Londonski ugovor 1915. godine - propuštena prilika

[Koča]

Prva epizoda novog dokumentarca Kraljevina Jugoslavija u Drugom svetskom ratu, sada besplatno dostupna na internetu, odlicno obradjuje ovu temu. Pogledajte:

 

[Лекизан]

Да католика и православаца а не Срба и Хрвата, значи да му интерпретација није тачна.
Какав сад војнички центар, па није Книн Бондстил, он је као насељено место постојао још у средњем веку?
Дефинитивно да нису сви католици били Хрвати и са православним Србима има их више него Хрвата у Книну, додуше ја сам мислио на општину Книн а не само на град што би рекли ужи центар али у принципу то је то.
Срби те просторе насељавају још у средњем веку а са инвазијом Турака постају етничка већина, отакле уосталом и србски језик тамо.Е сад што је касније становништво тих области покатоличено па се неки сетили да су Хрвати је већ друга прича.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Да католика и православаца а не Срба и Хрвата, значи да му интерпретација није тачна.

Krajnja interpretacija - ne znači. Knin nije bio niti veoma naseljen niti nekakav privredni centar, a nije imao ni srpsko većinsko stanovništvo.

Какав сад војнички центар, па није Книн Бондстил, он је као насељено место постојао још у средњем веку?

U rano moderno doba, Knin je bio fortifikaciono mjesto; strateška lokacija koja je čuvala vrata za Mlečiće i ostao prvenstveno značajan kao vojnička postaja. Urbanizacija Knina se tek odvila u XX st.
Nema sumnje da je bio naseljeno mjesto još u srednjem vijeku (i kuća sa jednim čovjekom je naseljeno mjesto).

Дефинитивно да нису сви католици били Хрвати и са православним Србима има их више него Хрвата у Книну, додуше ја сам мислио на општину Книн а не само на град што би рекли ужи центар али у принципу то је то.

Hrvata je prije Jugoslavije u Kninu bilo svakako preko 500, i više od Srba. Malo mjesta ima za sumnju u to...Mislim da se to nije promijenilo pretjerano ni u prvoj Jugi, tek je poslije Knin postao srpski...kao što već napisah.

Срби те просторе насељавају још у средњем веку а са инвазијом Турака постају етничка већина, отакле уосталом и србски језик тамо.

Otkud Srba tu u srednjem vijeku? Misliš na pojedince, tipa Jelena Šubić i njena pratnja (uključiv i barem jednog srpskog sveštenika)?

Možda je srpski živalj postao većinski u XVI stoljeću dolaskom Turaka Osmanlija, ali bila je riječ o Kninu, a ne Kninskoj krajini...

Е сад што је касније становништво тих области покатоличено па се неки сетили да су Хрвати је већ друга прича.

O kakvom pokatoličavanju Kninskih Krajišnika je riječ..?

 

[Лички гусар]

Hrvata je prije Jugoslavije u Kninu bilo svakako preko 500, i više od Srba. Malo mjesta ima za sumnju u to...Mislim da se to nije promijenilo pretjerano ni u prvoj Jugi, tek je poslije Knin postao srpski...kao što već napisah.

А што су онда до ногу потучени на изборима 1892. године? Баш у Книну.

 

[Лички гусар]

O kakvom pokatoličavanju Kninskih Krajišnika je riječ..?

У Книнској крајини народ католике није звао Хрватима до у новије вријеме него "Буњевцима". Као и то да је велики број фамилија у Книнској крајини имао крсну славу иако римокатолици (Саво Накићановић, Книнска крајина). Цијело то продручје Сјеверне Далмације је јако зајебано у вези одређивања ко је "Србин а ко Хрват" у данашњем смислу.

 

[Лички гусар]

Углавном разлог зашто сам ја споменуо Книн и Сплит, није у томе да су у то вријеме (1918. године), Книн и Сплит били велегради, него ради тога што је Книн био средиште православаца Сјеверне Далмације (тј. Тромеђе Лике, Босне и Далмације), а Сплит католика.
И у оба града су организоване велике церемоније за дочек српске војске.

 

[Pumpaj Dinstanović]

А што су онда до ногу потучени на изборима 1892. године? Баш у Книну.

Kakvi su to izbori? U dalmatinski sabor su bili koliko ja znam 1889. godine.
Može nešto detaljnije?

У Книнској крајини народ католике није звао Хрватима до у новије вријеме него "Буњевцима". Као и то да је велики број фамилија у Книнској крајини имао крсну славу иако римокатолици (Саво Накићановић, Книнска крајина). Цијело то продручје Сјеверне Далмације је јако зајебано у вези одређивања ко је "Србин а ко Хрват" у данашњем смислу.

Govorimo o XX stoljeću...dakle to je poslije svehrvatskog katoličkog kongresa u Zagrebu 1900. U vremenu o kojem pričamo, na ovim prostorima, manje-više je zaokružena nacionalna pripadnost, što se tiče hrvatske nacije proces etnogeneze uglavnom dovršen za katolike u narednim decenijama, do Cvetković-Maček sporazuma 1939. g. koji je konačno doveo do ujedinjenja hrvatskih zemalja.
Srbokatolici u tim prostorima su u tom vremenu bili već samo prilično izuzeci...mislim da se jedino Milan Rešetar izdvaja.

U svakom slučaju, u popisninama je jezik srpsko-hrvatski, s tim što je prva odrednica predstavljala pravoslavnu vjeru, a potonja katoličku, nečega što je smatrano istim narodom odnosno govoricima istoga jezika. Vrlo je jasno bilo, da ne kažem nametnuto, ko je ko. Cijenim da nije bila nepoznanica da su Hrvati...

 

[Лички гусар]

Општински избори у Книну, 1892. године.

Док су трајале прве сједнице далматинског сабора, који је тога пута свршио оваквим расцјепом дрватске странке, свршени су општински избори у Котору. Почетком марта 1892. г. нова хрватска странка преотела је Србима општинску управу у Котору. Та нова странка, под заставом католичанства, окупила је против Срба у Котору скоро све католике и Нијемце чиновнике. Страни чиновници, Нијемци, гласовали су против Срба, јер им је речено, да су Срби против Аустрије. У најодлучнијем часу, кад су Срби у Котору имали о изборима једнаки број гласова са противницима, један политички чиновник гласовао је за Хрвате и тим је одлучена побједа. Побједа је била жалосна, али ипак тешка по приморске Србе. Хрватке новине поносиле су се том побједом, као хрватском. Биле су срећне, што је до онда српски Котор под Ловћеном постао хрватски град.

Хрвати у Книну нијесу били такве среће. У книнској општини има мало Хрвата. Нема ни много чиновника. Било је неродно поље за хрватску пропаганду. Како се радило у Книну за општинске изборе, лијепо каже ова кратка вијест из Книна у 13. бр. 1892. г. Српскога Гласа: „Вратила се хрватска депутација, која је ишла молити у Задар, да се ова опћина распусти. Још се каже, да је и ово питала депутација: да им влада створи хрватску опћину у Книну и да им, ради бољег успјеха, даде два љета, а једну зиму!... Депутација је отишла весело, а вратила се жалосно. По томе се види, да намјесни-штво није могло уважити њезин^ жеље. Али сад су се хрват-ски агитатори упутили у наша села. Обећавају народу, да ће му допустити ношњу оружја и да ће моћи држати козе, ако гласују за хрватску опћину. Наши људи одбијају их, јер знаду да опћина не може одлучивати о ношњи оружја и о козама, знаду они, да су пријатељи хрватских агитатора криви забрани коза и оружја. При том ова је најглавнија: наш народ не би се продао ни за какво благо на свијету."

Крајем маја 1892. свршени су општински избори у Книну потпуним поразом хрватске странке. Послије избора Српски Глас донио је у бр. 23. чланак о тим изборима, гдје каже и ово:
„Него, пошто је јуриш поштено одбијен, можемо се ањему хладнокрвно разговарати. А у разговору можемо се држати п оне мудре пословице: ћерку кара, снахи приговара.

„Вође хрватског јуриша у Книну нијесу баш људи, што су се за ову задаћу спремали. С тога они нијесу рачунали на свој број. Нијесу они рачунали ни на два човјека у Книну, који су били на челу овога покрета. Могу ли два побиједити стотину, на изборима, гдје се гласови броје? А зар могу нешто силом постићи? Не. Све Србе не могу ни затворити, ни убити. Они су се рачуном спремали. Рачунали су на српску немарност, на раздор, на невјеру! Па будимо искрени: и Срби кнински много су се бавили и много су премишљали о овијем изборима. Бројева хрватскијех, гласова хрватскијех нијесу се бојали. Очити је то знак, да је у српскијем бирачима почело нестајати оног старог, сталног поуздања у своју снагу, којом су храбро излазили на изборни мегдан и онда, кад су их у тавници гонили. А ми Срби знамо створити баш жалоснијех призора. Има нас на мјестима у великој мањини, али о себи гласа не дајемо. Има нас на цјестима у огромној већини, па узалуд. Могу се Срби сами наћи, без икаква противника, па опет страдати својом кривицом, а на опћу нашу штету.

„По примјерима дакле, какви се могу видјети, није искљу-чена могућност, да Срби постану мањина, гдје су у фактичној већини, да постану слуге, гдје могу бити господари. Подијеле се и тад већ нијесу своји у својој кући; створе раздор и од освете удварају се и предају се туђину. У томе случају, један туђинац, најгори без угледа и памети, може постати господа-рем хиљада Срба. У нашој српској историји такијех црнијех призора има. И овом се приликом рачунало више на ове српске слабости, него ли на бројеве хрватскијех бирача, јер их фактично нема. А тај рачун није био удешен тек за ове из-боре. Томе плану има година. Покушаји и до сада чињени су.“

Двадесет година политичке борбе на Приморју. Александар Митровић 1910.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Општински избори у Книну, 1892. године.

Док су трајале прве сједнице далматинског сабора, који је тога пута свршио оваквим расцјепом дрватске странке, свршени су општински избори у Котору. Почетком марта 1892. г. нова хрватска странка преотела је Србима општинску управу у Котору. Та нова странка, под заставом католичанства, окупила је против Срба у Котору скоро све католике и Нијемце чиновнике. Страни чиновници, Нијемци, гласовали су против Срба, јер им је речено, да су Срби против Аустрије. У најодлучнијем часу, кад су Срби у Котору имали о изборима једнаки број гласова са противницима, један политички чиновник гласовао је за Хрвате и тим је одлучена побједа. Побједа је била жалосна, али ипак тешка по приморске Србе. Хрватке новине поносиле су се том побједом, као хрватском. Биле су срећне, што је до онда српски Котор под Ловћеном постао хрватски град.

Хрвати у Книну нијесу били такве среће. У книнској општини има мало Хрвата. Нема ни много чиновника. Било је неродно поље за хрватску пропаганду. Како се радило у Книну за општинске изборе, лијепо каже ова кратка вијест из Книна у 13. бр. 1892. г. Српскога Гласа: „Вратила се хрватска депутација, која је ишла молити у Задар, да се ова опћина распусти. Још се каже, да је и ово питала депутација: да им влада створи хрватску опћину у Книну и да им, ради бољег успјеха, даде два љета, а једну зиму!... Депутација је отишла весело, а вратила се жалосно. По томе се види, да намјесни-штво није могло уважити њезин^ жеље. Али сад су се хрват-ски агитатори упутили у наша села. Обећавају народу, да ће му допустити ношњу оружја и да ће моћи држати козе, ако гласују за хрватску опћину. Наши људи одбијају их, јер знаду да опћина не може одлучивати о ношњи оружја и о козама, знаду они, да су пријатељи хрватских агитатора криви забрани коза и оружја. При том ова је најглавнија: наш народ не би се продао ни за какво благо на свијету."

Крајем маја 1892. свршени су општински избори у Книну потпуним поразом хрватске странке. Послије избора Српски Глас донио је у бр. 23. чланак о тим изборима, гдје каже и ово:
„Него, пошто је јуриш поштено одбијен, можемо се ањему хладнокрвно разговарати. А у разговору можемо се држати п оне мудре пословице: ћерку кара, снахи приговара.

„Вође хрватског јуриша у Книну нијесу баш људи, што су се за ову задаћу спремали. С тога они нијесу рачунали на свој број. Нијесу они рачунали ни на два човјека у Книну, који су били на челу овога покрета. Могу ли два побиједити стотину, на изборима, гдје се гласови броје? А зар могу нешто силом постићи? Не. Све Србе не могу ни затворити, ни убити. Они су се рачуном спремали. Рачунали су на српску немарност, на раздор, на невјеру! Па будимо искрени: и Срби кнински много су се бавили и много су премишљали о овијем изборима. Бројева хрватскијех, гласова хрватскијех нијесу се бојали. Очити је то знак, да је у српскијем бирачима почело нестајати оног старог, сталног поуздања у своју снагу, којом су храбро излазили на изборни мегдан и онда, кад су их у тавници гонили. А ми Срби знамо створити баш жалоснијех призора. Има нас на мјестима у великој мањини, али о себи гласа не дајемо. Има нас на цјестима у огромној већини, па узалуд. Могу се Срби сами наћи, без икаква противника, па опет страдати својом кривицом, а на опћу нашу штету.

„По примјерима дакле, какви се могу видјети, није искљу-чена могућност, да Срби постану мањина, гдје су у фактичној већини, да постану слуге, гдје могу бити господари. Подијеле се и тад већ нијесу своји у својој кући; створе раздор и од освете удварају се и предају се туђину. У томе случају, један туђинац, најгори без угледа и памети, може постати господа-рем хиљада Срба. У нашој српској историји такијех црнијех призора има. И овом се приликом рачунало више на ове српске слабости, него ли на бројеве хрватскијех бирача, јер их фактично нема. А тај рачун није био удешен тек за ове из-боре. Томе плану има година. Покушаји и до сада чињени су.“

Двадесет година политичке борбе на Приморју. Александар Митровић 1910.

Ne znam šta je tu sporno nit šta to mijenja. Pa u opštini Srbi jesu bili većina...

 

[Лички гусар]

Па и сам град. Не могу сад наћи тачне податке. Још за вријеме Аустрије било је неколико богати фамилија и све су биле српске, осим једне. Ако се не варам српска друштва (економска и културна - Српска кредитна задруга, Српска читаоница итд.) у Книну су почела са радом прије хрватски.
У самом граду до протјеривања Турака су живили Турци. Вођа ускока и млетачки ђенерал Јован Синобад (Србин) узео је град од Турака. Не знам онда одакле све сами Хрвати у Книну. Волио би да могу наћи неке боље материјале о тијем крајевима, али данас ми не иде од руке. О томе сам читао на прескоке у многим књигама и не сјећам се што се Книна и Книнске крајине тиче да иђе "до југославије је тамо хрватска већина", осим из хрватски извора који су мало је рећи једнострани.

 

[Gruban]

Па и сам град. Не могу сад наћи тачне податке. Још за вријеме Аустрије било је неколико богати фамилија и све су биле српске, осим једне. Ако се не варам српска друштва (економска и културна - Српска кредитна задруга, Српска читаоница итд.) у Книну су почела са радом прије хрватски.
У самом граду до протјеривања Турака су живили Турци. Вођа ускока и млетачки ђенерал Јован Синобад (Србин) узео је град од Турака. Не знам онда одакле све сами Хрвати у Книну. Волио би да могу наћи неке боље материјале о тијем крајевима, али данас ми не иде од руке. О томе сам читао на прескоке у многим књигама и не сјећам се што се Книна и Книнске крајине тиче да иђе "до југославије је тамо хрватска већина", осим из хрватски извора који су мало је рећи једнострани.

Verovatno su katolike kao pouzdan element naseljavale tadašnje vlasti - Mleci i Austrijanci.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Па и сам град. Не могу сад наћи тачне податке. Још за вријеме Аустрије било је неколико богати фамилија и све су биле српске, осим једне. Ако се не варам српска друштва (економска и културна - Српска кредитна задруга, Српска читаоница итд.) у Книну су почела са радом прије хрватски.
У самом граду до протјеривања Турака су живили Турци. Вођа ускока и млетачки ђенерал Јован Синобад (Србин) узео је град од Турака. Не знам онда одакле све сами Хрвати у Книну. Волио би да могу наћи неке боље материјале о тијем крајевима, али данас ми не иде од руке. О томе сам читао на прескоке у многим књигама и не сјећам се што се Книна и Книнске крајине тиче да иђе "до југославије је тамо хрватска већина", осим из хрватски извора који су мало је рећи једнострани.

Niko ne spominje sve sami Hrvati, u Kninu je postojala značajna sprska manjina, sve dok nije postala većinska etnička skupina poslije Drugog svjetskog rata.

 

[Лекизан]

Krajnja interpretacija - ne znači. Knin nije bio niti veoma naseljen niti nekakav privredni centar, a nije imao ni srpsko većinsko stanovništvo.

Његова крајња интерпретација је била да све католике поистовети са Хрватима, а православце са Србима, стара мантра, наравно да није био велики град ни привредни центар, а имао је већину Срба од доласка Турака на овамо, сад сам град су насељавали и Млечани и Немции Угари и Турци, србско становништво се постепено из околине спуштало у град.

U rano moderno doba, Knin je bio fortifikaciono mjesto; strateška lokacija koja je čuvala vrata za Mlečiće i ostao prvenstveno značajan kao vojnička postaja. Urbanizacija Knina se tek odvila u XX st.
Nema sumnje da je bio naseljeno mjesto još u srednjem vijeku (i kuća sa jednim čovjekom je naseljeno mjesto).

Имао је и војну улогу као и већина места на граници.

Hrvata je prije Jugoslavije u Kninu bilo svakako preko 500, i više od Srba. Malo mjesta ima za sumnju u to...Mislim da se to nije promijenilo pretjerano ni u prvoj Jugi, tek je poslije Knin postao srpski...kao što već napisah.

Имало је можда толико католика као што нам они аустроугарски пописи и показују.

Otkud Srba tu u srednjem vijeku? Misliš na pojedince, tipa Jelena Šubić i njena pratnja (uključiv i barem jednog srpskog sveštenika)?

Možda je srpski živalj postao većinski u XVI stoljeću dolaskom Turaka Osmanlija, ali bila je riječ o Kninu, a ne Kninskoj krajini...

Мислио са на касније сеобе под притиском Турака, становништво се стално померало на запад и северо-запад.
Па ако су насељавали опустелу Книнску крајину ваљда су населили и Книн, због чега би га прескакали.

O kakvom pokatoličavanju Kninskih Krajišnika je riječ..?

О оном под утицајем Млетачке републике сам конкретно мислио, мада се оно наставило и касније под утицајем Хабзбурговаца када су ти простори дошли под њихову контролу.
Углавном из тога свега испадоше ни мање ни више него Хрвати.

 

[Marin80]

Аустријски пописи из 1900 и из 1910 говоре нам да Срба у Далмацији има много више, не могу сада да пронађем тачне податке за Книн и Сплит, али имам податке рецимо од оног аустроугарског пописа из 1851 по коме Срба у Далмацији што католика што православаца има 378 676 док се Хрвати уопште не спомињу:
Pogledajte prilog 328688
а у књизи "Статистика и географски опис аустријске империје" из 1857 Ф.Елека тај број Срба у Далмацији је 395.273.

Opet se sluzite sa nekakvim bezveznim letcima kao nekakvim dokazima ili sto? Zezas se sa ovime ili si ozbiljan?

 

[Лекизан]

Какви летци, то су пописи које су оставили Аустријанци.

Да и то твоје банализовање овде неће проћи.

 

[Marin80]

Какви летци, то су пописи које су оставили Аустријанци.
Pogledajte prilog 328962
Да и то твоје банализовање овде неће проћи.

Onaj prvi letak govori da u Vojnoj Krajini zivi preko 480 000 Hrvata i oko 310 000 Srba. Kako bre Hrvati kada je Vojna Krajina bila 90% srpska kako uvek ovde mogu da cujem? Kako bre ima vise Hrvata nego Srba?




a ovaj drugi "popis" ili slicica
I ti verujes da je to nekakav Austrijski popis?

ovo je popis za podrucje Austrije i Ugarske jel tako? Pise da ima preko 2 600 000 Srba. Ako oduzmemo oko 300 000 Srba sa podrucja Vojvodine imamo cifru od 2 300 000 Srba. Di je tih 2,3 mil Srba zivjelo? Na kojim podrucjima?

 

[Лекизан]

Ниси лепо видео, а људи ти написали и где живе и шта убрајају у те народе.
Кажу да живи 1851 године у монархији 2 757 602 Срба и Хрвата, од тога 1 329 814 Хрвата и 1 427 788 Срба, а лепо пише и где су распоређени.
Још ове Хрвате у Војној граници зову и Сербо-кроатен, док Шокце и Буњевце воде као Србе.

Видиш више ни Германи нису поуздани.
У том другом пише да Срба има око 2,6 милиона рачунају и Раце и Шокце, Словенаца(Венда) 1,1 милион, а Хрвата(Кроатен) око 800 000 ваљда не види се добро, не пише где живе.
Е ти сад ако не верујеш аустријске књиге у шаке и проверавај, па на крају напиши аустријској академији наука и уметности протестно писмо, обавести их да имају фалсификате у архиви још из 19 века.

 

[Marin80]

Pogledajte prilog 328976
Ниси лепо видео, а људи ти написали и где живе и шта убрајају у те народе.
Кажу да живи 1851 године у монархији 2 757 602 Срба и Хрвата, од тога 1 329 814 Хрвата и 1 427 788 Срба, а лепо пише и где су распоређени.
Још ове Хрвате у Војној граници зову и Сербо-кроатен, док Шокце и Буњевце воде као Србе.

Видиш више ни Германи нису поуздани.
У том другом пише да Срба има око 2,6 милиона рачунају и Раце и Шокце, Словенаца(Венда) 1,1 милион, а Хрвата(Кроатен) око 800 000 ваљда не види се добро, не пише где живе.
Е ти сад ако не верујеш аустријске књиге у шаке и проверавај, па на крају напиши аустријској академији наука и уметности протестно писмо, обавести их да имају фалсификате у архиви још из 19 века.

Od tih 2,6 mil Srba neka 300 000 zivi na prostoru Vojvodine, mozes li odgovoriti na kojem podrucju zivi tih 2,3 mil Srba? Ocigledno ne mozes odgovoriti jel tako?

Okolica Beca ili Budimpeste, dakle di zive tih 2,3 mil Srba na kojim podrucjima?

 

[Лекизан]

Ја ти читам како пише у документу нисам Хрват па да измишљам ствари, пише колико људи, не пише где су распоређени, вероватно се мисли на целу Аустроугарску.
У оном првом попису из 1851 имаш и бројеве и размештај.
Сад су још и аустријски пописивачи фалсификатори.

 

[Marin80]

Ја ти читам како пише у документу нисам Хрват па да измишљам ствари, пише колико људи, не пише где су распоређени, вероватно се мисли на целу Аустроугарску.
У оном првом попису из 1951 имаш и бројеве и размештај.
Сад су још и аустријски пописивачи фалсификатори.

Ne austrijski popisivaci nisu falsifikatori, ali ovdje se ne radi uopce o popisu. Okacis mi neki navodni popis iz 1846 di se govori da u Austriji zivi preko 2,6 mil Srba. Ako 300 000 uzmemo za podrucje danasnje Vojvodine pitanje je di je ostalih 2,3 mil Srba?

Na to naravno ne mozes odgovorit. Niti mislim da ces pokusat na to odgovorit jer kuzis i sam da oko Beca ili gdje vec tada nije zivjeo 2,3 mil Srba.

 

[Лекизан]

Него о чему се ради?
Онај први попис је из 1851.
А откуд ти то да је у Војводини живело 300 000 Срба.
Значи Аустријанци измислили Србе, само измислити ти и није неки аргумент.
Сад није више довољно ни то што се Срби спомињу већ морају да буду наведене и адресе са кућним бројем.

 

[Hayka]

Ne austrijski popisivaci nisu falsifikatori, ali ovdje se ne radi uopce o popisu. Okacis mi neki navodni popis iz 1846 di se govori da u Austriji zivi preko 2,6 mil Srba. Ako 300 000 uzmemo za podrucje danasnje Vojvodine pitanje je di je ostalih 2,3 mil Srba?

Na to naravno ne mozes odgovorit. Niti mislim da ces pokusat na to odgovorit jer kuzis i sam da oko Beca ili gdje vec tada nije zivjeo 2,3 mil Srba.

Sve lepo i jasno je napisano, sto se pravis glup ?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Његова крајња интерпретација је била да све католике поистовети са Хрватима, а православце са Србима, стара мантра, наравно да није био велики град ни привредни центар, а имао је већину Срба од доласка Турака на овамо, сад сам град су насељавали и Млечани и Немции Угари и Турци, србско становништво се постепено из околине спуштало у град.

Jeste, pa i napisah da nema smisla...stavio je Italijane pored katolika i pravoslavnih.

Međutim, kao što smo i pokazali, Knin nije imao većinsko srpsko stanovništvo od osmanskog vremena, već od Titovog. Srpski živalj se jeste doseljavao; ponajviše u periodu Kraljevine SHS/Jugoslavije.

Па ако су насељавали опустелу Книнску крајину ваљда су населили и Книн,

Ne znamo; najvjerovatnije je da nisu.

због чега би га прескакали.

A zašto bi uopšte ih slao u grad? Vlasi ne idu u grad...možda ide nešto malo vojnuka, i to sve kao pripomoć vojnom garnizonu...

О оном под утицајем Млетачке републике сам конкретно мислио, мада се оно наставило и касније под утицајем Хабзбурговаца када су ти простори дошли под њихову контролу.
Углавном из тога свега испадоше ни мање ни више него Хрвати.

Od toga se malo prenapuhava mit...najveći udio je imala prirodna asimilacija dolaskom u urbana mjesta...tačno je da je bilo rimskoga prozelitizma i pokušaja da se pravoslavni preobrate, al' u značajno manjoj mjeri nego što se u srpskoj literaturi nacionalističke orijentacije oslikava...

Može li se neka zajednica pronaći, na određenom prostoru Dalmacije, koja je nekada bila pravoslavna a sada katolička?

 

[Marin80]

Него о чему се ради?
Онај први попис је из 1851.
А откуд ти то да је у Војводини живело 300 000 Срба.
Значи Аустријанци измислили Србе, само измислити ти и није неки аргумент.
Сад није више довољно ни то што се Срби спомињу већ морају да буду наведене и адресе са кућним бројем.

A koliko ih je onda zivjelo na prostoru Vojvodine? Svih tih navodnih 2,6 mil?

Vidis da se sluzis nekakvim bezveznim slicicama koje niti mozes objasnit, niti odgovorit na bilo kakvo pitanje u vezi toga na sto se pozivas.

2,6 mil Srba na prostoru Austrije sredinom 19 vijeka. Gdje? Gdje su to zivjeli, koja podrucja?

 

[Pumpaj Dinstanović]

A koliko ih je onda zivjelo na prostoru Vojvodine? Svih tih navodnih 2,6 mil?

Vidis da se sluzis nekakvim bezveznim slicicama koje niti mozes objasnit, niti odgovorit na bilo kakvo pitanje u vezi toga na sto se pozivas.

2,6 mil Srba na prostoru Austrije sredinom 19 vijeka. Gdje? Gdje su to zivjeli, koja podrucja?

Nije puno vjerovatno čak ni da je 2,6 miliona Srba na cijelom svijetu bilo sredinom XIX st.