Косовка битка

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Да ли знаш више о том препису, сећам се да сам то читао негде, али се не сећеам где, ако можеш постави цео на нет. Важно је прочитати све.
 
Благочастиви кнез Лазар је одломак из Житија и житељства краљева и царева српских. А. Ф. Гиљфердинг је први указао на ово дело објављујући један одломак. У науци се сматра да је писано између 1402. и 1405. године. Ово дело је сачувано само у препису које је Гиљфердинг нашао у Пећи, па се зато и назива Пећки препис. Данас се овај рукопис налази у Публичној библиотеци у Петрограду.

Благочастиви кнез Лазар

А после свих ових (раније српске господе) прима начелство благочастиви кнез Лазар, ни син ни унук кога племена пређе речених царева, но те земље српске, од прародитеља својих, рођење и васпитање (у њој рођен и однегован), не од припростих. Родитељи тога бејаху велможе, но први у палати царској пређе речених царева, и по достојанству поштовани и они који владају, у домовима царским виђаху се. А неки ближики по сродству (рођаци) самодршцима бејаху. Иако се оно што се дешава десило тада, кад су се (родбински) удаљили. А жена тога од саме крви царске. Но да неко, осуђујући, не мисли да се осуђује брак овај. Имајући разум и расуђивање, никако овај осуђивати. Јер је људима који суде наређено за сроднике, ко да се узима, а ко да се удаљује због родоскрвљења. Због овога и овде расудише, да је шта више таквим сродницима проштено узимати се, што и би.

А овај примивши пређе речену државу земље српске, би муж благ, кротак, смерен и одвише, као што се и показује премнога смерност тога. Кад је цео тај на државни престо царева првих, никако, узвисивши се, не пожури се поставити себе царем или краљем или деспотом, но у смерности својој благоразумној остаде све до дана исхода свога (смрти), носећи име богом и царем њему прво дано. Јер пређе самодржац, о цару Стефану говорим, оделивши још за живота свога крај један свога царства, томе уручи, овим да се задовољи и кнез краја оног да се назива. И у част самодржавља царског узишавши, не хте изменити кнежевско називање, но обносећи (га), ничим мањи не показа се од свих краљева и царева који су први и пре овога били. Иноке је љубио, старе поштовао, младе хранио, сироте сажаљевао, да су многи држали тога за Давида и виде се да има душу Аврама који воли сиротињу. Милостив веома би. Не само по земљи српској његове милостиње видеше се, но и у све источне земље простреше се, у земље Египатске и Синај, до Јерусалима допираху; и пуниле су се учињеним. А сазида и цркву велику тако, и с градом, светом Вазнесењу Христа бога нашег, у Петрусу, на реци званој Раваници. У њој и општежиће монасима установи. И друге божанствене храмове, једне обнављајући, а друге од основа подижући. А роди и сина 2: Стефана, који је деспот, и Вука.

И овако у свему добро и благочасно док напредоваше, устаје целог истока цар, од синова Измаиљевих, Мурат име имајући, и сву грчку и бугарску земљу узевши, на овога долази, безбројно мноштво водећи са собом: синови Агарини с Татарима, Кармијани са Сарханитима, Грци и Бугари и Арванити (Арбанаси). Тај је с безбожним наступао народима, а овај благочашће не допушташе погазити. И бој међу обојима би, и у боју том нечастиви насилник пада од мача посред разбоја, и телом и душом, с множином својих богупротивних војника. А остаје тога син један. И на крају боја тога - не знам шта истинито рећи о овом да ли је издан ким од својих храњеника, или је напротив ово суд божји који се зби над овим - у руке тога узима и после многих мука сам часну и побожну главу његову отсече. И потом као подручнике (потчињене) узима све. Пре смрти тога на три године сунце у таму се промени, да се и звезде у подне појавише и месец у крви, показујући беду која ће бити од синова Измаиљевих. И у граду који се налази тамо погребено би тело његово свето, године 6897 (1389).

И после њега примају начелство синови његови, Стефан деспот, а још је и матер његова била. И наших ради грехова ономе који је убио оца њиховог бивају подручници. И тога завештање с клетвом синови његови видели су да је од тога речено: да било где крај живота постигнем, нигде другде само у труду зидања моје цркве положити ме. Ово и створише са саветом патријарха, и митрополита, и игумана, и оних који проводе живот у пустињи. Сви сабравши се код раке мужа, откривају гроб и налазе свете мошти његове целе и нерушиме, и много благе мирисе испуштајући, као што се и данас могу видети. И пренесоше и часно положише у манастир од њега саздан, године 6899 (1390/91).
 
A Marička bitka?
Jel' bilo već reči o tome?
Mislim da od tog trenutka treba zapoečti s daljnjom razradom ove teme,
ako se ko ozbiljnije pozabavi analizom izvora za pomenute, naravno ....

Било је, а има и тема о Краљевићу Марку. Ја сам био главни противник свих извештаја о Марку и Битци. Можеш је наћи и подигнути, ако те занима.
 
Jel zanas koja je sad godina od postojanja ? :)

На било коју годину Хришћанске ере додаш 5508 година и добијеш тражену годину од постанка света. Наравно по календару, који броји године од постанка света. Са тим календаром се служе сви историчари и астрономи и данас, поред и разних других који су постојали или још увек постоје. Муслимански, Кинески , Перзијански, и други. Према томе, данас је 28-ми Фебруар 2009-те године по Грегоријанском календару или 15-ти фебруар 2009-те по Јулијанском, или 15-ти Фебруар 7517-те по календару од постанка света. Треба узети у обзир да се и године нису слагале увек. Неко их је бројио од 21-ог Марта, а неко од 16-ог Септембра, а било их је и 25-ог Децембра, а Олимпијаде су се бројиле од 17-ог Јула или првог Августа. Али то је све прошлост. Кад се Календар исправљао била је разлика 10 дана, а сада је 13. то долази због исправке која од сваких 400 година одузме по 3 дана. Од исправке је прошло 400 година и разлика је нарасла за 3 дана.
 
Ma zanima me Indikt sta to znaci ?

То је раздобље од 15 година, које се понавља у недоглед. Служи за проверавање датума, а успостављено је за време Јулије Цезара. Има све у детаљима у лепљивој теми, на врху, ИСТОРИЈСКА ХРОНОЛОГИЈА. Акхенатон је све објаснио у детаље. Погледај поучно је.
 
Poslednja izmena:
Jedan od najranijih dokumenta (iz oktobra 1389)
koje su firentinski senatori dali na izvještaj o bitki
što su ga primili od bosanskog kralja Tvrtka:
"Srecne li su, najsrecnije, ruke dvanaestorice odanih
plemica koji su svojim macevima prokrcili put, prodrli
kroz neprijateljske redove i kroz obruc lancima
vezanih kamila, i junacki se probili do šatora samog
Murata. Srecniji od svih je onaj koji je tako silovito
ubio tako mocnog ratnika ubodom svoga maca !
 
Jedan od najranijih dokumenta (iz oktobra 1389)
koje su firentinski senatori dali na izvještaj o bitki
što su ga primili od bosanskog kralja Tvrtka:
"Srecne li su, najsrecnije, ruke dvanaestorice odanih
plemica koji su svojim macevima prokrcili put, prodrli
kroz neprijateljske redove i kroz obruc lancima
vezanih kamila, i junacki se probili do šatora samog
Murata. Srecniji od svih je onaj koji je tako silovito
ubio tako mocnog ratnika ubodom svoga maca !


Да ли имаш копију од целог текста?
 
Mislim da je interesantno shvatiti, da je samo jedna istina, a desetine varijanti jednog ishoda.
Događaj koji je obeležio početak kraja tzv. "Blistave Istorije Srpskog Naroda", koji, istini za volju, još uvek traje, svakako treba sagledati iz puno aspekata.
Svakako je ovo nešto oko čega treba polemisati.

Moje mišljenje je, da je u pitanju veliki poraz Srpske vojske, Srpske ideje, Srpskog naroda uopšte.

Pa jesi li ti pao sa marsa, ideja stradanja na kosovu je bila temelj opstanka srpskog naroda tokom 500 godina ropstva. "Veliki poraz srpske vojske", govoris o fizickom ali ne i moralnom porazu kog nije bilo.
 
Pa jesi li ti pao sa marsa, ideja stradanja na kosovu je bila temelj opstanka srpskog naroda tokom 500 godina ropstva. "Veliki poraz srpske vojske", govoris o fizickom ali ne i moralnom porazu kog nije bilo.

Upravo tako, mislim da je kosovski mit upravo odrzao ideju srpstva i pravoslavlja u narodu. Ipak, ni posle skoro 500 god. narod nije preveden u muhamedanstvo. Slucaj s Bosnom je nesto drugaciji jer je uticaj bogumila bio mnogo snazniji. Pritisnuti i s pravoslavne i katolicke strane, bogumili su u najvecem broju presli u islam kako bi ocuvali imanja, pre svega.
 
Upravo tako, mislim da je kosovski mit upravo odrzao ideju srpstva i pravoslavlja u narodu. Ipak, ni posle skoro 500 god. narod nije preveden u muhamedanstvo. Slucaj s Bosnom je nesto drugaciji jer je uticaj bogumila bio mnogo snazniji. Pritisnuti i s pravoslavne i katolicke strane, bogumili su u najvecem broju presli u islam kako bi ocuvali imanja, pre svega.

Да ли су Богумили били Срби?
 
Турке су на Балкану одржавали Французи и Енглези,да би ратовали против Немачке,тако да Немачка - иако много супериорнија од њих,није могла да постане колонијална велесила.
То је оно што се крије у историјским подацима.
 
Турке су на Балкану одржавали Французи и Енглези,да би ратовали против Немачке,тако да Немачка - иако много супериорнија од њих,није могла да постане колонијална велесила.
То је оно што се крије у историјским подацима.

Ovo nema veze sa mozgom
 
Турке су на Балкану одржавали Французи и Енглези,да би ратовали против Немачке,тако да Немачка - иако много супериорнија од њих,није могла да постане колонијална велесила.
То је оно што се крије у историјским подацима.

Je li, Bobe, a na koji su nacin to Francuzi i Englezi odrzavali Turke na Balkanu da napakoste ovim superiornima?
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top