Локализми у говору далматинских Срба

Rayela:
@Krishna
Kod ovih imena koje si naveo primecujem da nema imena koja su u srspki usla iz grckog, ili
ih ima, ali ih ti nisi nasao?

Stavra, Kosta, Dimitrije?
Kliknite za proširenje...

Постојало је име Митар које је изведено од Димитрије, али Димитрије није било. Бар га ја нисам чуо ни наша у документима.
У даљој прошлости је постојала верзија Дмитар, то је сигурно јербо је у Бискупији код Книна било презиме Дмитровић а то презиме је логично изведено од имена Дмитар (раније презиме тог рода је било Капо) https://sr.wikisource.org/sr-ec/Книнска_крајина#2._БИСКУПИЈА
Код нас се Св. Димитрија назива Митровдан.

Нисам чуо да се иједан Србин из Далмације зове или да се зва Ставра и Коста нити сам наша та имена у документима.
 
Poslednja izmena:
Krishna:
Постојало је име Митар које је изведено од Димитрије, али Димитрије није било. Бар га ја нисам чуо ни наша у документима.
У даљој прошлости је постојала верзија Дмитар, то је сигурно јербо је у Бискупији код Книна било презиме Дмитровић а то презиме је логично изведено од имена Дмитар (раније презиме тог рода је било Капо) https://sr.wikisource.org/sr-ec/Книнска_крајина#2._БИСКУПИЈА
Код нас се Св. Димитрија назива Митровдан.

Нисам чуо да се иједан Србин из Далмације зове или да се зва Ставра и Коста нити сам наша та имена у документима.
Kliknite za proširenje...
Meni je to slucajno palo Naum;) citajuci ova imena iz tvog "sreza".
Ja se secam i imena Tasa, ali ga odavno nema, ali sam registrovalada recimo
kod vas nema ni imena Aleksandar, Sotir, Sofronije, Profir, ali sto me najvise cudi
( moguce je da nisam pazljivo citala) nema imena Krsta, Kristivoje, Hristina, Kristina.
 
Krishna:
Постојало је име Митар које је изведено од Димитрије, али Димитрије није било. Бар га ја нисам чуо ни наша у документима.
У даљој прошлости је постојала верзија Дмитар, то је сигурно јербо је у Бискупији код Книна било презиме Дмитровић а то презиме је логично изведено од имена Дмитар (раније презиме тог рода је било Капо) https://sr.wikisource.org/sr-ec/Книнска_крајина#2._БИСКУПИЈА
Код нас се Св. Димитрија назива Митровдан.

Нисам чуо да се иједан Србин из Далмације зове или да се зва Ставра и Коста нити сам наша та имена у документима.
Kliknite za proširenje...

Стриц моје мајке се звао Коста. Звали су га Којо, Којчина.
Добра тема, мало носталгична :kpozdrav:

--------

Крашени муји, ође сте се сакрили и играте се жмире а не зовете. :) Ко жмири ? :ceka:

--------

Лијепо се подсјетити, док сам исчитавала странице схватила сам да сам пуно тога заборавила,
тачније потиснуто је и спремљено негдје у неки ћошак сјећања ...
 
*pustinjakinja:
Стриц моје мајке се звао Коста. Звали су га Којо, Којчина.
Добра тема, мало носталгична :kpozdrav:

--------

Крашени муји, ође сте се сакрили и играте се жмире а не зовете. :) Ко жмири ? :ceka:

--------

Лијепо се подсјетити, док сам исчитавала странице схватила сам да сам пуно тога заборавила,
тачније потиснуто је и спремљено негдје у неки ћошак сјећања ...
Kliknite za proširenje...

Ево мугу ја жмирити! :)
 
Отштопати - отчепити (углавном је везано за воду)
Шпареџија - онај који чува паре
Шпиља - пећина
Лапеж - писаљка
Виш - видиш ("виш да сам доша" - "видиш да сам доша")
Толковати - потврђивати/одобравати или процењивати нешто што неко говори
Побегенавати - исто што и "толковати"
 
Poslednja izmena:
Можда би било добро да на блог пребациш ријечник у једну цјелину.
Не само због прегледности истог него можеш и кориговати тамо гдје се погријеши.
Је ли ти позната реченица која дође нешто као псовка: "Сапо га Бог " ? :)
 
*pustinjakinja:
Можда би било добро да на блог пребациш ријечник у једну цјелину.
Не само због прегледности истог него можеш и кориговати тамо гдје се погријеши.
Је ли ти позната реченица која дође нешто као псовка: "Сапо га Бог " ? :)
Kliknite za proširenje...

Ес, познато ми је. :)

Него видим велиш "муји", значи и теби је познато и блиско "укање." Пилипенда је прозва наске Плавањце за то "укање", ки да тога није било у другим селима него само у Плавну. Тога је било у свим селима Далматинске Загоре, али муре бити да се у Плавну најдуже задржало јербо је Плавно изоловано. Због тога "укања" су нас највише прозивали Книњани.

За "вирење" имамо још едан израз, то је "шпијање."
 
У праву си за "укање", има га у готово свим селима око Книна.
Но како видим, мртва трка између Плавна и Буковице равне.
Книњани су мислим побједу дали Буковици :cool:
Ријеч "крашен" ( од красан, диван, лијеп ). Слично као шесан.
Вирење, шпијање ...да. :)
 
*pustinjakinja:
У праву си за "укање", има га у готово свим селима око Книна.
Но како видим, мртва трка између Плавна и Буковице равне.
Книњани су мислим побједу дали Буковици :cool:
Ријеч "крашен" ( од красан, диван, лијеп ). Слично као шесан.
Вирење, шпијање ...да. :)
Kliknite za proširenje...

Види како су нас Книњани испрозивали, не само за "укање" него и да смо глупи :lol: http://kninskirjecnik.online/plavno-2/
Заправе је посве друкчије, велики број високо образованих људи је потица и потиче из Плавна. И да није тако, Плавно је било највеће село у книнској општини и не би нас требали тако прозивати. Знадем да је у питању шала, али ипак...

Говор који се говорио у Книну задњих 60-70 година није говор предака нам. Моја матер је носилац тог новијег книнског говора, то је књижевни са зера уплива ових наших локализама.
Вели ми матер кад је њена матер тј. баба ми ишла у Книн њози на родитељски она се стидила од говора матере јој а бабе ми, да не би случајно размажене Книњанке другарице јој чуле тај "сељачки" говор.
 
Poslednja izmena:
Као и свугдје, тако и око Книна и у Книну, локална препуцавања ко је " бољи, паметнији, љепши ",
ко "сељачина" а ко " грађанин " итд. Уопштено говорећи мислим да се није штедјело на увредема.
Плавно јес'највеће село и без имало пристрасности се може рећи и најљепше и дало је много академских глава.
Једина мана му је била што се аутобус окреће у Зорићима :). Сјећам се да ми се увијек кад дођем горе као дијете
чинило да сам дошла на крај свијета. Вољела сам и проводила у Плавну сваки слободан дан ... Ђед је јунак мог дјетињства био и остао...
 
*pustinjakinja:
Као и свугдје, тако и око Книна и у Книну, локална препуцавања ко је " бољи, паметнији, љепши ",
ко "сељачина" а ко " грађанин " итд. Уопштено говорећи мислим да се није штедјело на увредема.
Плавно јес'највеће село и без имало пристрасности се може рећи и најљепше и дало је много академских глава.
Једина мана му је била што се аутобус окреће у Зорићима :). Сјећам се да ми се увијек кад дођем горе као дијете
чинило да сам дошла на крај свијета. Вољела сам и проводила у Плавну сваки слободан дан ... Ђед је јунак мог дјетињства био и остао...
Kliknite za proširenje...

Мени је чукунбаба била из Зорићије, из Лалића.
Кад сам био дијете и кад су ме ћаћа и матер водили из Плавна у Книна ја нисам ћио ићи. Скрива сам је около по јаругама и драгама. Кад ме наватају ундак сам рева ки да ме кољу, и вика да ћу прије да умрем него да ме воде у Книн. :lol:

С Орловице сам видио море и спава у колиби на Таваније, то и још много тога везаног за Плавно ће остати у мени до краја живота...
 
Poslednja izmena:
Ижеднио - ожеднео
Танковјесан - витак
Додијало - досадило
Притишће - притиска
Натокласити се - досађивати, "накачити" се на неког и не дати му мира
Збланут - збуњен
Дадем - дам ("дођи да ти нешто дадем")
Дакуда ће - него шта ће
Дашта ће - него шта ће
"Има слике" - личи ("има слике на ћаћу" - "личи на оца")
Страшив - плашљив
Дигнити - дигнути
Претргнути - преломити (неки биљку или конац)
Одива - жена која се нпр. уда из Ђурића у Груборе (плавањски родови) се називала "Ђурића одивом"
 
Krishna:
Не знам шта значи тај додатак "каре."
Међу далматинским Србима се употребљавало "Онђекаре", "Унђекаре" али и "Овдекар/Овдекаре", у зависности од краја https://www.kontekst.io/hrvatski/ovdekar
Kliknite za proširenje...
Требало ми је времена, али нашао сам обећани рад на тему развоја честице же > р(е).

Marc L. Greenberg - Multiple Causation in the Spread and Reversal of a Sound Change: Rhotacism in South Slavic
The paper treats the change ž > r ("rhotacism") in the South Slavic languages. Its complex distribution both in its linguo-geographical dimension and parts of speech suggests that its development cannot be explained in terms of a single cause. It is found that a combination of phonological and analogical factors must account for the initial change and its spread; sociolinguistic factors apparently account for its retreat towards the west.
 
Poslednja izmena:
Krishna:
Заборавио сам један наш старински израз који је германизам. То је Пенези (паре, новци), долази од немачког Pfennig https://en.wikipedia.org/wiki/Pfennig
Kliknite za proširenje...
Neće biti.

pjenezi





Jump to navigation Jump to search
Contents
Serbo-Croatian
Etymology
From Proto-Slavic *penędzь.

Alternative forms
Alternative forms
Noun
pjenezi m (Cyrillic spelling пјенези)


Descendants
 
Лажив - лажов
Лаживо - јело које не може довољно да засити
Свирала - фрула
Дипле - гајде
Приобрежење - Преображење Господње
Претејарити - пребити
Четрјес - четрдесет
Аванцирати - напредовати
Обрез - образ
Собрезит - културан, фин
Спутан - вешт у физичким пословима
Скапулати - оборити неког, бацити га подасе (под себе)
Отиди - отиђи
Дивији - дивљи
 
Poslednja izmena:
Занимљива су скраћивања у говору мога краја. Неколико сам већ поменуо, али већину нисам па да их објединим. Тога има доста и готово је сигурно да ми је нешто промакло.

Ош (хоћеш), Неш (нећеш), Шташ (шта ћеш), Ес (јесте), Шњом (са њом), Шњим (са њим), Шчим (са чим), Узањ (уз њега), Зањ (за њега), Надањ (над њега), Подањ (под њега), Одањ (од њега), Куш (куд ћеш), Подасе (под себе), Надасе (на себе), Тиш (ти ћеш), Виш (видиш), Којиш (који ћеш), Акош (aко ћеш), Немеш (не можеш), Волки (оволики), Таки (такав), Ваки (овакав), Такош (тако ћеш), Безањ (без њега), Какош (како ћеш), Одмаш (одмах ћеш), Ундаш (онда ћеш), Нишчим (ни са чим), Брзош (брзо ћеш), Колкош (колико ћеш), Мурдаш (можда ћеш), Овош (ово ћеш), Панда (па онда), Пандаш (па онда ћеш), Ваздаш (увек ћеш), Тамош (тамо ћеш), Иј (једи), Пои (поједи)

Може да се види да се ради о скраћивањима и у неким случајевима спајањима 2 или чак 3 у једну реч.

И ја понекад користим неке од ових израза.
"Иј" је икавизам, али навео сам га јербо је дупло краће од облика "једи." :)
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Alter_Ego_
Да ли у говору или писању користите глагол "сеирити"?
2
Odgovora
46
Pregleda
722
ReRe7
ReRe7
suave
Sajam knjiga u Beogradu 2025.
Odgovora
22
Pregleda
535
Džudi S
Džudi S
Nina
Slavica Maksić - Škola u prirodi
Odgovora
0
Pregleda
133
Nina
Nina

Back
Top