izvinite što upadam u diskusiju, ali mislim da se radi o tome da pojedinci ne umeju da naprave razliku između želja i mogućnosti. da me neko ubedi kad vidi malo umiljato štene bespomoćno, da neće da mu pomogne!? ma svi hoće, ali onda dolaze do ograničenja koja sužavaju njihove mogućnosti. svi bi, al kad treba, onda ne mogu. to samo govori o neozbiljnosti osobe s kojom se razgovara o usvajanju pasa.
vas ovde koji pokušavate da udomite pse ima dosta, i posmatrajući vas ovo nekoliko nedelja, pada mi na pamet da vas pitam - zašto razgovarate o udomljavanju sa osobom koja ne donosi odluke?
ako je dete ono koje vas kontaktira, zašto ne tražite razgovor s roditeljima? šta vam znači da dete napiše "jao slatka kuca hoću kucu 100%, vidimo se sutra pozz" (btw, iz dna duše mrzim to "pozz" kad vidim), kada dete (ili osoba do 21 ili koliko više godina) ne donosi odluku o tome
1) koliki će biti broj ukućana,
2) da li će se izvesna sredstva izdvajati mesečno za dobrobit tog psa
3) da li će taj pas dobijati potrebnu negu i pažnju
bojan
Meni lici na mesanca NO...
