Kritika Kantove filozofije

[neuro-psihofilosof amater]

Složenije je to...Istina,samo posredno,deduciranjem saznajemo da su impulsi došli spolja...Pre te analize mi "učestvujemo" u našim predstavama koje se odigravaju "oko nas"...Kad kažem da je irelevantno da li je svet samo naša predstava ili stvarnost koju doživljavamo i
zaista I umom-povlačeći taj znak jednakosti dolazim do konkluzije da je svet zaista realan,ali bih isto tako taj isti svet mogao nazvati I iluzijom nekog sna...Komfornije je shvatanje da je svet realan jer praktično mogu delovati na njega-što god on bio...

ucestvovanje u senzacijama (opazajima) je moguce: neko bira u koju stranu ce da pokrene oko, da li ce da ga ali ono malo zatvori, da li ce da iskolaci oci... gdje ce da dira rukom... ali recimo kod kinesteticke osjetljivosti (osjecaj polozaj zglobova, osjecaj snage zategnutosti misica, osjecaj pokreta) to biranje toga sto ce da se opazi ne postoji

ali postoje i halucinacije, kad senzacija (opazaj) nije ni iz tijela, ni iz spoljasnjosti, ali nema dokaz ni da je iz mozga jer to moze i mozak koji je zdrav i neintoksiciran (otrovi, teski metali, ili droge) i morfoloski (oblikom) ispravan

a moze svako da izazove sebi halucinacije, ko hoce, sa hipnozom, autohipnozom ili da ga hipnotise neko drugi
ili sa meditacijom, sto ne preporucujem da radi ko ne zna jer moze da se poludi od meditacije

 

[SUPERKULER]

Dobrim si delom u pravu Nereju...Samo-ko sme to da ustvrdi da filozofija nije dobra za široke mase?!
S druge strane,u toj klasićnoj filozofiji ima toliko đubreta,da su prikolice nemoćne-trebaju damper da to
iznesu iz filozofije.
Primer kako je za široke mase Russell napisao "Mudrost zapada" naprosto pleni! ! !
Držao se Ludvigovog zahteva o kratkom pisanju,kritikovao baš gde treba,pohvalio gde je umesno,a sve s
inteligentnom dozom humora.
Dugo godina sam imao tu poveliku knjigu (ko Bajbl skoro samo na manje strana I s prelepim ilustracijama)
u luksuznom pakovanju I onda ćera nekom pozajmila-kao da je u bunar bacila...
Rijalitije ne gledam I ne verujem da bi neko od onih đankija išta razumeo o čemu I mi ovde pišemo,a kamo li nešto
na akademskom nivou (gde je znanje terminologije obavezno I eliminatorno!)...A nije ni važno...
Jednu stvar,Nereju,moram da napomenem,a to je da postmoderno shvatanje filozofije baš terminologiju filozofije
dekonstruiše I demaskira! ! !
Jer,iza te terminologije se krije sterilno praznoslovlje,a ti znaš kako se pozitivisti o tom izjasnili! A Žak Derida ,lakonski,još
I pogubnije po mudroserstvo.
Kad bih ja sad krenuo da dekonstruišem izraz po izraz I rečenicu po rečenicu (Oziju sam samo jednom to uradio s Bergsonovom
rečenicom,ako se dobro sećam!) ne bi ostala ni jedna Kantova Kritika čitava,a bogami ni Hegelova Fenomenologija duha,a zlo bi
prošli I sledbenici,mada nisam neki leksičar ni ekspert sintakse I structure...Ali dovoljno da znam kako je sklopljena neka reč I
koja joj sve upotreba...
Valja nam vise čitati Čomskog I već sam po knjižarama tražio I slabo...Moraću u Maticu...

 

[NEREJ]

Dobrim si delom u pravu Nereju...Samo-ko sme to da ustvrdi da filozofija nije dobra za široke mase?!
S druge strane,u toj klasićnoj filozofiji ima toliko đubreta,da su prikolice nemoćne-trebaju damper da to
iznesu iz filozofije.
Primer kako je za široke mase Russell napisao "Mudrost zapada" naprosto pleni! ! !
Držao se Ludvigovog zahteva o kratkom pisanju,kritikovao baš gde treba,pohvalio gde je umesno,a sve s
inteligentnom dozom humora.
Dugo godina sam imao tu poveliku knjigu (ko Bajbl skoro samo na manje strana I s prelepim ilustracijama)
u luksuznom pakovanju I onda ćera nekom pozajmila-kao da je u bunar bacila...
Rijalitije ne gledam I ne verujem da bi neko od onih đankija išta razumeo o čemu I mi ovde pišemo,a kamo li nešto
na akademskom nivou (gde je znanje terminologije obavezno I eliminatorno!)...A nije ni važno...
Jednu stvar,Nereju,moram da napomenem,a to je da postmoderno shvatanje filozofije baš terminologiju filozofije
dekonstruiše I demaskira! ! !
Jer,iza te terminologije se krije sterilno praznoslovlje,a ti znaš kako se pozitivisti o tom izjasnili! A Žak Derida ,lakonski,još
I pogubnije po mudroserstvo.
Kad bih ja sad krenuo da dekonstruišem izraz po izraz I rečenicu po rečenicu (Oziju sam samo jednom to uradio s Bergsonovom
rečenicom,ako se dobro sećam!) ne bi ostala ni jedna Kantova Kritika čitava,a bogami ni Hegelova Fenomenologija duha,a zlo bi
prošli I sledbenici,mada nisam neki leksičar ni ekspert sintakse I structure...Ali dovoljno da znam kako je sklopljena neka reč I
koja joj sve upotreba...
Valja nam vise čitati Čomskog I već sam po knjižarama tražio I slabo...Moraću u Maticu...

Ne kazem ja Drakce da filozofija nije za siroke narodne mase, nego pricam o tome kako se hoce i ko hoce da filozofiju predstavlja " narodnim masama ", pa onda zalazimo u " filozofiju rijaliti soua " .

Uostalom, rijaliti sou je bas pravljen za narodne mase, a ja na tu opasnost ukazeujem. Dakle, na opasnost od preterane vulgarizacije filozofije i narocito, zloupotrebe filozofije .

Jer kad je svako iznosi narodu na uvid, pa jos sa ambicijom da obucava narodne mase, a sam nije obucavan... na sta to, Drakce lici ?
To bi isto bilo kao kada neskolovana cistacica objasnjava profesoru fizike i kvantne fizike ( mehanike ), recimo, Ajnstajnovu teoriju relativiteta.

Pritom je svakom razumljivo da cistacica to ne moze da radi jer nije izucavala fiziku, ali kada je filozofija u pitanja, tu se hoce da ti principi i rezonovanja ne vaze ! Pa tako moze biti sasvim razumljivo i prihvatljivo da cistacica moze da objasnjava, recimo, Hegelovu filozofiju. A onda su stvari naopako, po filozofiju, okrenute.

Sto se terminologije tice, svaka filozofija ( tacnije doba filozofije ) ima svoju terminologiju. Platon i Aristotel svakako nisu mogli da govore i pisu jezikom jednog Hegela, kao ni Dekarta, recimo. Hegel ne moze da govori jezikom jednog Deride, opet, ali je bas i Hegel ukazivao na to kada je govorio da filozofija objasnjava svoje doba, i da ne moze izaci iz tih okvira - Minervina sova pocinje svoj let tek u suton, secas se. Iako ja mislim da je revolucionarna misao Hegela i klas. nem.filozof. npr., bas izlazila iz tog njihovog doba, no ne uvek, i ne uvek terminoloski .

Da je Hegel i danas " na ceni " potvrdjuje ti bas i Derida sa svojom mislju i Hegelom, iako mislim da je on vise koketirao sa Hegelom nego ozbiljno ulazio u raspravu o njegovom delu, kao npr., sto je to jedan pedanti Habermas radio.

Ali to su vec razmisljanja koja izlaze iz okvira ove teme, pa ne bih vise. Samo da nas cistacice ne uce Hegelu.

 

[oziman]

Da.

No, to je posledica nepoznavanja filozofske terminologije i recnika filozofije. Kada je u pitanju terminologija nemacke klasicne filozofije, zbog nepoznavanja iste, Oziman tu nista ne razume. Zato je njemu nerazumljiv pojam ( pa i samo odredjenje pojma pojam ) istorije i istorijsko, a o vaznosti istorije za filozofiju ne vredi ni govoriti. Kako tek da razume pojmove i njihova znacenja, poput - povesno, prakticki, delatan, samosvest, stvaralacki, negacija, otudjenje i sl....bez kojih nema filozofije, bar kako je ja razumem , a nisam ni malo usamljen u tom shvatanju.

Ma divota. За слушати, за учити, за духовно се надограђивати: "povesno, prakticki, delatan, samosvest, stvaralacki, negacija, otudjenje". Каква узвишена рапсодија знања и духовних откровења.

Задржи ти те баљезгарије којима дигнутог носа ви снобови баљезгате између себе, за себе!

Ти ћеш неком да забрањујеш да се бави филозофијом. Ја не морам да живим од филозофије. Ја у њој тражим знање, а не ухљебљење.

И зато, ако негде тражим знање очекујем и да га нађем.И нашао сам га тамо где га има, а где га нема ,па жао ми је, али НЕМА ГА.
Обукли сте цареве ново одело па мислите да су сви безвезњаци попут вас, па се не усуђују да кажу да је цар го.

Не желим да имам никаква посла са том одбојном кликом шарлатана, историчара, који су себи наденули титуле филозофа а од ње су далеко као небо и земља.

Oni koji se nadaju da ce proucavanjem istorije filosofije i sami postati filosofi, treba u stvari da iz tog proucavanja nauce da se filosofi - isto kao i pesnici - radјaju, ali samo mnogo redje.

Шопенхауер

 

[SUPERKULER]

ucestvovanje u senzacijama (opazajima) je moguce: neko bira u koju stranu ce da pokrene oko, da li ce da ga ali ono malo zatvori, da li ce da iskolaci oci... gdje ce da dira rukom... ali recimo kod kinesteticke osjetljivosti (osjecaj polozaj zglobova, osjecaj snage zategnutosti misica, osjecaj pokreta) to biranje toga sto ce da se opazi ne postoji

ali postoje i halucinacije, kad senzacija (opazaj) nije ni iz tijela, ni iz spoljasnjosti, ali nema dokaz ni da je iz mozga jer to moze i mozak koji je zdrav i neintoksiciran (otrovi, teski metali, ili droge) i morfoloski (oblikom) ispravan

a moze svako da izazove sebi halucinacije, ko hoce, sa hipnozom, autohipnozom ili da ga hipnotise neko drugi
ili sa meditacijom, sto ne preporucujem da radi ko ne zna jer moze da se poludi od meditacije

Preteruješ...Hajde u Pranajami mi se dešavalo uz Dunav kod dubokog abdomenalnog disanja da mi se od rečnog ozona
zavrti u glavi ...I to je sve...Meditacija do nirvana nije štetna,naravno ako nisi pod dejstvom nečeg...Ako si pod dejstvom I ne možeš
u nirvanu...Doduše,nisam probao,ali već s viškom pivkana nema meditacije-iz alfe u alfu po hmelju!

 

[SUPERKULER]

Oni koji se nadaju da ce proucavanjem istorije filosofije i sami postati filosofi, treba u stvari da iz tog proucavanja nauce da se filosofi - isto kao i pesnici - radјaju, ali samo mnogo redje.

Шопенхауер
Ne samo da se rađaju,pravimo ih I od blata,a I od drugih materijala...
Zabravio mudri filozof da zapazi da I najdarovitiji I pesnici I filozofi bedno umiru kao I svi drugi...Izjednačeni!

 

[faraonn]

...Kasirer je lijepo i kvalifikovano rekao i ispoljio smijesne poduhvate
koji sebe nazivaju -Kritikom Kantove Filosofije...
...steta sto nije istrajao Kolos sa Rodosa
da bi mogli istoricari umjetnosti
Fidiju da kritikuju...

 

[phobos and deimos]

Ajmo jos malo "praznih pojmova"

U plastiku kao prvu vrstu lepih likovnih umetnosti spadaju vajarstvo i gradjevinarstvo. Vajarstvo je ona umetnost koja pojmove o stvarima, onako kako bi one mogle egzistirati u prirodi, prikazuje telesno (ali kao lepa umetnost ona to cini s obzirom na estetsku svrhovitost); gradjevinarstvo je vestina da se pojmovi o stvarima koje jedino umetnost omogucuje i cija forma nema za odredbeni razlog prirodu vec neku letimicnu svrhu, prikazu s tom namerom, ali u isto vreme i estetski svrhovito. Kod gradjevinarstva je odredjena upotreba vestackog predmeta glavna stvar na koju se kao uslov ogranicavaju estetske ideje.

Kant

 

[JA KOJI JESAM]

To bi isto bilo kao kada neskolovana cistacica objasnjava profesoru fizike i kvantne fizike ( mehanike ), recimo, Ajnstajnovu teoriju relativiteta.

Pritom je svakom razumljivo da cistacica to ne moze da radi jer nije izucavala fiziku, ali kada je filozofija u pitanja, tu se hoce da ti principi i rezonovanja ne vaze ! Pa tako moze biti sasvim razumljivo i prihvatljivo da cistacica moze da objasnjava, recimo, Hegelovu filozofiju. A onda su stvari naopako, po filozofiju, okrenute.

Otkud ti znaš da baš ta čistačica nije reinkarnirani Ajnštajn ili Hegel???

 

[SUPERKULER]

Otkud ti znaš da baš ta čistačica nije reinkarnirani Ajnštajn ili Hegel???

Karnirana je jok!

 

[kvazar12]

kant daje prednost spoljasnjem iskustvu, ali je i spoljasnje iskustvo takodje slicno uslovljeno sa unutrasnjim subjektom kako smatra kant, ne bih da tumacim kanta jer i sam nisam bas mnogo upoznat sa njegovom filozofijom ali sa kritikom kantove filozofije jesam kroz neke druge filozofe. ja prednost dajem sri yantry, dakle subjektivnom iskustvu univerzalne svesti, koja se ne iskazuje simbolicno jer univerzalna svest nema osobine i nije objekat znanja.

 

[SUPERKULER]

kant daje prednost spoljasnjem iskustvu, ali je i spoljasnje iskustvo takodje slicno uslovljeno sa unutrasnjim subjektom kako smatra kant, ne bih da tumacim kanta jer i sam nisam bas mnogo upoznat sa njegovom filozofijom ali sa kritikom kantove filozofije jesam kroz neke druge filozofe. ja prednost dajem sri yantry, dakle subjektivnom iskustvu univerzalne svesti, koja se ne iskazuje simbolicno jer univerzalna svest nema osobine i nije objekat znanja.

Postoji samo tvoja subjektivna svest o univerzalnoj svesti,čak iako bi bila samo tvoja imaginacija...Svoju svest ja mogu analizirati,a mislim I svako svoju jer
različito se oblikuje na različite fenomene-pojave pred nama...Bile one aposteriorne ili apriorne...(Iskustvene ili naša shvatanja...)Uostalom ta
različitost refleksije naše svesti I proučava Fenomenologija kao nauka...
Mada sam ja sklon vise analizi I dekonstrukciji iskaza...