Локализми у говору далматинских Срба

А тек речи УНЂЕ :)), и ВОЂЕ ! Ко зна шта то значи :)? Обожавам нас!

То "укање" ми је један од најзанимљивијих момената нашег говора: Куњ, Нуга, Муј, Муст, Унда/Ундак (онда), Смуква, Ун (он), Уна (она), Нужице (ножице тј. маказе), Слумити, Нусити, Дунеси итд.
Код наске у селу је постојала пошалица: "Иша куњ преко муста и слумио нугу." :D
У моме селу се екстремно "укало" па су Книњани правили вицеве о нама због тога.

Што се тиче скраћивања: Шташ (шта ћеш), Ош (оћеш), Неш (нећеш), Куш (куд ћеш), Немеш (не можеш) итд,
 
Poslednja izmena:
Јао јесте, ја не бих ни знала то да назовем "укање", али ево, ти ми објасни... и моји су баш пуно укали :)). Да, то је све веома интересантно, како се јављају те карактеристике и промене у говорима код истих народа, мене рецимо занима назално певање код Македонаца, одкуд им то. А и то укање код нас је исто мало назално. Јер кад кажеш УНЂЕ "Н" је много дуже и звучније него кад кажеш "ОНДЕ".
 
Јао јесте, ја не бих ни знала то да назовем "укање", али ево, ти ми објасни... и моји су баш пуно укали :)). Да, то је све веома интересантно, како се јављају те карактеристике и промене у говорима код истих народа, мене рецимо занима назално певање код Македонаца, одкуд им то. А и то укање код нас је исто мало назално. Јер кад кажеш УНЂЕ "Н" је много дуже и звучније него кад кажеш "ОНДЕ".

Још једна од главних одлика нашег говора је завршавање глагола са А: доша, поша, река, трча, укра, иша, убра, слага, има, сања, пека, држа, кра, бра, срета, игра, брија, грија итд.

Занимљиво ми је у нашем говору и оно кад Ми долази уместо Мој/Моја: Ћаћа ми (мој ћаћа), Матер ми (моја матер), Село ми (моје село), Баба ми (моја баба)... кад Ти долази уместо Твој/Твоја: Ћаћа ти (твој ћаћа), Матер ти (твоја матер), Село ти (твоје село), Баба ти (твоја баба)... кад Нам уместо Наш/Наша: Ћаћа нам (наш ћаћа), Матер нам (наша матер), Село нам (наше село), Баба нам (наша баба)...
 
Poslednja izmena:
Да, још нешто сам се сетила, то укање, управо је оно архаично и можемо му пронаћи корене у древним језицима,баш за коња, ето наши кажу КУЊ...сад нисам сигурна да ли ћу баш најисправније пренети, али на латинском, чак етрурском назив за коња је био ЕКУС, на прото-словенском ЕКВОН. Морам да проверим развој речи, само треба наћи релевантан извор јер нико неће да каже да нешто потиче из прото-словенског него кажу из санскрта.
 
Јесте, то је исто интересантно и посебно, добро си ми скренуо пажњу на то. И ја исто мислим да је то архаичнија верзија, а не знам да ли се неки лингвиста бавио тиме чиме си ти приметио и како би нам то објаснио.
 
Јесте, то је исто интересантно и посебно, добро си ми скренуо пажњу на то. И ја исто мислим да је то архаичнија верзија, а не знам да ли се неки лингвиста бавио тиме чиме си ти приметио и како би нам то објаснио.

Архаизми у нашем говору су и "са женами" ум. "са женама", нами (нама), вами (вама), данаске (данас), ноћаске (ноћас), брез (без), јербо (јер), наске (нас).
 
Да, често је тзв. књижевни говор заправо упропашћена верзија народног говора и неке речи и изрази су због тога отишли у неповрат, све због жеље да нешто звучи "правилније". Реформе језика јесу донеле неке добре ствари, али су их и однеле исто тако.
 
Да, често је тзв. књижевни говор заправо упропашћена верзија народног говора и неке речи и изрази су због тога отишли у неповрат, све због жеље да нешто звучи "правилније". Реформе језика јесу донеле неке добре ствари, али су их и однеле исто тако.

Код наске се говорило и ови ум. овај, нпр. "ови мали", "ови град", "ови дан" итд. То је исто архаизам.

Муремо наставити о говору нам на овој теми, јербо смо ошли и off topic https://forum.krstarica.com/threads/lokalizmi-u-govoru-dalmatinskih-srba.822950/
 
Јесте и зато кад ме питају одакле су моји пореклом ја са поносом одговорим све, са називом села, засеока и планине под којом је засеок, док ови "што су сви пореклом" из градова преврћу очима. Па они не капирају да смо ми по селима сачували све што нас чини народом и нацијом, и језик и културу и писменост и историју и обичаје и предања и све.
 
Primitivne sredine uvijek izbacuju ono najgore u ljudima. Moje babee i djedovi su bili pravi narodni mudraci, enciklopedije nase istorije i kulture.
Na primjer moji roditelji, Titina omladina, su mislili da su oni bili glupaci i da nista ne znaju. Moje babe i djedovi su imali price od prije 200-300 godina. Moji roditelji i te generacije i nemaju neke price da prenesu unucima osim gluposti koje su naucili u KPJ skolama.
 
Да, и моје родитеље су моји "пријатељи" сматрали примитивнима, али ја данас схватам да баш волим што су били такви и жао ми је што раније нисам схватала сву њихову мудрост и врсту знања коју су они поседовали. Данас бих много тога имала да их питам, али на жалост, нису више живи.
 
@ Лички гусар

У ћаћином ми селу се за кајмак говорило Слака, а у материном ми селу се говорило Скоруп. У ћаћином ми селу за звиждање се говорило Швикање, а у материном Ћукање. За објекат у којем се суши месо код ћаће ми се говорило Ватрена Кућа, а код матере ми Пушница. Ћаћино и материно село су удаљени 6 км.

Ми имамо преклапања у говору са приморским Далматинцима (чак и са Чакавцима), са Босанцима, са Ерцеговцима, са Талијанима, са Црногорцима, са Буњевцима, са Личанима, са Србима из западне Србије и Шумадије итд, али и поред тога јопе смо посебни и своји.
 
Poslednja izmena:
За Слаку први пут чујем, а моји су исто говорили Скоруп за кајмак, баш морам да проучим и ту етимологију и одакле би могло да долази. Ја сам сазнала да су неки од мојих презимењака били буњевачко племе, али не знам да ли имају везе самном, чак и ти моји презимењаци Буњевци су били православна породица. Покушавам да се сетим још неких израза које је користила моја мама, јој, неко ко то све зна требао би да напише неку књигу, свима нама пореклом оданде, на дар.
 
За Слаку први пут чујем, а моји су исто говорили Скоруп за кајмак, баш морам да проучим и ту етимологију и одакле би могло да долази. Ја сам сазнала да су неки од мојих презимењака били буњевачко племе, али не знам да ли имају везе самном, чак и ти моји презимењаци Буњевци су били православна породица. Покушавам да се сетим још неких израза које је користила моја мама, јој, неко ко то све зна требао би да напише неку књигу, свима нама пореклом оданде, на дар.

Списак буњевачких презимена https://www.poreklo.rs/2012/06/08/bunjevačka-prezimena-2/
Већина тих презимена постоји и међу далматинским Србима.

Ја кад кажем да баба ми муре изговорити читаву реченицу а да је људи који нису из Далмације не могу разумити многи мисле да их ја лажем. :)
 
Ха,ха,ха, валај муре, још како!

Прије неки дан причам с матером о говору нам, и она воли језикословље вако ки ја. Вели она "ми смо ваје у праву", мислила је да је наш говор ваје правилнији од други говора за који готица сегмент да се уватиш. :D
 
Јаооооооо, колико ми је драго што сам налетела на тему и што си ме подсетио на све и највише на родитеље и њихов начин говора који никад више нећу чути, не само зато што они више нису живи него и што немам никог другог да то слушам, бар понекад. И моја мама је говорила Ваје :), и данас ми је толико драго и топло око срца кад то чујем.
 
Јаооооооо, колико ми је драго што сам налетела на тему и што си ме подсетио на све и највише на родитеље и њихов начин говора који никад више нећу чути, не само зато што они више нису живи него и што немам никог другог да то слушам, бар понекад. И моја мама је говорила Ваје :), и данас ми је толико драго и топло око срца кад то чујем.

Ево још неких наших израза, фраза и склопова:
"Не буди ти заповиђено" - "aко желиш" / "ако си вољан"
"Нису му очи парнице" - разрок
"Потковати ђавола на леду" - учинити скоро немогуће
"Виле те не однеси" - "не било ти лоше"
"Бриге врага" - није битно
" Нијанко макац" - ни корак, не помиче се
Грота (грех), грија (грех), виленити (беснити), намечити се (навикнути се, навући се), вригање (пржење), катрига (столица), ура (сат), помидора (парадајз), шкале (мердевине), дрито (право), звиздан (велика врућина), камара (соба), сиђати (седети), пијат (тањир), пињур (виљушка), капула (црни лук), пирија (левак), броква (ексер), мурва (дуд), шувит (таван), шикуција (бараба), шиматорија (гробље), шћето (чисто без примеса, "шћета кава" - чиста црна кава), звицнут (није нормалан), зловријезан (лоше воље), сорити (срушити).

Имам записано преко 1000 наших локализама.
 
"Гром те спалио!" :)), језичка конструкција можда није типично од "нашијех" крајева, али израз вероватно јесте :)). Мој тата је говорио "нијанко" кад нечега нема ни за "зеру". Ја се надам да ћеш све што си скупио сабрати у макар једно издање, верујем да би било и више него довољно заинтересованих да купе такву књигу, а ако треба и да покренеш да ти помогнемо да финансираш штампу, свако колико може.
 
"Гром те спалио!" :)), језичка конструкција можда није типично од "нашијех" крајева, али израз вероватно јесте :)). Мој тата је говорио "нијанко" кад нечега нема ни за "зеру". Ја се надам да ћеш све што си скупио сабрати у макар једно издање, верујем да би било и више него довољно заинтересованих да купе такву књигу, а ако треба и да покренеш да ти помогнемо да финансираш штампу, свако колико може.

Почо сам записивати зимус и то још траје, скоро сваки дан нађем неки наш локализам. Некад дневно нађем по неколико, томе малтене нема краја... Нешто ћу свакако урадити јербо је грота да се то језичко благо не сачува од заборава, видићемо.

У оквиру породице и међу земљацима ја ваје говорим Зера. То ми је један од они наши локализама који немерем престати да користим, ту су још: Шкале, Ланцун (чаршаф), Капула, Крув, Сикира, Шпина (чесма), Ћика (опушак), Гра (пасуљ), Бајам (бадем), Љупати (разбијати орасе и вадити садржину), Огуглати (навикнути на муку) и још неки.

Говорило се Нијанко и Нијанци паралелно.
 
Poslednja izmena:

Back
Top