Skafander
Domaćin
- Poruka
- 4.803
Ljudi nisu mesožderi – i to se vidi na svakom koraku kad uporediš ljudsku građu i potrebe sa pravim mesožderima:
1. Zubi – čovek nema očnjake lavova i vukova, nema kandže za kidanje mesa, nema “makazaste” kutnjake koji seku kosti. Umesto toga, ima ravne kutnjake za mlevenje biljaka i sitne očnjake koji ne mogu ništa da probiju.
2. Kiselina u stomaku – mesožderi imaju ekstremno jaku kiselinu koja razlaže sirovo meso i kosti. Čovekova kiselina je mnogo slabija – dovoljno jaka za kuvanu i obrađenu hranu, ali nedovoljna za sirovo meso. Zato ga mora peći, kuvati i začinjavati da bi uopšte mogao da ga pojede.
3. Creva – kod lavova i vukova creva su kratka, jer meso brzo truli i mora da prođe kroz sistem. Kod čoveka creva su duga – 6 do 7 puta duža od tela, slična biljojedima, što znači da je evolutivno prilagođen biljkama, a ne trulom mesu.
Dakle, ljudsko telo nije građeno za meso. Čovek u mesu zapravo traži ono što mu treba: proteine i aminokiseline. A to se nalazi svuda – u jajima, mleku, kazeinu, soji, pasulju, leblebiji, orasima, semenkama. Dakle, ne treba mu meso, nego hranljive materije koje meso slučajno sadrži.
Zašto onda ljudi jedu meso?
Zato što im je bilo lakše – lakše je uloviti životinju i pojesti koncentrisane proteine nego skupljati i kombinovati biljke.
Zato što im je bilo lepše – ukus mesa uz so i vatru postao je uživanje, navika i tradicija.
Ali to ne znači da je čovek mesožder. Nije čak ni “pravi svejed” – jer svejed u prirodi (kao medved ili svinja) može da zakolje, pojede i svari sirovo meso. Čovek to ne može bez noža, vatre i začina.
I na kraju – tu je i moralna dimenzija:
Zašto bi jedno biće moralo da bude ubijeno, unesrećeno i mrtvo, samo da bi neko drugi sedeo za stolom i uživao u ukusu mesa? Ako sve što nam je potrebno za život i zdravlje postoji i u jajima, mleku i biljkama, onda je jasno – ubijanje za uživanje nije potreba, nego izbor. A taj izbor nosi teret patnje i nesreće drugih živih bića.
---
Zato, kada neko kaže da je čovek “mesožder”, neka pogleda u svoje zube, svoje crevo, svoju slabiju kiselinu u želucu, i neka razmisli – čovek jede meso ne zato što mora, već zato što hoće. A ono što mu zaista treba – proteini i energija – može da dobije bez ikakvog ubijanja.
Da li se slažete sa činjenicama?
1. Zubi – čovek nema očnjake lavova i vukova, nema kandže za kidanje mesa, nema “makazaste” kutnjake koji seku kosti. Umesto toga, ima ravne kutnjake za mlevenje biljaka i sitne očnjake koji ne mogu ništa da probiju.
2. Kiselina u stomaku – mesožderi imaju ekstremno jaku kiselinu koja razlaže sirovo meso i kosti. Čovekova kiselina je mnogo slabija – dovoljno jaka za kuvanu i obrađenu hranu, ali nedovoljna za sirovo meso. Zato ga mora peći, kuvati i začinjavati da bi uopšte mogao da ga pojede.
3. Creva – kod lavova i vukova creva su kratka, jer meso brzo truli i mora da prođe kroz sistem. Kod čoveka creva su duga – 6 do 7 puta duža od tela, slična biljojedima, što znači da je evolutivno prilagođen biljkama, a ne trulom mesu.
Dakle, ljudsko telo nije građeno za meso. Čovek u mesu zapravo traži ono što mu treba: proteine i aminokiseline. A to se nalazi svuda – u jajima, mleku, kazeinu, soji, pasulju, leblebiji, orasima, semenkama. Dakle, ne treba mu meso, nego hranljive materije koje meso slučajno sadrži.Zašto onda ljudi jedu meso?
Zato što im je bilo lakše – lakše je uloviti životinju i pojesti koncentrisane proteine nego skupljati i kombinovati biljke.
Zato što im je bilo lepše – ukus mesa uz so i vatru postao je uživanje, navika i tradicija.
Ali to ne znači da je čovek mesožder. Nije čak ni “pravi svejed” – jer svejed u prirodi (kao medved ili svinja) može da zakolje, pojede i svari sirovo meso. Čovek to ne može bez noža, vatre i začina.
I na kraju – tu je i moralna dimenzija:
Zašto bi jedno biće moralo da bude ubijeno, unesrećeno i mrtvo, samo da bi neko drugi sedeo za stolom i uživao u ukusu mesa? Ako sve što nam je potrebno za život i zdravlje postoji i u jajima, mleku i biljkama, onda je jasno – ubijanje za uživanje nije potreba, nego izbor. A taj izbor nosi teret patnje i nesreće drugih živih bića.
---
Zato, kada neko kaže da je čovek “mesožder”, neka pogleda u svoje zube, svoje crevo, svoju slabiju kiselinu u želucu, i neka razmisli – čovek jede meso ne zato što mora, već zato što hoće. A ono što mu zaista treba – proteini i energija – može da dobije bez ikakvog ubijanja.
Da li se slažete sa činjenicama?
