“U to vreme, 1989. godine, napravljenja je reprezentacija koja je rasturila sve rivale na EP u Zagrebu, a mene nije bilo na spisku ni od 16 igrača, iako sam slovio za možda najboljeg plejmejkera u državi u tom trenutku. Ali za jedan tim nije najvažnije da igra 12 individualno najboljih igrača, već 12 najboljih koji mogu da se uklope u trenersku viziju. Ja sam bio napadački orijentisan plej, Dražen je bio veliki strelac i potrošač lopti i nije mu bio potreban takav tip igrača na terenu, već neko ko je pasivniji u napadu, a borbeniji u odbrani. Za njega su bili perfektni Jure Zdovc, Zoran Radović – s njima se bolje razumeo. Taj tim je odličan primer kako se pravi šampionska ekipa. To meni tada nije bilo po volji jer je bilo po mojim leđima, shvatao sam to lično, ali danas to razumem. To je za mene bila super ljudska škola“, rekao je Đorđević u intervjuu za nedeljnik Vreme.
.
