Комунистичка десрбизација Горанаца

[Nenad1331]

Trnski je istočni lužnički govor, sa mnogo više staroštokavskih osobina nego npr govor Dimitrovgrada, bez obzira na nacionalnost govornika:


Pogledajte prilog 1500646

To ne postoji u Lužnici. Prestani da osobine tvojeg govora pripisuješ drugim dijalektima. Deliš mesecima skrinšot iz knjige o govoru par sela Lužničkog Zaplanja i te osobine pripisuješ Babušnici koja nije čula za tvoje detevo i deteno. Znači da razjasnimo, u Babušnici (Lužnica) niko ne govori na detevo i slično.

 

[Casual Observer]

Primer govora Gore:

Rabotalje vo Túrsko, imaf dućan vo Bósno, so ofce idalje vo Gŕčko Gora, Vo Gŕčko bíf, Vo Ítaljsko zéf prvó-mesto devedés-treća Ši.
Magmut će ide vo Tursko, bela Vetijo, oko šareno (Hasani, 270).
Za imena pojedinih države u upotrebi je i nastavak -ja: Túrkija, Ger- mánija, Angl'ija. Pojava se još zadržala i naročito je prisutna u albanskom i makedonskom dijelu Gore.
Mehmet te vika v Turkija,
Mori Vetijo oko šareno (Dokle, 488).
na pusti gurbet vo Đermanija (Hasani, 54). Vokal E
Supstitucije vokala E
E >I
U goranskom govoru vokal jat se manifestuje kao e:
Déca, mljéko, vréme, nédelja, kédelja, séno, pobégnala, pésok, véter. Bitna dijalekatska i lingvostilistička crta goranskog govora je prijelaz
e u i u kontaktu sa prednjonepčanim suglasnicima j, lj, nj, ć. Ova osobina nije zabilježena u makedonskim govorima. I u srpskim obližnjim govori- ma gotovo je nema, osim nekoliko dubleta u sirinićkom govoru.
ij < ej ( < - j}) dosljedno je u glagolskim osnovama:
Síje (síjala brašno), zásije, prósije, se smíje (selo ni se smíje), se ná- smija, se posmíjala, gríje (mesečina grije), ogríjala, zágrije, víje (snek vi- je), smí se, grí se, ali i izvedene glagolske imenice smíjenje, gríjenje, sijá- nica („zasijana zemlja“).
Mnogi od ovih oblika susreću se i u narodnim pjesmama: Će ti se smijet, mori, družina (Hasani, 38)-
Koga se oret Ograđe, Kurto,
koga se sije bosiljok (Hasani, 63).
Mesto jorgan vedro nebo dzvezde sijano (Dokle, 205).

 

[Droid]

To o “srpskim krivicama” lupaju komunisti jer ih je sada sramota da priznaju da je sve posledica njihove ropske pokornosti pred Brozom.
Ti tvoji “vi sami” su ljudi koji su klečali pred Brozom.

Cela Srbija je klećala i svakom je suza sa oka kanula kada god je na RTB-u neki Hrvat samo pomislio nešto lepo o Srbiji. Ah kako su plakali od sreće kada je Šjor postao beogradski zet pa se združio sa Gigom Moravcem. Bilo je to opravdanje i dokaz da ni jedna srpska žrtva nije bila uzaludna.
Što se tiče vas koji tvrdite da niste ili ste maloletni ili ste bili najgori pa ne možete to da podnesete.

Srbi imaju kompleks dece iz doma za nezbrinutu decu i to ih i danas prati. Večito će tražiti braću u drugim narodima (nekad Hrvatima sada Rusima) i večito će tražiti tatu (Tito, Miloševič, Vučić).

Sve to nema veze sa kulturno, tehnološko, ekonomskim napretkom nacije a to Srbe ni ne zanima jer su još u pubertetu.

 

[Casual Observer]

Ti znas mandrak kako bi bilo u Trnu, nije ti to Tetovo pa da bude detevo i deteno. Taj kraj nema trojni član. Bilo bi na deteto.

Odustani od nje. Nek sama sa sobom priča. Aj' bar da je kao onaj hrvatski bot, pa da ima neke argumente, da da joj ne ostanemo dužni, već samo troluje.

Не, ја не кажем да је члан бугарски. Баш напротив

Člana ima i u nekim severnoruskim dijalektima, neki bi sad dokazivali i da je novgorodski u stvari “bugarski”. @Boris T?

 

[bernardo]

Člana ima i u nekim severnoruskim dijalektima, neki bi sad dokazivali i da je novgorodski u stvari “bugarski”. @Boris T?

Pogledajte prilog 1502845

Чуо сам да су ти чланови, од једног пироћанца-македонца, заправо тековина старословенског језика?

 

[bernardo]

Чуо сам да су ти чланови, од једног пироћанца-македонца, заправо тековина старословенског језика?

https://therussianblog.wordpress.com/2012/12/17/dialects-of-the-russian-language/

Могу да се сложим са извором за северноруски

 

[Mstislav]

Mozda ih je SPC desrbizovala ako su sebe zaista ikada smatrali delom srpstrva sa politikom da ko nije pravoslavac nije Srbin.

 

[Casual Observer]

Чуо сам да су ти чланови, од једног пироћанца-македонца, заправо тековина старословенског језика?

Netačno - to je posledica jezičkog kontakta dva jezika koji i jedan i drugi imaju padeže ali koji se različito upotrebljavaju.

Na Balkanu je bio kontakt vulgarnog latinskog i slovenskog, na severu Rusije slovenskog ruskog i finskog koji ima 18 padeža ali ne i odgovarajuće kao ruski.

Kad govornik jednog jezika nauči neki drugi kao odrasla osoba ima veoma izraženu tendenciju da koristi gramatičke konstrukcije iz maternjeg jezika u onom naučenom kasnije, a balkanski vulgarni latinski je još u periodu romanizacije balkanskog stanovništva razvio član: inače, član severnoruskom samo pokazuje sa se javlja nezavisno jedan od drugog. Npr trojni ćlan i onaj preuzet iz vulgarnog latinskog uopšte nisu nastali jedan od drugog, zbog toga trojni član tako nervira neke ovde.

 

[Casual Observer]

Чуо сам да су ти чланови, од једног пироћанца-македонца, заправо тековина старословенског језика?

Još jednom, u staroslovenskom jeziku uopšte nije bilo nikakvog člana. Lingvistički kontakt dva različita jezika je neophodan da bi se pojavio, ne nastaje sam od sebe u jezicima sa fleksijom.

 

[Casual Observer]

Evo ga pronađen je tvoj rad sa časa likovnog iz 4. razreda osnovne škole
Pogledajte prilog 1504262

Није то мој рад, млади уметник се малчице збунио па побркао Бугаре и Богумиле, кад је то Свети Сава “протеривао Бугаре”? Слика је иначе тековина Егзархије, Фердинанда I и сина му дичног Бориса III, ни после Велбужда ником није длака с главе фалила.

 

[Nenad1331]

Goranci u SFRJ uopšte nisu zvanično postojali. Na prvom posleratnom popisu 1948. većina stanovnika Gore se izjasnilo kao neopredeljeni Muslimani. Na sledećem popisu 1953. većina se izjasnila kao Turci, te godine se broj Turaka na Kosovu uvećao oko 30 puta u odnosu na popis iz 1948.

 

[Nenad1331]

 

[Casual Observer]

Чуо сам да су ти чланови, од једног пироћанца-македонца, заправо тековина старословенског језика?

Netačno, svašta se piše po forumima:

Svi balkanski jezici/govori koji imaju član su ga usvojili iz (centralnog i istočnog) balkanskog vulgarnog latinskog koji je imao postpozitivni član nasleđen iz jezika starosedelaca Balkana pre Rimljana - jezik Dačana je imao jedan, a jezik Besa trojni član, kao u zapadnoj Makedoniji i Lužnici (ovaj drugi oblik je inače najsloženiji oblik postpozitivnog demonstrativa - pokaznog člana koji se ne koristi kao određeni član - koristi se samo za ono što je govorniku vidljivo u trenutku dok o tome govori).


U ruskom (i finskom u dodiru s ruskim) je nastao u lingvističkom dodiru (dvojezicnost) jezika koji imaju veoma različite padeže - i ruski i finski imaju padeže, ali se korišćenje ne poklapa.

 

[Nenad1331]

Hvala na analizi.
Dakle ne tvrdnja od @Nenad1331 kako goranski govor ispunjava uslove da bude poseban jezik ne stoji.

Jeste ne stoji, da nije možda ovo srpski? Predavanje magistra Idriza Idrizovića na goranskom jeziku.

A čujek šo ima probljem so Sihr i so mađije trebe da ne mu projde tri dena a da ne pročita sura. Som imav situacije da ga čitalje šo doadžalje da se lječet. Čitalje vo den tri ilji četiri puta sura Bekara, a zatim se izlječilje so tija Alah šo ga izkušav. Ne jeden den ja sam ošov ke učača Rukija i mi izučiv. I sega ka če izlezem od ke nego me restartirav.

 

[bernardo]

Jeste ne stoji, da nije možda ovo srpski? Predavanje magistra Idriza Idrizovića na goranskom jeziku.

Разумем цео овај говор, но да ја знам, ти људи никада за себе нису говорили да су Бугари?

Свакако је тај говор најсличнији суседним тетовским и средским говорима западномакедонског и ПТ дијалекта.

 

[bernardo]

A čujek šo ima probljem so Sihr i so mađije trebe da ne mu projde tri dena a da ne pročita sura. Som imav situacije da ga čitalje šo doadžalje da se lječet. Čitalje vo den tri ilji četiri puta sura Bekara, a zatim se izlječilje so tija Alah šo ga izkušav. Ne jeden den ja sam ošov ke učača Rukija i mi izučiv. I sega ka če izlezem od ke nego me restartirav.

Ово је идаље ближе српском књижевном него чешки словачком, или русински украјинском, или русински словачком.

Само си ставио особине које говор дели са западномакедонским дијалектима а манипулативно си изоставио особине које дели са ПТ и са српским књижевним. А многе од тих ствари као нпр читаље (читале) је одлика и косовско-ресавских дијалеката и говора а не само ПТ.

 

[Nenad1331]

Разумем цео овај говор, но да ја знам, ти људи никада за себе нису говорили да су Бугари?

Свакако је тај говор најсличнији суседним тетовским и средским говорима западномакедонског и ПТ дијалекта.

Goranci nemaju jasan nacionalni identitet. Goranci u Makedoniji se izjašnjavaju kao Makedonci. Samo među Gorancima u Albaniji ima onih koji se izjašnjavaju kao Bugari. Goranci u Srbiji su prešli put od izjašnjavanja kao Turci do neopredeljenih Muslimana, a danas je među njima prisutna Bošnjakizacija te se većina stanovnika Gore na poslednjem popisu izjasnilo kao Bošnjaci.

 

[Nenad1331]

Ово је идаље ближе српском књижевном него чешки словачком, или русински украјинском, или русински словачком.

Само си ставио особине које говор дели са западномакедонским дијалектима а манипулативно си изоставио особине које дели са ПТ и са српским књижевним. А многе од тих ствари као нпр читаље (читале) је одлика и косовско-ресавских дијалеката и говора а не само ПТ.

Nisam ništa izostavio. U ovom tekstu je mnogo primetnija makedonska crta. Ne vidim ništa srpsko osim reči koje se svakako sreću i u srpskom i u makedonskom jeziku. Goranski sasvim očigledno ima svoju gramatiku (predlog - ke i vremena npr. Som ošov u prošlom) koja ga razlikuje od oba jezika i ispunjava uslov da bude kodifikovan kao poseban jezik. Završetak trećeg lica glagola je na -et (da se lječet) kao u ruskom i kao u mijačkim govorima, to nije osobina nijednog kodifikovanog južnoslovenskog jezika.

 

[bernardo]

Nisam ništa izostavio. U ovom tekstu je mnogo primetnija makedonska crta. Ne vidim ništa srpsko osim reči koje se svakako sreću i u srpskom i u makedonskom jeziku. Goranski sasvim očigledno ima svoju gramatiku (predlog - ke i vremena npr. Som ošov u prošlom) koja ga razlikuje od oba jezika i ispunjava uslov da bude kodifikovan kao poseban jezik.

Сом ошов је сом ошох, скраћеница од сом отишох, или ти га отиђох ја бих рекао. Предлог ке у македонском је ће (к са квржицом), слово кј (тј) али мислим да говор горанаца користи облик че (че будеме, че дојдеме)

Горански спада у спој полошких и ПТ говора по ставу већине језикословаца. За бугарски идентитет горанаца у АЛБ ваља истражити.

 

[bernardo]

Goranci u Makedoniji se izjašnjavaju kao Makedonci

У МКД имају и Торбеши али нису признати као народ, тако да ко се изјасни ко Торбеш, одма буде подведен под Македонце.

 

[Nenad1331]

Сом ошов је сом ошох, скраћеница од сом отишох, или ти га отиђох ја бих рекао. Предлог ке у македонском је ће (к са квржицом), слово кј (тј) али мислим да говор горанаца користи облик че (че будеме, че дојдеме)

Горански спада у спој полошких и ПТ говора по ставу већине језикословаца. За бугарски идентитет горанаца у АЛБ ваља истражити.

Ke je kaj ili po srpski kod. Ke učača Rukija znači kod učitelja Rukije. Obrati pažnju da ono videlje, doadžalje nije za ženski rod nego muški, mi bi to preveli kao oni su videli.
Gor. I sega ka če izlezem od ke nego.
Mkd. И сега што ке излезам од каj него.

 

[Nenad1331]

У МКД имају и Торбеши али нису признати као народ, тако да ко се изјасни ко Торбеш, одма буде подведен под Македонце.

Torbeši nisu ista grupacija kao Pomaci. Torbeši se uglavnom pišu kao Albanci dok su se Pomaci uglavnon upisivali kao Turci na popisima u SFRJ. Danas kod Pomaka i ima onih koji će reći da su Makedonci dok Torbeši to odriču maksimalno.

 

[bernardo]

Ke je kaj ili po srpski kod. Ke učača Rukija znači kod učitelja Rukije. Obrati pažnju da ono videlje, doadžalje nije za ženski rod nego muški, mi bi to preveli kao oni su videli.
Gor. I sega ka če izlezem od ke nego.
Mkd. И сега што ке излезам од каj него.

Да, ке је највероватније скраћеница од куде, по мом претпостављању. То за видеље је иначе присутно и у неким КР говорима, косовско-ресавским. Присутно у призренско-јужноморавском дијалекту. Л испред е у призренско-јужноморавским говорима добије звук гласа љ а е постане између е и и, па кад кажу леле, то звучи као нешто између леле и љиљи.

 

[Nenad1331]

Да, ке је највероватније скраћеница од куде, по мом претпостављању. То за видеље је иначе присутно и у неким КР говорима, косовско-ресавским. Присутно у призренско-јужноморавском дијалекту. Л испред е у призренско-јужноморавским говорима добије звук гласа љ а е постане између е и и, па кад кажу леле, то звучи као нешто између леле и љиљи.

Očigledno Goranski nije štokavski ni po jednoj osobini. Kad sam govorio da PT nije štokavski jer u njemu ne postoji zamenica što ili šta onda mi je rečeno da se svrstava u štokavske govore jer čuva jedan arhaični poluglas na mestu oba npr. дЪн, сЪн za razliku od istočnojužnoslovenskih refleksa npr. дЕн, сЪн/сОн a ovde vidimo da Goranski u potpunosti ima reflekse e i o za Ь и Ъ kao i makedonski, den, son, deneska umesto дън, сън, дънъска.

 

[Meliot]

Да, ке је највероватније скраћеница од куде, по мом претпостављању. То за видеље је иначе присутно и у неким КР говорима, косовско-ресавским. Присутно у призренско-јужноморавском дијалекту. Л испред е у призренско-јужноморавским говорима добије звук гласа љ а е постане између е и и, па кад кажу леле, то звучи као нешто између леле и љиљи.

Rekao sam ti on nije pouzdan. Mislom da je našao je neki tekst koji više vuče na makedonski i stavio da je goranski.

https://mk.m.wikipedia.org/wiki/Горански_дијалект