Лужички Срби-заборављена браћа?

[velke712]

Ja sym Serb

Ja sym Serb, to kóždom' praju,
Njech mje khwali, hani!
Rodźeny sym w serbskim kraju,
Hdźež su ludźo khmani.

Serbscy čuju w swojej duši,
Serbscy mysli hłowa.
Žadyn wětr mje njepohłuši,
Hołk mje njepřewoła.

Kóžda žiłka serbscy bije,
Kóždy stawčk je serbski.
Dóńž so morjo njewulije,
Wostanu ja serbski.

W modlitwach za narod prošu
W horju, we radosći;
Kóždu ranu jemu košu
Swěrny we lubosći.

Z tysac stron njechza mnu šwórča
Njepřećelow šipy,
Zradcy njech, štož chcedźa, bórča:
Njepušću so lipy.

Wotrodźenc njech so mi směje,
Njech mi přećel klije,
Zawistnik njech cesć mi drěje,
Njech mje krjudźa zmije:

Ja sym Serb, haj, hač do rowa
- Słyš mje Bóh samlutki -
Serbska wutroba b'dźe, hłowa,
Serbske słowa, skutki.

Author: Jakub Šewčik
Source: http://texty.citanka.cz/pata/sc1-90.html

http://sym-serb.eu/wobsah_sb_witajce.htm

“Ja sym Serb – I am a Sorb”
Demonstration of Sorbs in Berlin, May 2008.
http://www.gordonwelters.com/2008/05/30/57/

 

[Сребрена]

De Serbis, Vendorum natione vulgo dictis Die Wenden

prof. Włodzimierz Dzwonkowski:

Zachodnie granice osadnictwa słowiańskiego: Hamburg, rzeka Ilmenawa, Brunszwik, góry Harcu, Fulda, Wurzburg, rzeka Wernica oraz zakreślony czerwoną linią ciągłą Limes Sorabicus, przeprowadzony w r. 804-808 przez Karola Wielkiego (granica oddzielająca jego monarchię od Słowiańszczyzny zachodniej)
English: West border Slavs territory in 9 c. and Limes Sorabicus

English: Slavic castles in Germany · Polski: Słowiańskich grodów w Niemczech
· English: Slavic castles in Germany
http://commons.wikimedia.org/wiki/Category:Slavic_castle_barriers_of_Germany

 

[Konstantin Veliki]

Ocigledno da nisu zaboravljeni jer ima dosta tema o njima ovde a njih ima manje nego ljudi u Valjevu.

 

[Legenda_1]

Ne bi bilo loše da se naši malo angažuju, i pripreme im neku Srbsku kulturnu manifestaciju...

 

[Сребрена]

Ocigledno da nisu zaboravljeni jer ima dosta tema o njima ovde a njih ima manje nego ljudi u Valjevu.

Imali su vrlo nezgodnog "susjeda" - Adolfa, inače bi ih bilo nekoliko miliona više..


Dolaskom Hitlera na vlast, 1936. i 1937. godine, doneti su sledeci propisi: "Sto je moguce vise ogranicavanje vendskog (srpskog) jezika, podizanje nemackih decjih vrtica, da bi se Nemstvo gradilo odozdo i da bi se pre svega sprecila izgradnja vendskog politickog vrhovnog staba". Godina 1937. oznacila je progon i hapsenja najuglednijih Luzickih Srba, ukidanje svih kulturnih i nacionalnih organizacija, oduzimanje imovine i progon svake vrste. Tada su donete sledece mere za jacanje Nemstva:

1) Nikakvih predavanja ne sme biti o vendskom narodu i obicajima.

2) Za vreme citanja nastave, ali narocito na odmorima, govori se nemacki.

3) Bogatstvo nemackih igara i pesama prenosi se deci.

4) U poznavanju zavicaja imena stara daju se na nemackom i unose na nemackom.

5) Zaposljavaju se samo nemacki ucitelji po krvi.

6) Moraju se podizati nemacki vrtici za predskolski uzrast, da bi se deca najzad odvojila od svojih baka koje govore samo vendski.

7) Sa svih odgovornih mesta mora se govoriti samo o nemackim obicajima, narocito u skolama.

8) Rec "Vendi" mora da nestane...

A i mnogo pre toga, nisu ih štedeli katolici ni najmanje:

Godine 1334, Lajpciski parlament je doneo propis da se svako onaj ko progovori luzickosrpskim jezikom kaznjava smrtnom kaznom. To je bilo vreme kada su luzickosrpski pisci iz protesta pisali na latinskom a ne i na nemackom jeziku.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ево, данас читам нешто о генералу Павлу Јуришићу Штурму, иначе правим именом Paulus Eugenisu Sturm, човеку пореклом из Немачке, али није био Немац, већ Лужички Србин.
Такође сам недавно читао у часопису историја текст под називом ''Лужички Срби-прва дијаспора или нешто друго''?
Размишљам мало, колико ми Срби не водимо рачуна на неки начин о њима, потпуно смо их заборавили, они су сада већином германизовани.

Oni nose srpsko ime, ali nisu isti narod sa ovim, juznim Srbima. Oni mogu biti nikako dijaspora RS.

 

[Sivonja]

Ma ovi Sorbi su katolici, jezik ima vise veze sa hrvatskim ( stalno neke domowine).

Inace u tim krajevima gde oni zive , zive i Vendi ( oni su protestanti), jezici su im jako slicni ( ja ih i ne razlikujem, za mene je to sve
neki poljski), ali se ne vole medjusobno.

Sama rec Berlin je slovenskog porekla ( Vendi) i nekada je to bio Prljin, nesto kao sprzena, oprljena , nenaseljena zemlja.

JOZEF NOVAK (1895—1978). Završio je teologiju. Pisao je pesme u slobodnom
stihu i drame.


Dan slobode sviće,
dan zrelog žita.
Zgrabite, braćo, kosu i
oružje,
za slobodu, za klasje,
što ste ga sami posejali,
plodove
natopljene vašom krvlju i suzama!
Dosta je bilo razdora među nama!
Krenimo
napred! Pobedu ćemo izvojevati,
vernim i hrabrim srcem ćemo je
steći!

Teško vam je bilo da podnesete glad,
svu muku i napor
borbe,
život koji u smradu odumire,
ta otrovna smrtonosna isparenja
u
vašim rovovima,
dok vas nisu ko stoku pobili.

Napred, Srbi, u pobede
slavne!
Na kućama
ko krvca crveni barjak neka te vijori —
sloboda našem
narodu!

Dosta je bilo izdajica,
ne prolivajmo bratsku srpsku
krv!
Razbijte jaram, slomijte bič,
srušite branu, nek poplava
krene,
nek usplamti plamen pritajenog ognja!
Spalite spiskove
gospodara,
zbacite tirane svoje!

Hornika lovorovim vencem
ovenčajte!
Smolera prizovite iz njegove ćutnje,
tog vesnika slave,
vođu
u boju
protiv divljih zveri.

Sloboda za sluge!
Spalimo sile
mraka!
Čišinski peva o slobodi srpskoj, zapevajmo i mi!
Ispunimo zavet
pesme!

Ustajte Srbi! U juriš!
Ispravimo nepravdu, dosta je bilo
sramote!

(1919)

S nemačkog preveo: (Zlatko Krasni)

 

[Sivonja]

Ma ovi Sorbi su katolici, jezik ima vise veze sa hrvatskim ( stalno neke domowine).

Pa Srba ima i rimokatolika ka što Nijemaca ima i luterana.

 

[Konstantin Veliki]

Imali su vrlo nezgodnog "susjeda" - Adolfa, inače bi ih bilo nekoliko miliona više..


Dolaskom Hitlera na vlast, 1936. i 1937. godine, doneti su sledeci propisi: "Sto je moguce vise ogranicavanje vendskog (srpskog) jezika, podizanje nemackih decjih vrtica, da bi se Nemstvo gradilo odozdo i da bi se pre svega sprecila izgradnja vendskog politickog vrhovnog staba". Godina 1937. oznacila je progon i hapsenja najuglednijih Luzickih Srba, ukidanje svih kulturnih i nacionalnih organizacija, oduzimanje imovine i progon svake vrste. Tada su donete sledece mere za jacanje Nemstva:



A i mnogo pre toga, nisu ih štedeli katolici ni najmanje:

Vec i pre Hitlera broj luzickih Srba je bio oko 200.000 a tada su jos manje stvarno pricali luzicko srpski od nas.

Ovi milioni su naucna fantastika, posebno sto bi se ti posle rata opet vratili u stari narod.

 

[Konstantin Veliki]

Pa Srba ima i rimokatolika ka što Nijemaca ima i luterana.

Od razdvajana juznih i severnih Srba su presli preko 1300 godina. Luzicki Srbi i danasnji Srbi nisu jedan narod iako imaju zajednicko dublje poreklo i ime.

 

[Sivonja]

Od razdvajana juznih i severnih Srba su presli preko 1300 godina. Luzicki Srbi i danasnji Srbi nisu jedan narod iako imaju zajednicko dublje poreklo i ime.

Vec i pre Hitlera broj luzickih Srba je bio oko 200.000 a tada su jos manje stvarno pricali luzicko srpski od nas.

Ovi milioni su naucna fantastika, posebno sto bi se ti posle rata opet vratili u stari narod.

Utoliko i razlog više da se drže Srbin do Srbina !

 

[Konstantin Veliki]

Utoliko i razlog više da se drže Srbin do Srbina !

Hitler je manje vise njih spasio asimilacije posle 2 svetskog rata nemacka drzava je sve uradila da ne nestaje taj narod.

Za malim uspehom luzicko srpski sve vise nestaje.

 

[Сребрена]

Са колонизацијом појачавала се и германизација: Србима је забрањивано да у породици и у кући говоре својим језиком, да носе своју ношњу, те се тако мушка ношња сасвим изгубила, девојке нису смеле да носе никакав накит, мушкарци кожне ципеле, следила је за то казна.

У Доњој Лужици је још горе, чак се ни брак није могао склопити ако млади нису знали немачки. Занатлије су истериване из цехова, народ је примораван да иде у немачке цркве - да би и на тај начин заборавили свој језик, а ако би потписали заклетву, желећи да живе и раде у граду, аутоматски су превођени у Немце.

---------------------------O srodnosti običaja, duhovne tradicije, načina sahranjivanja, jezika.............

И данас ће вам Лужани са тугом испричати прастару легенду о деоби двојице синова моћног бодричког кнеза Дервана. Одлуче дакле браћа да се оделе. Један са народом остане у Полабљу, а други се са половином народа одсели далеко на Југ.

Гусле са севераМузеј у Котбусу крије и одговоре на многе енигме. Ношње, обичаји и уопште фолклор Лужичких Срба указују на бројне паралеле са народном традицијом балканских Срба. На ово су упозоравали још Натко Нодило и нарочито највећи српски етнолог Веселин Чајкановић, који је своју тежишну тезу о српском врховном Богу извео из из упоредног проучавања лужичког и балканског духовног наслеђа. Тако је главни бог северних Срба био Свантовит, чије се велико светилиште налазило на острву Рујан у Балтичком мору, са примањем хришћанства постао је Свети Вид или један од највећих српских празника Видовдан.
У Лужици се и данас изводи ритуално убијање петла („забијање кокота”), као и код нас, на Св, Мару. О Божићу иду по селима “коледе” (“цампровање” и ”запуст”). О Васкрсу се шарају јаја у фантастичним бојама и правим уметничким радовима сличним чипки , каквих нема нигде осим у нас: музејска збирка у Котбусу чува више стотина оваквих униката. Култ коња и јахања, као траг славних времена и култног значења ове животиње изводи се на сваком Васкрсу и Ивандану, кад Срби, свечано обучени поново јашу Лужицом. После тога играју своје старо српско коло („сербска реја”) уз пратњу гајди („мехова”), и гусала („хусле”). Стари инструменти и арахична српска музика незаобилазни су на сваком прелу , где се и данас окупља омладина. Историја им, дакле није била наклоњена, ап су се од милионског народа свела на око 70.000 мањинаца на острву између река Шпреве и Одре, које поносно називају Србија.

---------------

Да смо један народ који се некад поделио на два. То знамо на основу једнакости сахрањивања балканских и Лужичких Срба.

Немци су недавно истраживали једно гробље Лужичких Срба код Гароа, врло педантно. Тамо су бољи услови да се сачувају археолошки остаци, па су могли да реконструишу обичај сахрањивања - излагање остатака покојника изнад громила на неким дрвеним конструкцијама. Предложене реконструкције могу да се прихвате, а не морају. Али суштина остаје иста: да је пепео покојника излаган изнад тла.

---------------------------

Citat iz GLASA JAVNOSTI objavljenog 15.06.2007:

Zahvaljujući Rozeta projektu "crvenoj knjizi" UNESKO iz 1993. godine - projektu namenjenom spasavanju ugroženih jezika, jezik Lužičkih Srba, prasrpski ili sarpski, proglašen je jednim od najstarijih jezika na svetu. Samim tim, Srbi i srpska kultura konačno su zauzeli mesto koje im je pripadalo odvajkada - mesto starog svetskog naroda.



Wir protestieren gegen das Ausbluten der sorbischen Sprach-, Kunst- und Kulturlandschaft, gegen die systematische Untergrabung sorbischer Existenz.

 

[dbkapo]

Skoro sam slučajno bio u učionici istorije u nekoj školi i gledajući izložene karte zaključio sam da današnji klinci uče iz istorije o Lužičkim (polabskim) Srbima
kao i o Polabiju kao našoj postojbini odakle je jedan deo Srba doseljen na ove prostore.

 

[Rayela]

Skoro sam slučajno bio u učionici istorije u nekoj školi i gledajući izložene karte zaključio sam da današnji klinci uče iz istorije o Lužičkim (polabskim) Srbima
kao i o Polabiju kao našoj postojbini odakle je jedan deo Srba doseljen na ove prostore.

A ovi su se doselili u danasnje krajeve iz Belorusije. Sloveni su dolazili od nekuda, nisu valjda stariji i od Helena, Egipcana ili Rimljana.

Meni licno kod ovih iz Luzica nista ne lici na nase "srpsko", ali naravno teoriticara da su Srbi najstariji narod na svetu, nebeski narod, da
je kultura nastala bas u Srbalja , oduvek je bilo, a kako vidimo ima ih i danas.

 

[dbkapo]

Руси имају браћу у Немачкој

Недавно је у Немачкој широко прослављена 155. годишњица оснивања научно-културног друштва Лужичана “Матица Сербска” и хиљадугодишњица древне лужичке престонице Будишина (Баутцена). На жалост, житељи Русије малтене ништа не знају о својој словенској браћи у Немачкој.
Анализа језика 300 повеља на брезовој кори пронађених у близини Великог Новгорода омогућила је научницима извлачење закључка да Словени нису Северну Русију насељавали из Доњег Поднепровља већ са територије Западних Словена... Јужне обале Балтичког мора. Те су земље насељавали Словени  Бодрићи, Поморјани и Полабски Срби. На примеру Поморјана видимо њихову културну сродност са Новгородским  Иљменским Словенцима. Као и Новгорођани, и Поморјани су имали демократске градове-републике  Шћећин и друге, где је све одређивало Народно Веће. Од тих Словена се до данас сачувао, као најмалобројнији словенски народ, само део Полабских Срба познат као Лужички Срби или Лужичани.
Они живе на територији бивше ДРН дуж реке Шпреје (Спрева). Лужичани сами себе зову “сербски људ”  Сербја  Срби, док их Немци, погрешно изговарајући словенске речи, зову “Сорби”. У школи су нас учили да су се сви Полабски Срби у потпуности понемчили, али није тако. Опстали су као етнос на територији прелепе словенске покрајине Лужице, у Дрездену и Лајпцигу (Липску).
Русе и Лужичане спаја тесна историјска веза. Истакнуту улогу у историји Русије одиграла је девојчица рођена у Полабској Србији  руска Царица Катарина Друга која се пре преласка у православље звала Софија Анхалт-Цербстска, то јест Српска. Изгледа да је Катарина знала за своје словенске корене, а могуће и локални словенски језик, тим пре што је међу немачком аристократијом било популарно узимати за дадиље и дојиље локалне српсколужичке жене (као што су и у Петербургу узимали за дојиље жене финског говорног подручја). Локално становништво је говорило словенским језиком не само на територији Полабске Србије, већ и Доње Саксоније око Хамбурга  у Вендланду и Линебуршкој пустоши, где је локално становништво говорило језиком Бодрића све до краја XVIII века. Сасвим је могуће да је управо словенско порекло омогућило Катарини да се тако лако и успешно уклопи у словенску средину руске аристократије и донесе поприличну корист Русији.
А.И. Тургењев је, путујући по словенским земљама Полабља у Немачкој, у писму родитељима 29. маја 1804. г. писао: “За руског Словена Лужица мора бити занимљивија од Италије: зато што је у Италији живео нама сасвим стран народ, док овде у Лужици све одише словенизмом, овде наилазимо на трагове древних предака наших и у њиховим потомцима, Лужичанима, још увек видимо неке остатке древних словенских обичаја”.
У бици код Лајпцига је октобра 1813. године коначно потучена Наполеонова армија. Управо се тада лужички живаљ први пут упознао с обичним Русима  војницима и козацима. Лужички Срби су руске војнике дочекивали као ослободиоце. Ови су се само чудили сличности наших језика. Руске козаке су радовали и сродни по звучању називи српсколужичких градова и селапаланки: Сљубице, Милораз, Јемељница, Мост, Вербно, Буков, Русица, Каменица, Бела Вода, Горка, Пњов, Псовје, Прилук, Церквице, Зли Комаров... Презимена словенског порекла значајно учествују у савременим источнонемачким презименима. То су, између осталог, сва презимена са завршетком “itz” (Штирлиц*), ”etz”, ”chke” и ”schke” или ”ow” (као на пример бивши председник владе Источне Немачке Ханс Модров). Те чињенице одражавају значајан допринос Полабских Словена формирању немачке нације током процеса етногенезе.

 

[dbkapo]

Велики слависта И.И. Срезњевски је у писму мајци 27. септембра 1840. г. из Будишина писао: “Лужички Срби су паметан и добар народ, нису сиромашни, прилично су образовани  барем сви умеју да читају, а међутим сачували су много старих обичаја, обреда па чак и сујеверја. Језик Лужичана, негде између пољског и руског, врло је пријатан...”
У Русији су се увек братски односили према Лужичанима. “Матицу Сербску” је 1847. г. основао Јан Смољар. Дуги низ година био је уредник часописа “Матице Сербске”. Русију је трипут посетио  1859. г., 1881. г. и 1867. године као делегат Конгреса Словена у Москви. Смољару је пошло за руком да добије новчану помоћ од богатих словенофила Москве и Петербурга за изградњу куће у којој ће се сместити “Матица Сербска” и организовање сопственог издавачког предузећа 1873. године. Сем тога, руски словенофили су послали неколико стотина руских књига на поклон “Матици Сербској”.
Садашња судбина српсколужичког етноса је жалосна. Бројност Лужичких Срба је у званичној статистици Немачке вештачки смањивана. Као Лужичани су уписивани само они који су знали српсколужички језик. Тако је 1886. године забележено да њихова бројност износи 177 хиљада, а 1939. г. су као Лужичани уписани свега њих 425. У тај списак су доспели само они који су говорили српсколужички и нису знали немачки. Сви који су знали немачки и српсколужички уписивани су као Немци. Лига Нација је у периоду од 1929. до 1936. г. добила 852 жалбе од Лужичана. Истина, у разматрање Савета Лиге Нација узето је само пет жалби, а и оне су сахрањене у процедуралним спорењима.
Нацистичка диктатура је покушавала да уништи српсколужички народ. Са територије Лужице протерани су лужички учитељи и свештенство, забрањени сви облици друштвеног лужичког живота. Хитлер је Лужичане прогласио “Немцима српског говорног подручја”. И поред прогањања, маја 1945. године, када су могли некажњено да се назову Лужичанима, око пола милиона људи је изјавило да припада том народу. Ипак се касније за свега пола века бројност Лужичана десетороструко смањила. Данас их је свега 60 хиљада, од чега мање од половине зна матерњи словенски језик.
Лужичани су као и други словенски народи тежили националном самоопределењу, обнављању Лужичке марке  своје древне државе. На скупу Лужичких Срба у селу Кроствиц је 20. новембра 1918. г. изабран “Сербски Савез” и донета одлука о захтеву за самоопределење Лужице.
Пошто је Црвена Армија 1945. г. ослободила Лужицу, Народни Савет Лужичких Срба обратио се Јосифу Стаљину и међународним организацијама упутивши четири меморандума са захтевом за самоопределење Лужичана. Лужички Срби су тражили припајање Чехословачкој под заштитом СССР, предлажући обнову не више Лужичке марке већ “Целовите административне области Лужица” величине око 10 хиљада квадратних километара са 900 хиљада становника, од којих су пола милиона били Лужичани. У мартовском меморандуму из 1946. г. Срби су тражили да се Лужица одвоји од Немачке у политичком погледу и прогласи за неутралну територију на којој би се одобрио боравак оружаних снага једне или више словенских држава, а такође да се Немачка обавеже на надокнаду штете причињене лужичком народу у политичком, економском и културном погледу. Међутим, тада су захтеви Лужичана остали без одговора. Њихова судбина је решена без узимања у обзир њиховог мишљења.

Недавно су, августа 2001. године, сећајући се да је лужичко село Кроствиц представљало средиште у коме су Лужичани први пут изјавили о свом праву на самоопределење, немачке власти започеле акцију постепеног брисања словенске суштине тог села. Шеф Министарства култова Саксонске земље Матијас Рослер спречио је даље предавање матерњег језика Лужичанима у петом разреду школе села Кроствиц, мотивишући своју одлуку малим бројем уписаних ученика.
Одговор на то био је штрајк у свих шест српсколужичких школа Горње Лужице. У њему је учествовало преко хиљаду ученика и њихових родитеља. Лужичани сматрају да је предавање њиховог језика у Кроствицу од великог значаја за тамошњу словенску мањину независно од тога што је у поменутом разреду збиља остало само 17 ученика. Паланка Кроствиц је средиште горњолужичких насеља у којима већина њих сматра да припада лужичкој националности и у свакодневном животу широко користи матерњи језик  сербстину. Како је изјавила представница удружења родитеља Јана Маркова, школа у Кроствицу је “камен темељац опстанка српсколужичког језика и културе”.
Житељи села Кроствиц сами су организовали предавање матерњег језика у петом разреду уз помоћ бивших наставника-пензионера. Међутим, немачке власти су запретиле да неће признати оцене ученицима тог разреда и забраниле приступ лужичким ђацима и њиховим добровољним наставницима у кроствицку школу. М. Рослер је упозорио да ће родитељи који одбију да децу пребаце у друге школе морати да плате казну. Изговарајући се смањењем броја ученика и штедњом, немачке власти планирају затварање низа других школа у којима се предаје на српсколужичком. Лужичком селу Рогов-Хорно прети рушење због површинског копа мрког угља, као што су пре тога срушене стотине лужицких села у центру Лужице.
Лужички Срби настављају борбу за могућност школовања на матерњем језику, јер је то један од основних начина да опстану као нација. А зашто немачке власти ипак не би могле староседелачком словенском народу Немачке  Лужичанима  признати статус федералне земље Лужице? Та немачким је етносима  Баварцима, Швабима, Саксонцима доње Саксоније  дато право на сопствену државност  аутономију у виду федералне земље или статус слободне државе. Па и у Русији Немци имају аутономију у Омској области, а у Алтајској покрајини су немачки национални рејони по територији већи од Лужице. Наравно да Лужичани могу опстати као словенски етнос, али само у једном случају  ако им у томе помогну остали словенски народи.

* Официр Штирлиц, јунак незаборавне серије “Седамнаест тренутака пролећа” о руском шпијуну у фашистичкој Немачкој.

Сергеј Прјамчу​

​

 

[Sivonja]

A ovi su se doselili u danasnje krajeve iz Belorusije. Sloveni su dolazili od nekuda, nisu valjda stariji i od Helena, Egipcana ili Rimljana

И једни и други потичу од Бојке из некадашње Порфирогенитове сјеверне Бијеле Србије ! Ако већ српске душмане помажу Амери, муслимани и Ватикан, онда је нормално да Србадија збија редове и да се држе један до другога !

Хвала Лужичанима што упркос вјековној германској репресији очуваше српско име !

 

[dbkapo]

А за Бојке на западњаци у су смислили да су то "Келтска" племена, која су "гле чуда" нестала на просторима централне Европе !!!!

 

[dbkapo]

A ovi su se doselili u danasnje krajeve iz Belorusije. Sloveni su dolazili od nekuda, nisu valjda stariji i od Helena, Egipcana ili Rimljana.

Meni licno kod ovih iz Luzica nista ne lici na nase "srpsko", ali naravno teoriticara da su Srbi najstariji narod na svetu, nebeski narod, da
je kultura nastala bas u Srbalja , oduvek je bilo, a kako vidimo ima ih i danas.

Неверна српкињо ! Ево теби линка још једне теме о Лужичким Србима на Крсти са више података.
http://forum.krstarica.com/showthread.php/528146-ЛУЖИЧКИ-СРБИ/page10?highlight=Лужичка+србија

Неважно је да ли се земља звала Србијом, да ли су се сви називали Србима, Рашанима или Бојки од којих је и настало неколико српских презимена.
Важно је да су до почетка нове ере заузимали огроман простор међу трима морима у Европи Црно, Јадранско и Балтијско, да су говорили истим или сличним језиком а да су германе називали Немцима јер су говорили немим језиком. Када би се видели после дужег времена поздравлјали су се речима " ГДЕ СИ БРАТЕ СРБИНЕ?", љубили се три пута, играли кола и веровали истим боговима.

 

[dbkapo]

А ово су топоними места одузетих од стране "немих" Германа.

И гле чуда, Када се део народа преселио код браће на Балкану дао је исте називе многим местима.

Овде су само нека од њих:

[TABLE="class: cms_table"]
[TR]
[TD]Немачки[/TD]
[TD]Донње-српски[/TD]
[TD]Горње-српски[/TD]
[TD]Балканско-Српски[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Altenburg[/TD]
[TD]Starograd[/TD]
[TD]Starohród[/TD]
[TD]Stari grad[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Bautzen[/TD]
[TD]Budyšyn[/TD]
[TD]Budyšin[/TD]
[TD]Budišin[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Biehla[/TD]
[TD]Běła[/TD]
[TD][/TD]
[TD]Bjela[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Bornitz[/TD]
[TD][/TD]
[TD]Bornica[/TD]
[TD]Bornica[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Brand[/TD]
[TD][/TD]
[TD]Spalene[/TD]
[TD]Spalene[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Buchwalde[/TD]
[TD]Bukojna[/TD]
[TD]Bukojna[/TD]
[TD]Bukojno[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Burgwarde[/TD]
[TD]Burkwar[/TD]
[TD][/TD]
[TD]Bukvar[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Caule[/TD]
[TD]Kula[/TD]
[TD][/TD]
[TD]Kula[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Chemnitz[/TD]
[TD]Kamjenica[/TD]
[TD]Kamjenica[/TD]
[TD]Kamenica[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Doberlug[/TD]
[TD]Dobry Ług[/TD]
[TD][/TD]
[TD]Dobri Lug[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Drehnow[/TD]
[TD]Drjenow[/TD]
[TD][/TD]
[TD]Drenovo[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Dresden[/TD]
[TD]Drježdźany[/TD]
[TD]Drježdźany[/TD]
[TD]Drežani[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Dübrichen[/TD]
[TD]Dubrawka[/TD]
[TD][/TD]
[TD]Dubrava[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Erfurt[/TD]
[TD]Jarograd[/TD]
[TD]Jarobrod[/TD]
[TD]Jarograd[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Finsterwalde[/TD]
[TD]Grabin[/TD]
[TD][/TD]
[TD][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Forst (Lausitz)[/TD]
[TD]Baršć[/TD]
[TD][/TD]
[TD][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Frankfurt/Oder[/TD]
[TD]Frankobrod/Odra[/TD]
[TD][/TD]
[TD][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Grießen[/TD]
[TD]Grešno[/TD]
[TD][/TD]
[TD]Grešno[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Groß Buckow[/TD]
[TD]Bukow[/TD]
[TD][/TD]
[TD]Bukovnjača[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Heinersbrück[/TD]
[TD]Móst[/TD]
[TD][/TD]
[TD]Most[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Herrenwalde[/TD]
[TD][/TD]
[TD]Mužojecy[/TD]
[TD]Mužojevci[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Jauer[/TD]
[TD][/TD]
[TD]Jawora[/TD]
[TD]Javor[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Jessen[/TD]
[TD]Jaseń[/TD]
[TD][/TD]
[TD][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Kahren[/TD]
[TD]Kórjeń[/TD]
[TD][/TD]
[TD]Korjen[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Kemmen[/TD]
[TD]Kemyń[/TD]
[TD][/TD]
[TD]Kamin[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Kleinleipisch[/TD]
[TD]Łjub[/TD]
[TD][/TD]
[TD]Ljubište / Ljubožda[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Koschenberg[/TD]
[TD]Košyna gora[/TD]
[TD]Košyna hora[/TD]
[TD]Košena gora[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Laubst[/TD]
[TD]Lubošc[/TD]
[TD][/TD]
[TD]Ljuboš[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Leipe[/TD]
[TD]Lipje[/TD]
[TD][/TD]
[TD]Lipljan[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Muckrow[/TD]
[TD]Mokre[/TD]
[TD][/TD]
[TD]Mokrin[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Neustadt[/TD]
[TD]Nowe město[/TD]
[TD][/TD]
[TD]Novo mesto[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Oberland[/TD]
[TD][/TD]
[TD]Horni kraj[/TD]
[TD][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Oldenburg[/TD]
[TD]Starigrad[/TD]
[TD][/TD]
[TD][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Plauen[/TD]
[TD]Pławno[/TD]
[TD]Pławno[/TD]
[TD]Plavno[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Platkow[/TD]
[TD]Błoto[/TD]
[TD][/TD]
[TD]Blato[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Raddusch[/TD]
[TD]Raduš[/TD]
[TD][/TD]
[TD]Raduša[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Ratzeburg[/TD]
[TD]Ratibor[/TD]
[TD][/TD]
[TD][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Rehnsdorf[/TD]
[TD]Radušc[/TD]
[TD][/TD]
[TD]Radušići[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Reuden[/TD]
[TD]Rudna[/TD]
[TD][/TD]
[TD]Rudno / Rudo[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Schkopau[/TD]
[TD]Škopa[/TD]
[TD][/TD]
[TD]Skoplje[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Settinchen[/TD]
[TD]Žytym[/TD]
[TD][/TD]
[TD][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Slamen[/TD]
[TD]Słomjeń[/TD]
[TD][/TD]
[TD]Slomljen[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Steinkirchen[/TD]
[TD]Kamjena[/TD]
[TD][/TD]
[TD][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Terpe[/TD]
[TD]Terpje[/TD]
[TD][/TD]
[TD]Trpenje[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Trebendorf[/TD]
[TD]Trjebin[/TD]
[TD][/TD]
[TD]Trjebinje[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Trebitz[/TD]
[TD]Trjebjenica[/TD]
[TD][/TD]
[TD]Trjebišnica[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Tschernitz[/TD]
[TD]Cersk[/TD]
[TD][/TD]
[TD]Cer[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]† Tzschelln[/TD]
[TD][/TD]
[TD]Čelno[/TD]
[TD][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Waldhof[/TD]
[TD][/TD]
[TD]Dubrawa[/TD]
[TD]Dubrava[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Weinberg[/TD]
[TD]Winica[/TD]
[TD][/TD]
[TD]Vinica[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Weißenburg[/TD]
[TD]Běły Gród[/TD]
[TD][/TD]
[TD]Beli grad[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Weißer Berg[/TD]
[TD]Běła gora[/TD]
[TD][/TD]
[TD]Bela gora[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Zerkwitz[/TD]
[TD]Cerkwica[/TD]
[TD][/TD]
[TD]Crkvica[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Zittau[/TD]
[TD]Žitawa[/TD]
[TD][/TD]
[TD]Žitnica[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

 

[Сребрена]

Ево .. линка још једне теме о Лужичким Србима на Крсти са више података.
http://forum.krstarica.com/showthread.php/528146-ЛУЖИЧКИ-СРБИ/page10?highlight=Лужичка+србија

Има финих текстова и слика, хвала .

Срби су се жестоко бранили од надирућих хорди "франака" од којих ће тек много касније настати данашњи Немци, али изгледа и Французи. У то време они раде за Römische Reich као Römische Kaiser- i....Хитлеров Химлер је касније веровао да је реинкарнација овог окупатора-Хајнриха Фоглера
http://en.wikipedia.org/wiki/Henry_the_Fowler
http://www.otto2012.de/

U oblasti gde se odigrao Lomčinski (Lomački, Glomački, Hlomački) boj u X veku, nalazi se i grad Strela (Wendish Streyl, Strelis, Strelin, Strele , Streyl, Ztrele)
http://www.oschatz-damals.de/hfm/hfm236.html

Jedna vendska porodica i dan-danas ima titulu "vojvoda" oblasti Meklenburg-Strelitz..

.........aktuelni potomak Niklote od Bodrića, odn. srednjevekovnog vendskog plemstva danas je Vojvoda Borvin.
http://en.wikipedia.org/wiki/Borwin,_Duke_of_Mecklenburg
http://www.mecklenburg-strelitz.org/index.html

 

[asd221]

Kakve pa vi imate veze s Lužičkim Srbima ??

Šta još neću ovdje pročitati, majko mila!

А какве ти везе имаш са темом?

 

[Rayela]

Срби су се жестоко бранили од надирућих хорди "франака" од којих ће тек много касније настати данашњи Немци, али изгледа и Французи. У то време они раде за Römische Reich као Römische Kaiser- i....Хитлеров Химлер је касније веровао да је реинкарнација овог окупатора-Хајнриха Фоглера


http://www.otto2012.de/

A jel postojali neki Germani u to vreme ili su i oni od nekud dosli, pokorili ove vaseljenske Sbe, posle sebe prozvali Francima
pa tako posle dve hiljade gpodina imamo situaciju da su u Evropi ziveli samo Srbi, dosli posle neki Vikinzi.Normani,Germani,Vendi
( to bi bili na nasem jeziku Vandali), Franacka plemena ( Bog te pita odakle)? I zaista ne razumem zasto pominjes Hitlera u kontekstu
Luzickih Srba? Doslo ti zgodno, Uvek Hitler dobrododje. Nego to ne doprinosi mnogo kvalitetu i verodostojnosti onoga sto psies,
a ni o izvorima koje navodis.

I da, na PDF Politika ove etnologije,etimologije, narodna pojanja i obicaji, narodnje nosnje, nemaju sta da trazel.

 

[Mickie]

Sve sto su nemci radili Luzickim Srbima, sve to planiraju i nama. Oni ne prave razlike medju Srbima, sve trebe. Nemackoj se moraju polomiti zubi.