AleksaJ
Buduća legenda
- Poruka
- 36.107
Проблем са краљевином и уопште монархијом је што владара не добијате по избору него по рођењу, како вам западне тако вам је. Добар краљ и владар, који ће владати разумом и којем ће водиља бити добробит поданика ће донијети добро и краљевини и поданицима. Но, краљевина некад оде (а по Ликургу то је неизбјежно) у свој искварени облик, у тиранију а паралелно и плутократију гдје се издвоји повлаштена елита моћних породица, гдје остали поданици све теже тај зулум подносе и ту се владавина одржава уз помоћ репресивног апарата.
Некад се такав монарх којим су незадовољни поданици повуче, уступи мјесто насљеднику, некад и другој династији, но обично преврат иде радикалнијим начином и тих преврата имамо у историји свих народа који су имали династије.
Опет, код нас када говоримо о тим временима бивамо заробљени у једном калупу гдје је историја потиснута и уступила мјесто популизму и гдје се своди које су српске династије, Карађорђевићи, Обреновићи, Петровићи, биле ваљане а које лоше.
Ни постоје добре и лоше династије, постоје добри и лоши владари.
А краљ Александар Обреновић никако не може добити пролазну оцјену. Истина, премлад је преузео пријесто, и у моменту смрти је имао тек 27, но код владара младост није алиби према којем ће историја имати нешто разумијевања.
Србија је тих година посртала, сталне политичке кризе, прилично хаотично стање, лоше стање у привреди, војсци, негативна селекција, све то је имало за посљедицу да се накупило незадовољство у народу које је имало епилог у немирима, и крвавим. Земља је грцала у том ропцу, поданици су патили, ни будуће године са тим владаром нису обећавале ништа добро. И ту је обавеза српских родољуба учинити нешто по том питању. И учинили су.
Након преврата, Србија није утонула у кризу, напротив, период од 1903. до 1914. је период стабилизације, прије свега политичке, поправило се стање у војсци, поправио се привредни и културни живот, тако да преврат није донио Србији ништа лоше.
Сам преврат бјеше насилан, свирепо убиство краља и краљице. Данас је популарно нашироко и театрално се згражавати како је то гнусан чин, међутим, завјереницима, прије свега официрима водиља су били добробит Србије и родољубље. Наравно, увијек се може изродити у другу крајност, како већ рече Семјуел Џонсон "пут до пакла поплочан је добрим намјерама" а историја је та која ће дати суд
какве црне стабилизације ...Гурање Србије у Балканске ратове је урађено само да би се почео обрачун са официрима којима су Карађорђевићи
остали дужни привилегије и имовину за довођење на власт