Da utvrdimo neke reči s područja Trakije:
Reči iz "tračanskog rečnika"
1. haimos, haimon, ·saimas (-ап) ,КатП1, Bergkette': Haimon, Haimos (Berg) - idg. *siJimo-, vgl. aind. sJman- т. ,Scheitel, Grenze', ir. Slm ,Kette'. ida ,Ваит; Wald': ON Ide, Idakos, vgl. air./id ,Ваит, Holz, Wald' - idg.
haim - planinski lanac
Šta se odavde vidi?
i. Vidi se da tzv. tračka reč ima grčke sufikse -os ili -on.
ii. Vidi se da je u pitanju srpska reč hum od hlm, koja je u "tračko" vreme glasila hъm, gde su Grci debelo jer zapisivali diftongom ai uz dodatak grčkog sufiksa.
iii. Reč znači isto što i srpska reč hum - planinu, "planinski lanac".
2. Još jedna "tračka" reč koja neodoljivo liči na srpsko svobodan (danas slobodan) kad ga čuje uho stranca koji u svom jeziku niti ima svih srpskih glasova, nit ima smisla za melodiju srpskog govora:
sabazias,
sabadias ,frei': GN Sabazios, Sabadios, vgl. abulg. svobodb ,frei'; idg. *s1j.obhodhio-s.
sabaz, sabad - slobodan
Dakle,
i. Vidi se da tzv. tračka reč ima grčke sufikse -as.
ii. Vidi se da je u pitanju srpska reč svobodan (danas slobodan).
iii. Reč znači isto što i srpska reč slobodan
3.
vairas, vairus ,sich drehend, sich windend': ON Btiiros (= Vtiiros), vgl. lit.
vairUs, vairas ,sich drehend, sich windend', schwed. vJrr ,Spirale'.
vair - vir
Okretati se, uvijati se - vair(as/us). Kaže nemački genije: uporedi sa švedskim virr - spirala.
Mi kažemo trački vair je srpski vir.
4. kalas ,Ende, Gegend; Grenzgebiet': ON Kalindoia, vgl. lit. galas ,Ende, (Acker-, Wiesen-, Wald-)grenze', lеН. gals ,Gegend'; idg. *glJolo-s.
Kaže "kraj" i ne pade mu na um srpsko
konac.
5. ketri-, ketre- ,vier, vierter': PN Ketri-poris, Kedre-polis, Cetrilas, idg. *klJetr- in griech. tetra- ,vier' (in Kompositen), kymr. pedry- ,vierfach', lit. keturi ,vier', lett. cetri, abulg. cetyre ,vier'.
ketri, ketre - četiri, četvrti
Ovo ketri, ketre u značenju 4 (četiri) mora da je "iz litvanskog"došlo u trački.
Pa kako Grk da zapiše glas Č?
6. perkon ,Donner': Perkon ,Donnergott', belegt als Beiname des Heros, vgl. lit. perkunas ,Donner, Blitzschlag' und ,Donnergott'.
Perkon - grom, bog groma. Gde sam to već čuo? Ah, da, slovenski bog groma.
7. рора ,Bohne' oder ,Hugel' (1): ON Pupe(n)sis vicus, vgl. lit. рирд ,Bohne'
oder alb. рирё ,Hugel' .
Popa - "grašak", verovatno
bobъ pogrešno zapisano kao
popa.
8. Interesantna reč za pšenicu - pura:
pura- ,Weizen, Dinkel': GN Pyru-merulas, vgl. griech. pyros ,Weizen', lit. рига;,Winterweizen', kslaw. руго ,Spelz, Dinkel'.
Kaže da je reč označavala pšenicu ili pir (travu srodnu pšenici od koje se takođe pravi hlebno brašno). Verovatno odavde izraz pura za palentu u našim krajevima jer se pre predtavljanja kukuruza kod nas bršno pira/pure spremao kuvanjem (up. purenjak).
purenjak, pečenjak – pečeni kukuruz
purenjak, purenje – ima li već
kukuruza za purenje; Vuk, Rečnik
U osnovi je praslovenski i starosrpski glagol puriti – peći, tretirati vatrom
...baciti po žeravi da se ispeče (riba, meso, krompir, kukuruz), vidi P.Skok
puriti se, češ. pyriti
izvedena reč
– purnjati
puriti – starosrpski, zaboravljeni glagol
koji se povezuje sa starogrčkom reči
πυρ pyr – vatra
link
(up. furiti, prim. Mrkalj)
izvedena reč –
pirit, Pyrit ruda gvožđa, tzv. lažno zlato, jedna od najstarijh poznatih ruda, koja se obrađuje tako što se
puri, tretira vatrom.
https://en.wikipedia.org/wiki/Spelt
HJP:
http://hjp.znanje.hr/index.php?show=search_by_id&id=dl1jUBM=&keyword=pura
Stara reč pir, zamenjena je u moderno doba engleskom:
"Danas žitarica
spelta ili krupnik ima široku primenu, između ostalog i zato što mnogi ljudi koji su alergični na pšenicu nisu alergični na speltu (napominjemo da ... "
9. raka(s) ,ausgegrabene Stelle, Grube': ON Rhaku/e, vgl. lit. rdkti (ra(n)ku, rak(i)au) ,stochern, aufstechen, ausgraben'.
"Raka - jama, otkop."
HJP:
Etimologija: raka ✧
prasl. *orka (
stsl. raka, rus. ráka, bug. raka) ←
lat. arca: sanduk
10. seina(s) ,Dorf, Weiler': ON *Seinu-/aza(s), idg. *k/Jeino-, vgl. arm. sen, Оеп. sini ,Dorf', griech. (Rhodos) kt6ina ,Wohnsitz' aus idg. *k/Joina.
Seina - "selo". Up.
selna. Promenu uporedi sa hlm : haim.
11. sem(e)la (st. zeт(e)/a) ,Erde': GN Seтe/e, vgl. abulg. zeт/'a ,Erde', russ. zeт/'a, lit. zeтe, lett. zeтe.
Semla - zemlja.
Baš je, onako, tračanski...
Ko nama piše istoriju...
12. struna ,Stromung, FluB': ON Struneilon, vgl. lit. sгUti (smvu, smnu) ,sich (mit Wasser, Blut) fiillen, iiberstromen', FIN Stmnd.
Struna - "struja, reka".
Očigledno oblik reči (rečna)
struja. Najverovatnije u kontaminaciji sa pridevom,
strujna.
HJP: struja ✧
prasl. i
stsl. struja (
rus. strujá,
slov. struja),
lit. srauja ←
ie. *srew-: teći (
grč. rheȋn,
skr. sravati: teče)
13. zbel- (aus alterem *zibel-) ,blitzend; Blitz': GN Zbel-thurdos, vgl. lett. zibele ,blitzend', zibelft ,blitzen, schimmern, glanzen'.
zbel - munja.
"Zabel", kad ti se pred očima zabeli kao našim bebejcima.
Delo je nazvao Prava istorija. Ko hoće da je pročita može ovde u celini: 
. Reč je o analizi jednog Vergilijevog dela (elegija Krčmarica); pravi se osvrt i na Apolonijevu Argonautiku:
