Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 104.988
-
- Popularno:
- Vožd Karađorđe vs knez Miloš. Ko je...
- Koji je bio najbolji korpus Vojske...
- Vozovi tutnjali, a varošica rasla
- Da li volite pametne muškarce?
- Zašto Srbija ne otkupi NIS?
- Нобелова Награда за Мир
- Srbija želi da kupi HEP ( hrvatsku...
- NIS: danas prestaju sa radom kartice za...
- Da li volite pametne devojke ?
- Da li je to usledio poziv? Vučić obrnuo...
Londonski ugovor 1915. godine - propuštena prilika
- Začetnik teme Mehmedalija Nemanja
- Datum pokretanja
Лички гусар
Buduća legenda
- Poruka
- 28.761
Можда нијесам добро објаснио. Краљевина Србија и краљевина Црна Гора, тако и Италија, су независне државе и чланице Антанте. Хрватска се ту спомиње посредно преко Србије и Црне Горе. Ово на примјер "comprising the present Hungarian coast and the Croatian littoral, including the port of Rijeka and the small ports of Novi and Karlobag, as well as the isles of Krk, Prvic, Grgur, Goli and Rab."
Дакле, хрватско приморје.
Први круг преговора са Италијом је пропао, јер су Талијани, поред Трентина, Трста, Валоне, Истре, тражили цијелу источну обалу Јадрана (укључујући и Албанију, само с изузетком дијела обале Црне Горе прије рата). Ствар је била у томе да Руси нијесу пристали на то, због српски интереса на Јадрану.
Наравно и Талијани су, ко што се то увијек и ради тако откад је свијета и вијека, изашли са најмаксималнијим захтјевима, да што више добију.
За то све су знали Срби још и од прије рата. Настојали су да предухитре Талијане и да скроз сруше Лондонски уговор. Из тога разлога је основан и Југословенски одбор као тијело Аустро-Угарски поданика, да се на етничком принципу сруши захтјеве Италије на источној обали Јадрана.
И тако, радом код Руса, талијански захтјеви су ограничени на оно што Талијанима нико није могао побити. При томе је ту додана и "Хрватска", тј. хрватско приморје, посредно преко интереса Русије, Србије и Црне Горе, наравно, све засновано на српским лажима да би се створила Југо држава након рата.
Дакле, хрватско приморје.
Први круг преговора са Италијом је пропао, јер су Талијани, поред Трентина, Трста, Валоне, Истре, тражили цијелу источну обалу Јадрана (укључујући и Албанију, само с изузетком дијела обале Црне Горе прије рата). Ствар је била у томе да Руси нијесу пристали на то, због српски интереса на Јадрану.
Наравно и Талијани су, ко што се то увијек и ради тако откад је свијета и вијека, изашли са најмаксималнијим захтјевима, да што више добију.
За то све су знали Срби још и од прије рата. Настојали су да предухитре Талијане и да скроз сруше Лондонски уговор. Из тога разлога је основан и Југословенски одбор као тијело Аустро-Угарски поданика, да се на етничком принципу сруши захтјеве Италије на источној обали Јадрана.
И тако, радом код Руса, талијански захтјеви су ограничени на оно што Талијанима нико није могао побити. При томе је ту додана и "Хрватска", тј. хрватско приморје, посредно преко интереса Русије, Србије и Црне Горе, наравно, све засновано на српским лажима да би се створила Југо држава након рата.
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 104.988
oralni terorista
Domaćin
- Poruka
- 4.013
Jeste slažem se za sve to, ali je 1918. ipak za sve to kasno (sem za Dubrovnik), i još deo u Slavoniji, već je propaganda odradila svoje...
Za drugo se isto slažem, naravno da je veroispovest nema presudan i primaran značaj za nacionalnost, ali većina i katolika i muslimana ipak nisu imali srpsku nacionalnu svest (narodnu pogotovo) bez obzira što su istog porekla.
Druga je stvar što se kod njih, pogotovo muslimana, a manjeg dela katolika ,mogla izgraditi srpska nacionalna svest uz dobru nacionalnu i državnu politiku i što je sve to istorijski opravdano i logično. To bi bio zadatak te hipotetičke novostvorene srpske države.
A je l' ti, pobogu, vidiš tekst ugovora kojim sam ja postavio, il' ne poznaš engleski jezik?
U Londonskom sporazumu se spominje i Hrvatska...
Kakva dioba Hrvata između četiri države??? Koje?
Engleski plan za uništenje Hrvata; majko mila koje zavjere...
P. S. Je l' to istim Englezima kojim pripata i Robert Vilijam Siton-Votson???
Na ovoj temi to neki navode. Da je postojao plan da se Hrvati podijele izmedju CG, Srbije, Italije i Madzarske. Da je to bio Engleski plan a ja sam ga nazvao plan unistenja Hrvata.
Лички гусар
Buduća legenda
- Poruka
- 28.761
Већ сам написао. "Хрватска" се спомиње ради Русије, тј. српског ургирања код Руса да преко етничког принципа оспоре Талијанима право на источну обалу Јадрана. Из тога разлога је основан и Југословенски одбор, чије оснивање је иницирано од Пашића и србијанске владе.
Баш због "јадранског питања".
Да није било Русије, не би се спомињала ни Србија и Црна Гора, а камоли "Хрватска".
Ministar Obrane
Zainteresovan član
- Poruka
- 228
Kod mnogih je postojala srpska nacionalna svijest. Duž cijele Dalmacije postojao je velik broj Srba katolika čak i nakon 1918. Hrvatsvo u Dalmaciji nije bilo šire prihvaćeno sve do ubojstva Stjepana Radića. To ubojstvo Katolička crkva je iskoristila da okrene narod u Dalmaciji protiv Beograda i Srbije, jer je poznat inat Dalmatinaca i njih je lako zapaliti, danas su u velikom animozitetu prema Zagrebu. Radića je Katolička crkva za života mrzila i napadala kao srbofila i alkoholičara, a nakon smrti iskoristila je njegovu smrt na najstrašniji mogući način, da bi sijali mržnju prema Srbima i od Srba katolika u Dalmaciji stvarala Hrvate. Međutim, u Dalmaciji 1941.-1945. je bilo jako malo ustaša.
Којим делом Далмације су били више ти Срби католици ? ( не говорим о Дубровнику него о Далмацији)
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 104.988
Pa Dubrovnik bijaše dio Dalmacije...baš kao i Boka kotorska...
O tim teritorijama je prvenstveno i riječ...
Ministar Obrane
Zainteresovan član
- Poruka
- 228
Čitava Dalmacija i šire, od Sušaka (istočna polovina grada Rijeke, zapadni dio Rijeke, Fiume je bio pod Italijom) do Dubrovnika. Na Sušaku je najjača stranka bila Jugoslavenska demokratska stranka, a drugi po snazi radikali. Radikalna stranka je imala masu glasača duž cijele Dalmacije.
Lujo Bakotić (21. 11. 1867, Sinj — 31. 3. 1941, Beograd ) hrvatski pravnik, publicist, leksikograf, diplomat. Lujo se, kao i njegov otac Ignjat, odvjetnik, smatrao Srbinom katoličke vere. Gimnaziju je završio u Splitu, a pravo u Beču i Grazu. Bio je predstavnik Srpske stranke u Dalmatinskom saboru, a kasnije i ambasador u Vatikanu. Klasično obrazovan, govorio je francuski, njemački, talijanski, engleski i latinski. Nakon 20 godina rada, preveo je 1938. Bibliju.
1939. Bakotić piše:
“Jedna osobita dalmatinska pojava su SRBI KATOLIČKE VJERE. Bilo je i ima i danas pokoji Srbin katolik u BiH , ali su rijetki. Kod nas u Dalmaciji su dosta u velikom broju. Većinom su intelektualci, ali medju njima i radnika i seljaka. Ima ih svuda po Dalmaciji: u Kninu, Sinju, Imotskom, Makarskoj, Šibeniku, Splitu, Kaštelama, na otocima, ali ih najviše ima u Dubrovniku i u okolini dubrovačkoj."
To pokazuje da je u Dalmaciji, čak i nakon 100 godina nasilnog pohrvaćenja Srba katolika, bilo i dalje puno Srba katolika koji se odbijali postati Hrvati. To piše Lujo Bakotić jedan o vodećih dalmatinskih intelektualaca prve polovine 20. stoljeća.
903
Ističe se
- Poruka
- 2.717
Ne može biti propuštena prilika,pošto Londonski ugovor nije odgovarao ratnim ciljevima Srbije.
Srbija je niškom deklaracijom prva postavila ratne ciljeve,a to su bili "oslobođenje svih Srba,Hrvata i Slovenaca".
Po granicama iz Londonskog sporazuma,ostade nam pola braće ne oslobođeno,jednostavno nismo mogli prihvatiti.
Išlo se na sve ili ništa.
Srbija je niškom deklaracijom prva postavila ratne ciljeve,a to su bili "oslobođenje svih Srba,Hrvata i Slovenaca".
Po granicama iz Londonskog sporazuma,ostade nam pola braće ne oslobođeno,jednostavno nismo mogli prihvatiti.
Išlo se na sve ili ništa.Šteta što brojevi nisu izraženi u apsolutnom obliku. Što točno znači ovo u velikom broju ili puno? Osobito kada znamo da, prema njemu, Srba katolika ima više intelektualaca nego radnika i seljaka.
A je l' ti, pobogu, vidiš tekst ugovora kojim sam ja postavio, il' ne poznaš engleski jezik?
U Londonskom sporazumu se spominje i Hrvatska...
Kakva dioba Hrvata između četiri države??? Koje?
Engleski plan za uništenje Hrvata; majko mila koje zavjere...
P. S. Je l' to istim Englezima kojim pripata i Robert Vilijam Siton-Votson???
Govorim o tome da tu neki spominju da su Englezi planirali prema nekakvom Londonskom sporazumu Hrvate podijelit izmedju CG, Srbije, Italije i Madzarske.
Лички гусар
Buduća legenda
- Poruka
- 28.761
Није то био "некакав Лондонски споразум" него споразум четри европске и свјетске силе. "Некакав" ту само море бити покрајина у угарском дијелу А-У, под именом Хрватска, и како год да окренеш, да није било српски глупака, ти из Задра никад не би био у никаквој Хрватској.
Чак ни Аустрији у Аустро-Угарској, ни на памет није падало да се одрекне Јадрана због Мађара, а камоли због Хрвата.
Чак ни Аустрији у Аустро-Угарској, ни на памет није падало да се одрекне Јадрана због Мађара, а камоли због Хрвата.
Smešan lički 
Лички гусар
Buduća legenda
- Poruka
- 28.761
То су факти а ти како оћеш.
Премда су Далматинци данас тобоже највећи Хрвати, није некад тако било. У Првом свјетском рату, добровољци Хрвати који су се борили у српској војсци, били су готово сви среда Далматинци. Тако и у Другом свјетском рату четници.
Између хрватства и југословенства, а богме и српства (велики Хрват Иван Мештровић као најпознатији примјер).
Далмација је 1918. мимо Загреба ишла на присаједињење Србији ("Ми одошмо, а ви како оћете"). Дочек српске војске по Далмацији међу Далматинцима обе вјере је био једнак и са највећим одушевљењем (Сплит и Книн).
Премда су Далматинци данас тобоже највећи Хрвати, није некад тако било. У Првом свјетском рату, добровољци Хрвати који су се борили у српској војсци, били су готово сви среда Далматинци. Тако и у Другом свјетском рату четници.
Између хрватства и југословенства, а богме и српства (велики Хрват Иван Мештровић као најпознатији примјер
).Далмација је 1918. мимо Загреба ишла на присаједињење Србији ("Ми одошмо, а ви како оћете"). Дочек српске војске по Далмацији међу Далматинцима обе вјере је био једнак и са највећим одушевљењем (Сплит и Книн).
Poslednja izmena:
gost 349039
Aktivan član
- Poruka
- 1.234
Londonski ugovor " spava" i jos moze da bude na snazi , ali nema hrabrog interesovanja ..
Znaci odusevljanje kazes u Kninu u malenom selu kojeg usporedjujes sa Splitom.
Tko je uopce tada znao za tamo neki Knin, neku vukojebinu? Pa i ta vukojebina je u to vrijeme imala hrvatsku vecinu. Nakon stvaranja Kraljevine SHS Hrvati polako postaju manjina u tom selu a Srbi vecina. Za vrijeme SFRJ Srbi postaju vecina.
Poslednja izmena:
- Poruka
- 30.477
Книн је имао србску већину још од доласка Турака на ове просторе, а можда и раније, црква светог Ђорђа у Книну датира још из 15 века, тако да не лупај, а Далматинци јесу здушно поздравили србску војску и србског краља 1918 године, и у градовима и у како ти кажеш вукојебинама.
Knin ti je imao 1900. godine 1 300 stanovnika a Split preko 18 000. U Splitu je bilo 162 Srbina a u Kninu 467.
Licki, Ti i ostali imaju sliku u glavi da je Knin kao neki veliki grad ili sto vec. Dakle 1900. godine ima 1 300 stanovnika, od toga 835 Hrvata, 467 Srbina i 114 Talijana.
Licki, Ti i ostali imaju sliku u glavi da je Knin kao neki veliki grad ili sto vec. Dakle 1900. godine ima 1 300 stanovnika, od toga 835 Hrvata, 467 Srbina i 114 Talijana.
Poslednja izmena:
- Poruka
- 30.477
По ком то попису живота ти.
Книн и јесте био мањи од Сплита ништа спорно.
И они су србског краља дочекали 1918 тако да је ипак бар малчице већи.
Книн и јесте био мањи од Сплита ништа спорно.
И они су србског краља дочекали 1918 тако да је ипак бар малчице већи.
Austrijski popis stanovnistva iz 1900 godine. Dakle Knin grad od 1300 stanovnika. 800 Hrvata i 400 Srba. Govorim za grad ili sto je vec to sa 1300 stanovnika, kako to nazvati. Ne kazem da sire podrucje Knina nije bilo vecinski naseljeno stanovnistvom grcko-pravoslavne vjere jer bilo je. Ali zelim samo ukazati da taj Knin di je buknula pobuna 90 godina kasnije nije imao do Jugoslavije srpsku vecinu. Naselila ih drzava, slicna stvar je bila i u Benkovcu. Nesto malo Srba a 90-ih vecina, 2 780 Srba ili 73,62%. Samo razlika je ta da je sire podrucje Benkovca bilo negdje pola - pola. Pocetkom stoljeca vise Hrvata a krajem stoljeca nesto vise Srba.
Вучићевић
Primećen član
- Poruka
- 754
Чекајте, јесу ли Срби, или становништво грчко-православне вјере? Да видимо колико сте Усташа од 0 до 6?
- Poruka
- 30.477
Аустријски пописи из 1900 и из 1910 говоре нам да Срба у Далмацији има много више, не могу сада да пронађем тачне податке за Книн и Сплит, али имам податке рецимо од оног аустроугарског пописа из 1851 по коме Срба у Далмацији што католика што православаца има 378 676 док се Хрвати уопште не спомињу:
а у књизи "Статистика и географски опис аустријске империје" из 1857 Ф.Елека тај број Срба у Далмацији је 395.273.
а у књизи "Статистика и географски опис аустријске империје" из 1857 Ф.Елека тај број Срба у Далмацији је 395.273.
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 104.988
Na popisu, Srbohrvati su tretirani kao jedna jezička kategorija.
Ovo je zbog Drniša, koji je potpadao pod Knin, kao i Promina. Velika većina kninskih katolika je tu živjelo...bez toga, to je za uže područje Knina to negdje oko 21.000 pravoslavnih i 2.500 katolika.
Postoje i podaci prema teritorijalnoj podjeli iz kraja SFRJ, (1991). Nemam podatke za 1900, al' 1910. u kninskoj opštini to je oko 34.500 pravoslavnih i 5.700 katolika.
http://mudrac.ffzg.hr/~pkorunic/pdf/ETNICKA IDENTIF - za HZ.pdf
Da budemo precizniji, Knin je imao 1900. g. 835 katolika (64,13%) i 467 pravoslavaca (35,87%), od ukupno 1.302 građanina. Ne znam doduše odakle mu 114 Talijana, niti se to uklapa u konačnu brojku, a talijanstvo nije ni religija.
I treba istaći da je to po vjeri, ne znam kako je išla situacija sa maternjim jezikom. Svakako da nisu svi katolici bili Hrvati...
Knin nije selo, već vojnički centar, ali dakako nije ni neki veliki grad. I ne, on nije prije Tita imao većinsko srpsko stanovništvo, odnosno prije DFJ (a ne SFRJ, kako kolega napisa).
Poslednja izmena:
