Mali ilirski recnik

[Mrkalj]

Po Isidoru, Brundizijev naziv vodi poreklo od reči brunda, koja označava glavu jelena.

Hm, brunda na srpskom obično označava medveda.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Tipična slavenovska muljaža.

To uopšte nije bilo pitanje. Ja sam ti gore potvrdio da sam obrisao taj post zbog toga što se na italijanskom Brindisi izgovara Brindizi, da ne unosim zabunu. Ti si , naime, citirao samo jednu rečenicu iz tog posta. Imao je i drugi deo, sa Brindizijem, dopisan 20-ak sekundi nakon prve objave, pa si se možda zato zbunio.

Iz kog razloga se praviš kao da nije moguće pročitati šta piše ovde i skrećeš diskusiju u smeru nečeg drugog?

Pre nego što si obrisao svoju poruku i sad kucao novu, ovako je izgledao odgovor:

Pogledajte prilog 630302

Ovde se vrlo jasno može videti (kako i jeste u citiranoj poruci) šta je citat, a šta su moje reči (a to može znati i svako ko je pratio temu, jer sam tako redovno postavljao citate, uključiv i mnogo puta u prepisci sa tobom na ovoj i drugim temama; menjajući font u Book Antiqua i povećavajući značajno veličinu slov). Zašto si poruku obrisao i zamenio je ovim:

Pogledajte prilog 630300

U novoj poruci, kojom si zamenio obrisanu, Strabonove reči su pretvorene u Arial i njihova veličina smanjena na 15 tj. na nivo mojih reči. Koliko je meni poznato, osim ručnim menjanjem, jedini način na koji je ovo moguće postići jeste ako se tekst kopira negde drugde (npr. u Notepad) i onda ovde vrati. Zašto si to učinio, kada na ovaj način (kako moja poruka ne izgleda) nije toliko očigledno da je to citat?

Ne. Nisi u pravu. Neka ti potvrde moderatori.

Potom si postavio snapshot svoje starije poruke, koja nikakve veze nema sa ovim, a sada takođe opet skrećeš diskusiju pričajući o drugim stvarima.

 

[Pantelić Nebojša]

Bunda od brunda.

 

[Mrkalj]

Hm, brunda na srpskom obično označava medveda.

Ali, moram se složiti s opaskom da je zaliv Brindizi pljunuti Rudolf:

 

[Dreni]

bri = rog
Brije = rebra
Brisk = mali noz

 

[cronnin]

Obrisao sam zato što se Brindisi izgovara Brindizi, a ne zbog ovog dela poruke. To može i da se vrati.

Navod izvora nisam preskočio. Preskočio si ga ti, jer ja sam citirao tvoj post. Istina, do daljih nesporazuma dovela je moderatorska intervencja u taj post gde su reč Slaven izmenili rečju Neko.

Gde su ovde znaci navoda? Ćao.

Ја сам заменио поименичну прозивку Славена, а видиш, заборавих да обришем и последњи ред, где прозиваш и Игара. Сад ћемо то.
Ионако има довољно расправе, треба само још он да ми се јави

Могуће да је моја интервенција довела до забуне, али ти јеси избегао да цитираш целу Славенову поруку која гласи овако:
https://forum.krstarica.com/threads/mali-ilirski-recnik.818325/page-13#post-39051892

Hesihovo βρένδον imamo nešto preciznije kod Strabona. Geografija, VI knjiga:

τῇ δὲ Μεσσαπίᾳ γλώττῃ βρέντιον ἡ κεφαλὴ τοῦ ἐλάφου καλεῖται

на месапском језику глава јелена зове се „брентион”

Док си се ти ухватио само за доњи део и прескочио Страбона:
https://forum.krstarica.com/threads/mali-ilirski-recnik.818325/page-14#post-39092435

на месапском језику глава јелена зове се „брентион”

I ovde se nalazi jedan od argumenata koji mesapski i protoalbanski dovodi u blisku vezu. Na albanskom jeziku rog se kaže bri, brĩ (množina brirë, brinë).

Факат је да Славен није ставио знаке навода. Такође је факат да је фонт измењен и да то само по себи асоцира да није део обичног текста аутора поруке. Е, сад, ако ти сумњаш у његов цитат или превод Страбона, то је посебна прича. У том случају реци одмах тако, а немојте овде да се расправљате 2 стране и збуњујете људе. Требало ми је пола сата да схватим о чему причате.

edit: Пазите, сад је и мени због копирања изгубио форматирање доње Славенове поруке. Мрзело ме да тражим Мркаљеву поруку, па сам само поновио копирање горње Славенове у исти одговор и ето шта се десило..

 

[Mrkalj]

Ја сам заменио поименичну прозивку Славена, а видиш, заборавих да обришем и последњи ред, где прозиваш и Игара. Сад ћемо то.
Ионако има довољно расправе, треба само још он да ми се јави

Могуће да је моја интервенција довела до забуне, али ти јеси избегао да цитираш целу Славенову поруку која гласи овако:
https://forum.krstarica.com/threads/mali-ilirski-recnik.818325/page-13#post-39051892





Док си се ти ухватио само за доњи део и прескочио Страбона:
https://forum.krstarica.com/threads/mali-ilirski-recnik.818325/page-14#post-39092435



Факат је да Славен није ставио знаке навода. Такође је факат да је фонт измењен и да то само по себи асоцира да није део обичног текста аутора поруке. Е, сад, ако ти сумњаш у његов цитат или превод Страбона, то је посебна прича. У том случају реци одмах тако, а немојте овде да се расправљате 2 стране и збуњујете људе. Требало ми је пола сата да схватим о чему причате.

edit: Пазите, сад је и мени због копирања, изгубио форматирање доње Славенове поруке. Мрзело ме да тражим да цитирам Мркаљеви, па сам само поновио копирање горње Славенове у исти одговор и ето шта се десило..

E, ljudi, u redu je. Volite se!

 

[kentaur Nesh]

meni nije jasno kako se uopste moze raspravljati sa tako mnogo nepoznanica u cijeloj stvari...da se osvrnem na temu samu - koliko je meni poznato, sacuvane su samo dvije ili tri rijeci ilirskog jezika, osim licnih imena...jedna od njih je ime neke biljke, zapisana od strane jednog grckog istoricara i potvrdjena je kao ilirska u tom antickom izvoru...naravno, zaboravio sam ime izvora...za druge dvije nije cak ni sigurno da li su bas ilirske...tako da citava ova prica djeluje jako simpaticno, bas onako forumaski...

 

[Pumpaj Dinstanović]

meni nije jasno kako se uopste moze raspravljati sa tako mnogo nepoznanica u cijeloj stvari...da se osvrnem na temu samu - koliko je meni poznato, sacuvane su samo dvije ili tri rijeci ilirskog jezika, osim licnih imena...jedna od njih je ime neke biljke, zapisana od strane jednog grckog istoricara i potvrdjena je kao ilirska u tom antickom izvoru...naravno, zaboravio sam ime izvora...za druge dvije nije cak ni sigurno da li su bas ilirske...tako da citava ova prica djeluje jako simpaticno, bas onako forumaski...

Pa i nije baš to tako; vidi se da nisi pratio temu.

A i inače, u nekom trenutku smo se složili da govorimo o paleobalkanskog (nehelenskoj) leksici, tako da ilirski treba shvatiti samo kao kišobran za Balkan. Vidiš da smo počeli da pričamo čak i o mesapskom oko kojeg nema koncenzusa da li je ilirski ili samo srodan ilirskom jeziku ili čak da li je ta bliskost koji ima s jezikom Ilira u užem smislu toliko značajna da nam može jasnije rasvetljavati o samom jeziku Ilira.

 

[kentaur Nesh]

Pa i nije baš to tako; vidi se da nisi pratio temu.

A i inače, u nekom trenutku smo se složili da govorimo o paleobalkanskog (nehelenskoj) leksici, tako da ilirski treba shvatiti samo kao kišobran za Balkan. Vidiš da smo počeli da pričamo čak i o mesapskom oko kojeg nema koncenzusa da li je ilirski ili samo srodan ilirskom jeziku ili čak da li je ta bliskost koji ima s jezikom Ilira u užem smislu toliko značajna da nam može jasnije rasvetljavati o samom jeziku Ilira.

pa ne znam bas, ovu svoju tvrdnju sam iznio na osnovu jako strucne literature koju sam procitao, istina na brzinu...a istoricar nisam...a evo samo nekih nepoznanica - ne znamo da li su Iliri govorili jedan jezik... osim licnih imena na nadgrobnim spomenicima, stvarno nemamo sacuvane glose ilirskog jezika, osim tih par rijeci...i najzad nemamo punu predstavu o bliskosti ili srodnosti ilirskog i trackog jezika, a sto bi nam umnogome rasvijetlilo stvari...a to je samo vrh ledenog brijega onog sto ne znamo...

 

[Pumpaj Dinstanović]

pa ne znam bas, ovu svoju tvrdnju sam iznio na osnovu jako strucne literature koju sam procitao, istina na brzinu...a istoricar nisam...a evo samo nekih nepoznanica - ne znamo da li su Iliri govorili jedan jezik... osim licnih imena na nadgrobnim spomenicima, stvarno nemamo sacuvane glose ilirskog jezika, osim tih par rijeci...i najzad nemamo punu predstavu o bliskosti ili srodnosti ilirskog i trackog jezika, a sto bi nam umnogome rasvijetlilo stvari...a to je samo vrh ledenog brijega onog sto ne znamo...

Ništa od toga nije izgovor da se ne diskutuje. Naprotiv, što ima manje nepoznanosti, to je razlog da se o tome i ne razglaba.

P. S. Srećna Nova godina.

 

[kentaur Nesh]

Ništa od toga nije izgovor da se ne diskutuje. Naprotiv, što ima manje nepoznanosti, to je razlog da se o tome i ne razglaba.

P. S. Srećna Nova godina.

takodje, svako ti dobro zelim u Novoj Godini....

 

[Mrkalj]

A i inače, u nekom trenutku smo se složili da govorimo o paleobalkanskog (nehelenskoj) leksici,

Da, samo što ju ja percipiram kao slovensku, srpsku.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Hm, brunda na srpskom obično označava medveda.

Ako nešto može da se dovede u vezu sa protoslovenskom leksikom, onda pozdravljamo, razmišljamo u tom smeru i tražimo sve čime bi se to moglo potvrditi, a ako se ne može pronaći, ili ne daj bože ako aludira na protoalbanski jezik, onda kritikujemo, napadamo sa svih strana i izvrgavamo ruglu ismevanjem? Je li to tvoj pristup?

 

[Mrkalj]

Da, samo što ju ja percipiram kao slovensku, srpsku.

Ovde, dakle, ne mislim na "Medu brundu", što neko na osnovu Slavenovog gornjeg posta može da pomisli (ne sumnjam da ga nije zato postavio već u meni nedokučivoj najboljoj nameri), nego na listu od dvadesetak srpskih reči zabeleženih u Trakiji u starom veku:

Reči iz "tračanskog rečnika"
https://www.scribd.com/document/637...e-Sprache-Der-Thraker-German-Extended-Edition

1. HUM haimos, haimon, ·saimas (-ап) ,КатП1, Bergkette': Haimon, Haimos (Berg) - idg. *siJimo-, vgl. aind. sJman- т. ,Scheitel, Grenze', ir. Slm ,Kette'. ida ,Ваит; Wald': ON Ide, Idakos, vgl. air./id ,Ваит, Holz, Wald' - idg.
Šta se odavde vidi?

i. Vidi se da tzv. tračka reč ima grčke sufikse -os ili -on.

ii. Vidi se da je u pitanju srpska reč hum od hlm, koja je u "tračko" vreme glasila hъm, gde su Grci debelo jer zapisivali diftongom ai uz dodatak grčkog sufiksa.

iii. Reč znači isto što i srpska reč hum - planinu, "planinski lanac".


2. SLOBODA Još jedna "tračka" reč koja neodoljivo liči na srpsko svobodan (danas slobodan) kad ga čuje uho stranca koji u svom jeziku niti ima svih srpskih glasova, nit ima smisla za melodiju srpskog govora:
sabazias, sabadias ,frei': GN Sabazios, Sabadios, vgl. abulg. svobodb ,frei'; idg. *s1j.obhodhio-s.
Dakle,

i. Vidi se da tzv. tračka reč ima grčke sufikse -as.

ii. Vidi se da je u pitanju srpska reč svobodan (danas slobodan).

iii. Reč znači isto što i srpska reč slobodan

3. VIR vairas, vairus ,sich drehend, sich windend': ON Btiiros (= Vtiiros), vgl. lit.
vairUs, vairas ,sich drehend, sich windend', schwed. vJrr ,Spirale'.
Okretati se, uvijati se - vair(as/us). Kaže nemački genije: uporedi sa švedskim virr - spirala.
Mi kažemo trački vair je srpski vir.

4. KONAC kalas ,Ende, Gegend; Grenzgebiet': ON Kalindoia, vgl. lit. galas ,Ende, (Acker-, Wiesen-, Wald-)grenze', lеН. gals ,Gegend'; idg. *glJolo-s.
Kaže "kraj" i ne pade mu na um srpsko konac.


5. ČETIRI ketri-, ketre- ,vier, vierter': PN Ketri-poris, Kedre-polis, Cetrilas, idg. *klJetr- in griech. tetra- ,vier' (in Kompositen), kymr. pedry-, vierfach', lit. keturi ,vier', lett. cetri, abulg. cetyre ,vier'.
Ovo ketri, ketre u značenju 4 (četiri) mora da je "iz litvanskog"došlo u trački.
Pa kako Grk da zapiše glas Č?


6. PERUN perkon ,Donner': Perkon ,Donnergott', belegt als Beiname des Heros, vgl. lit. perkunas ,Donner, Blitzschlag' und ,Donnergott'.
Perkon - grom, bog groma. Gde sam to već čuo? Ah, da, slovenski bog groma.


7. BOB рора ,Bohne' oder ,Hugel' (1): ON Pupe(n)sis vicus, vgl. lit. рирд ,Bohne'
oder alb. рирё ,Hugel' .
Popa - "grašak", verovatno bobъ pogrešno zapisano kao popa.

8. PURA Interesantna reč za pšenicu - pura:

pura- ,Weizen, Dinkel': GN Pyru-merulas, vgl. griech. pyros ,Weizen', lit. рига;,Winterweizen', kslaw. руго ,Spelz, Dinkel'.

Kaže da je reč označavala pšenicu ili pir (travu srodnu pšenici od koje se takođe pravi hlebno brašno). Verovatno odavde izraz pura za palentu u našim krajevima jer se pre predtavljanja kukuruza kod nas bršno pira/pure spremao kuvanjem (up. purenjak).
purenjak, pečenjak – pečeni kukuruz
purenjak, purenje – ima li već kukuruza za purenje; Vuk, Rečnik
U osnovi je praslovenski i starosrpski glagol puriti – peći, tretirati vatrom
...baciti po žeravi da se ispeče (riba, meso, krompir, kukuruz), vidi P.Skok puriti se, češ. pyriti
izvedena reč – purnjati
puriti – starosrpski, zaboravljeni glagol koji se povezuje sa starogrčkom reči πυρ pyr – vatra link
(up. furiti, prim. Mrkalj)
izvedena reč – pirit, Pyrit ruda gvožđa, tzv. lažno zlato, jedna od najstarijh poznatih ruda, koja se obrađuje tako što se puri, tretira vatrom.
https://en.wikipedia.org/wiki/Spelt
HJP: http://hjp.znanje.hr/index.php?show=search_by_id&id=dl1jUBM=&keyword=pura
Stara reč pir, zamenjena je u moderno doba engleskom:
"Danas žitarica spelta ili krupnik ima široku primenu, između ostalog i zato što mnogi ljudi koji su alergični na pšenicu nisu alergični na speltu (napominjemo da ... "


9. RAKA raka(s) ,ausgegrabene Stelle, Grube': ON Rhaku/e, vgl. lit. rdkti (ra(n)ku, rak(i)au) ,stochern, aufstechen, ausgraben'.
"Raka - jama, otkop."
HJP:
Etimologija: raka ✧ prasl. *orka (stsl. raka, rus. ráka, bug. raka) ← lat. arca: sanduk

10. seina(s) ,Dorf, Weiler': ON *Seinu-/aza(s), idg. *k/Jeino-, vgl. arm. sen, Оеп. sini ,Dorf', griech. (Rhodos) kt6ina ,Wohnsitz' aus idg. *k/Joina.
Seina - "selo". Up. selna. Promenu uporedi sa hlm : haim.


11. ZEMLJA sem(e)la (st. zeт(e)/a) ,Erde': GN Seтe/e, vgl. abulg. zeт/'a ,Erde', russ. zeт/'a, lit. zeтe, lett. zeтe.
Semla - zemlja.
Baš je, onako, tračanski...
Ko nama piše istoriju...


12. STRUJA struna ,Stromung, FluB': ON Struneilon, vgl. lit. sгUti (smvu, smnu) ,sich (mit Wasser, Blut) fiillen, iiberstromen', FIN Stmnd.
Struna - "struja, reka".
Očigledno oblik reči (rečna) struja. Najverovatnije u kontaminaciji sa pridevom, strujna.
HJP: struja ✧ prasl. i stsl. struja (rus. strujá, slov. struja), lit. srauja ← ie. *srew-: teći (grč. rheȋn, skr. sravati: teče)


13. ZABEL zbel- (aus alterem *zibel-) ,blitzend; Blitz': GN Zbel-thurdos, vgl. lett. zibele ,blitzend', zibelft ,blitzen, schimmern, glanzen'.
zbel - munja.
"Zabel", kad ti se pred očima zabeli kao našim bebejcima.


14. BREZA berza(s) ,Birke': ON Bersaтae, vgl. lit. berzas, lett. bfrZS, dial. bfrza, apreuf3. berse, russ. ber'6za, bulg. breza ,Birke' - idg. *bher(a)-g'a.
berza - breza

Evo kako se dokazuje da je rekonstrukt, a ne zapisana reč, "prava tračka reč":

Haimon (Hdt., Strab.), Haimos (Ptol., Steph. Byz.), Haemus (РНп.) - das heutige Gebirge Stara planina (Balkan). Der Name wird aus einer alteren Form *Saiman bzw. -as gedeutet, die die echtthrakische gewesel1 sein тиJЗ und ,K~тт, Bergkette' bedeutet haben wird, zur Wurzel idg. *se(i)-: *sai- (*sei-: *si~) ,binden' in aind. sJman- т. ,Scheitel, Grenze', ir. sJm ,Kette', aisl. sJmi т. ,Seil, Schnur' . Das anlautende S- ist in spiritus asper (оЬеп durch wiedergegeЬеп) unter griechischem EinfluJ3 iibergegangen, wobei der Name ап griech. haim6s ,Dickicht' angelehnt sein wird. Der alte Name Haemus ist wie оЬеп erwahnt als 1т (-planina) erhalten geblieben; er lebt auch in dem geographischen Namen Emine-buгun(osm.-tiirk. bигun ,Кар'), Кар ат Schwarzen Meer, fort.

str. 30

 

[Pumpaj Dinstanović]

11. ZEMLJA sem(e)la (st. zeт(e)/a) ,Erde': GN Seтe/e, vgl. abulg. zeт/'a ,Erde', russ. zeт/'a, lit. zeтe, lett. zeтe.
Semla - zemlja.
Baš je, onako, tračanski...
Ko nama piše istoriju...

Stav bečko-berlinske škole da je tračka Semela vrlo bliska našem zemlja, do nedavno jednoglasno prihvaćen, u novije vreme doveden je u pitanje.

U novije vreme, ukazano je da je Zemelā (gʰem-elā, PIE *dʰéǵʰōm) zapravo htonsko božanstvo. Odnosno, Krečmer je pogrešio jer ju je poistovetio sa Majkom Zemljom u isto smislu u kakvom ima Gaja, a zapravo se radi o božanstvu koje je zaštitnik podzemnog sveta. Karolj Kerenji:

Ovo ne znači da u indoevropskom stablu treba tražiti potpuno drugačiju etimologiju, ali da (mitografski, a izgleda i filološki) tu možda i nije tolika srodnost sa praslovenskom leksikom, kako ju je BB škola bila izrodila.

 

[Mrkalj]

Stav bečko-berlinske škole da je tračka Semela vrlo bliska našem zemlja, do nedavno jednoglasno prihvaćen, u novije vreme doveden je u pitanje.

U novije vreme, ukazano je da je Zemelā (gʰem-elā, PIE *dʰéǵʰōm) zapravo htonsko božanstvo. Odnosno, Krečmer je pogrešio jer ju je poistovetio sa Majkom Zemljom u isto smislu u kakvom ima Gaja, a zapravo se radi o božanstvu koje je zaštitnik podzemnog sveta. Karolj Kerenji:

Pogledajte prilog 630408

Ovo ne znači da u indoevropskom stablu treba tražiti potpuno drugačiju etimologiju, ali da (mitografski, a izgleda i filološki) tu možda i nije tolika srodnost sa praslovenskom leksikom, kako ju je BB škola bila izrodila.

Kada vidiš argumentum ad populum, a ti ga i podvuci.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Neka interesantna razmišljanja Dragoljuba Dragojlovića po pitanju ovog božanstva:

Od Sembele i Sibile do Šembile i Šemvile.

Samodiva/samovila?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Kada vidiš argumentum ad populum, a ti ga i podvuci.

Za slučaj da ti je promaklo:

Ako nešto može da se dovede u vezu sa protoslovenskom leksikom, onda pozdravljamo, razmišljamo u tom smeru i tražimo sve čime bi se to moglo potvrditi, a ako se ne može pronaći, ili ne daj bože ako aludira na protoalbanski jezik, onda kritikujemo, napadamo sa svih strana i izvrgavamo ruglu ismevanjem? Je li to tvoj pristup?

 

[Aranko]

Za slučaj da ti je promaklo:
Ako nešto može da se dovede u vezu sa protoslovenskom leksikom, onda pozdravljamo, razmišljamo u tom smeru i tražimo sve čime bi se to moglo potvrditi, a ako se ne može pronaći, ili ne daj bože ako aludira na protoalbanski jezik, onda kritikujemo, napadamo sa svih strana i izvrgavamo ruglu ismevanjem? Je li to tvoj pristup?

Само окрени наопачке и добићеш твој приступ и приступ већег дела „научника“. Има добра пословица на ту тему: види труње у тућим очима, адеба у својим не види...

 

[Aranko]

Само окрени наопачке и добићеш твој приступ и приступ већег дела „научника“. Има добра пословица на ту тему: види труње у тућим очима, адеба у својим не види...

зеза ме тастатура, треба да пише: види труње у туђим очима, а дебла у својим не види...

 

[Pumpaj Dinstanović]

Само окрени наопачке и добићеш твој приступ и приступ већег дела „научника“. Има добра пословица на ту тему: види труње у тућим очима, адеба у својим не види...

To može biti zaključak samo nekog ko nije pratio moje postove, niti čita moju temu. Na ovaj potforum postavio sam daleko više dokaza zašto Albanci ne mogu biti etnolingvistički naslednici Ilira, nego obratno, a na ovu temu postavljao sam sve reči, bez obzira na to da li i u kojoj meri se mogu dovesti u vezu sa protoslovenskom leksikom (čak smo postavljač ove teme, @sumljiv_tip i ja, možda malo i preterali u etimološkim igrarijama). Toga su svesni svi, a bio bi i ti da malčice promeniš svoj pristup prema meni (zasnovan gotovo isključivo na predrasudama). Toga je svestan i Mrkalj, inače ne bi npr. ovo napisao:

Slaven: autohtonistički mag.


Pazi da ti ne suspenduju honorar.

Pretpostavljam da zato nije ni odgovorio.

Moj pristup na temi bio je geografski i po stranama literature koja se bavi ovim pitanjima. Pojam, po pojam, bez obzira na to sa kojim jezicima (i koliko) sličnosti imaju i kakve teze postoje u vezi te reči (neretko i kontradiktorne).

P. S. Ali kad si se već javio umesto onoga kome je pitanje odgovoreno...zašto ga ne odgovoriš onda i u vezi sebe?

Reči iz "tračanskog rečnika"
https://www.scribd.com/document/637...e-Sprache-Der-Thraker-German-Extended-Edition

1. HUM haimos, haimon, ·saimas (-ап) ,КатП1, Bergkette': Haimon, Haimos (Berg) - idg. *siJimo-, vgl. aind. sJman- т. ,Scheitel, Grenze', ir. Slm ,Kette'. ida ,Ваит; Wald': ON Ide, Idakos, vgl. air./id ,Ваит, Holz, Wald' - idg.
Šta se odavde vidi?

i. Vidi se da tzv. tračka reč ima grčke sufikse -os ili -on.

ii. Vidi se da je u pitanju srpska reč hum od hlm, koja je u "tračko" vreme glasila hъm, gde su Grci debelo jer zapisivali diftongom ai uz dodatak grčkog sufiksa.

iii. Reč znači isto što i srpska reč hum - planinu, "planinski lanac".


2. SLOBODA Još jedna "tračka" reč koja neodoljivo liči na srpsko svobodan (danas slobodan) kad ga čuje uho stranca koji u svom jeziku niti ima svih srpskih glasova, nit ima smisla za melodiju srpskog govora:
sabazias, sabadias ,frei': GN Sabazios, Sabadios, vgl. abulg. svobodb ,frei'; idg. *s1j.obhodhio-s.
Dakle,

i. Vidi se da tzv. tračka reč ima grčke sufikse -as.

ii. Vidi se da je u pitanju srpska reč svobodan (danas slobodan).

iii. Reč znači isto što i srpska reč slobodan

3. VIR vairas, vairus ,sich drehend, sich windend': ON Btiiros (= Vtiiros), vgl. lit.
vairUs, vairas ,sich drehend, sich windend', schwed. vJrr ,Spirale'.
Okretati se, uvijati se - vair(as/us). Kaže nemački genije: uporedi sa švedskim virr - spirala.
Mi kažemo trački vair je srpski vir.

4. KONAC kalas ,Ende, Gegend; Grenzgebiet': ON Kalindoia, vgl. lit. galas ,Ende, (Acker-, Wiesen-, Wald-)grenze', lеН. gals ,Gegend'; idg. *glJolo-s.
Kaže "kraj" i ne pade mu na um srpsko konac.


5. ČETIRI ketri-, ketre- ,vier, vierter': PN Ketri-poris, Kedre-polis, Cetrilas, idg. *klJetr- in griech. tetra- ,vier' (in Kompositen), kymr. pedry-, vierfach', lit. keturi ,vier', lett. cetri, abulg. cetyre ,vier'.
Ovo ketri, ketre u značenju 4 (četiri) mora da je "iz litvanskog"došlo u trački.
Pa kako Grk da zapiše glas Č?


6. PERUN perkon ,Donner': Perkon ,Donnergott', belegt als Beiname des Heros, vgl. lit. perkunas ,Donner, Blitzschlag' und ,Donnergott'.
Perkon - grom, bog groma. Gde sam to već čuo? Ah, da, slovenski bog groma.


7. BOB рора ,Bohne' oder ,Hugel' (1): ON Pupe(n)sis vicus, vgl. lit. рирд ,Bohne'
oder alb. рирё ,Hugel' .
Popa - "grašak", verovatno bobъ pogrešno zapisano kao popa.

8. PURA Interesantna reč za pšenicu - pura:

pura- ,Weizen, Dinkel': GN Pyru-merulas, vgl. griech. pyros ,Weizen', lit. рига;,Winterweizen', kslaw. руго ,Spelz, Dinkel'.

Kaže da je reč označavala pšenicu ili pir (travu srodnu pšenici od koje se takođe pravi hlebno brašno). Verovatno odavde izraz pura za palentu u našim krajevima jer se pre predtavljanja kukuruza kod nas bršno pira/pure spremao kuvanjem (up. purenjak).
purenjak, pečenjak – pečeni kukuruz
purenjak, purenje – ima li već kukuruza za purenje; Vuk, Rečnik
U osnovi je praslovenski i starosrpski glagol puriti – peći, tretirati vatrom
...baciti po žeravi da se ispeče (riba, meso, krompir, kukuruz), vidi P.Skok puriti se, češ. pyriti
izvedena reč – purnjati
puriti – starosrpski, zaboravljeni glagol koji se povezuje sa starogrčkom reči πυρ pyr – vatra link
(up. furiti, prim. Mrkalj)
izvedena reč – pirit, Pyrit ruda gvožđa, tzv. lažno zlato, jedna od najstarijh poznatih ruda, koja se obrađuje tako što se puri, tretira vatrom.
https://en.wikipedia.org/wiki/Spelt
HJP: http://hjp.znanje.hr/index.php?show=search_by_id&id=dl1jUBM=&keyword=pura
Stara reč pir, zamenjena je u moderno doba engleskom:
"Danas žitarica spelta ili krupnik ima široku primenu, između ostalog i zato što mnogi ljudi koji su alergični na pšenicu nisu alergični na speltu (napominjemo da ... "


9. RAKA raka(s) ,ausgegrabene Stelle, Grube': ON Rhaku/e, vgl. lit. rdkti (ra(n)ku, rak(i)au) ,stochern, aufstechen, ausgraben'.
"Raka - jama, otkop."
HJP:
Etimologija: raka ✧ prasl. *orka (stsl. raka, rus. ráka, bug. raka) ← lat. arca: sanduk

10. seina(s) ,Dorf, Weiler': ON *Seinu-/aza(s), idg. *k/Jeino-, vgl. arm. sen, Оеп. sini ,Dorf', griech. (Rhodos) kt6ina ,Wohnsitz' aus idg. *k/Joina.
Seina - "selo". Up. selna. Promenu uporedi sa hlm : haim.


11. ZEMLJA sem(e)la (st. zeт(e)/a) ,Erde': GN Seтe/e, vgl. abulg. zeт/'a ,Erde', russ. zeт/'a, lit. zeтe, lett. zeтe.
Semla - zemlja.
Baš je, onako, tračanski...
Ko nama piše istoriju...


12. STRUJA struna ,Stromung, FluB': ON Struneilon, vgl. lit. sгUti (smvu, smnu) ,sich (mit Wasser, Blut) fiillen, iiberstromen', FIN Stmnd.
Struna - "struja, reka".
Očigledno oblik reči (rečna) struja. Najverovatnije u kontaminaciji sa pridevom, strujna.
HJP: struja ✧ prasl. i stsl. struja (rus. strujá, slov. struja), lit. srauja ← ie. *srew-: teći (grč. rheȋn, skr. sravati: teče)


13. ZABEL zbel- (aus alterem *zibel-) ,blitzend; Blitz': GN Zbel-thurdos, vgl. lett. zibele ,blitzend', zibelft ,blitzen, schimmern, glanzen'.
zbel - munja.
"Zabel", kad ti se pred očima zabeli kao našim bebejcima.


14. BREZA berza(s) ,Birke': ON Bersaтae, vgl. lit. berzas, lett. bfrZS, dial. bfrza, apreuf3. berse, russ. ber'6za, bulg. breza ,Birke' - idg. *bher(a)-g'a.
berza - breza

Evo kako se dokazuje da je rekonstrukt, a ne zapisana reč, "prava tračka reč":

Haimon (Hdt., Strab.), Haimos (Ptol., Steph. Byz.), Haemus (РНп.) - das heutige Gebirge Stara planina (Balkan). Der Name wird aus einer alteren Form *Saiman bzw. -as gedeutet, die die echtthrakische gewesel1 sein тиJЗ und ,K~тт, Bergkette' bedeutet haben wird, zur Wurzel idg. *se(i)-: *sai- (*sei-: *si~) ,binden' in aind. sJman- т. ,Scheitel, Grenze', ir. sJm ,Kette', aisl. sJmi т. ,Seil, Schnur' . Das anlautende S- ist in spiritus asper (оЬеп durch wiedergegeЬеп) unter griechischem EinfluJ3 iibergegangen, wobei der Name ап griech. haim6s ,Dickicht' angelehnt sein wird. Der alte Name Haemus ist wie оЬеп erwahnt als 1т (-planina) erhalten geblieben; er lebt auch in dem geographischen Namen Emine-buгun(osm.-tiirk. bигun ,Кар'), Кар ат Schwarzen Meer, fort.

str. 30

Kojim je sistemom, tačno, došlo do izdvajanja ovih 14 reči? Koji je kriterijum bio korišćen? Može slobodno i ovde tvoj odgovor, @Aranko umesto Mrkalja...

 

[Mrkalj]

Kojim je sistemom, tačno, došlo do izdvajanja ovih 14 reči? Koji je kriterijum bio korišćen? Može slobodno i ovde tvoj odgovor, @Aranko umesto Mrkalja...

Kaže se metod. Standardna metodologija komparativne lingvistike, praćenje i objašnjavanje glasovnih promena. Naravno, nisam detaljno pisao za svaku reč niti nameravam, jer ovo je jedna pljuvaonica sa pretenciozno pokušava da se predstavi objektivnom polemikom. Meni su pomenute reči dovoljne da vidim da su slovenskog porekla. Time je (a znamo da i ne samo time) starosedelaštvo Slovena u Trakiji potvrđeno.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Meni su pomenute reči dovoljne da vidim da su slovenskog porekla. Time je (a znamo da i ne samo time) starosedelaštvo Slovena u Trakiji potvrđeno.

Da li to znači da je tih 14 reči odabrano sa ovim ciljem?

 

[Mrkalj]

Da li to znači da je tih 14 reči odabrano sa ovim ciljem?

Kojim ciljem? Slavene, mene je najteže ubediti.