Кроатизација Срба

  • Začetnik teme Začetnik teme banya
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
@Slaven777 Sad razumem, ali to je sasvim drugi kontekst, zar ne? SPC u Vojvodini baštini nasleđe srednjovekovne Srbije, na koje je nakalemljeno jezičko nasleđe Rusije. "Srpski jezik" SPC u Vojvodini je crkvenoslovenski jezik - na taj jezik su prevođene povelje, na tom jeziku je npr. pisao i patrijarh Čarnojević. Isti takav stav SPC je imala i po pitanju narodnog jezika i Vukovog Rječnika, zar ne?
 
brundoje:
@Slaven777 Sad razumem, ali to je sasvim drugi kontekst, zar ne? SPC u Vojvodini baštini nasleđe srednjovekovne Srbije, na koje je nakalemljeno jezičko nasleđe Rusije. "Srpski jezik" SPC u Vojvodini je crkvenoslovenski jezik - na taj jezik su prevođene povelje, na tom jeziku je npr. pisao i patrijarh Čarnojević. Isti takav stav SPC je imala i po pitanju narodnog jezika i Vukovog Rječnika, zar ne?
Kliknite za proširenje...

To je jedini kontekst koji je bitan; stav Pravoslavne crkve u Habzburškoj monarhiji. Pa ogromna većina rimokatolika našeg jezika, kao i ogromna većina srbokatolika, živela je upravo u toj državi.

Tačna je i ta prizma koju su naveo, naravno.

Mogao bih pronaći i probati da postavim slične citatd i iz Bosne i Hercegovine. Od razračunavanja sa fanariotima, kad su Srbi konačno preuzeli prvenstvo u PC u BiH i otarasili se onih koji ni jezik nisu znali, duh reči Nikolina Milaša iz susedne Dalmacije je bio u crkvenim krugovima dominantan. Rimokatolici i muslimani koji bi se izjasnili kao individue kao Srbi, bili su pozivani da krenu istim putem, sa kao i Marko Car ili Josip Pančić pređu na pravoslavlje, ili da ne glume da su Srbi.

Slične je izjave imao i mitropolit beogradski Mihailo, odričući nepravoslavnima Srpstvo i pozivajući ih da ako zaista žele biti Srbi, prvo se pokrste.
 
veliki krang:
Rekoh na teritoriji Srbije, :kafa:
Kliknite za proširenje...
Србија је у доба Немањића (и раније) била и западна Херцеговина, која ће касније у османско доба постати већински католичка прозелитским акцијама макарских и сплитских бискупа.

srbijaod1282do1321 (2).jpg
 
Poslednja izmena od moderatora:
Krishna:
Србија је у доба Немањића (и раније) била и западна Херцеговина, која ће касније у османско доба постати већински католичка прозелитским акцијама макарских и сплитских бискупа.

Pogledajte prilog 971901
Kliknite za proširenje...

Zato i pominjem jedino teritoriju Srbije kao ključni dokaz da njeni vladari nisu bili katolici, baš kao ni narod kojim su vladali. Da kojim slučajem jesu, katolička crkva bi imala isti prostor za delovanje kao i u Hercegovini.
 
veliki krang:
Zato i pominjem jedino teritoriju Srbije kao ključni dokaz da njeni vladari nisu bili katolici, baš kao ni narod kojim su vladali. Da kojim slučajem jesu, katolička crkva bi imala isti prostor za delovanje kao i u Hercegovini.
Kliknite za proširenje...
Простор за прозелотско деловање католичке цркве у Херцеговини се отворио након што је она ушла у састав Босне (Хум је припао Босни 1329 а Травунија 1377, до тад су били у Србији). Од 1448 до 1482 Херцеговина је део српско-православне државе Војводства Светог Саве https://sr.wikipedia.org/wiki/Војводство_Светог_Саве
1482 пада по Турке, што поново отвара простор католичкој цркви. Макарски бискупи су имали дозволу од Турака да делују на простору западне Херцеговине, која постаје већински католичка тек у 17-ом в.
 
Krishna:
Простор за прозелотско деловање католичке цркве у Херцеговини се отворио након што је она ушла у састав Босне (Хум је припао Босни 1329 а Травунија 1377, до тад су били у Србији). Од 1448 до 1482 Херцеговина је део српско-православне државе Војводства Светог Саве https://sr.wikipedia.org/wiki/Војводство_Светог_Саве
1482 пада по Турке, што поново отвара простор католичкој цркви. Макарски бискупи су имали дозволу од Турака да делују на простору западне Херцеговине, која постаје већински католичка тек у 17-ом в.
Kliknite za proširenje...

Upravo o tome i pričam. Tek kada su te oblasti izašle van ingerencija vladara na teritoriji Srbije, stvari su krenule naopako. Opet dokaz da jezgro srpskog naroda koje je živelo na teritoriji današnje Srbije nije bilo ni u promilu katoličko.
 
veliki krang:
Upravo o tome i pričam. Tek kada su te oblasti izašle van ingerencija vladara na teritoriji Srbije, stvari su krenule naopako. Opet dokaz da jezgro srpskog naroda koje je živelo na teritoriji današnje Srbije nije bilo ni u promilu katoličko.
Kliknite za proširenje...
Малобројни католици у данашњој Србији (без Војводине) су постојали у саксконским и дубровачким колонијама око рударских центара.
 
veliki krang:
Pa vidi, ja živim u ovoj zemlji i naravno da sam video katoličke crkve. Međutim, mi ne pričamo o tome, već o vremenu Nemanjića i navodnoj pripadnosti dela našeg naroda katoličkoj veri. I da, mislio sam na teritoriju današnje Srbije, a tvrdim da ne postoji niti jedna katolička crkva ovde koju su napravili Srbi iz onog vremena.
Kliknite za proširenje...
Pa niko i ne tvrdi to za današnju Srbiju. Današnja Srbija obuhvata istočnu polovinu nekadašnje Srbije (i manje).

Plus milione ljudi koji su poreklom iz onog zapadnog dela, koji je danas van granica.
 
veliki krang:
Ali današnja Srbija je jezgro srpskog naroda, to jest ako tražimo reper za ceo srpski narod po bilo kom pitanju, naći ćemo ga ovde.
Kliknite za proširenje...
Ако мислиш на Рашку, тамо староседелаца који ту имају континуитет од средњег века има врло мало. Велика већина данашњег српског становништва Рашке илити Санџака су потомци досељеника из Црне Горе и Херцеговине од краја 17-ог до 19-ог в. Што показује и њихов говор, западни Санџак је говорно подручје источнохерцеговачког дијалекта (новоштокавска ијекавица), а у источном се говори зетско-рашким дијалектом (староштокавска ијекавица).
Потомке средњовековних рашких Срба треба тражити међу војвођанским Србима, славонским Србима, али и неким Хрватима и Мађарима. У османско доба је дошло до огромне депопулације Рашке небројним сеобама у Панонију углавном. Неки од тих исељеника су се покатоличили и претополи у Хрвате и Мађаре.
 
Krishna:
Ако мислиш на Рашку, тамо староседелаца који ту имају континуитет од средњег века има врло мало. Велика већина данашњег српског становништва Рашке илити Санџака су потомци досељеника из Црне Горе и Херцеговине од краја 17-ог до 19-ог в. Што показује и њихов говор, западни Санџак је говорно подручје источнохерцеговачког дијалекта (новоштокавска ијекавица), а у источном се говори зетско-рашким дијалектом (староштокавска ијекавица).
Потомке средњовековних рашких Срба треба тражити међу војвођанским Србима, славонским Србима, али и неким Хрватима и Мађарима. У османско доба је дошло до огромне депопулације Рашке небројним сеобама у Панонију углавном. Неки од тих исељеника су се покатоличили и претополи у Хрвате и Мађаре.
Kliknite za proširenje...

To je sve tačno, nego i dalje pričam o onom vremenu. Naravno da u današnje vreme na teritoriji Srbije nećemo naći potomke ondašnjih Srba, ali ako se raspravlja o jezgru srpskog naroda u ono vreme, to je opet teritorija današnje Srbije i sve što se razmatra u tom kontekstu mora da pođe odatle...
 
veliki krang:
To je sve tačno, nego i dalje pričam o onom vremenu. Naravno da u današnje vreme na teritoriji Srbije nećemo naći potomke ondašnjih Srba, ali ako se raspravlja o jezgru srpskog naroda u ono vreme, to je opet teritorija današnje Srbije i sve što se razmatra u tom kontekstu mora da pođe odatle...
Kliknite za proširenje...
Србија је кроз средњи век мањала границе, а било је и сеоба и померања становништва.

Рана Србија (од пре Немањића) се највећим делом налазила на територији данашње БиХ, а на исток је допирала до Копаоника и Рудника.
Serbia960AD.png


Под Немањићима Србија постепено губи западне територије, али се шири на исток и југоисток.
Па тако у Милутиновој Србији није била Босна која се издвојила из Србије у 12-ом в. (западна Херцеговина и део Далмације до Омиша су били у Милутиновој Србији, то ће изгубити његов син Стефан Дечански), док је на исток је Србија допирала до Ниша и Велбужда а на југ до Кроје и Пелагоније.
srbijaod1282do1321 (2).jpg
 

Prilozi

  • 2_rod1.jpg
    2_rod1.jpg
    492,6 KB · Pregleda: 12
Vaša Visost...:
Jesu li Crnogorci bili odjeveni u Serbule ?
Naime vrhunski izvor "De Administrando Imperio" podučava nas da su Srbi u ta vremena nosili speficičnu odjeću - cerbulijane/serbule - dronjačku obleku, pa po tome možemo najprije pravično zaključiti jesu li Crnogorci bili Srbi...
E sad to treba istražit kako su Crnogorci bili odjeveni da nađemo dobar odgovor na pitanje !!!

De Administrando Imperio
Poglavlje 32. O Srbima i zemlji u kojoj sada stanuju
Treba znati da su Srbi potomci nekrštenih Srba, koji se još zovu i Beli, koji žive sa one strane Turske (Mađarske) na mestu koje se kod njih naziva Bojki (Bojka), gde im je susedna Franačka, kao i velika Hrvatska, ona nekrštena, koja se još zove i Bela. Tamo su, dakle, ovi Srbi živeli od početka. Pošto su dva brata nasledili na vlasti svoga oca u Srbiji, jedan od njih je uzeo polovinu naroda i prebegao Irakliju, caru Romeja (Vizantinaca), i taj isti car Iraklije ga je primio i za naseljavanje mu je dao mesto u Solunskoj temi Serviju(Srbica), koja od tada nosi taj naziv. Srbi na jeziku Romeja znači robovi, pa se i ropska obuća obično naziva serbula, a reč cerbulijani označava one koji nose jeftinu i siromašnu obuću. Srbi su to ime dobili jer su postali robovi cara Romeja...
.

.
Kliknite za proširenje...
Da skratimo priču.
Čitaj: https://forum.krstarica.com/threads/crnogorci-srbi-ili-poseban-narod.782262/
 
Krishna:
Србија је у доба Немањића (и раније) била и западна Херцеговина, која ће касније у османско доба постати већински католичка прозелитским акцијама макарских и сплитских бискупа.

Pogledajte prilog 971901
Kliknite za proširenje...
Можда и дубровачких...
 
АнаиванГорд:
Можда и дубровачких...
Kliknite za proširenje...
Дубровачки бискупи су заслужни за потпуно покатоличавање Пељешца и Конавла, као и за деломично покатоличавање Попова поља. 1991. године у Попову пољу је било 48% православаца, 45% католика, а осталих пар процената су били муслимани.
У континенталном делу полуострва Пељешца се налази место Метохија https://sr.wikipedia.org/wiki/Метохија_(Стон) чије име јасно указује на православну прошлост, јер тај појам је грчког порекла и везан је за православље https://staznaci.com/metohija

Западна Херцеговина је била углавном на удару од стране макарских и сплитских бискупа.
 
Poslednja izmena:
Nije mi jasno što se gubi vreme i spamuje tema da bi se odgovaralo ovom prolupanom čobanu sa kravatom. Fascinantno je da je toliko nacija učestvovalo u izgradnji te zločinačke, hrvatske nacije i države. Počev od ideologa tog zla, Štrosmajera, katoličkog fanatika austrijskog porekla, pa onda konvertita Starčevića čiji slučaj i bolesnu mržnju posle odbijanja od strane beogradskog liceja svi znamo, do modernijih vremena i onog Borojevića i na kraju teško iskompleksiranih sportista kao Ivanišević, Petrovići ili onaj bolid Vranković što je premeštao familiju u katoličko groblje iz pravoslavnog. Ključno pitanje je: Zašto bi iko ko već rođenjem nije etnički Hrvat hteo da bude Hrvat ili pomagao u stvaranju hrvatske ideje i nacije a npr je Čeh, Jevrej, Nemac ? Kroatizacija Srba je već patologija, to neću da ulazim, to je bizarno i neshvatljivo...
 
Jakov Grubković (1833-1911), franjevac, sinjski fratar.

U mjestu Plina kraj Ploča rođen je 23. svibnja 1833. Jakov Grubković, političar i pisac. Sjemenište je završio u Priku kod Omiša. Bio je franjevac, a 1869. napušta taj red i postaje svjetovni svećenik te djeluje kao profesor grčkog i latinskog jezika u gimnazijama u Sinju, Kotoru, Dubrovniku i Zadru. U Zadru je bio profesor klasične gimnazije (1872.-1876.) i predavao je latinski, grčki i hrvatski jezik. Početkom 60-tih godina XIX. stoljeća javlja se u politici kao pristaša Narodne stranke. Protivio se rascjepu stranke 1877. i zalagao se za srpsko-hrvatsko zajedništvo te je 1879. pristupio novoosnovanoj Srpskoj stranci i blisko je surađivao s vodstvom te stranke. Zbog njegova približavanja prosrpskoj politici Save Bjelanovića vlasti Katoličke crkve izrekle su mu zabranu služenja mise koja je ukinuta nešto prije njegove smrti. Objavljivao je raznovrsne članke u zadarskoj novini Srpski list i splitskoj Slobodi. Umro je 4. veljače 1911. u Splitu.

https://www.zadarskilist.hr/clanci/26052009/jakov-grubkovic

Prema tvrdnjama Ivana Mužića, Grubković je preneo priču o jedom od bosanskih fratara u semeništu u Đakovici koji je prilikom posete Franje Račkog na njegov navod o Hrvatstvu, odbrusio da oni nisu Hrvati, već Srbi, ali se zbog Katoličke crkve tako ne smeju nazivati:

content


@Krishna
 
Vaša Visost...:
Pa nisu samo Srbi poznati i u svijetu prepoznatljivi po odjeći koju su nosili...
I Hrvati su poznati po kravatama koje su nosili hrvatski vojnici, gdje se to raširilo na masovne razmjere tako da su se svi muškarci u svijetu počeli oblačiti kao hrvatski ratnici, uključujući Srbe, imitirajući tako izgled najplemenitijih europskih vitezova...

Eto, to je primjer kroatizacije Srba... da se držimo teme...
Srbi kroz povijest postepeno skidaju sa sebe svoju odjeću Serbule i počinju po uzoru na Hrvate nosit kravate, tojest kroatiziraju se u izgledu i odijevanju. Svaki Srbin u najsvečanijim prilikama svoga života oblači hrvatsko ratno odijelce - kravatu...
Bit će još primjera kroatizacije Srba, stay tuned...
Kliknite za proširenje...
Пошто ти Кранг саветује терапију, ја ти предлажем да та терапија почне са сазнањем
како та кравата настаје и да ту нема ништа племенито ни витешки.
Напротив, мотив за појаву оковратне мараме има веома бизаран и хорор историјат.
 
Mali off od teme, razmišljao sam malo o razlici između hrvatske reči domovina i naše otadžbina. U originalu nomadski narodi poput Hrvata nigde se nisu zadržavali dovoljno dugo da bi tu teritoriju mogli da nazovu otadžbinom, prosto zato što im se svaka generacija rađala na drugačijim teritorijama :lol:
 
Slaven777:
To je jedini kontekst koji je bitan; stav Pravoslavne crkve u Habzburškoj monarhiji. Pa ogromna većina rimokatolika našeg jezika, kao i ogromna većina srbokatolika, živela je upravo u toj državi.

Tačna je i ta prizma koju su naveo, naravno.

Mogao bih pronaći i probati da postavim slične citatd i iz Bosne i Hercegovine. Od razračunavanja sa fanariotima, kad su Srbi konačno preuzeli prvenstvo u PC u BiH i otarasili se onih koji ni jezik nisu znali, duh reči Nikolina Milaša iz susedne Dalmacije je bio u crkvenim krugovima dominantan. Rimokatolici i muslimani koji bi se izjasnili kao individue kao Srbi, bili su pozivani da krenu istim putem, sa kao i Marko Car ili Josip Pančić pređu na pravoslavlje, ili da ne glume da su Srbi.

Slične je izjave imao i mitropolit beogradski Mihailo, odričući nepravoslavnima Srpstvo i pozivajući ih da ako zaista žele biti Srbi, prvo se pokrste.
Kliknite za proširenje...
To mislim da samo ima karakter lokalpatriotskog nerazumevanja i nepoznavanja celog etničkog tela srpskog naroda. U jednom momentu u 19. veku, SPC je više postala nosilac onog nazadnog i kočničarskog u srpskom narodu u mnogim elementima i u sve većem raskoraku sa srpskom nacionalnom inteligencijom. Iz prostog razloga što je u dotadašnjem periodu SPC bila više nego crkva, ona je bila de facto jedan od organa vlasti srpske nacije unutar Habsburške carevine.

Da ne citiram sad pogrešno upotrebljene reči, ali duh tvrdnje ne bi trebalo da bude da SPS nekom nije dozvoljavala da bude Srbin, jer to implicira da je ona imala moć da o tako nečemu odlučuje. Ovo o čemu pričamo bolje opisuje tvrdnja da konzervativni krugovi u SPC koji su se bavili politikom nisu te ljude ubrajali u Srbe, ali da se isto tako naglasi i da su dubrovačku književnost smatrali za hrvatsku, a štokavski jezik, tj. savremeni standardni srpski, "govedarskim" i sl. Čisto da se stekne utisak o kredibilitetu koji su imali. Jer, na primer, i Njegoš je takođe SPC, a njegove ideje o srpstvu su mnogo inkluzivnije.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

zbiljaš
Kongres Srba u Hrvatskoj 1945. godine
Odgovora
15
Pregleda
583
zbiljaš
zbiljaš

Back
Top