- Poruka
- 318
Nisam citao sve, samo da ti kazem ovo: i kad cujes notu u sadasnjosti, ili vidis nesto u sadasnjosti, to je opet slika iz pamcenja a ne iz sadasnjosti. To je dobro utvrdjeno, i mozda nekad na psihologiji i napisem temu o tome, ali posto si filozof ili pokusavas da budes, nemoj da iskljucujes mogucnost da je i sadasnja nota ustvari nota iz proslosti. Ja nisam ni rekao da je melodija skup tonova, nego skup namjernih proporcija izmedju osobina tonova. Evo ti primjera: 0 +4 -2 -2 -1 +1 - ovo su proporcije koje imaju smisla, i da ti sad odsviram ovo kao sto necu da se mucim i uoploadujem vidio bi da fino zvuci, jer su proporcije fine. 4 = 2 + 2, 2 = 1 + 1, tok niza nota-visa nota je odlican, 4 = 2 + 1 + 1 itd.Када слушаш неку композицију.. у садашњности , у спољашњем простору, имаш посла само са једним јединим тоном. Тај тон није мелодија. Он нестаје, смењује га неки други тон, а овај претходни постоји једино у сећању. И тако у свести ми имамо мелодију!
Па шта је та мелодија? Да ли је она скуп овог садашњег тона и оног тона сећања?
Није, јер би такав скуп био акорд... тј какофонија звукова у којој сви тонови звуче у исто време. То је као када би притиснули на инструменту све дирке истовремено.
Као што видиш, мелодија није скуп тонова поређаних један до другог.Нити је мелодија скуп тонова који звуче сви у исто време. Мелодија не познаје никакве тонове. Тонови су у њој само потенцијално, већ је она нешто својеврсно. Ту тонови постоје на начин прожимања. Мелодија дакле садржи све тонове.. баш као што наш живот, оно што зовемо "трајање","воља" садржи потнецијално СВЕ што се може испољити у појави али не на начин поређаности једно до другог него на начин квалитативне множине.
Poslednja izmena:


)

)