Да ли су Руси ипак већи Срби од Срба?
Ратко Паић
29.04.2013, 12:46
Путин Николич путин сербия россия сербия встреча 2012 сентябрь коллаж гр
© Коллаж: «Голос России»
У много различитих прилика из уста највиших званичника Руске Федерације се могла чути недвосмислена оцена да Руси не могу бити већи Срби од Срба, чиме су хтели поручити да Русија и поред најбоље воље не може у већој мери и истрајније да се залаже за очување целовитости државе Србије, него што то чини сама српска власт. Међутим, и поред те више пута поновљене позиције, чак и упркос здраворазумској логици, чини се да Руси на крају крајева ипак јесу истрајнији браниоци српског државног интегритета и од саме српске државе.
Поменути став о томе да Руси не могу бити већи Срби од Срба, помињан је доста пута и то са кључних места. На пример, како сведочи прослављени режисер Емир Кустурица, само у његова два сусрета са председником Русије, Владимир Путин је рекао - „Драги Емире, не можемо ми бити већи Срби од вас“.
Исто то, али другим речима, недавно је изјавио и руски премијер Медведев приликом посете Ивице Дачића Москви, када је приметио да Русија подржава став Србије по питању Космета, али да не требаРусија у томе да предњачи, већ Србија, додавши да «Срби треба да буду у највећој могућој мери заинтересовани за ваљано решавање тог питања». Он је изнео мишљење да је у последње време стекао утисак да се од “Русије очекује више него од саме Србије”, на шта је одмах дао и свој коментар да то по њему није исправан приступ.
Такође, таква изјава се могла чути и од руског министра иностраних послова Сергеја Лаврова, који је казао да уколико се Србија не буде доследно борила за своје интересе «Руси просто неће имати аргумената да буду већи Срби од самих Срба». А и Дмитриј Рогозин, актуелни потпредседник руске владе неколико је пута у јавном обраћању дошао до истог закључка.
Али и поред толико пута изречене опаске о томе да на првом месту сами Срби морају бити највише заинтересовани за очување својих елементарних националних интереса, чини се да поготово у последње време Руси ипак предњаче и испред званичног Београда у одбрани интегритета Србије.
Наиме, како је у складу са бриселским споразумом на управо одржаном састанку у вези његове примене предложио у свом плану директор за проширење у Европској комисији, а за који не треба сумњати да ће у тој или мало измењеној варијанти бити прихваћен од Србије, предвиђено је да се, између осталог, локални избори у српским општинама одрже по законима независне косовске државе, а српске државне структуре би биле расформисане као илегалне, исто као и тужилаштва и судови. По том европском плану косовска влада би, наравно према сопственим законима, расписала конкурс за пријем на рад у полицији и судовима, чиме би у потпуности биле укинуте институције Републике Србије на Косову.
Како се већ могло чути из оних малобројних земаља-чланица Европске уније, које још нису званично признале Косово, након таквог суштинског признања суверенитета и територијалне целовитости, устава и закона косовске самопроглашене државе, и оне би на крају крајева могле да то учине.
А поготово би таквом расплету догађаја могла да води 14. тачка прихваћеног споразумау којој се наводи да «ни једна страна неће блокирати и неће наговарати друге да саботирају напредовање обе стране на путу ступања у ЕУ». С обзиром да се тако сама Србија одрекла борбе против међународног признања Косова у виду земље кандидата за учлањење у Европску унију, утолико би још теже било и Русији да брани српске интересе преданије и од саме Србије.
Па ипак,
како је пре неколико дана објавила„Росијскаја газета“, која је иначе званично гласило руске владе, уз позивање на високи извор у Министарству иностраних послова Руске Федерације,„Русија ће наставити да блокира покушаје Косова да приступи било којој међународној организацији“.
Стога, и поред много пута изреченог става, али и једноставне логичке чињенице да Руси не могу бити већи Срби од Срба, чини се да пракса показује да је и то каткад могуће. Изгледа да се у српској политичкој реалности и границе логике и здравог расуђивања понекад померају у страну нелогичног, али истинитог.
Стижем скоро два месеца после војне параде у Москву.
Све сам гледала преко ТВ екрана. 
Али не одустајем. Бићу и ја једнога дана ветеран (не сумњам да ћемо и ми доживети нови светски рат - на жалост) па ћу парадирати. 
