Nema siđati , ali ima "siđet" u smislu kad se kaže "Ti $edi tamo , a ja ću siđet ođe ili vođe".
Što setiče AO , dominira O , ali ima njih koji govore "reka,doša,..." jer kao i kod vas nema govornihdelova jako homogenih već uvek postoje tzv,prelazni delovi , pa tako u Nikšiću se može više čuti to sa A ali opet i u samomgradu dominira O , međutim kak ideš prema Podgorici i dole prema Cetinju, tamo već dominira A.
Nolki ima i kod nas dok ovo ličiti nisam čuo, madamogućeda i postoji.
Kod nas imanpr. Vođe(ovde) ali i verzija Vođeka(r) , ali imai Nođe(ka) u smislu "Stavi nođe to" iliti Stavi tamo to.
Ja sam Vojvođanin i uvek je bilo zezanjeda neko seljački priča kad umesto reči "onda" kaže "ondak(a)".
To je opšte srpski arhaizam tipičniji za dinarske krajeve koji u punosti se kaže "ondakar" , ali to je totalno iščezlo i može se naći samo u nekim tekstovima ili kao relikt koji sam pomenuo da postoji u Vojvodini kod Lala (ondak).
Meni je poreklom Crnogorskom Hercegovcu uvek smetala reč "prekosutra" jer mi je pokojni stari uvek govorio "pro$utra" koje nekako zvuči tečnije.
Sad si me naterao da se pri$ećam svih ti arhaizama sa moje kamene postojbine , pa ima ono kad nekog pitaš Mogu li uraditi to i to , a on odgovori potvrdno sa "Ela".
Uostalom ako si gledao Đeknu i ostale Karadžićeve uradke to je jako slično , mada je moj kraj južniji više pri moru iznad Risna.
Evo neki običnih predmeta:
Pala=lopata
Kučara=krampa
Prtenice=donje zimske gaće
Velenca=teško vuneno ćebe
Škanj=tronožac uz ognjište
Kotula=suknja
Vanjela=majca,džemper,..
Moja baba Ikonija je govorila kad se naljuti na nas decu "Bjež mali otole(odatle) đ'o ti sreću mako.
A komšija Simo je govorio "
E kako je brezobrazan mali ,e otac mu s'majke vrat slomio na božić ujutro".
Nigde nema tako rečitih ljudi kao iz naših kamenih dinarksih krajeva , to je nekad bila čista pesma od jezika.
Облици са "каре" су се користили међу Србима из Далмације: Овдекаре, Ођекаре, Унђекаре, Тутекаре, Тутекарце. Срби из Врличке и Цетинске Крајине, Косова Далматинског (јужно од Книна), околине Дрниша и околине Бенковца су говорили Туте, Тутекаре и Тутекарце у значењу Ту, то ми је баш занимљиво посебно ово треће.
И код нас се говорило Proşutra (са меканим Ш), а не прекосутра. И говорило се Брез а не без.
Што се тиче глагола који се извоварају са А на крају знам да то постоји и у Црној Гори ближе мору. Али они растежу: рекаа, дошаа, пошаа, трчаа. Код нас нема тога растезања на А на крају глагола, него се изговара кратко и чисто. Код нас се изговара као код приморских Далматинаца, који исто изговарају глаголе са А.
Са једним Сплићанином сам причао о томе и он каже да су Срби из Далмације то покупили од чакаваца из приморја. Каже да се у чакавском некад говорило рекал, дошал, пошал, трчал па да се изгубило Л и остало река, доша, поша, трча. Мислим да није у праву јербо се глаголи завршавају са А и код Срба из Лике, а они нису били у контакту са чакавцима.
Тај Сплићанин такође вели да смо "Ћа" (вани, напоље) узели од чакаваца. Сви Срби из Далмације су говорили "ајде ћа", "оша ћаћа ћа", "идем ћа" итд. Кад споменух Ћаћу, јел се код вас за оца говорило Ћаћа? Код нас је то исконско и старије него тата и отац.
Код нас је Ундак изворно за онда, јербо се код "укало": куњ, нуга, нућас (ноћас), пуноћа (поноћ), муј, слумити, муст (мост), смуква, нуж, ун (он), уна (она), мурда (можда), муре (море, може) итд. Јел било "укања" по Херцеговини и Црној Гори?
Код нас је било облика са додатком "ке": Јутроске, Нућаске, Вечераске, Данаске, Наске (нас).
Такође код нас се говорило Вами (ум. вама), Нами (ум. нама), Дигнити (ум. дигнути), Метнити (ум. метнути), Изићи (ум. изаћи), Жмирити (ум. жмурати), "са женами" (ум. "са женама"), "по ногами" (ум. "по ногама"), "Дрвами" (ум. "дрвима"), Ови (ум. овај, нпр. "ови мали", "ови дан"), готица (ум. год), Обрез (ум. образ), Вребац (ум. врабац), Доли/Долим (него). Ел било нешто од овога код вас?
