Лужички Срби-заборављена браћа?

Иначе, светски познати фудбалер, Михаел Балак, је пореклом Лужички Србин. :)

Mnogo je sladak.
I takve likove srećeš po tramvaju svaki dan.
Da ne znam ko je i odakle je (iz Gerlica), mislila bih da je s Palilule ili eventualno s Karaburme.
 
Poslednja izmena:
Ja sam mislila da ste vi Srbi , a oni Sorobi ..
Ako ne uspijete imate ovaj posjed u Avganistanu ..

Luzicki Srbi sebe nazivaju Srbima a nas Juznim Srbima.
Mozda postoji veza izmedju njih i nas,postoji teorija o Beloj Srbiji,gde se jedan deo Srba preselio na Balkan,a drugi je ostao u Beloj Srbiji - Luzici. Naravno posle vise od 1300 godina razdvojenosti tesko da mozemo da budemo braca. Mi smo se mesali sa mestanima,tako da je kod nas ostalo oko 40% slovenskog gena...
 
600px-Migration_of_Serbs.png.jpeg

Bela Srbija se nalazi bas na podruciju Luzice...
 
Ево једног дела етнографске карте немачког царста из 1848. године. У средини се види жутом бојом означени Serben / Wenden.
Иако је то 19. века читаво Полабље германизирано, остала је једна мала флека Сорба и до данас.
Занимљиво је да данас те исте лужичке Србе Немци данас називају Сорбе (Sorben), а нас Сербен (Serben).

Ethnographisch-Statistische Darstellung des De


Извор: http://mapy.vkol.cz/mapy/v51824.htm
 
Eh, da su samo Luzicki Srbi...

Ljudi malo znaju da postoje jos mnogi Srbi, cak i blizi nama od Luzickih.

Recimo, Mazovski Srbi u Poljskoj, pa Pripjatski Srbi u Belorusiji, jedno pleme se nastanilo prilikom seoba i u Ukrajini, tamo zive sada Volinjski Srbi. Cak je jedan mali deo stigao do Finske u oblast Oulu. Sa svima njima mi nemamo nikakve kontakte, sto je velika sramota.

Sprdaš li se ti to ?
Ja sam nešto guglao i negde ne nađoh ništa o tim Mazovskim Srbima, Ptipjatskim, Volinskim, niti o tima iz Oulu-a ...
Ako si ozbiljan i imaš neki link, nebi bilo loše da ga priložiš ..
 
Sprdaš li se ti to ?
Ja sam nešto guglao i negde ne nađoh ništa o tim Mazovskim Srbima, Ptipjatskim, Volinskim, niti o tima iz Oulu-a ...
Ako si ozbiljan i imaš neki link, nebi bilo loše da ga priložiš ..
Било је разних сеоба у разним епохама историје:

Нова Србија и Славеносрбија у Украјини:

http://en.wikipedia.org/wiki/New_Serbia_(historical_province)

http://en.wikipedia.org/wiki/Slavo-Serbia
 
to onda nisu srbi..................................pogledaj malo srbe iz beograda..............ljudine, kosmati crnoputi orijasi retko ispod 2 m visine, oci kao gar, kosa ko da je obojena bitumenom, rucetine ko lopate...........................ramena najmanje metar siroka...................sve djetic do djetica..................................e to su srbi............kaki bre ti anemicni plavooki.............to nema veze sa nama srbima.

Како да не! Испадосмо сви мрки и мркооки дивови по теби!

Ово што си написао, као да си писао о црнцима, а не о Србима.
 
Hoce li se sve teme o Luzickim Srbima biti zakljucane ???

Hoce li sve teme iz arhiva biti zakljucane ????

Da ponovim svoje pitanje , da li je Luzička Srbija ima TEritorijalni Integritet , da li NJemačka ima dobrosusjedske odnose sa Lužičkom Srbijom ,bez prejudiciranja statusa .

Šta su Šiptati NJeamcima ,a šta Srbi Srbima ????

Нажалост, мораш схватити да у пeдерској Европи владају двоструки и троструки стандарди по овом питању. Свакако они прописују те исте "стандарде" шта и како. Прво немој заборавити почетну етапу када су разбили све Србе на Балкану поделивши их на разна регионална имена Војвођане, Црногорце, Санџаклије, Босанце, Херцеговце, Далматинце, Славонце, Македонце. Али, ни ту се не завршава прљава работа. У сваком случају Швабурини је сасвим логично да истовремено има Немце протестанте и Немце католике, у савремено доба и будисте. Њима само није нормално да Срби на свом историјском простору буду сви једно и буду сви на окупу јер то обично бива погубно по немачке интересе пробоја на југоисток.

У исто време сама судбина некада бројних Срба у Лужици се прећуткује а њих има све мање и мање, док се европејска ергела више брине за права мужеложника у Србији и другим земљама, дотле фино и истрајно гази и гуши лужичке Србе одузимајући им дефинитивно право и на постојање, претпољавајући их у обичне огавне Швабурине какве ови већ јесу. Немојмо заборавити, да су лужички Срби дали и завидан број јавних личности немачке међу којима је и научник, философ Лубовић (Лајбниц) и многи други који се крију иза швапских презимена. Интересантно је и то да уопште немали број, опште позната ствар, Немаца има словенско порекло углавном пољско и чешко док притом систематски и намерно никада нису порадили на еманципацији свог словенског инвентивног и стваралачког гена. Њима је било препуштено да га сатиру до даске до крајњих границе и то све у циљу стварања превласти у Источној и Југоисточној Европи, како би те просторе што тешње везали за Аустрију и Немачку.

Овде људи живе на ноторним глупостима којима им соле памет да не могу доћи себи и поставити права питања. Није ништа боље ни у тој смрдљивој ЕУ кад је она само један нови вид тоталитаризма, а шта је тоталитаризам искусили смо у прошлом веку. Барем смо народ који је одувек имао осећај за правду коју раздаваја од неправе но они су се намерили и то да убију у нама. Треба да постанемо иста испрана одрођена гoвна, канибали, педофили, пeдерасти, киборзи, клонови, склеротичари, биороботи, зомбији, туњавци, хипокрити, копрофили као и они.
 
Poslednja izmena:
Problem je taj da Luzicki Srbi pojma nemaju da osim njih postoje i neki drugi Srbi.

Jezik je nerazumljiviji od Poljskog, meni su Cesi i Slovaci mnogo blizi nego ovi, meni, totalno strani ljudi.

Čini ti se jer ih ne poznaješ.Znaju za nas i to dobro.
Znaju neki od njih i onaj deo istorije da se od njihovog (sorbskog) vođe Dervana, odvojio sin i spustio preko Dunava. u tzv "južnu" Srbiju.
Tačnije na krajnji jug ondašnje južne Srbije.

Meni je njihov jezik vrlo razumljiv, ozarim se kad vidim da napišu SRBSKA DOMOWINA naprimer. Doduše, čitam ga , nisam govorila nikad.
Imaju divne patriotske pesme, da se naježiš dok čitaš i zbog sadržaja i zbog toga koliko su nam slični.

Teorijski trebalo bi da su nam bliži nego drugi zapadni Sloveni , pre svega zato što su se izborili pre mnogo vekova da ne budu pod Vatikanom, nego je većina prišla protestantskoj veri.
Sačuvali i i mnoge običaje, tipično srpske. Čak i neke koj smo zaboravili a dičimo se trajnim pamćenjem svoje tradicije
 
Ево, данас читам нешто о генералу Павлу Јуришићу Штурму, иначе правим именом Paulus Eugenisu Sturm, човеку пореклом из Немачке, али није био Немац, већ Лужички Србин.
Такође сам недавно читао у часопису историја текст под називом ''Лужички Срби-прва дијаспора или нешто друго''?
Размишљам мало, колико ми Срби не водимо рачуна на неки начин о њима, потпуно смо их заборавили, они су сада већином германизовани.

Poslednji su napustili slovensku veru i pristali na jevrejksu globalizaciju
 
RUBRIKE / Politika

Uskrs

Običaji Lužičkih Srba: Vučji zubi i guščija pera

Lužički Srbi kao i većina hrišćana Uskrs dočekuje sa mnoštvom ofarbanih jaja. Ali to je samo jedan od u nizu običaja, među kojima i onih pomalo neobičnih. Tradicija se neguje i prenosi na mlađe generacije.
Škole u Lužici (na nemačkom: Lausitz), pokrajini jugoistočno od Berlina, uoči Uskrsa više liče na radionice suvenira nego na obrazovne ustanove. Ovde, u delu Nemačke nastanjenom Lužičkim Srbima, farbanju jaja i drugim običajima posvećuje se dosta pažnje. Učenici poverene zadatke shvataju vrlo ozbiljno i potajno se nadaju da će upravo njihovo jaje biti najlepše lužičkosrpsko uskršnje jaje.

Guščjim perom i voskom

Običaji odolevaju duhu vremena

Do te titule se naravno ne dolazi farbanje jednostavnim industrijskim bojama i jeftinim nalepnicama sa motivima uskršnjeg zeca. Tih dana učionice u Lužici mirišu na parafin i dim sveća, a učenici se uglavnom mogu zateći kako guščjim perom pažljivo na tvrdo kuvana jaja vrućim voskom oslikavaju razne motive: cveće i biljne ornamente. U Kulturnom centru Lužičkih Srba u mestu Šlajfe može se upisati kurs oslikavanja jaja na tradicionalan način. Deca u osnovnim školama ne moraju da uče ovaj zanata, jer se tradicija uči od malih nogu u krugu porodice.
Lužički Srbi u drže do svojih običaja i tradicije, a nema izuzetka ni kada je Uskrs u pitanju. Na Veliki petak čitava porodica sedi za stolom i ukrašava jaja. Ona se nakon toga poklanjaju, uglavnom deci koja od svojih kumova dobijaju po tri jajeta, što simbolički označava Sveto Trojstvo. Ili, kako objašnjava šefica kulturnog centra, Birgit Maruš, za porodicu: otac, majka, dete. U uskršnje poklone za decu ubrajaju se i uskršnja pletenica, keks, odnosno neki slatkiš i nešto novca.

Vučiji zubi i uskršna voda

Iako su među najvažnijim običajima, uskršnja jaja nisu jedina uskršnja tradicija Lužičkih Srba. Zavisno od veroispovesti, ova najveća nemačka manjina neguje i različite običaje. Katolički Lužički Srbi u Gornjoj Lužici na Uskrs organizuju uskršnje jahanje. Jahači u svečanim odorama jašu kroz gradove i objavljuju radosnu vest - Isusovo vaskrsnuće. Ovaj običaj se kod protestantskih Lužičkih Srba u Donjoj Lužici u međuvremenu izgubio.

Mladi o tradiciji uče od malih nogu

Protestanti radije pevanjem (bez konja) objavljuju dolazak Uskrsa. Kod mnogih običaja je međutim danas teško otkriti verski element. Na primer kod kotrljanja jaja, svojevrsne trke jaja koja se puštaju niz neko uzvišenje. Ili, pomalo nestalog, običaja prema kojem na Uskrs ujutro devojke moraju na potok po vodu, a da pri tome ne smeju izgovoriti ni reč, jer bi se time izgubilo posebno svojstvo "uskršnje vode".
Mnoge uskršnja jaja izložena u kulturnom centru nose ornament "vučijeg zuba". On naravno služi u teranju svakog zla. Da li mladi umetnici veruju u posebna svojstva svojih uskršnjih jaja, nije toliko važno. "Najvažnije je da se svi dobro zabavljamo", kaže Birgit Maruš.

Autor: Vera Kern
Odg. urednik: Jakov Leon

http://www.dw.de/običaji-lužičkih-srba-vučji-zubi-i-guščija-pera/a-16711215
 

Back
Top