачна, то је статистика 21. века! А не 5. или 8. века!
А језик не бих ни помињао јер су они под утицајем Пољака већ 1500 година...природно је да се мења, тј можда су свој србски чак и заборавили.
....
Оно што неки форумаши раде, тј понашају се као фотокопир машине, је најблаже речено ПРЕСМЕШНО.
У то слободно-зидарске књиге људи су веровали до пре 100 година јер им није било јасно да је могуће да неко тако безочно ЛАЖЕ, али у 21. веку махати списима приправљанима у Венецији, Бечу и Ватикану, једино и само да се Срби и Словени избаце из постојања, је пренаивно.
У сваком тренутку већ 350 година светског науком влада ограничен број људи, рецимо 500-1000 не више, и шта они дозволе то постаје истина, а шта не то се исмејава и затрпава.
Ја чак волим што такви форумаши постоје, јер да није њих ја никад не бих објавио овај пост, рецимо, само дају енергију, без њих би се успавали!
Зато им благодарим јавно овим путем!
...
Толико се саплићу о себе саме, да су дошли дотле да тврде ГРК и ГРК-љан, немају везе са везом!
Па сав ће се свет томе смејати, ако и треба!!!!!!

 

[Mrkalj]

Evo primera kako je praslovenski mogao da izgleda (dakle nije baš tako izgledao) u doba kada se samoglasnici nisu diferencirali.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Kada govorimo o etimologiji i citatima, strašno je nepristojno da nas Pravilnik Foruma ograničava. Ukoliko neko nije skontao, evo odrednice iz grčkog etimološkog rečnika o glagolu koji predstavlja koren cenzurisane reči.



Pogledajte prilog 595981

https://lsj.gr/wiki/οἴφω

Nisam u potpunosti siguran šta je ovde konačna aluzija...da li je Ojbal definitivno ime stranog porekla za lakonsku legendarnu ličnost (oko čega, čini se, postoji koncenzus) ili...hm, nalazim gotovo neverovatnim da su stari Grci usvojili nešto tako bazično, fundamentalnu životnu potrebu kao što je seks, od svojih severnih suseda.

Našim autohtonistima će biti posebno interesantno što izgleda da nema kognata sem u slovenskim jezicima (izuzev sanskrita).

Evo malo jednog vrlo zanimljivog članka od Brajana Kupera iz slavističkog časopisa Novog Zelanda, o ovoj...predivnoj i odvratnoj reči.

Sad sam primetio da ovde nedostaje jedna stranica iz rasprave:

Pogledajte prilog 597041

Naleteh na početak neke reči među predrimskim natpisima u Hercegovini (na području plemena Daorsa) koja me podseti na ovo...pre nego što nastavimo razmatranje reči koliba, mogli bismo se vratiti na momenat na seks. Stari Grci su imali šest različitih reči za polne odnose, od kojih je čak pet bilo isključivo vezano za to, bez sekundarnog, sinonimnog značenja (βινω̑, κινω̑, πυγίζω, ληκω̑, οἴϕω, λαικάζω). Postaviću ovde deo za reč koja nas interesuje iz jedne izuzetno zanimljive rasprave Dejvida Baina:

 

[Pumpaj Dinstanović]

Bain, David. “Six Greek Verbs of Sexual Congress (βινω̑, κινω̑, Πυγίζω, ληκω̑, Οἴϕω, Λαικάζω).” The Classical Quarterly, vol. 41, no. 1, 1991, pp. 51–77. JSTOR, www.jstor.org/stable/639023.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Rekoh da bi ovo bilo zanimljivo zapoceti ( prednost imaju reci koje lice na nase ), mozda se cak i neka od reci koje pronadjemo pojaveo posle i na Balkan infu.

"sabaja", staro dobro zobeno Niksciko pivo.

"Sika" je izgleda bila ilirska rec sa neku vrstu noza, deluje mi moguce da je povezana sa nasom "sekirom" ili kako jos negde kazu "sikirom", to jest "secenje" i "seci"

Pored već više puta postavljanih sabaja/sabajum i sibina, imamo još jednu ilirsku glosu o kojoj do sada nije bilo na forumu reči. Radi se o rhinos (ῥινός).

U 281. stihu 6. pevanja Homerove Odiseje nalazi se sledeći citat, opisujući Odisejevo približavanje zemlji Feačana.

ὀκτωκαιδεκάτῃ δ᾽ ἐφάνη ὄρεα σκιόεντα
γαίης Φαιήκων, ὅθι τ᾽ ἄγχιστον πέλεν αὐτῷ:
εἴσατο δ᾽ ὡς ὅτε ῥινὸν ἐν ἠεροειδέι πόντῳ.

Prevod od Miloša N. Đurića:

А осамнаести већ се сеновита укажу брда
феачке земље пред њим, одакле му најближе беше
она се њему к'о штит на плаветном причине мору

Ova reč na starogrčkom jeziku znači u prvom redu znači koža ili štit. Prema etimološkom segmentu leksikikona starogrčkih reči Lidl, Skot i Džouns, naslućuje se strano poreklo ove reči, odnosno moguće pretgrčko (pelazgijsko?): https://lsj.gr/wiki/ῥινός

Odgovor na pitanje nalazi nam se među Komentarima Homera; u sholiji za odgovarajući stih se kaže:

οι δε λέγουσιν Ιλλυριούς ρινόν λέγειν την αχλύν

Prema Homerovom komentatoru, to je ilirska reč za „magla”. Obratiti pažnju i na to da Homer u pomenutom stihu, nalazi vrlo interesantno ἠεροειδέι.

Najviše sličnosti ova reč ima u albanskom jeziku, usled čega je i jedan od glavnih lingvističkih argumenata u korist teze o vezama ilirskog jezika sa protoalbanskim. Gegsko rẽ i tosksko rē, na staroalbanskom, „oblak, magla” kaže se ren. Preko protoalbanskog *rina postoji ta veza sa ilirskom leksikom.

Za dopunu, iz Orelovog albanskog etimološkog rečnika, sa mogućim paralelama i drugim vezama u indoevropskom stablu jezika:

 

[sumljiv_tip]

Pored već više puta postavljanih sabaja/sabajum i sibina, imamo još jednu ilirsku glosu o kojoj do sada nije bilo na forumu reči. Radi se o rhinos (ῥινός).

U 281. stihu 6. pevanja Homerove Odiseje nalazi se sledeći citat, opisujući Odisejevo približavanje zemlji Feačana.

ὀκτωκαιδεκάτῃ δ᾽ ἐφάνη ὄρεα σκιόεντα
γαίης Φαιήκων, ὅθι τ᾽ ἄγχιστον πέλεν αὐτῷ:
εἴσατο δ᾽ ὡς ὅτε ῥινὸν ἐν ἠεροειδέι πόντῳ.

Prevod od Miloša N. Đurića:

А осамнаести већ се сеновита укажу брда
феачке земље пред њим, одакле му најближе беше
она се њему к'о штит на плаветном причине мору

Ova reč na starogrčkom jeziku znači u prvom redu znači koža ili štit. Prema etimološkom segmentu leksikikona starogrčkih reči Lidl, Skot i Džouns, naslućuje se strano poreklo ove reči, odnosno moguće pretgrčko (pelazgijsko?): https://lsj.gr/wiki/ῥινός

Odgovor na pitanje nalazi nam se među Komentarima Homera; u sholiji za odgovarajući stih se kaže:

Pogledajte prilog 626543

οι δε λέγουσιν Ιλλυριούς ρινόν λέγειν την αχλύν

Prema Homerovom komentatoru, to je ilirska reč za „magla”. Obratiti pažnju i na to da Homer u pomenutom stihu, nalazi vrlo interesantno ἠεροειδέι.

Najviše sličnosti ova reč ima u albanskom jeziku, usled čega je i jedan od glavnih lingvističkih argumenata u korist teze o vezama ilirskog jezika sa protoalbanskim. Gegsko rẽ i tosksko rē, na staroalbanskom, „oblak, magla” kaže se ren. Preko protoalbanskog *rina postoji ta veza sa ilirskom leksikom.

Za dopunu, iz Orelovog albanskog etimološkog rečnika, sa mogućim paralelama i drugim vezama u indoevropskom stablu jezika:

Pogledajte prilog 626554

Rec bi mogla biti povezana sa ovim proto-indoevropskim korenom i njeni "potomci" prisutni su u raznim evropskim jezicima.

"From Proto-Indo-European *h₃ri-né-H-ti, from the root *h₃reyH-. Cognate with Sanskrit रिणाति (riṇā́ti, “to make flow, to release”), रीयते (rī́уаte, “to begin to flow”), Ancient Greek ὀρῑ́νω (orī́nō, “to set in motion, to stimulate, to irritate”) (Lesbian dialect ὀρίννω (orínnō)), Latin rīvus (“stream”), irrītō (“to irritate”), Old Irish rían (“sea”), riathor (“waterfall”), Old English rīð (“stream”)."

U staroslovenskom imali smo ovu rec, znacila je baciti, gurati, pritisnuti, potisnuti.

"Old East Slavic: ринꙋти (rinuti, “to throw, to push”)

• Russian: ры́нуць (rýnucʹ, “to abandon”)"

A u savremenom srpskom imamo ovu:

"Serbo-Croatian:Cyrillic: ри̏нути (“to push”), 1sg. ри̏не̄м "

Tako da je koren reci od "teci" u sanskritu, dosao do "gurati" u srpskom, a ko zna, mozda i to magle u ilirskom ( i to je neka voda,zar ne? )

https://en.wiktionary.org/wiki/Reconstruction:Proto-Slavic/rinǫti

 

[Pumpaj Dinstanović]

Rec bi mogla biti povezana sa ovim proto-indoevropskim korenom i njeni "potomci" prisutni su u raznim evropskim jezicima.

"From Proto-Indo-European *h₃ri-né-H-ti, from the root *h₃reyH-. Cognate with Sanskrit रिणाति (riṇā́ti, “to make flow, to release”), रीयते (rī́уаte, “to begin to flow”), Ancient Greek ὀρῑ́νω (orī́nō, “to set in motion, to stimulate, to irritate”) (Lesbian dialect ὀρίννω (orínnō)), Latin rīvus (“stream”), irrītō (“to irritate”), Old Irish rían (“sea”), riathor (“waterfall”), Old English rīð (“stream”)."

U staroslovenskom imali smo ovu rec, znacila je baciti, gurati, pritisnuti, potisnuti.

"Old East Slavic: ринꙋти (rinuti, “to throw, to push”)

• Russian: ры́нуць (rýnucʹ, “to abandon”)"

A u savremenom srpskom imamo ovu:

"Serbo-Croatian:Cyrillic: ри̏нути (“to push”), 1sg. ри̏не̄м "

Tako da je koren reci od "teci" u sanskritu, dosao do "gurati" u srpskom, a ko zna, mozda i to magle u ilirskom ( i to je neka voda,zar ne? )

https://en.wiktionary.org/wiki/Reconstructionroto-Slavic/rinǫti

Tu ima kod Hesihija Aleksandrijskog jedna strašno zanimljiva glosa:

εῥινόν, što naš stari dobri Hesih kaže da znači νέφος (oblak).

Nastavak reči ne zbunjuje; već pominjana starogrčka reč postoji i u varijanti ῥινόν. No, ovaj početni glas zbunjuje. Možda se odgovor krije u tom dijalekatskom, lezbljanskom ὀρῑ́νω?

Takođe je interesantno što se kod Hesihija nalazi isto značenje kao i u albanskom.

 

[Pumpaj Dinstanović]

@sumljiv_tip , da li ovde mogu da idu i mesapske reči?

 

[sumljiv_tip]

@sumljiv_tip , da li ovde mogu da idu i mesapske reči?

Sto da ne?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Sto da ne?

bréndon. Ova reč, koju su Grci pozajmili, originalno znači jelen. Prema Hesihiju Aleksandrijskom:

Moguće je da je koren *bhren- (pre docnijeg *bhren-to-) označavao (jelenje) rogove.

Baltički jezici su dosta konzervativni i bliski protoindoevropskom, tako da ne čudi što se kod njih zadržalo; los se na litvanskom kaže briedis, na letonskom briêdis, a na staropruskom jeziku braydis. Takođe je interesantno što imamo u švedskom dijalekatsko brinde ili brind za losa.

 

[Pumpaj Dinstanović]

bréndon. Ova reč, koju su Grci pozajmili, originalno znači jelen. Prema Hesihiju Aleksandrijskom:

Pogledajte prilog 627266

Moguće je da je koren *bhren- (pre docnijeg *bhren-to-) označavao (jelenje) rogove.

Baltički jezici su dosta konzervativni i bliski protoindoevropskom, tako da ne čudi što se kod njih zadržalo; los se na litvanskom kaže briedis, na letonskom briêdis, a na staropruskom jeziku braydis. Takođe je interesantno što imamo u švedskom dijalekatsko brinde ili brind za losa.

Hesihovo βρένδον imamo nešto preciznije kod Strabona. Geografija, VI knjiga:

τῇ δὲ Μεσσαπίᾳ γλώττῃ βρέντιον ἡ κεφαλὴ τοῦ ἐλάφου καλεῖται

на месапском језику глава јелена зове се „брентион”

I ovde se nalazi jedan od argumenata koji mesapski i protoalbanski dovodi u blisku vezu. Na albanskom jeziku rog se kaže bri, brĩ (množina brirë, brinë).

 

[Pravi Vlah]

Hesihovo βρένδον imamo nešto preciznije kod Strabona. Geografija, VI knjiga:

τῇ δὲ Μεσσαπίᾳ γλώττῃ βρέντιον ἡ κεφαλὴ τοῦ ἐλάφου καλεῖται

на месапском језику глава јелена зове се „брентион”

I ovde se nalazi jedan od argumenata koji mesapski i protoalbanski dovodi u blisku vezu. Na albanskom jeziku rog se kaže bri, brĩ (množina brirë, brinë).

Занимиљиво да на влашком (румунском) brîndză значи сир. На књижевном румунском се пише brânză. Eтимологија je непозната.

У суседним земљама овај сир се назива bryndza

https://en.wikipedia.org/wiki/Bryndza

 

[Pumpaj Dinstanović]

Bukva ili hrast: grabus (*graba-)

Među ilirskim pozajmljenicama u grčko-rimskoj leksici nalazi se: κράββατος (κράβατος) odnosno grăbātus. Nehelenskog porekla, smatra se da je ova reč (koja znači „krevet”) dospela kao ilirska pozajmljenica (neki su ranije predlagali makedonsko poreklo).

Najdirektniju potvrdu imamo od epiteta koji su se primenjivali za Zevsa i Areja: Grabovius. Grčki prevod je Φηγωναῖος, iliti od bukve. Grčka i latinska reč vodi poreklo od materijala od kojeg se pravi krevet.

Istog je porekla starogrčko γράβιον, što znači „baklja”.

Na prostoru severne polovine današnje Albanije, postojalo je ilirsko pleme Grabaji. U četvrtom stoleću pre naše ere, vladao je vrlo uticajni kralj Grab, učesnih balkanske koalicije protiv kralja Filipa II Makedonskog. Šumski kralj? Kralj drvenog naroda?

 

[sumljiv_tip]

Bukva ili hrast: grabus (*graba-)

Među ilirskim pozajmljenicama u grčko-rimskoj leksici nalazi se: κράββατος (κράβατος) odnosno grăbātus. Nehelenskog porekla, smatra se da je ova reč (koja znači „krevet”) dospela kao ilirska pozajmljenica (neki su ranije predlagali makedonsko poreklo).

Najdirektniju potvrdu imamo od epiteta koji su se primenjivali za Zevsa i Areja: Grabovius. Grčki prevod je Φηγωναῖος, iliti od bukve. Grčka i latinska reč vodi poreklo od materijala od kojeg se pravi krevet.

Istog je porekla starogrčko γράβιον, što znači „baklja”.

Na prostoru severne polovine današnje Albanije, postojalo je ilirsko pleme Grabaji. U četvrtom stoleću pre naše ere, vladao je vrlo uticajni kralj Grab, učesnih balkanske koalicije protiv kralja Filipa II Makedonskog. Šumski kralj? Kralj drvenog naroda?

Pogledajte prilog 630000

Interesantno

https://sr.wikipedia.org/wiki/Граб_(дрво)