Srpski je bio nepromenjen od nastanka do Vukove reforme.Reforma Vukova(citaj Kopitareva) je promenila najstariji jezik na svetu,prekinula je kontinuitet najstarijeg svetskog jezika srpskog.I sve je to uradjeno tendeciozno pod uticajem austrijskog dvora i rimokatolicki crkve.
Bogarte Klirko pise argumentovano koristeci svoje izvore,mozde ne citate iste izvore ili ih razlicito tumacite.
Клирко ми се непристојно обраћа, али добро, то је његов избор.
А што се тиче српског... Бобе, оно нажалост није тачно. Српски језик се, као и сви остали језици, константно мења. Чак и у оним старим временима су евидентне промене, иначе не бисмо разликовали црквенословенски како су га записали Ћирило и Методије у 9. веку, и језик у држави Немањића, 3 века касније. Ту постоје јасне разлике. Рецимо, избачени су из употребе гласови Ѫ и Ѭ (велики јус, и јотовани велики јус) и замењени са О и ЈО. Коначно, постоје посредни докази да тај језик чак ни пред крај државе Немањића није био говорни, него само књижевни, а већ у 19. веку њиме није говорио нико.
Вук Караџић је тражио да се црквенословенски, односно српски средњовековни језик, изучава у школама, и тако је и трајало док није био укинут. А није ништа наметнуо, нити ишта укинуо, јер не само што није био на власти, већ је био и у немилости српске власти са обе стране Дунава и Саве... већ је само написао граматику говорног језика, и водио полемике. Говорни језик су усвојили српски књижевници у 19. веку, већ када је Вук био остарео (или и мртав), због тога што други језик нису имали. Славеносрпском је недостајао стандард, и био је вештачки језик којим се свако служио на другачији начин (хибрид руског, рускословенског и српског говорног), а Црквенословенски једноставно није имао језички фонд нити ортографска решења за практичне потребе и потребе књижевности.
