pain_killer
Zainteresovan član
- Poruka
- 108
Дирљива исповест једне "вештице"
Нема сумње да је свет магије сатански и мрачан. Онај ко уђе у те кругове "губи здрав разум и врло често полуди." Ово је изјавила бивша "вештица" коју су звали "краљица црне магије." Ова жена по имену Дореен Ирвине после ослобођења од власти ђавола открила је све што је доживела у сатанским магијским круговима. О активностима црне магије иста пише: "Вештице" црне магије поседују велику моћ и не треба их олако схватати. У стању су да призову силе пакла које им помажу. Врло често отварају гробове и жртвују лешеве сатани. Неприметно улазе у цркве и спаљују Св. Писмо и молитвенике. Сваки пут кад оскрнаве хришћански храм остављају иза себе магијске символе. Зидове, обично, прскају крвљу од козе. "Вештице" црне магије такође имају моћ да некоме унесу дубоке поремећаје у живот. Зна се да су неки и умрли имајући на себи магијске чини "вештице." Обреди црне магије који се врше ноћу су још један од њених ужаса.
Оним читаоцима који никад нису дошли у додир са магијом све ово ће изгледати невероватно. Зато мислим да је овде неопходно дати нека кратка разјашњења: "вештице" црне магије и сатанисти верују да ће у великој борби између добра и зла победити силе зла и таме. Верују да ће сатана једног дана победити Исуса Христа, и да ће заузети место које је имао. И да ће он владати на земљи, мору и ваздуху.
За једну вештицу пакао није мучење, него бескрајно уживање где се задовољавају све жеље. За њих важи гесло: што горе – то боље. То је карактеристично за све "вештице" црне магије и сатанисте.
Овде ћу указати на још једну опасност: сви који ступају на мрачни пут црне магије губе здрав разум и врло често полуде. Добро се третира као зло и све се претумбава." (Дореен Ирвине, краљица црне магије, Атина 1987. стр. 100–101).
Дореен је приликом јавног исповедања описала и обред свог посвећења: "Обред је био врло комликован и дуг. Присуствовало је око 800 сатаниста из свих храмова Енглеске, и сви су дошли на сам почетак јер никада нису каснили. Била сам обучена у црну хаљину. У част великог бога таме певане су песме и узношене молитве. Упаљене су бакље и њима прављене необичне сенке по зиду. Посуде и ножеви на жртвенику су, једно по једно, посебним обредом посвећивали сатани.
Предводник је устао са свог трона и подигао руке. Тог тренутка су сви, и ја такође, пали на под и поклонили се. Два свештеника су зашла иза црне завесе на крају олтара, и вратили се носећи светог белог петла. Пресекли су му грло и оставили да се крв слије у једну сребрну посуду. Поново су у част сатане запеване химне и молитве. Атмосфера је била препуна мрачних сила.
На крају ми је пришао предводник и ножем распарао леву руку на рамену. Крв је потекла у сребрну посуду где је била и крв петла. Целивао је нож и помешао обе крви. Затим сам попила мало крви и изрекла заклетву сатани. После заклетве сам умочила прст у крв и њиме се потписала на пергаменту. На тај начин сам продала своју душу сатани и заклела се да ћу му бити вечна слушкиња. Постала сам беспрекорни следбеник луцифера и сви су се радовали што се родило још једно сатанско дете. Они који су се ту налазили почели су падати у неку врсту делиријума, а десиле су се и неке ненормалне и оргијастичке сцене." (Дореен Ирвине, стр. 95).
Нема сумње да је свет магије сатански и мрачан. Онај ко уђе у те кругове "губи здрав разум и врло често полуди." Ово је изјавила бивша "вештица" коју су звали "краљица црне магије." Ова жена по имену Дореен Ирвине после ослобођења од власти ђавола открила је све што је доживела у сатанским магијским круговима. О активностима црне магије иста пише: "Вештице" црне магије поседују велику моћ и не треба их олако схватати. У стању су да призову силе пакла које им помажу. Врло често отварају гробове и жртвују лешеве сатани. Неприметно улазе у цркве и спаљују Св. Писмо и молитвенике. Сваки пут кад оскрнаве хришћански храм остављају иза себе магијске символе. Зидове, обично, прскају крвљу од козе. "Вештице" црне магије такође имају моћ да некоме унесу дубоке поремећаје у живот. Зна се да су неки и умрли имајући на себи магијске чини "вештице." Обреди црне магије који се врше ноћу су још један од њених ужаса.
Оним читаоцима који никад нису дошли у додир са магијом све ово ће изгледати невероватно. Зато мислим да је овде неопходно дати нека кратка разјашњења: "вештице" црне магије и сатанисти верују да ће у великој борби између добра и зла победити силе зла и таме. Верују да ће сатана једног дана победити Исуса Христа, и да ће заузети место које је имао. И да ће он владати на земљи, мору и ваздуху.
За једну вештицу пакао није мучење, него бескрајно уживање где се задовољавају све жеље. За њих важи гесло: што горе – то боље. То је карактеристично за све "вештице" црне магије и сатанисте.
Овде ћу указати на још једну опасност: сви који ступају на мрачни пут црне магије губе здрав разум и врло често полуде. Добро се третира као зло и све се претумбава." (Дореен Ирвине, краљица црне магије, Атина 1987. стр. 100–101).
Дореен је приликом јавног исповедања описала и обред свог посвећења: "Обред је био врло комликован и дуг. Присуствовало је око 800 сатаниста из свих храмова Енглеске, и сви су дошли на сам почетак јер никада нису каснили. Била сам обучена у црну хаљину. У част великог бога таме певане су песме и узношене молитве. Упаљене су бакље и њима прављене необичне сенке по зиду. Посуде и ножеви на жртвенику су, једно по једно, посебним обредом посвећивали сатани.
Предводник је устао са свог трона и подигао руке. Тог тренутка су сви, и ја такође, пали на под и поклонили се. Два свештеника су зашла иза црне завесе на крају олтара, и вратили се носећи светог белог петла. Пресекли су му грло и оставили да се крв слије у једну сребрну посуду. Поново су у част сатане запеване химне и молитве. Атмосфера је била препуна мрачних сила.
На крају ми је пришао предводник и ножем распарао леву руку на рамену. Крв је потекла у сребрну посуду где је била и крв петла. Целивао је нож и помешао обе крви. Затим сам попила мало крви и изрекла заклетву сатани. После заклетве сам умочила прст у крв и њиме се потписала на пергаменту. На тај начин сам продала своју душу сатани и заклела се да ћу му бити вечна слушкиња. Постала сам беспрекорни следбеник луцифера и сви су се радовали што се родило још једно сатанско дете. Они који су се ту налазили почели су падати у неку врсту делиријума, а десиле су се и неке ненормалне и оргијастичке сцене." (Дореен Ирвине, стр. 95).







