Ljudi nisu mesožderi, zar ne?

[zonta]

Ni kuvana hrana nije zdrava. Kuvanje, pečenje, prženje, ubija većinu vitamina i enzima...Sve se jede zbog egoizma, hedonizma i ukusa. Treba sirovo.

ајд и нешто сирово од поврћа могу да једем и често једем купус карфиол паприку шаргарепу целер парадајз све врсте лука ал бре брате пиринач боранију грашак пасуљ кромпир тиквице то мора да се обари скува испече испржи...

 

[argumentovano]

https://twitter.com/x/status/1983527321093996936

 

[Metronomy]

Ne, ljudi su svaštojedi.

 

[Nemoguća Могућност]

Ljudi nisu mesožderi – i to se vidi na svakom koraku kad uporediš ljudsku građu i potrebe sa pravim mesožderima:

1. Zubi – čovek nema očnjake lavova i vukova, nema kandže za kidanje mesa, nema “makazaste” kutnjake koji seku kosti. Umesto toga, ima ravne kutnjake za mlevenje biljaka i sitne očnjake koji ne mogu ništa da probiju.


2. Kiselina u stomaku – mesožderi imaju ekstremno jaku kiselinu koja razlaže sirovo meso i kosti. Čovekova kiselina je mnogo slabija – dovoljno jaka za kuvanu i obrađenu hranu, ali nedovoljna za sirovo meso. Zato ga mora peći, kuvati i začinjavati da bi uopšte mogao da ga pojede.


3. Creva – kod lavova i vukova creva su kratka, jer meso brzo truli i mora da prođe kroz sistem. Kod čoveka creva su duga – 6 do 7 puta duža od tela, slična biljojedima, što znači da je evolutivno prilagođen biljkama, a ne trulom mesu.



Dakle, ljudsko telo nije građeno za meso. Čovek u mesu zapravo traži ono što mu treba: proteine i aminokiseline. A to se nalazi svuda – u jajima, mleku, kazeinu, soji, pasulju, leblebiji, orasima, semenkama. Dakle, ne treba mu meso, nego hranljive materije koje meso slučajno sadrži.

Zašto onda ljudi jedu meso?

Zato što im je bilo lakše – lakše je uloviti životinju i pojesti koncentrisane proteine nego skupljati i kombinovati biljke.

Zato što im je bilo lepše – ukus mesa uz so i vatru postao je uživanje, navika i tradicija.


Ali to ne znači da je čovek mesožder. Nije čak ni “pravi svejed” – jer svejed u prirodi (kao medved ili svinja) može da zakolje, pojede i svari sirovo meso. Čovek to ne može bez noža, vatre i začina.

I na kraju – tu je i moralna dimenzija:
Zašto bi jedno biće moralo da bude ubijeno, unesrećeno i mrtvo, samo da bi neko drugi sedeo za stolom i uživao u ukusu mesa? Ako sve što nam je potrebno za život i zdravlje postoji i u jajima, mleku i biljkama, onda je jasno – ubijanje za uživanje nije potreba, nego izbor. A taj izbor nosi teret patnje i nesreće drugih živih bića.


---

Zato, kada neko kaže da je čovek “mesožder”, neka pogleda u svoje zube, svoje crevo, svoju slabiju kiselinu u želucu, i neka razmisli – čovek jede meso ne zato što mora, već zato što hoće. A ono što mu zaista treba – proteini i energija – može da dobije bez ikakvog ubijanja.

Da li se slažete sa činjenicama?

Nisi pomenuo da je mala razlika u digestivnom traktu izmedju coveka i svinje - mi smo u sustini svinje i u sirem smislu

A sad drugi deo. Po konstrukciji vida spadamo u predatore.
E sad dal lovimo travke ili neki mesni narezak zavisi nad cime smo predatori.

Medjutim, najvaznije je napomenuti da mi ne bi bili mi (veci mozak) da nismo poceli da jedemo meso. Od postanka homo vrste naovamo. razlog - mozak moze da radi samo uz dovoljno energije inace se ne razvija - dijeta zasnovana na korenju i liscu i poneki insekt nije dovoljna da se mozak razvije ne daje dovoljno energije.

tako da.... jesmo mesojedi/mesozderi koji hodaju uspravno (u vrlo nezgodnom polozaju za konstrukciju nasih kostiju)

 

[Skafander]

Nisi pomenuo da je mala razlika u digestivnom traktu izmedju coveka i svinje - mi smo u sustini svinje i u sirem smislu

A sad drugi deo. Po konstrukciji vida spadamo u predatore.
E sad dal lovimo travke ili neki mesni narezak zavisi nad cime smo predatori.

Medjutim, najvaznije je napomenuti da mi ne bi bili mi (veci mozak) da nismo poceli da jedemo meso. Od postanka homo vrste naovamo. razlog - mozak moze da radi samo uz dovoljno energije inace se ne razvija - dijeta zasnovana na korenju i liscu i poneki insekt nije dovoljna da se mozak razvije ne daje dovoljno energije.

tako da.... jesmo mesojedi/mesozderi koji hodaju uspravno (u vrlo nezgodnom polozaju za konstrukciju nasih kostiju)

Mesožderi smo 25% ili jedna četvrtina i dalje. Bez obzira što meso pospešuje rast mozga. Ali uvek mogu jaja, mleko i sir umesto mesa plus biljke za šta smo stvoreni.

 

[Skafander]

Nisi pomenuo da je mala razlika u digestivnom traktu izmedju coveka i svinje - mi smo u sustini svinje i u sirem smislu

A sad drugi deo. Po konstrukciji vida spadamo u predatore.
E sad dal lovimo travke ili neki mesni narezak zavisi nad cime smo predatori.

Medjutim, najvaznije je napomenuti da mi ne bi bili mi (veci mozak) da nismo poceli da jedemo meso. Od postanka homo vrste naovamo. razlog - mozak moze da radi samo uz dovoljno energije inace se ne razvija - dijeta zasnovana na korenju i liscu i poneki insekt nije dovoljna da se mozak razvije ne daje dovoljno energije.

tako da.... jesmo mesojedi/mesozderi koji hodaju uspravno (u vrlo nezgodnom polozaju za konstrukciju nasih kostiju)

---

Čovek – ¾ biljojed, ¼ mesožder (omnivor) i razvoj mozga.


Ljudska vrsta je prirodni svejedi (omnivori). To znači da većinu ishrane čine biljke – korenje, lisnato povrće, voće, orašasti plodovi, mahunarke – dok manji deo čine životinjski proizvodi, kao što su meso, jaja, mleko i sir. Otprilike možemo reći da smo 75% biljojedi, 25% mesožderi.


Zašto je to važno za naš mozak?

1. Biljna ishrana daje osnovnu energiju i vitamine, minerale i vlakna potrebna za opstanak i zdravlje.
2. Životinjski proizvodi – meso, jaja, mleko, sir – daju visokokvalitetne proteine, esencijalne aminokiseline, masnoće i vitamin B12, koji su ključni za rast i funkcionisanje mozga.
3. Veliki mozak evolucijski jeste prednost čoveka, jer omogućava apstraktno razmišljanje, jezik, planiranje, društvenu koordinaciju i kreativnost.
4. Bez mesa ili drugih životinjskih izvora energije i nutrijenata, razvoj mozga bi bio sporiji. Ali čovek nije striktni mesožder – naša priroda je takva da možemo preživeti i razvijati se pretežno biljnom ishranom, dok životinjski proizvodi služe kao “energetski boost” i dodatni nutritivni resurs.

Zaključak:
Čovek je biljojed po prirodi, ali zahvaljujući sposobnosti da jede meso ili zamene za njega – jaja, sir, mleko – naš mozak je mogao da postane veliki i moćan. Nismo mesožderi, ali možemo iskoristiti životinjske proizvode kada su dostupni, što nam je dalo evolucioni prednost.

---