Korisne duhovne pouke II

"Када је год неко гладног нахранио и жедног напојио, када год је болесног посетио, када је год некога за опроштај замолио или некоме опростио, када год је неко некога утешио или није некога осудио или оклеветао.
Када год се неко обрадовао успеху и части другог... Учинио је царство Божје опипљивим и реалним"

Патријарх српски г. Порфирије
 
Не брините се (Мт.6,32). Али, како онда да се живи? Треба да се једе, пије, одева. Међутим, Спаситељ не говори: "Не радите ништа", него - "Не брините се. Не морите себе бригом која вас једе дан и ноћ и не даје вам мира ни на трен". Таква брига је греховна болест. Она показује да се човек ослања на себе, и да је заборавио на Бога, да је уздање на промисао Божији изгубио и да све у вези са собом хоће да уреди једино на основу свога труда, да све што му треба хоће да добије и да га затим очува својим способностима. Он се ухватио срцем својим за оно што има, и мисли да на њему може почивати као на чврстој основи. Љубав према имању га је везала и он само мисли о томе како да што више згрне у своје руке. Тај мамон је њему заменио Бога. Ти, међутим, ако је до труда - труди се, али немој да те мори зла брига. Очекуј сваки успех од Бога и у Његове руке се предај. Све што доживиш примај као дар из Господње руке и у чврстој нади очекуј продужење Његове милости. Ако Бог xoћe од свег богаташевог имања у једној минути може да не остане ништа. Све је пролазно као прах. Зар онда због тога мучити себе? Не брините се!

СВЕТИ ТЕОФАН ЗАТВОРНИК
 
моја молитва коју сам нашао на нету. Мислим да је Бели Анђео заштитник моје породице.
Молитва Белом Анђелу
Колико ми мало треба, само мало да признам себи,
Колико још мира, љубави и праштања, врло мало да брзо приђем теби,
Али не!
Моја жеља се не уклапа са Твојом вољом, јер Удаљен бих Боже од Благослова твог.
Где ти је сада човече Бог? Бог твој!
Анђео, бели Анђео који радост сеје и дели.
Где ти је срећа?
Човече изгубљени, где ти је Радост у срцу свом?
Тугом хоћеш да се бориш!
Очајањем да се надаш.
Не!
Бели Анђеле чувару моје грешне душе, упути ме на стазу јунаштва, стазу правоверне вере срца вољеног, освети и мој грешни пут, да станем на стазу покајања, смирења и наде.
Бели Анђелу рашири крила, и загрли ме опет, љубављу ме осени, да својом мржњом не увредим тебе, својом лењошћу, својом гордошћу, својом зависти
Дај ми Анђелу свети, да свако зло победим Божијим добром у мени, да те призовем и кажем:
Бели Анђелу, не остављај ме грешног и малог, тромог и лењог, гордог и у прелести, сачувај моју душу, љубављу је осени, и чувај ме у све дане живота мога, и сада и увек и у векове векова.
Амин..
Ступар Драган
 
U Carigradu vladaše neki strašni i krvoločni vezir kome je bilo zadovoljstvo da svaki dan gleda kako dželati seku glave pred njegovom kućom. A na ulicama carigradskim življaše neki prosjak, pravednik i prorok, kojega sav svet poštovaše kao Božijeg čoveka. Jedno jutro, baš kad dželati odsecahu glave na oči vezirove, stari prosjak stade pod prozor vezirov i jednim gvozdenim maljem mahaše po vetru levo i desno.

- Šta to radiš? - upita ga vezir.

- Isto što i ti, - odgovori prosjak.

- Kako to? - zapita vezir.

- Eto tako, - reče prosjak - Pokušavam da ubijem vetar maljem. A ti pokušavaš da ubiješ život nožem. I moj i tvoj posao su uzaludni. Ti ne možeš ubiti život, vezire, kao što ni ja ne mogu ubiti vetar.

I vezir se povuče u tamne odaje svoje kuće, i nikoga ne puštaše k sebi. Tri dana nije ni jeo ni pio, niti je koga viđao. A četvrti dan sazva svoje prijatelje i reče:

- Zaista, Božiji čovek ima pravo. Ja sam radio uzaludan i glup posao. Život se ne može ubiti, kao što se ni vetar ne može ubiti.

Vladika Nikolaj Velimirović
 
U Carigradu vladaše neki strašni i krvoločni vezir kome je bilo zadovoljstvo da svaki dan gleda kako dželati seku glave pred njegovom kućom. A na ulicama carigradskim življaše neki prosjak, pravednik i prorok, kojega sav svet poštovaše kao Božijeg čoveka. Jedno jutro, baš kad dželati odsecahu glave na oči vezirove, stari prosjak stade pod prozor vezirov i jednim gvozdenim maljem mahaše po vetru levo i desno.

- Šta to radiš? - upita ga vezir.

- Isto što i ti, - odgovori prosjak.

- Kako to? - zapita vezir.

- Eto tako, - reče prosjak - Pokušavam da ubijem vetar maljem. A ti pokušavaš da ubiješ život nožem. I moj i tvoj posao su uzaludni. Ti ne možeš ubiti život, vezire, kao što ni ja ne mogu ubiti vetar.

I vezir se povuče u tamne odaje svoje kuće, i nikoga ne puštaše k sebi. Tri dana nije ni jeo ni pio, niti je koga viđao. A četvrti dan sazva svoje prijatelje i reče:

- Zaista, Božiji čovek ima pravo. Ja sam radio uzaludan i glup posao. Život se ne može ubiti, kao što se ni vetar ne može ubiti.

Vladika Nikolaj Velimirović
Zivot se lako moze ubiti, svi bi to radili da nema zatvorske i smrtne kazne. Covek ima moc da unisti sam sebe, ceo zivot na Zemlji
nuklearnim oruzjem. Sve dok mocnici ne nadju drugu planetu sigurni smo od nuklearnog rata.
 
241689635_1412533702518627_128934961092780604_n.jpg
 
свет је такав зато што је неко тако желео, свет се заснива н< томе шта неко неком другом жели.
могућности и жеље зависе од нечије воље, а свака болест почиње дијагнозом.
ЈА
 
Волео бих...
Да једног дана успем да прихватим друге као што Бог прихвата мене;
Да разумем и опростим другима као што Бог опрашта мени;
Да ћутим о туђим грешкама као што Бог ћути о мојим...
Волео бих...
Да се једног дана понизим као што се Бог понизио због мене;
Да једнога дана волим друге као што Бог воли мене;
Да једнога дана волим Бога као што Бог воли мене...
Желим да једног дана живим онако како Бог хоће... А ако не успем, онда да бар умрем како Он хоће - са покајањем и смирењем...“

Aрхимандрит П. Пападопулос
 
Bertrand Russell

Religija se temelji, primarno i uglavnom na strahu. Delimično je to strah od nepoznatog, a delimično želja da imate neku vrstu starijeg brata koji će stajati iza vas u svim neprilikama i opasnostima. Strah je temelj celoj stvari – strah od misterioznog, strah od poraza, strah od smrti. Strah je roditelj okrutnosti, i zato nije ni čudno da su okrutnost i religija uvek išle ruku pod ruku.
 
nekad, ljudi misle da čine dobro, a zapravo ulete u reku prevaranata koji ih koriste pa nanose štetu svojim najmilijima.
Nekad, takvi misleći da su po Božjoj Volji predviđaju drugima nesreće, ne shvatajući da je to ono što žele, ne ono što
vide. I naravno, vuku nesreće svuda oko sebe nesvesne da su one uzrok.
JA
 
"Човек је тај који у односу према Богу, у односу према ближњем и творевини - ствара хармоничан саживот и рај на земљи. На то нас подсећају речи Св. Максима исповедника, да човек може целу земљу преобразити - тек онда када рај буде носио у себи "

Патријарх српски г. Порфирије
 
Kada vas obuzmu crne misli,jedini ispravan način po ocu Tadeju da se izborite sa njima
Učenje Svetog oca Tadeja najbolje se ogleda u čuvenoj rečenici “Kakve su vam misli, takav vam je život”, a sam on je u svakom momentu isticao da su misli te koje određuju u kom pravcu ćemo ići.
Kako život nije satkan samo od lepih stvari, u teškim trenucima velika je muka zadržati lepe misli.
U jednom intervjuu otac Tadej upravo je dao odgovor na pitanje šta da radimo kada nas spopadnu crne misli.

-Život se manifestuje putem misli. Ako su dobre misli, onda ćemo biti mirni. Tuga opterećuje čoveka mislima koje nisu potrebne. Čovek mora razmišljati dobro i činiti dobro. Gospod je svuda prisutan i pomaže svakome. I slabima i jakima, svima je pomoć potrebna. Ako vas obuzmu loše misli, pevajte. Pesma je mila i telu i duši – poručio je otac Tadej
 

Back
Top