magija i duhovi

Дирљива исповест једне "вештице"
Нема сумње да је свет магије сатански и мрачан. Онај ко уђе у те кругове "губи здрав разум и врло често полуди." Ово је изјавила бивша "вештица" коју су звали "краљица црне магије." Ова жена по имену Дореен Ирвине после ослобођења од власти ђавола открила је све што је доживела у сатанским магијским круговима. О активностима црне магије иста пише: "Вештице" црне магије поседују велику моћ и не треба их олако схватати. У стању су да призову силе пакла које им помажу. Врло често отварају гробове и жртвују лешеве сатани. Неприметно улазе у цркве и спаљују Св. Писмо и молитвенике. Сваки пут кад оскрнаве хришћански храм остављају иза себе магијске символе. Зидове, обично, прскају крвљу од козе. "Вештице" црне магије такође имају моћ да некоме унесу дубоке поремећаје у живот. Зна се да су неки и умрли имајући на себи магијске чини "вештице." Обреди црне магије који се врше ноћу су још један од њених ужаса.
Оним читаоцима који никад нису дошли у додир са магијом све ово ће изгледати невероватно. Зато мислим да је овде неопходно дати нека кратка разјашњења: "вештице" црне магије и сатанисти верују да ће у великој борби између добра и зла победити силе зла и таме. Верују да ће сатана једног дана победити Исуса Христа, и да ће заузети место које је имао. И да ће он владати на земљи, мору и ваздуху.
За једну вештицу пакао није мучење, него бескрајно уживање где се задовољавају све жеље. За њих важи гесло: што горе – то боље. То је карактеристично за све "вештице" црне магије и сатанисте.
Овде ћу указати на још једну опасност: сви који ступају на мрачни пут црне магије губе здрав разум и врло често полуде. Добро се третира као зло и све се претумбава." (Дореен Ирвине, краљица црне магије, Атина 1987. стр. 100–101).
Дореен је приликом јавног исповедања описала и обред свог посвећења: "Обред је био врло комликован и дуг. Присуствовало је око 800 сатаниста из свих храмова Енглеске, и сви су дошли на сам почетак јер никада нису каснили. Била сам обучена у црну хаљину. У част великог бога таме певане су песме и узношене молитве. Упаљене су бакље и њима прављене необичне сенке по зиду. Посуде и ножеви на жртвенику су, једно по једно, посебним обредом посвећивали сатани.
Предводник је устао са свог трона и подигао руке. Тог тренутка су сви, и ја такође, пали на под и поклонили се. Два свештеника су зашла иза црне завесе на крају олтара, и вратили се носећи светог белог петла. Пресекли су му грло и оставили да се крв слије у једну сребрну посуду. Поново су у част сатане запеване химне и молитве. Атмосфера је била препуна мрачних сила.
На крају ми је пришао предводник и ножем распарао леву руку на рамену. Крв је потекла у сребрну посуду где је била и крв петла. Целивао је нож и помешао обе крви. Затим сам попила мало крви и изрекла заклетву сатани. После заклетве сам умочила прст у крв и њиме се потписала на пергаменту. На тај начин сам продала своју душу сатани и заклела се да ћу му бити вечна слушкиња. Постала сам беспрекорни следбеник луцифера и сви су се радовали што се родило још једно сатанско дете. Они који су се ту налазили почели су падати у неку врсту делиријума, а десиле су се и неке ненормалне и оргијастичке сцене." (Дореен Ирвине, стр. 95).
 
Узроци
Проучавајући феномен магије и колективну хистерију за њом, рађа се једно питање: који су узроци привлачности магије?
После пажљивог и детаљног испитивања долазимо до закључка да су разлози, углавном, следећи:
1) Жеља да се спозна непознато и будуће. Сваки човек има жељу да упозна свет који га окружује. Овај порив је природан и спонтан. Ова жеља се манифестује у разјашњењу тајни живота. Човек хоће да зна шта га чека у будућности, да ли ће савладати препреке живота итд. Тако прибегава магији која му нуди много што–шта.
Што се тиче предвиђања и предзнања, демонске силе могу да знају само последице природних закона; као што један лекар може да зна даљи развој једне болести, или један метереолог предвиђање падавина.
Само Бог који "испитује срца и бубреге" зна тајне и будућност. Демони као истанчани духови могу познавати само садашњост, али не и будућност, која зависи од промисла Божијег и свеукупног стицаја околности и човекове слободне воље.
2. Бол и болест. Многи, од искушења која су их снашла и разочарани у науку, прибегавају магији с надом да ће се излечити. Други, опет, исцрпе прво сва могућа средства али на крају оду неком врачару који им обећа брзо и ефикасно излечење. Тако, бол уместо да их приведе Богу, удаљује их од Бога.
Ма колико разумевања имали за ове људе, ипак их морамо упозорити на опасности које магија собом носи.
3. Жеља за контактом са мртвима. Они који су изгубили блиске особе имају неугасиво жељу да поново успоставе контакт са њима, да чују њихов глас и сазнају нешто о њиховом стању и положају. Магија и ово обећава. Спиритизмом се производи утисак да се стварно чује глас умрле особе. А у стварности то су гласови злих духова који имитирају глас умрле особе.
4. Радозналост. С обзиром да се данас много говори о магији, то изазива радозналост код знатижељних особа које имају склоност ка мистици и опробавању другачијег начина живота и искуства. Нарочито их привлаче магијски символизам и обреди.
5. Осветољубивост. Из жеље за осветом многи прилазе магији плаћајући великим свотама, само да виде како пати човек с којим имају нерашчишћене рачуне.
6. Несигурност и стрес. Савремени човек живи једним животом пуним оптерећења, јер је и друштво у ком обитава такво. Из жеље да се ослободи таквог живота он прилази магији. Међутим, магија не само да га не ослобађа тако нечег, него му још више одузима вољу и наркотизује га. "Ослобођење" у којем се губе осећања и иницијатива није право ослобођење.
7. Удаљавање од вере. Осећај духовне празнине одводи у духовне сурогате. У таквим ситуацијама магија се јавља као религијски феномен који замењује веру.
Да ли је магија делотворна?
Постоје многи који не прихватају проблем магије у овим димензијама како смо их представили. Обраћање пажње на магију сматрају губљењем времена, и тврде да је она заступљена само код једног броја превараната и сујеверних људи. Код првих она је уносан посао, а код других страх. Међутим, сви признају да се магија практикује, да постоје храмови и жречеви, обреди и жртве.
Овде ћемо дати одговор онима који питају: да ли је магија делотворна?
Несумњиво, магија се реализује интервенцијом и дејством сатане. Ђаво, мрзећи човека као икону Божију, проналази разне методе да би га потчинио. Један од таквих најпогубнијих метода је и магија. Својом силом (а по допуштењу Божијем), ђаво чини да неко оздрави, али само наизглед. У суштини лечи тело да би усмртио душу. А придобија човекову душу захваљујући човековом нестрпљењу.
Св. Јован Златоуст говорећи на ту тему каже да од човека зависи колико ће ђаво бити ефикасан: "Ако ми хоћемо он је велики (тј. моћан), ако ми хоћемо он је мали (тј. немоћан)" (ПГ 62, 225).
Да ли је врачање магија?
Дубоко укорењена у свест народа је вера да се зло спречава врачањем. Врачање је, ипак, магијско бајање пропраћено магијским делима. Иначе, циљ му је да одагна зло и пребаци га на неку другу страну. Врачање, поред неразумљивих и неповезаних бајалица, садржи и хришћанске молитве са призивањем светих.
Људска фантазија је измислила бајања за сваку болест: за урок, црвени ветар, чмичак, модрице, сунчаницу, ујед отровних животиња итд. Врачање постоји и за животиње, биљке и све што долази у додир са човеком.
Многи мисле да је врачање истоветно са егзорцизмом који практикује Црква за истеривање злих духова. Своје уверење они заснивају на чињеници да врачање садржи многе молитве и обраћање светим лицима, Христу, Богородици и светитељима. Врачање, међутим, не само да нема везе са Црквом, него је демонска замка којом ђаво обмањује људе. Врачање је антропоцентрично средство магије, тј. заснива се на настојању да се човеку 'помогне'.
Уношење светих имена у ове демонске обреде заснива се на утицају идолопоклонства, на покушају преваре и скрнављења хришћанске молитве и символа. Случај са егзорцистима у Ефесу који се наводи у Делима апостолским, открива нам превару у употреби свештених молитава. Неки од путујућих Јудеја егзорциста су покушали да употребе име Исусово над онима који су били опседнути злим духовима. Тада им је демон одговори: "Исуса знам и Павла познајем, али ви ко сте? И скочивши на њих човек у коме беше зли дух надјача их и савлада, тако да голи и изранављени утекоше из оне куће." (Дела ап. 19, 15–16).
Да ли се може истовремено призивати благодат Христова и сатанска сила? Да ли је могућа сарадња Христа и ђавола као што каже ова бајалица:
"Дођите Христе и Богородице
и духови из ваздуха,
и помозите...
Или:
"Прво је Христос, а друго је злато..."
Очигледно је да су ове речи све друго само не речи Цркве. Јер како каже ап. Павле:
"Шта има праведност са безакоњем;
или какву заједницу има светлост с тобом?
А какву сагласност Христос с Велијаром?
Или какав дио има верни с неверником?
И какво је слагање храма Божијег с идолима?
(ИИ Кор. 6, 14–16).
Свако врачање је магијског порекла. То се, између осталог доказује и инструментима које користи. Наиме, сличне инструменте користи и магија: нож, црвени конац, угљевље...
Врачањем се врши обустављање демонског утицаја, али само привремено. Оно траје само толико колико је потребно да се задобије човеково поверење у врачање.
"Лече ли демони наше тело?" пита се св. Јован Златоусти, и наставља: "Па то су смешне бајке." Привремено заустављају болест да би им поверовали.
Св. Никодим Светогорац у беседи под називом "Хришћани не треба да практикују ниједан вид магије", пише:
Немој се варати хришћанине, него схвати да вук никада не бива овца, као што и каже изрека, нити пак ђаво икада бива исцелитељ. Како ватра не може да хлади и снег да греје, тако још мање може истински лечити ђаво. Претпоставимо, ипак, да он некако може да лечи. Ту, међутим, треба имати у виду да он то никако неће. Зашто? Зато што је човеково здравље нешто добро, а ђаво по природи ствари мрзи све што је добро, те се зато и назива мрзитељ добра." (Христоитија, стр. 207).
Црква осуђује и предупређује
 
Још од доба Пророка магија је била под осудом старозаветне заједнице. У књизи Левитској се чак предвиђа и смртна казна за бављење магијом:
"А човек или жена у којима би
био дух врачарски или гатарски,
да се погубе камењем, јер су криви."
(Књ. Левитска 20, 27).
Бива кажњен и цар Манасија јер се бавио магијом, као што и сведочи Св. Писмо:
"И проведе синове своје кроз огањ
и гаташе и врачаше, и уреди
оне што се договарају с духовима
и врачаре, и чињаше врло много
што је зло пред Господом гневећи га."
(2 књ. Дневника, 33, 6).
Такође бива кажњен и Саул који је прибегао жени врачари и следио њена пророштва. Исто пролази и Охозија који је послушао пророштва пророчице Акарон. Читаве градове и пространства предаје Бог уништењу и забораву због њиховог бављења магијом. Пророк Јеремија врло живим бојама описује кажњавање лажних пророка због бављења магијом:
"А Господ ми рече: лаж пророкују
ти пророци у моје име, нисам их
послао нити сам им заповедио, нити
сам им говорио. Лажне виђења и
гатање и ништавило и превару срца свога они вам пророкују.
А народ овај којем они пророкују
биће повољан по улицама
Јерусалимским од глади и мача."
(Књ. пр. Јеремије 14, 14–16)
Јерусалим, царски град, град Божји, био је уништен због магије и гатања којима се бавио:
Из истог разлога је нестала и Нинива, као што описује пророк Наум:
"Тешко граду крвничком...
веште бајалице која продаје народе
својим блудом и племена врачањем својим."
(Наум 3,4)
Господ Исус Христос и апостоли показују потпуно познање демона и њихове силе, али строго забрањују било какву везу верујућег човека са техником магије. Став Новог Завета према ђаволу и његовим средствима сажет је у одељку посланице ап. Петра:
"Будите трезвени и бдите, јер
супарник ваш, ђаво као лав
ричући ходи и тражи кога да
прождере. Њему се противите
утврђеном вером... А Бог сваке благодати... Он ће нас усавршити,
утврдити, укрепити, утемељити."
(1. Петр. 5, 8–11).
Учење Дванаесторице апостола (Дидахи) скреће пажњу верних на однос према свему што има везе са магијом:
"Не буди врачар јер то води
идолопоклонству; нити бајалац,
ни астролог, ни лажни егзорциста
и немој то ни гледати ни слушати,
јер се од свега тога рађа
идолопоклонство."
(Дидахи 3, 4).
А на другом месту овај спис опомиње:
"Али није сваки који говори у духу пророк,
него треба да има и врлине Господње."
(Дидахи, 11, 8).
Свети Оци православне Цркве су врло оштри према онима који имају било какве везе са магијом. Св. Јован Златоуст у беседи "О лажним пророцима" назива врачаре издајницима Христа:
"Формално су (=лажни пророци) хришћани и тобоже Христови ученици, а у ствари су издајници. Речима су побожни, а у суштини безбожни. Ови подли хришћани верују митовима и пророчиштима, астрологији и амајлијама. И како хришћани могу веровати у тако нешто? И са којом храброшћу себе називају хришћанима? И како смеју приступати св. тајнама?" (ПГ 59, 561).
За лица која се баве магијском делатношћу св. Василије Велики у свом 65. канону прописује одлучење од причешћа двадесет година.
Оне који својевољно одлазе код врачара и гатара св. Григорије Ниски у 3. канону одлучује доживотно од причешћа. За оне који су на неки начин били приморани, предвиђа девет година без причешћа.
Уколико се деси да се неки свештеник бави магијом, таквом следује рашчињење.
Жени која се бави магијом да би привукла неког мушкарца, следује такође, двадесет година одлучивања од св. Причешћа.
Шести Васељенски сабор у 61. канону оне који се баве прорицањем будућности осуђује на шест година без причешћа. Иста мера важи и за оне који се баве читањем судбине. А уколико не би престали с магијском праксом канон наређује одлучивање од Црквеног тела заувек.
Помесни сабор у Анкири у свом 24. канону одлучује на пет година без причешћа оне који би довели маге у своју кућу.
 
Помесни сабор у Лаодикији одлучује од Цркве, 36. канон, све оне који носе амајлије.
Дакле, независно од тога што неко ставља на себе знак крста и формално верује у Богочовека Христа, Црква га одлучује од свог тела, и истовремено штити и опомиње своје вернике.
Како се сачувати од утицаја магије
На основу свега реченог долазимо до закључка да магијски моменти нису за потцењивање. Шта урадити и које мере предузети да се сачувамо од магијске мреже?
Борба ђавола против верујућег човека је чињеница у коју не сумњамо. Али он ипак нема ту моћ да нас примора на зло, уколико, наравно, ми не пристајемо на тако нешто. "Лукав је ђаво", каже св. Јован Златоуст, "али себи је лукав, а не нама ако смо трезвени." (ПГ 49, 265). Ако бдимо, ако пазимо, ако смо делатни неће нам моћи ништа, јер је "већи Онај који је у вама неголи који је у свету." (1. Јн. 4, 4). Спаситељ разара демонска дела (1. Јн. 3,8), и благодаћу својом наоружава сваког верујућег. Као што су апостоли силом имена Христовог потчињавали демоне, тако и ми призивањем Његовог светог имена можемо остати поштеђени демонског утицаја.
Међутим, у језику Цркве "призивање имена Христовог" не значи само "призивање Христа у помоћ", него пре свега значи живети у сагласности са Његовом вољом, примењивати Његове заповести, остваривати Његова јеванђелска назначења. У том смислу Ориген каже: "Они који живе по Његовом јеванђељу заштићени су од демона и њихове магијске мреже."
У Христу препорођени човек постаје Храм Духа Светог, и тиме постаје имун на сваку демонску превару, одн. постаје непобедив (Еф. 6, 11). Вером, дакле, стичемо силу Христову који ће "сатрети сатану под ноге ваше" (Рм. 16, 20). Тако ће се свака магијска радња показати немоћном.
Још једно оружје нуди наша Црква. А то је часни крст. "Ставите на себе знак крста и видећете да ваши непријатељи ишчезавају као дим" (ПГ 79, 429), пише у својој 89. посланици преподобни Нил. Крстом раскринкавамо замке непријатеља и удаљујемо зле духове. У том смислу св. Никодим Светогорац саветује:
"Да бисте се сачували од магије и
магијског демонског утицаја, имајте
сви, и велики и мали, и мушкарци
и жене, часни крст окачен о вашем
врату. Јер се демони боје изображења
крста, толико да где год га виде
беже од њега, како су то једном
и сами исповедили. Св. Јован Востријски
који је имао власт над нечистим силама, упитао је једном демоне:
чега се највише боје? Одговорили су
да се највише боје трију ствари:
крста који хришћани носе о врату,
светог крштења и божанског причешћа"
(Христоитија, стр. 228).
Свим овим, дакле, стичемо силу Христову и постајемо имуни на демонске стреле, јер имамо "Христа у срцима нашим" (Еф. 3, 18).
За оне који хоће да се ослободе
Ово поглавље је намењено онима који су упали у мреже магије и постали жртве демонске обмане, а истовремено би желели да се свега тога ослободе.
Прво што треба напоменути јесте да је моћ демона велика и подмукла. Односно, демон никада неће почети са отвореним и тоталним уништењем човека. Он прво слаби вољу и мисао. Тако човек запада у безнађе. Резултат свега тога је да човек постаје немоћан. И то је крајњи циљ нечистих сила: комплетно уништење личности као иконе Божије. И стварно је тешко (мада не и немогуће), да се човек ослободи ове тираније.
Прва и основна претпоставка овог ослобођења јесте покајање. Покајање, као и света крштењска вода, истерује ђавола и усељава Христа.
Потом долазе молитва и пост. Ово је оружје и сам Господ препоручио: "Овај рад се изгони постом и молитвом" (Мк. 9, 29). Постом се чисти тело и искорењују страсти. "Пост је лек који чисти страсти", каже патријарх Фотије. А св. Атанасије у свом делу "О девичанству" пише:
Виде ли шта чини пост, и болести
лечи и тело учвршћује, и демоне прогони,
нечисте мисли избацује из ума и чини га
светијим, и срце очишћује и организам
чини здравијим. Свако ко страда од
нечистих духова ако пожели и употреби
овај лек, који се зове пост, нечисти дух
неодложно од њега одлази."
(В. Е. П. 33, стр. 62).
Заједно са постом неопходна је и молитва. Молитва је, по св. Исааку Сиријском, "ослонац болних, а у тренуцима искушења најбезбеднији покров."
Молитвом се човек уједињује са Богом, и уједињен са Богом остаје ван домашаја демонских сила.
У часовима било ког искушења хришћани су од вајкада помињали и призивали име свог Спаситеља, Богородице и Светитеља Божјих. Ово непобедиво оружје Црква препоручује и данас.
Егзорцизми Цркве
Егзорцизам (заклињање) је освештавајући чин Цркве која за свој циљ има ослобођење човека и твари од демонског поседовања и утицаја. Отуда Црква у себи садржи и заштитнички карактер. Св. Јустин Философ каже да се "све што је демонско побеђује и потчињава сили имена Исусова."
Егзорцизам је стара пракса Цркве, а има корене у Новом Завету и речима Христовим: "У име моје ђаволе ћете изгонити." (Мат. 10, 8). Егзорцизми у Цркви имају два облика: у чиновима Светих Тајни, и посебно, тј. као посебан молитвени чин.
У првом облику их срећемо нпр. у чину св. тајне крштења. Свештеник приликом крштења чита три молитве које се називају егзорцизми или заклињања. Њима се у име Христово одбацује нечисти дух од особе која се крштава.
У другом облику срећемо молитве које се посебно односе на истеривање злих духова. налазе се у Великом требнику и намењене су "онима који страдају од демона и сваке друге болести."
Ови егзорцизми немају ничег заједничког са егзорцизмима беле магије. Егзорцизми Цркве се позивају и ослањају на љубећу благодат Божију, док се егзорцизми беле магије ослањају и позивају на демонску силу.
Са грчког превео:
Зоран Јелисавчић
 
Dobro, i ti mislis da ce ovo neko citati? :roll: :lol:

da li ce neko citati...to nije bitno
ali da li ce neko naci ono sto mu treba...to znam da hoce i to ovde!!!
za danas je od mene dovoljno8)
ako neko ima nesto da doda-izvolite...dodajte
ubacicu jos par reci o magiji sutra ili...kad se budem setio...ovo nije sve




vraticu se ja


i da...da ne zaboravim...prvo se dobro informisite pa onda nesto radite...ja se jos nisam dovoljno informisao



p.s.
neka neko otvori neku temu o vukodlacima i vampirima pa da mu popunim koju stranu...hihihihihiiiii:twisted::twisted:8):twisted::twisted:
 
Све ово сам могао да нађем за 5 секунди помоћу Google-a... стога, хвала на труду, али тотално беспотребно...


druze...ja sam ovo sa googla skupljao mesecima...nije to tako lako kao sto izgleda...
izbaci ti milion stranica koje ti nisu potrebne...stvari koje nemaju veze sa vezom...neke likove koji pisu gluposti i forume na kojima nema nikakve korisne informacije...

ne volim da se hvalim ali ovo sto sam ja izbacio na ovoj temi je cista literatura...vrlo malo pricica

evo primera...ukucaj u googlu "duh" i zakucaj ENTER...izbaci ti....grrrrrrrr...mnogo stranica
nadji pravu stvar

hihihi

a ovo ti je nesto za sta se moze reci da vredi...nije djubre sa raznih supackih foruma!!!

mozda tebi ne znaci nista ali ja sam naucio puno toga...mozda ce jos neko nesto korisno nauciti
 
Дирљива исповест једне "вештице"
Нема сумње да је свет магије сатански и мрачан. Онај ко уђе у те кругове "губи здрав разум и врло често полуди." Ово је изјавила бивша "вештица" коју су звали "краљица црне магије." Ова жена по имену Дореен Ирвине после ослобођења од власти ђавола открила је све што је доживела у сатанским магијским круговима. О активностима црне магије иста пише: "Вештице" црне магије поседују велику моћ и не треба их олако схватати. У стању су да призову силе пакла које им помажу. Врло често отварају гробове и жртвују лешеве сатани. Неприметно улазе у цркве и спаљују Св. Писмо и молитвенике. Сваки пут кад оскрнаве хришћански храм остављају иза себе магијске символе. Зидове, обично, прскају крвљу од козе. "Вештице" црне магије такође имају моћ да некоме унесу дубоке поремећаје у живот. Зна се да су неки и умрли имајући на себи магијске чини "вештице." Обреди црне магије који се врше ноћу су још један од њених ужаса.
Оним читаоцима који никад нису дошли у додир са магијом све ово ће изгледати невероватно. Зато мислим да је овде неопходно дати нека кратка разјашњења: "вештице" црне магије и сатанисти верују да ће у великој борби између добра и зла победити силе зла и таме. Верују да ће сатана једног дана победити Исуса Христа, и да ће заузети место које је имао. И да ће он владати на земљи, мору и ваздуху.
За једну вештицу пакао није мучење, него бескрајно уживање где се задовољавају све жеље. За њих важи гесло: што горе – то боље. То је карактеристично за све "вештице" црне магије и сатанисте.
Овде ћу указати на још једну опасност: сви који ступају на мрачни пут црне магије губе здрав разум и врло често полуде. Добро се третира као зло и све се претумбава." (Дореен Ирвине, краљица црне магије, Атина 1987. стр. 100–101).
Дореен је приликом јавног исповедања описала и обред свог посвећења: "Обред је био врло комликован и дуг. Присуствовало је око 800 сатаниста из свих храмова Енглеске, и сви су дошли на сам почетак јер никада нису каснили. Била сам обучена у црну хаљину. У част великог бога таме певане су песме и узношене молитве. Упаљене су бакље и њима прављене необичне сенке по зиду. Посуде и ножеви на жртвенику су, једно по једно, посебним обредом посвећивали сатани.
Предводник је устао са свог трона и подигао руке. Тог тренутка су сви, и ја такође, пали на под и поклонили се. Два свештеника су зашла иза црне завесе на крају олтара, и вратили се носећи светог белог петла. Пресекли су му грло и оставили да се крв слије у једну сребрну посуду. Поново су у част сатане запеване химне и молитве. Атмосфера је била препуна мрачних сила.
На крају ми је пришао предводник и ножем распарао леву руку на рамену. Крв је потекла у сребрну посуду где је била и крв петла. Целивао је нож и помешао обе крви. Затим сам попила мало крви и изрекла заклетву сатани. После заклетве сам умочила прст у крв и њиме се потписала на пергаменту. На тај начин сам продала своју душу сатани и заклела се да ћу му бити вечна слушкиња. Постала сам беспрекорни следбеник луцифера и сви су се радовали што се родило још једно сатанско дете. Они који су се ту налазили почели су падати у неку врсту делиријума, а десиле су се и неке ненормалне и оргијастичке сцене." (Дореен Ирвине, стр. 95).

Doreen Irvine je prevarant. Ona nikada nije bila "witch queen", tu titulu nosi Maxine Sanders već više decenija, niti je ikada imala neke veze sa okultnim. Sa heroinom doduše jeste kojeg se oslobodila zahvaljujući okretanju ka protestantizmu.
 
pa daj nesto vise o tome...odakle ti taj zakljucak???

Zato što znam ko je u Engleskoj No 1 i zato što se zna da je to što je ona opisala samo patološko laganje, te da ona sa nečom okultnim nije blage veze imala. Da se jednu stvar razumemo, lako je pričati o navodnim ljudskim žrtvama kad se ode u Ameriku i onda odatle pokazuje prstom na Englesku. Scotland Yard je radio istrage na tu temu - rezultati istrage su da to ne postoji. Kad su bile i najmanje sumnje, tad je SY upadao u kaubojskom stilu u stanove - recimo u slučaju Genesisa i Alaure Orridge. I nisu ništa našli već su ustanovili da je bila lažna prijava i procesuirali su ženu koja je to prijavila.
 
ok...zanimljivo...mislim...nemam reci!!!!

nisam se nadao aplaudiranju ali nisam ocekivao ni smeh u ovoj kolicini !!!!

da li sam nesto lose uradio???

to sto sam izbacio nekoliko stranica na ovoj temi...mislim da nikom ne skodi !!!

ko nece da cita-ne mora !!!

samo sam hteo sa forumasima da podelim textove...

svideo mi se okultizam...malo sam trazio...nasao...i to je to

DAAA...mozda sam trebao da budem shkrtica, selja...da sve to cuvam za sebe umesto da izbacim ovde!!!

...
...
...
p.s.
izgleda da sam odabrao samo pogresnu temu na pogresnom mestu...
mozda vi vise volite shpanske serije od ovih stvari !!!






ALOOOOOOO....SHEFEEE.....ZAKLJUCAVAJ OVO SR**E OD TEMEEEE!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
 
Poslednja izmena od moderatora:

Back
Top