Kvalitativna množina

Apsolut, ili samosvesna negativnost duha - beskonačna latencija jednog žalopeva - počiva u PROCEPU; bunaru Sećanja, Mnemozini.

Odatle - pod kumulativnim pritiskom - izvire beskonačno stvaranje. A ono je zvezdano-obrušavajuća, lomovno-istrgavajuća, nemo-brujeća muzika.

&
Otkrito načelo stvaranja:

Skrivena poredba (nepoznata paralela) Apsolutu-kao-Sećanju nalazi se upravo u onom slabašnom, osetljivom, sićušnom.
Relativizacija glavnih i sporednih motiva zvezdane kompozicije. Kaleidoskopski mehanizam koga iznosi na videlo muzika.

&
heliada.
 
Poslednja izmena:
Колико сам схватио овде се говори о синергији, музички речено симфонији. Изгледа да је чуло слуха стварно боље наштеловано за квалитативну множину, заправо једино је региструје. Погледом може овако или онако - зависи да ли од дрвећа (не) видимо шуму, или од шуме дрвеће. За рачунаре за сада не постоји квалитативна множина, мада може да је донекле симулира.
Звук као талас стварно и не може бити ништа друго. Осим можда неких прекидних звукова (пуцањ). Заимљиво је како Толкин у делу Аинулиндале описује стварање света кроз мутику Аинура. То је препевани библијски мит - У почетку беше реч.
Музика или квантна флуктуација, осциловање струна у истоименој теорији (за разлику од кваната нису доказане). Некако је човек то одавно знао...
 
Kvantni skok odgovara Krivulji na ekranu ispisivanja Kvalitativne množine...

Reformi u teoriji pisma prethodi reforma u teoriji muzike...

Fugalnom pisanju poezije prethodi pojava Betovenove "Velike Fuge".

heliada.
 
Hetfield girl:
Ozi, kada je rec o nama kao individuama, da li kvalitativna mnozina objasnjava tu razlicitost ljudi? Svi poticemo iz iste sustine ali je toliko razlicitih karaktera, svaki covek je posebna "melodija"?
Kliknite za proširenje...

Управо тако. Ради се о својеврсној множини која није поређаност ствари једних до других у простору, него нешто слично мноштву мелодија у једној композицији. Тако да је оно што ја налазим у себи као своју индивиудалност таква једна мелодија у општој мелодији свега, у којој је садржана како твоја тако и мелодија свих... сваког индивиудалитета.

Од тих мелодија зависи где ћемо бити у тој свеопштој композицији васељене. Да ли у висинама рајских вртова високих сопрано гласова, где слобода влада, или ћемо бити у дубинама басова, где ритам , нужност и инертност владају.
 
oziman:
Управо тако. Ради се о својеврсној множини која није поређаност ствари једних до других у простору, него нешто слично мноштву мелодија у једној композицији. Тако да је оно што ја налазим у себи као своју индивиудалност таква једна мелодија у општој мелодији свега, у којој је садржана како твоја тако и мелодија свих... сваког индивиудалитета.

Од тих мелодија зависи где ћемо бити у тој свеопштој композицији васељене. Да ли у висинама рајских вртова високих сопрано гласова, где слобода влада, или ћемо бити у дубинама басова, где ритам , нужност и инертност владају.
Kliknite za proširenje...

'Kvalitativna množina' po tebi znači postojanje unutar univerzuma ili jednostavno 'univerzum'.

U toj, kako je nazivaš 'kvalitativnoj množini' sve je u jednom centru, u duhu, a povezano jednim 'Ja' u Svjesnost-o-sebi. To 'Ja' jeste UM. Kroz UM sve mora da se odnosi prema svemu da bi ta 'kompozicija' mogla da postoji kao jedno. Um je subjekat univerzalnog iskustva dok su sva ostala postojeća znanja vezana za njega i čine njegove objekte. Pri tome, svako jedno znanje-o-sebi (svako jedno Ja), svaki objekat Uma ima 'slobodu' da doživi sebe takođe subjektom a u odnosu na bilo koje izabrano 'Ja' u toj jednini. U toj 'slobodi' jedini uslov jeste da svako jedno 'Ja' mora da koristi isti UM, dakle da se spaja sa drugim znanjiima-o-sebi kroz to jedno 'Ja', kroz Um-subjekat. Međutim, Um kao subjekat, postaje nevidljiv unutar jednog izdvojenog iskustva a duh se centrira unutar inicijalnog 'Ja' u datom odnosu (svako inicijalno 'Ja' je ujedno i svako izabrano 'Ja' u tom odnosu ili duši). Stoga, moglo bi se reći da sloboda unutar tog zajedničkog centra-duha nije potpuna već uslovljena. Ipak univerzum ne sudi o izboru koji jedno 'Ja' iz njegove jednine čini kroz njega niti pak 'on' taj izbor nalaže. On omogućava da se taj izbor manifestuje uvijek kroz njega. Kroz manifestaciju individualnih znanja-o-sebi a unutar univerzuma (dakle kroz UM) i sam univerzum kao UM-subjekat postaje bogatije iskustvo sebe.

Dakle, bitisanje unutar te 'kvalitativne množine' jeste kroz odnose, kroz matematičke obrasce, kroz jednačine. Svaka jednačina je u isto vrijeme 'melodija za sebe' unutar jedne zajedničke melodije, melodije UMA. Svaka jednačina u sebi mora da sadrži UM kao sponu. Ako UM omogućava tu jednu kompoziciju onda svi raz-umi čine sopstvene melodije unutar te množine. Raz-Um je dakle, ništa drugo do raz-članjen Um. Unutar Raz-Uma su najmanje dva 'Ja' koje se kroz njegov UM dio odnose jedno prema drugom. Kroz njihov 'izdvojeni' odnos i sam Um nadgrađuje sopstveno iskustvo. Raz-UM je kako ti hoćeš da kažeš, sopran unutar mješovitog hora. Hor je dakle, Univerzum. Dirigent hora je UM kroz koji su svi glasovi spojeni i ujedinjeni ka jednom cilju, ka manifestaciji kompozicije, ka manifestaciji univerzuma kao iskustva sebe-Uma. Svaki glas je slobodan da se izrazi po sebi ali ipak u odnosu na UM koji diriguje izvedbu čitave kompozicije. UM 'diriguje' jer se svaki razum-glas uistinu manifestuje kroz njega. Raz-UM nije ništa drugo do isti UM iskorišten kroz određeni odnos izabranih (jedno od drugih) 'Ja' unutar tog Jastva. Dakle, iako naizgled odvojen od cjeline, Raz-UM je dio cjeline jer je UM uvijek jedan, bilo da je Um spona svih 'Ja' odjednom u jednom ili pak spona u bilo kojem izdvojenom (raz-dvojenom) odnosu unutar univerzuma. Kao što je uloga dirigenta u horu da dovede sve glasove u harmniju melodije tako je i uloga Uma da balansira svaki pokret unutar sebe-univerzuma, dakle unutar svakog individualnog Raz-Uma. Svaka misao je registrovana istim Umom, te kao takva pokreće 'univerzum' da djeluje. U nastojanju da održi balans Um instantno daje ono što se razumom zahtijeva. I kao kad jedna član hora pogriješi visinu tona, čitav hor trpi, zvuči haotično, a dirigentovo pažnja se usmjeri ka njemu u nastojanju da se greška ispravi a melodija povrati u harmoniju, tako i u univerzumu, Um 'čuje i vidi' svaku misao, svaki pokret. Zato, svaka polarizovana 'stvar' unutar univerzuma ima i svoju suprotnost, s ciljem održanja balansa cjeline.

Eto, recimo da se slažemo oko postojanja 'kvalitativne množine'...ili kako god hoćeš da nazivaš ovaj aspekt postojanja (postajanje)...ja kažem univerzum ali znam i o čemu ti hoćeš da govoriš...zato sam preveo ono što ja pričam u 'tvoj riječnik' ili riječnik folozofa za koje smatraš da nešto znaju.

A suština? Kako onda opisuješ suštinu ili apsolut?
Suština nije jednaka melodiji, kompoziciji...u suštini nema nikakve melodije, al' eto, ako možeš objasni kako ti vidiš ili 'znaš' suštinu?

Po ovom objašnjenju, dakle po objašnjenju postojanja kao 'melodije' normalno je onda da postoji i nešto što stvara melodiju, zar ne?. To nešto je zvuk (to bi trebalo biti jasno), a zvuk se proizvodi kretanjem. Kretanjem čega? Zvuk, dakle, melodija jeste posledica pokretanja nečega. Pretpostavljam da ćeš da kažeš da to što se pokreće jesu 'stvari po sebi' i recimo da jesu. Ali 'stvari po sebi' su već stvorene...po sebi. 'Stvari po sebi' već jesu kretanje. Šta je to onda ono po čemu 'stvar' biva stvorena? Ja znam da je to suština ili apsolut...ali, pošto smo već par puta naišli na isto nerazumijevanje...ti mi-nama objasni šta suština jeste...ili pak objasni šta apsolut nije. :)
 
meni se ovo otkrilo spontano pre par godina kad sam hodala do zgrade; posmatrala sam svoje korake pitajući se kad ću već jednom stići
a onda sam shvatila da nema nikakvog kretanja u smislu korak po korak u prostoru, jer tako će uvek postojati ono POLA OD POLA da se predje nogama, već ima samo kretanja kao nedeljive celine, neke intuicije koja u sebi sadrzi te korake na način prožimanja, ali ih nadilazi, kretanje voljom; kasnije sam shvatila da je isto i sa životom, imam ideju svoga života u intuiciji, ali svejedno moram linearno da predjem korake da bih ostvarila tu ideju, kao kad imam ideju proznog dela u glavi ali svejedno moram da ispisem reč po reč
melodija je odličan primer
dakle, život je knjiga, kad se ispiše - umreću
u simfoniji svega, ja, kao i svako drugi 'ja' je melodija
 
Nasdaq:
meni se ovo otkrilo spontano pre par godina kad sam hodala do zgrade; posmatrala sam svoje korake pitajući se kad ću već jednom stići
a onda sam shvatila da nema nikakvog kretanja u smislu korak po korak u prostoru, jer tako će uvek postojati ono POLA OD POLA da se predje nogama, već ima samo kretanja kao nedeljive celine, neke intuicije koja u sebi sadrzi te korake na način prožimanja, ali ih nadilazi, kretanje voljom; kasnije sam shvatila da je isto i sa životom, imam ideju svoga života u intuiciji, ali svejedno moram linearno da predjem korake da bih ostvarila tu ideju, kao kad imam ideju proznog dela u glavi ali svejedno moram da ispisem reč po reč
melodija je odličan primer
dakle, život je knjiga, kad se ispiše - umreću
u simfoniji svega, ja, kao i svako drugi 'ja' je melodija
Kliknite za proširenje...
Isto tako i moj mačak...dok ne ispiše
knjigu kanđama-ništa...:roll:
 
Nasdaq:
meni se ovo otkrilo spontano pre par godina kad sam hodala do zgrade; posmatrala sam svoje korake pitajući se kad ću već jednom stići
a onda sam shvatila da nema nikakvog kretanja u smislu korak po korak u prostoru, jer tako će uvek postojati ono POLA OD POLA da se predje nogama, već ima samo kretanja kao nedeljive celine, neke intuicije koja u sebi sadrzi te korake na način prožimanja, ali ih nadilazi, kretanje voljom; kasnije sam shvatila da je isto i sa životom, imam ideju svoga života u intuiciji, ali svejedno moram linearno da predjem korake da bih ostvarila tu ideju, kao kad imam ideju proznog dela u glavi ali svejedno moram da ispisem reč po reč
melodija je odličan primer
dakle, život je knjiga, kad se ispiše - umreću
u simfoniji svega, ja, kao i svako drugi 'ja' je melodija
Kliknite za proširenje...




a ovo si verovatno skontala tako što nikad nisi ni stigla do zgrade, u stvari ti sad ovo kucaš sedeći na klupi ispred zgrade :lol:
 
slušaj sine, ono što želim reči je da je svet relativan i kao takav nije apsolutan, samim tim ti nikad neče pružiti ništa večno lepo, pre nego što se osvestiš šta ti se dešava, lepota nestaće u tami noći ili ako imas sreće, u magli zlatiborskih praskozorja
no, u svoj nesreći imamo sreće, što, kao relativan svet jeste senka apsolutnog, jer da apsolutnog nema, ovaj svet ne bi bio relativan, jer u odnosu na šta bi bio relativan?
a svet jeste relativan, očeš negirati to?
ovaj svet je svet za mene, tebe, a ne po sebi, tako da, zgrada je dosla meni, tj tebi

Nebo i zemlja proći će, a reči moje neće proći.

ne volim ovako da razglabam, al to je tvoj fazon
KAKO se subatomska čestica pojavljuje na dva mesta u isto vreme, šta je quantum leap, hehe
ćao
 
svet je 'relativan'?
jel to ono kad matematičari dokažu da je jedan jednako dva?

pa sad... možda i jeste ali sve dok ne nađeš način da mi od jedne stotke evra napraviš dve čekajući da zgrada priđe tebi sva ta 'relativnost' i slične priče će da ostanu na nivou razbibrige i kraćenja dokolice

i to ti je jedini zagarantovani apsolut :lol:
 
i kako se to subatomic particle pojavljuje na dva mesta u isto vreme?

i da, uz muziku, umetnost i psihotropske supstance, mogu prilicno naslutiti apsolutno
tako da sad vise ni to nije prepreka
stae sad :neutral:

ne zudis li ti za istim kad se opijas...
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top