Косовка битка

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
hijenaa:
Najrealniji izvori su oni koje pisu savremenici dogadjaja.
Po izvorima iz Dubrovnika, Venecije i Firence, koji su imali jak trgovacki korpus po Osmanskoj imperiji samim tim i veoma precizne podatke, Osmanska vojska nije pobedila. Nije ni stvarno porazena jer je imala jaku mobilizacionu bazu u tom momentu. Moglo bi se reci "odbijena uz velike gubitke".
Despot je prihvatio saveznistvo (zapadnim izvori) zbog ugrozenosti sa severa od strane Ugarske i inkvizitorski nastrojenog klera u Rimu. Nastojali su da iskoriste Osmanski napad na Srbe i da ognjem i macem zauzmu prostor.
Tim manevrom je pokusao da Osmanski udar delimicno mimoidje srpski prostor i da se "prosledi" prema Ugarskoj dolinom Dunava.
Zato je sasvim logicna Stefanova odlucna intervencija kod Nikopolja koja je odlucila pobednika.
Njegova mogucnost da autonomno bira momenat i nacin ulaska u bitku (cak i stranu u njoj) potvrdjuje status koji je imao.
Ekonomski i kulturni procvat despotovine bio bi nemoguc da je zemlja neposredno pre toga bila porazena i u statusu vazala.
Kliknite za proširenje...

da da... saveznishtvo 8)

izvini... ali lupash 8)

ostalo je tachno... sem da je isho u bitku ako je hteo 8)

zakasnio je sa reakcijom na Nikopolju
na tursku srecu :(
 
ristob:
Svi smo odgovorni i svi imamo obavezu doprinositi lepšim međusobnim odnosima, a ne svađama i krvenjima. Jesmo brži nogama nego glavom. Još uvek mislim da je razdruživnje bivše YU moglo biti na mnogo mirniji način i sa mnogo više koristi svima. Ionako smo morali raditi kako nam svet naredi.
Kliknite za proširenje...
slazem se znaci mi jesmo krivi ali svijet najvise trebali su baciti jednu atomsku bombicu kao 1945 i smirili bi nas dok je vijeka i covjeka:)
 
_alexandar:
Mi previse zaljubljeni? Pa ako su Srbi previse zaljubljeni stvarno ne znam sta su Crnogorci za Crnu Goru? Ne slazem se ni sa cim za ono sto si ispljuvala Srbe i Srbiju, ali necu vise da pricam oko toga jel znam da sa vama o tome nema nikakve svrhe.
p.s. Vise NIKO iz Srbije i ne ide u Crnu Goru. Statistika je pokazala da su prosle godine Srbi vise isli u BUGARSKU, GRCKU, i Tunis nego u Crnu Goru. Izgleda da vam sada izmedju turizma i mafije koje su vam pile dve osnovne, citaj jedine "privredne grane", sada ostala samo mafija.
Kliknite za proširenje...
ti vjeruj statistici a ja vjerujem u ono sto vidim kad podjem u Budvu samo mozes ekavicu cuti....a jb ga nasa mafija je sitna a vasa u jb te pa karici su ostetili drzavu za par miliona
uh mrzim to Marija Milosevic zivi u cetinje ako nisi znao...pored sve te njene Srbije dosla je prakticno da se skloni kod nas jer zna da ce joj se u cetinje klanjati i postovati je bez obzira cija je cerka!a pola mojega drustva koje uci u BG bojalo se da izadje za vrijeme referenduma jer su se bojali da ih ne premlate a jednome su cak kola slomili samo zato jer su vidjeli cetinjske tablice
toliko o vama iz Bg-a...
 
hijenaa:
Najrealniji izvori su oni koje pisu savremenici dogadjaja.
Po izvorima iz Dubrovnika, Venecije i Firence, koji su imali jak trgovacki korpus po Osmanskoj imperiji samim tim i veoma precizne podatke, Osmanska vojska nije pobedila. Nije ni stvarno porazena jer je imala jaku mobilizacionu bazu u tom momentu. Moglo bi se reci "odbijena uz velike gubitke".
Despot je prihvatio saveznistvo (zapadnim izvori) zbog ugrozenosti sa severa od strane Ugarske i inkvizitorski nastrojenog klera u Rimu. Nastojali su da iskoriste Osmanski napad na Srbe i da ognjem i macem zauzmu prostor.
Tim manevrom je pokusao da Osmanski udar delimicno mimoidje srpski prostor i da se "prosledi" prema Ugarskoj dolinom Dunava.
Zato je sasvim logicna Stefanova odlucna intervencija kod Nikopolja koja je odlucila pobednika.
Njegova mogucnost da autonomno bira momenat i nacin ulaska u bitku (cak i stranu u njoj) potvrdjuje status koji je imao.
Ekonomski i kulturni procvat despotovine bio bi nemoguc da je zemlja neposredno pre toga bila porazena i u statusu vazala.
Kliknite za proširenje...

takticki poraz jer smo izgubili nezavisnost
strateski KATASTROFA jer smo posle 70 god izgubili sve i nije nas bilo 500 godina
 
Jelena_B:
nece nama niko nista ponijeti jer CG je oduvjek imala te teritorije ukljucujuci nekad i Sandzak bolje razmisli o Vojvodini i Kosovu mislim da ce i oni jos malo da "putuju"......
Kliknite za proširenje...

od oslobodjenja od Turaka Boka je usla u sastav Crne Gore tek u vreme SFRJ
nije bila vasa ni u vreme Petrovica (Nikola bombardovao Kotor u I svetskom ratu) a ni u vreme Sekule Drljevica
ni u vreme kralja Mihajla
o Ulcinju i Baru odlucivace vecina a to su Siptari
Vojvodina ce doci na tapet negde 2013
 
Ljuba Miljkovic mi je skrenuo paznju na ovu temu.Dakle,za razliku od vecine istoricara,ja zastupam misljenje da Srbi nisu izgubili bitku na Kosovu.I to ne samo relativno,kako neki istoricari misle.Recimo,S.Cirkovic je zastupao tezu da Srbi nisu izgubili bitku jer je Tvrtkov vojskovodja,sa dobrim delom vojske preziveo bitku(radi se o vojvodi V.Vukovicu),a isto tako je i Vuk Brankovic preziveo bitku.Pomor je bio samo u vojsci kneza Lazara,valjda zato sto je bio u centru.To je rekla istorija.E,sad,sto ce,verovatno,oduseviti vujadina,arheologija je dosla do vaznog podatka.Naime,Dimitrije Madas i A.Gajic su otkrili u Gornjackoj klisuri,u kompleksu srednjovekovnog grada Zdrela,izmedju ostalog,i grob velikog vojvode Ugljese.E,to mozda i nije vazno,ali je taj "veliki vojvoda vsjem srbljem",Ugljesa Desisalic,umro 1394 godine,dakle samo pet godina posle bitke na Kosovu!!! Veliki vojvoda je bilo carsko zvanje(carski cin),i po svom cinu,neosporno je bio odmah iza kneza Lazara.Znamo da je knez Lazar posedovao tu teritoriju i izgradio manastir Gornjak,koji se nalazi u istoj klisuri gde je sahranen Ugljesa. Nije sporno da ja Ugljesa bio Lazarev ]vojvoda.Sporno je,da se tako izrazim,sto je veliki vojvoda Ugljesa preziveo Kosovsku bitku. Radi se o coveku,koji je po cinu i zvanju, bio prvi uz kneza Lazara,a preziveo bitku.
To je samo novi podatak koji mnogi istoricari nisu uzeli u obzir,kada su zakljucili da su Srbi izgubili bitku na Kosovu. Vec sam se puno,raspisao,drugi put cu o savremenim izvorima,koji (ni jedan od njih!) ne kazu da su Srbi izgubili bitku na Kosovu. Sustina je da ja mislim da mi nismo izgubili(takticki) bitku na Kosovu! Sta vi mislite?
 
NEREJ:
Ljuba Miljkovic mi je skrenuo paznju na ovu temu.Dakle,za razliku od vecine istoricara,ja zastupam misljenje da Srbi nisu izgubili bitku na Kosovu.I to ne samo relativno,kako neki istoricari misle.Recimo,S.Cirkovic je zastupao tezu da Srbi nisu izgubili bitku jer je Tvrtkov vojskovodja,sa dobrim delom vojske preziveo bitku(radi se o vojvodi V.Vukovicu),a isto tako je i Vuk Brankovic preziveo bitku.Pomor je bio samo u vojsci kneza Lazara,valjda zato sto je bio u centru.To je rekla istorija.E,sad,sto ce,verovatno,oduseviti vujadina,arheologija je dosla do vaznog podatka.Naime,Dimitrije Madas i A.Gajic su otkrili u Gornjackoj klisuri,u kompleksu srednjovekovnog grada Zdrela,izmedju ostalog,i grob velikog vojvode Ugljese.E,to mozda i nije vazno,ali je taj "veliki vojvoda vsjem srbljem",Ugljesa Desisalic,umro 1394 godine,dakle samo pet godina posle bitke na Kosovu!!! Veliki vojvoda je bilo carsko zvanje(carski cin),i po svom cinu,neosporno je bio odmah iza kneza Lazara.Znamo da je knez Lazar posedovao tu teritoriju i izgradio manastir Gornjak,koji se nalazi u istoj klisuri gde je sahranen Ugljesa. Nije sporno da ja Ugljesa bio Lazarev ]vojvoda.Sporno je,da se tako izrazim,sto je veliki vojvoda Ugljesa preziveo Kosovsku bitku. Radi se o coveku,koji je po cinu i zvanju, bio prvi uz kneza Lazara,a preziveo bitku.
To je samo novi podatak koji mnogi istoricari nisu uzeli u obzir,kada su zakljucili da su Srbi izgubili bitku na Kosovu. Vec sam se puno,raspisao,drugi put cu o savremenim izvorima,koji (ni jedan od njih!) ne kazu da su Srbi izgubili bitku na Kosovu. Sustina je da ja mislim da mi nismo izgubili(takticki) bitku na Kosovu! Sta vi mislite?[/QUOTE

Са тим бих се могао сложити. Нисмо изгубили битку него рат, јер више нисмо били способни да ратујемо са Турцима. Јер кад је Вук издао, Милица је била присиљена да склопи примирје са Турцима у познатим нам условима.
Kliknite za proširenje...
 
DukeofSerbia:
Није у реду, јер је право питање ко су уопште Турци? Историчари воде расправе о њиховом пореклу.

Значи Отомани како их зову на западу, или Османи како су себе звали - Devlet-i Aliye-i Osmaniye на модерном турском или арапски како је било دولتِ عَليه عُثمانيه,.
Kliknite za proširenje...

Не знају ни они, јер једни тврде да су потомци трећег Нојева сина Јафета, што значи као и ми и цела Европа. Док се други позивају на Монголе Аваре и Хуне као и Немци.
 
DukeofSerbia:
Није у реду, јер је право питање ко су уопште Турци? Историчари воде расправе о њиховом пореклу.

Значи Отомани како их зову на западу, или Османи како су себе звали - Devlet-i Aliye-i Osmaniye на модерном турском или арапски како је било دولتِ عَليه عُثمانيه,.
Kliknite za proširenje...
Možda ova internet enciklopedija nije pouzdana, ali neke osnove su tu.

Turski narodi su oni narodi koji govore jezicima turske grane altajske porodice jezika. Povijesno i jezično povezuje ih se sa starim narodima što su ih Kinezi nazival i T'u-chüeh, koji su u 6. stoljeću utvrdili carstvo što se od Mongolije i i sjeverne granice Kine prostiralo do Crnog mora.

Turske narode danas povezuje Islam, isključujući otuda jedino sibirske Jakute i Čuvaše u području Volge. Turske narode geografski danas dijele na dvije glavne grane, zapadne i istočne. Zapadne Turke zastupaju turski narodi jugoistočne Europe i područja jugozapadne Azije, u Anatoliji i sjeverozapadnom Iranu. Istočna grupa Turaka naseljena je u središnjoj Aziji, u Kazahstanu i Ujgurskoj Autonomnoj Regiji.

O samom porijeklu Turaka malo je poznato. Kineski dokumenti iz 6 stoljeća spominju carstvo T'u-chüeh koje se sastoji od dva dijela, a dijele ih na Sjeverne i Zapadne Turke. Carstvo dolazi u 7 stoljeću pod vlast dinastije T'ang, ali su se sjeverni Turci oslobodili Kineza i očuvali samostalnost do 744. Najstariji turski zapisi (orhon) iz 8. stoljeća opisuju ovo carstvo kao konfederaciju turskih plemena, i to Oguze; Ujgure duž Selenge u sadašnjoj Mongoliji; Kirgize duž Jeniseja u središnjoj Rusiji. Oguzi uskoro počinju migraciju na zapad, u Iran i Afganistan. U Iranu oguska plemena poznata kao Seldžuci (Seljuks) stvaraju u kasnom 11. stoljeću carstvo, što se prostire od Amu Darye do Perzijskog zaljeva, i Inda na zapad do Mediterana. Godine 1071. seldžučki sultan Alp-Arslan potuće bizantsko carstvo u bici na Manzikertu, i oslobodi tako prolaz za nekoliko milijuna Oguza u Anatoliju. Tu se uskoro jedan poglavica osamostali i osnuje u ranom 14. stoljeću otomasko carstvo, njegovo ime bilo je Osman. Turci što naseliše Anatoliju, i kasnije se raširiše i na Balkan, postadoše poznati po Osmanu, Osmanlijama. Danas ove Osmanlije, kao utemeljitelje turske države, nazivamo imenom Turci.

Na Dalekom istoku, u Središnjoj Aziji, Ujguri su istjerani iz Mongolije. Prije se tu vodila borba među turskim plemenima, za kontrolu nad Mongolijom. Ujguri se tada u 9. stoljeću naseliše u sadašnji Xinjiang u sjeverozapadnoj Kini. Dio Ujgura odlazi na zapad u sadašnji Uzbekistan, gdje su nomadsko stočarstvo zamijenili za sjedilački život. Ovi ljudi postadoše ovdje poznati kao Uzbeci.

Mongolsko osvajanje koje počinje u ranom 13. stoljeću prouzročilo je niz pokreta turskih naroda što se nastavilo više stoljeća. Kipčaki (Kipchaks) iz područja Irtiša polaze na jugozapad kroz Kazahstan i nastaniše se u sadašnjoj jugozapadnoj Rusiji. Mongolska najezda uništi ih, a pade i posljednji ostatak nekad moćnog seldžučkog carstva na tlu Irana. Ipak, Džingis Kan umire (1227), a njegovo carstvo se podijeli, što rezultira procesom islamizacije i turkifikacije Mongola van mongolskog područja. Njihov utjecaj slabi, a raste moć Turaka u Središnjoj Aziji. Jedan od turskih vođa, Timur, bio je sposoban da u kasnom 14. stoljeću proširi svoju vlast preko većine jugozapadne Azije. Tek u 15 stoljeću, ruska ekspanzija prema Kaspijskom jezeru tjera Turke istočno, u sadašnji Kazahstan. Danas ih poznajemo kao Kazahe.

Zbog procesa migracija, osvajanja, mješovitih brakova i asimilacija, mnogi su turski narodi sadašnje Središnje i Jugozapadne Azije miješanog porijekla. Nakon Ruske revolucije 1917. turski narodi počinju stvarati začetke budućih nacionalnih zajednica ,to su Kazahstan, uzbekistan, Kirgizija i Turkmenija.

Turski narodi danas
Najbrojniji turski narodi nakon Turaka iz Turske su Uzbeci, danas nastanjeni u Uzbekistanu i Afganistanu. Njihovo ime došlo je po Öz Begu, najvećem kanu Zlatne Horde. Druga velika grupa su Kazahi (Kazakhs), što nastadoše od Kipčaka, dijela Zlatne Horde. Većina živi u Kazahstanu, a ima ih i u Xinjiangu i Gansuu u Kini. Kirgizi, čije je porijeklo nejasno, žive u Kirgiziji, ima ih i u Afganistanu i zapadnoj kini. Turkmeni ili Turkomani bijahu do 1924. nomadska plemena bez političkog jedinstva. Danas žive u Turkmeniji, a također ih ima i u Afganistanu, Iraku, Siriji i Turskoj. Azeri su iz Azerbajdđana i Irana, porijeklom su od Oguza. Karakalpaci, srodni Kazahima, žive u Uzbekistanu. Tatari su podijeljeni na cijeli niz lokalnih grupa, a državno između Rusije i Ukrajine. Porijeklom su od Kipčaka, a imaju moguće i bugarskog elementa. Baškiri su rasipani istočnom europskom Rusijom, danas imaju vlastitu republiku u Rusiji. Jezik im je čisto turski. Karačajci i Balkari sa Kavkaza nepoznatog su porijekla. Jakuti iz Sahe su nepoznatog porijekla, zbog jezika svrstavani su u Turke. Ujguri čine prevladavajuću većinu u Xinjiangu ali ih ima i u srednjoazijskim republikama.

Osnovna podjela
(4 glavne grane);
A) Sjeveroistočni; B) Sjeverozapadni (Kipčaci); C) Jugoistočni; D) Jugozapadni (Oguzi).

1. Afšari (Afshars).- najraštrkanija grupa Turaka u Iranu, oko 100,000, po jeziku su srodni Azerima. Žive na obalama jezera Urmia kod Zanjana; duž granice Kurdistana; južno od Kermana i u Khorasanu. Nemaju nikakvog političkog jedistva, ipak svi se nazivaju imenom Afšari i razlikuju svoje pojedine grupe od ostalih Turaka ili ne-Turaka.
2. Altajci (Ojroti). Rusija, u planinama Altaj i Alatau, nekoliko pelemna: Teleuti, Telengi, Ojroti
3. Aynu (Ainu, Abdal).- Kina. 5,000. Ne smiju se pobrkati s narodom Ainu na Sahalinu i Hokaidu.
4. Azeri (Azerbajdžanci, Azerbejdžanci). – Azerbajdžan, Iran (šijiti).
5. Balkari (Balkars). Rusija. ogranak Karačajaca. Žive u Kabardino-Balkariji s nesrodnim Kabardincima. 1944. deportirani u Sibir zbog kolaboracije s nacistima. 1957. vraćaju se konačno kući. U 15. stolčjeću oni i Kabardinci (ne svi) primili su islam od Krimskih Tatara i Otomanskih Turaka.
6. Baškiri (Baškorti; Bashkirs), u Baškortostanu, Rusija.
7. Čagatajci.- Turkmenija
8. Čulimski Tatari. Rusija
9. Čuvaši.- govore poseban turski, vjeruje se da su istog porijekla kao suvremeni Bugari. U Čuvaškoj republici, Rusija
10. Dolgani. Rusija
11. Gagauzi. – Moldova (153,000; 1989.), Ukrajina, Rumunjska, Bugarska. Potomci Seldžuka.
12. Hakasi (Abakanski Tatari; Khakass).- Rusija, u Autonomnoj oblasti Hakasiji. Plemena: Sagajci, Beljtiri, Kiziljci.
13. Horasanski Turci (Khorasan Turks). Iran.
14. Ilsavan (Shahsavan, Shahseven). Kolektivno ime za oko 50 plemena u Istočnom Azerbajdžanu, Iran. Oko 100,000, stočari i nomadi. Ljeti vode stoku na ispašu po visokim padinama Sabalana, dok se zimi spuštaju na Dasht-e Moghan, kod rijeke Aras, koja čini granicu između Rusije i Irana.
15. Jakuti. Rusija. Nastali miješanjem lokalnih i turskih plemena
16. Juruci.- Balkan (Makedonija), Turska.
17. Kajari (Qajars). Čine malenu tursku enklavu među Mazanderanima u Iranu. Tek nešto ih je stalno-naseljenih, ostali su nomadski stočari.
18. Karačajci . Rusija, u Karačajevo-Čerkeškoj republici. Muslimani su. Kao i Balkarci bili su deportirani u središnju Aziju tokom rata.
19. Karakalpaci. Uzbekistan.
20. Karagasi (Tofalari, Sajanski Samojedi). – turcizirani Samojedi, Rusija.
21. Karaim. - Turska grupa u Litvaniji.
22. Karapahi (Karapakhs). Manje tursko pleme nastanjeno u Iranu u Khorasanu i duž južne obale jezera Urmia.
23. Kašgai (Qashqais). - Iran, konfederacija od nekoliko (većinom šijitskih) plemena Turaka u provinciji Fars; 250,000. Od 1960. mnogi su naseljeni po selima i gradovima.
24. Kazahi (Kazaki). Kazahstan. Oni su nastali odvajanjem od Uzbeka. Sadašnji Kazahi formirali su se sredinom 15. stoljeća. Prvi vođa bio im je Khan Kasym (rvladao od 1511-23), koji je ujedinio kazačka plemena.
25. Khalaj Turci. – Iran, 17,000
26. Kirgizi. Kirgizija; 3,000 u Afganistanu (na Pamiru), većina 1978. pobjegla u Pakistan nakon što su sovjetske i afganske trupe upale u Wakhan. Žive u jurtama.
27. Krimski Tatari.
28. Kumici (Kumiki). - sjeverni Dagestan , Rusija. Potomci srednjoazijskih Kipčaka .
29. Nogajci. Rusija. Crni i Bijeli. U stepama Dagestana (jedna grupa) i druga u Stavropoljskom kraju. Govore različite jezike .
30. Salar Ujguri. - Kina.
31. Šori (Shor). - Rusija.
32. Tatari. U Tatarstanu (3,8 milijuna), Rusija. Jezik pripada grupi Kipčak. sastoje se od više velikih grupa rasipanih po Rusiji i Ukrajini.
33. Turci. - Turska.
34. Turki. – Kina. Ogranak Gagauza. 30 domaćinstava.
35. Turkmeni (Turkomani). Tukmenija; u Afganistanu 12 plemena, 200,000 (1990). U Iranu žive u kraju zvanom Turkoman Sahra, 250,000 (1986). -Oni su porijeklom od srednjovjekovnih Oguza čija je pradomovina bila u Mongoliji i oko jezera Bajkal, bili su konfederacija poznata kao Devet Oguz ('Nine Oguz'). Od 10. stoljeća oni se već nalaze u Kazahstanu sjeverno od Aralskog jezera. Ime im se prvi puta spominje u izvorima iz 10.tog stoljeća. Klanski vođa Seljuk osniva dinastiju i carstvo koje nosi njegovo ime a srž mu čine oni elementi Oguza što migriraju južno u Afganistan i Iran. Središte carstva bilo je u Iranu. Otuda se dijelovi Oguza šire u sadašnji Azerbajdžan i Anatoliju.
36. Tuvinci ili Tuva. Rusija, 314,000 (1995), u Tuvi.
37. Ujguri. Žuti (Zapadni), Istočni.
38. Urumi. - Ukrajina.
39. Uzbeci. Afganistan, 1.3 milijuna; Uzbekistan, Tajikstan, Turkmenistan i manja grupa u Iranu (Khorasan), u susjedstvu plemena Karapaha.

http://hr.wikipedia.org/wiki/Turski_narodi
 
Немојте веровати све што негде пише. На Косовском Боју је било највише плаћеника, као војске под вођством српске властеле, међу којима је било највише Срба.
 
Evo sad cu vam ispricati po Bozjoj naklonosti Boj na Kosovu:

Poslije Maricke bitke, Turci su bili veoma umorni i zastali su u duzini od Urosevca do Vucitrna.Srpska vojska, je bila rasporedjena u Gnjilanu i cekali su ofanzivu.

Srpska vojska se razdvojila u dva dijela, jedan dio sa Carom Lazarem u Vukom Brankovicem, je krenuo ka sadasnjem Gazimestanu, a drugi dio je krenuo ka Urosevcu gdje je bio Milos Obilic sa vojskom.
Ofanziva je krenula tako, sto se dvije vojske prvo sudarile kod Gazimestana.Ratovali su zestoko i Turci su bili umorni, a Srbi razgneveni Turskim osvajanjem.Turci i Srbi su se borili kao lavovi.Iznenada juzni dio propada, i Milos Obilic napada sa vojskom i probija Turske polozaje i ide ka Srbima sa zapadne strane.Turci idu ka odstupnici i osvajaju samo dio odstupnice, i hvataju Milosa Obilica.Na Gazimestanu Turci osvajaju sadasnju Gracanicu, i idu ka Gnjilanu.Gnjilane se potresa smrcu Milosa Obilica.MilosObilic prethodno ubija Sultan Murata.Gnjilane drzi odstupnicu, i ne moze je odrzati, jer Turski Janicari krecu silovito i razbijaju bazu srpske vojske.Vuk Brankovic na kraju nema, sto da se bori, jer osvaja Srbiju i odnosi pobjedu samo kod Gracanice, i ide za Rasku.Na kraju Cara Lazara u predjasnjoj Gracanici, koja se nalazila kod Binacke Morave ubijaju.
Turska vojska se osilila i pocela ubijati, sve sto je Albansko, jer je smatrala da su oni saradnici Srba.Turci rastjeruju Albance kud koji.
Bajazit je ubio brata pred Carom Lazarem.Car Lazar im je rekao: tesko vama sta vi donosite nama.

Da napomenem da je Car Lazar, pozvao i Albance iz Albanije u pomoc u Boj na Kosovu.
Bosanski vojnici su dosli tek na kraju i bili razbijeni.Albanska vojska iz Albanije, se bila povukla. Marko Kraljevic je dosao tek na kraju, kadje razbio rumunske Turke koji su bili presli u Islam.Oni koji su presli na Islam, tada su bili samo iz Bugarske i Vranja.


Ne znam da li je ovo tacno, ali ovo mi Bog govori iz podsvijesti i psihicki se osjecam veoma dobro.
 
kad se ja obracam bogu, to je molitva
kad se bog obraca meni, to je shizofrenija


----------------------------------------------------------------------------
"Never increase, beyond what is necessary, the number of entities required to explain anything" --- William of Ockham (1285-1349)
 
Sa Turske strane je bilo 50 000 vojnika dok sa Srpske ili jedinstvene vojske, je bilo svega 20 000 vojnika.I sjedne i s druge strane poginulo je 5 000 vojnika.
Ljudi su tada veoma emotivno pitali druge, kako se to desilo i stvarali legende.Legenda je bio i Car Lazar i Marko Kraljevic.
U vazduhu se osjecao neki blagi smrad, kad je Marko Kraljevic dosao i Kosovo je bilo maglovito i tamno u pozadini.Cuo se jecaj konja koji su jedva opstajali na nogama.
Niko nije znao koliko ljudi znaju dobro piti kao tada.Svi su bili pijani sem Cara Lazara koji je znao kako se bori.
To znaci jludi su imali veliku zedj za vinom, tako da su oni pred borbu popili dosta vina.Car Lazar nije popio nijednu casu vina.
 
Hm, ma da su nashi tada koristili ove iste opijate na kojima je marin... de bi nam kraj bio bre... syebali sve redom i očas posla zauzeli pola Azije... Ovako, Turci bili u prednosti... naši cepali vino... a ovi bili na hašišu + alkohol... :lol:
 
:D vala bash... :D

p.s. to su spartanci a ne grci



----------------------------------------------------------------------------
"Never increase, beyond what is necessary, the number of entities required to explain anything" --- William of Ockham (1285-1349)
 
Marin55:
Evo sad cu vam ispricati po Bozjoj naklonosti Boj na Kosovu:

Poslije Maricke bitke, Turci su bili veoma umorni i zastali su u duzini od Urosevca do Vucitrna.Srpska vojska, je bila rasporedjena u Gnjilanu i cekali su ofanzivu.

Srpska vojska se razdvojila u dva dijela, jedan dio sa Carom Lazarem u Vukom Brankovicem, je krenuo ka sadasnjem Gazimestanu, a drugi dio je krenuo ka Urosevcu gdje je bio Milos Obilic sa vojskom.
Ofanziva je krenula tako, sto se dvije vojske prvo sudarile kod Gazimestana.Ratovali su zestoko i Turci su bili umorni, a Srbi razgneveni Turskim osvajanjem.Turci i Srbi su se borili kao lavovi.Iznenada juzni dio propada, i Milos Obilic napada sa vojskom i probija Turske polozaje i ide ka Srbima sa zapadne strane.Turci idu ka odstupnici i osvajaju samo dio odstupnice, i hvataju Milosa Obilica.Na Gazimestanu Turci osvajaju sadasnju Gracanicu, i idu ka Gnjilanu.Gnjilane se potresa smrcu Milosa Obilica.MilosObilic prethodno ubija Sultan Murata.Gnjilane drzi odstupnicu, i ne moze je odrzati, jer Turski Janicari krecu silovito i razbijaju bazu srpske vojske.Vuk Brankovic na kraju nema, sto da se bori, jer osvaja Srbiju i odnosi pobjedu samo kod Gracanice, i ide za Rasku.Na kraju Cara Lazara u predjasnjoj Gracanici, koja se nalazila kod Binacke Morave ubijaju.
Turska vojska se osilila i pocela ubijati, sve sto je Albansko, jer je smatrala da su oni saradnici Srba.Turci rastjeruju Albance kud koji.
Bajazit je ubio brata pred Carom Lazarem.Car Lazar im je rekao: tesko vama sta vi donosite nama.

Da napomenem da je Car Lazar, pozvao i Albance iz Albanije u pomoc u Boj na Kosovu.
Bosanski vojnici su dosli tek na kraju i bili razbijeni.Albanska vojska iz Albanije, se bila povukla. Marko Kraljevic je dosao tek na kraju, kadje razbio rumunske Turke koji su bili presli u Islam.Oni koji su presli na Islam, tada su bili samo iz Bugarske i Vranja.


Ne znam da li je ovo tacno, ali ovo mi Bog govori iz podsvijesti i psihicki se osjecam veoma dobro.
Kliknite za proširenje...

Sad si ti ovde puno toga napisao sto nema veze sa cinjenicama,PRVO,nije CAR Lazar,vec KNEZ. DRUGO,ja nisam sa Kosava i Metohije,ali sam bio tamo,geografski se ovi pojmovi ne poklapaju,narocito,u srednjem veku.Onda,recimo,ni Gracanica nije bila blizu Gazimestanu,a sta tek reci za Gnjilane?! TRECE,Milos Obilic,nije postojao,bar u tom obliku o kome ti pricas,kao velikas i vojskovodja,mislim nije mogao da vodi posebnu vojsku.CETVRTO,Albanci tada nisu bili na KiM,mislim,nisu ziveli tamo,a do pre dolaska Turaka,za nase prostore nisu bili vazni.To je tek Velikom seobom Srba,od Carnojevica,taj narod usao na KiM.PETO,znamo da je V.Vukovic predvodio odred "BOSANACA" u BITKI (a ne boju kako ti kazes,ali bi trebao procitati Gavru Shrivanica,ili Petra Tomca,makar!),i tu imamo savramene izvore (zasto se,uostalom,Tvrtko hvalio da je pobedio Murata na Kosovu?!). Itd.,itd...
Prouci izvore,mislim,istorijske,pa onda pokreci temu.Savet,nista zlonamerno.
 
Poslednja izmena:
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

P
Битка код Сиска 1593
13 14 15
Odgovora
370
Pregleda
5.051
Лекизан
Лекизан

Back
Top