Комунистичка десрбизација Горанаца

[Nenad1331]

Rekao sam ti on nije pouzdan. Mislom da je našao je neki tekst koji više vuče na makedonski i stavio da je goranski.

https://mk.m.wikipedia.org/wiki/Горански_дијалект

Mr. Idriz Idrizović, nađi ko je on. Živi na Kosovu.

 

[gost 434892]

Očigledno Goranski nije štokavski ni po jednoj osobini. Kad sam govorio da PT nije štokavski jer u njemu ne postoji zamenica što ili šta onda mi je rečeno da se svrstava u štokavske govore jer čuva jedan arhaični poluglas na mestu oba npr. дЪн, сЪн za razliku od istočnojužnoslovenskih refleksa npr. дЕн, сЪн/сОн a ovde vidimo da Goranski u potpunosti ima reflekse e i o za Ь и Ъ kao i makedonski, den, son, deneska umesto дън, сън, дънъска.

Погледај под "особености говоров" https://ru.m.wikipedia.org/wiki/Горанские_говоры

У призренскотимочким се говори што али се користи и (ка)кво и које ал је неистина да не кажу што. У призренско-јужноморавском је најчешће што, међу Србима на КиМ мкслим да се никада није ни говорило "кво".

 

[gost 434892]

Mr. Idriz Idrizović, nađi ko je on. Živi na Kosovu.

Што се бели, горе Шар планина?Да л' је снегче, ил' је бело стадо?Нит' је снегче, нит' је бело стадо.Да је снегче, би се растопило,Да је стадо, би се растурило.Веч тој беше Милкино чадорче,Под чадорче болна Милка лега.Брата и гу Турци заробили,Заробили, пај га обесили.

 

[Nenad1331]

Погледај под "особености говоров" https://ru.m.wikipedia.org/wiki/Горанские_говоры

У призренскотимочким се говори што али се користи и (ка)кво и које ал је неистина да не кажу што. У призренско-јужноморавском је најчешће што, међу Србима на КиМ мкслим да се никада није ни говорило "кво".

Govori se što samo u vranjskom govoru. Svi ostali govore kakvo ili skraćeno kvo, umesto što postoji i zamenica koe. U Leskovcu svi kažu koe i kakvo, nikad nisam čuo Leskovčanina koji kaže što, to u Leskovcu ne postoji iako i taj govor navodno pripada istom kao i vranjski.

 

[Casual Observer]

Goranci nemaju jasan nacionalni identitet. Goranci u Makedoniji se izjašnjavaju kao Makedonci. Samo među Gorancima u Albaniji ima onih koji se izjašnjavaju kao Bugari. Goranci u Srbiji su prešli put od izjašnjavanja kao Turci do neopredeljenih Muslimana, a danas je među njima prisutna Bošnjakizacija te se većina stanovnika Gore na poslednjem popisu izjasnilo kao Bošnjaci.

Ne lupaj, to “nemaju jasan nacionalni identitet” je standardna bugarska tvrdnja za sve koji se ne izjašnjavaju kao Bugari a vi želite njihovu teritoriju.

 

[Casual Observer]

Govori se što samo u vranjskom govoru. Svi ostali govore kakvo ili skraćeno kvo, umesto što postoji i zamenica koe. U Leskovcu svi kažu koe i kakvo, nikad nisam čuo Leskovčanina koji kaže što, to u Leskovcu ne postoji iako i taj govor navodno pripada istom kao i vranjski.

Ne laži. Kaže se što, a to tvoje “navodno” je sanstefanska teorija koja nikako sa objasni zbog čega Bugarima treba prevodilac ne samo u Pirotu nego i u Belogradčiku.

Da li znaš šta unuci rade kad iz Sofije dođu kod bake u Trn? Pitaju mamu da prevodi.

 

[Casual Observer]

Ke je kaj ili po srpski kod. Ke učača Rukija znači kod učitelja Rukije. Obrati pažnju da ono videlje, doadžalje nije za ženski rod nego muški, mi bi to preveli kao oni su videli.
Gor. I sega ka če izlezem od ke nego.
Mkd. И сега што ке излезам од каj него.

Šta ti je to “učača”? A kaj je veoma poznato, al nekako sa drugog kraja kontinuuma.

 

[Meliot]

Govori se što samo u vranjskom govoru. Svi ostali govore kakvo ili skraćeno kvo, umesto što postoji i zamenica koe.

To Piroćanci samo kažu ''kvo praviš", možda i svi govornici lužičko-timočkog poddijalekta, a govornici prizrensko-južnomoravskog mahom govore "što" ali i "koje".

 

[Casual Observer]

Ke je kaj ili po srpski kod. Ke učača Rukija znači kod učitelja Rukije. Obrati pažnju da ono videlje, doadžalje nije za ženski rod nego muški, mi bi to preveli kao oni su videli.
Gor. I sega ka če izlezem od ke nego.
Mkd. И сега што ке излезам од каj него.

Albanizmi i turcizmi, što leksički, što fonetski.

 

[Casual Observer]

To Piroćanci samo kažu ''kvo praviš", možda i svi govornici lužičko-timočkog poddijalekta, a govornici prizrensko-južnomoravskog mahom govore "što" ali i "koje".

‘Što’ i ‘koje’ u lužničkom Zaplanju, kakvo i kvo u Lužnici (Babušnica i istočno od nje) ali ne i u Beloj Palanci - tamo je što.

Kod mojih je “kako si” “što rabotiš” i “kakvo rabotiš”. Pra(j)iš bi se odnosilo na neki posao, npr građevinu i sl, “šta zidate” ili “šta je to što radiš/praviši”?

 

[Nenad1331]

To Piroćanci samo kažu ''kvo praviš", možda i svi govornici lužičko-timočkog poddijalekta, a govornici prizrensko-južnomoravskog mahom govore "što" ali i "koje".

U Leskovcu niko živ nikad u istoriji nije pitao Što praviš, budi uveren u to. U Leskovcu dominira koe i kvo. Kvo je onoj tam koe si turija?
Što kao skraćenica od zašto naravno postoji.
Što si došja?

 

[Casual Observer]

To Piroćanci samo kažu ''kvo praviš", možda i svi govornici lužičko-timočkog poddijalekta, a govornici prizrensko-južnomoravskog mahom govore "što" ali i "koje".

Pirot (tj pirotski govor) je otprilike na pola puta između timočkog i lužničkog poddijalekta, mada ima i svojih elemenata. Mislim da je koleginica @Rayela pisala ovde o tome, ona ne iz Pirota.

 

[Casual Observer]

U Leskovcu niko živ nikad u istoriji nije pitao Što praviš, budi uveren u to. U Leskovcu dominira koe i kvo. Kvo je onoj tam koe si turija?
Što kao skraćenica od zašto naravno postoji.
Što si došja?

Došeja BRE!

 

[Meliot]

U Leskovcu niko živ nikad u istoriji nije pitao Što praviš, budi uveren u to. U Leskovcu dominira koe i kvo. Kvo je onoj tam koe si turija?
Što kao skraćenica od zašto naravno postoji.
Što si došja?

Što ima (Šta ima)? "Što" je u stvari upitna zamenica "šta", ali se koristi i kao skraćeni oblik reči "zašto", tu si u pravu.

 

[Nenad1331]

Što ima (Šta ima)? "Što" je u stvari upitna zamenica "šta", ali se koristi i kao skraćeni oblik reči "zašto", tu si u pravu.

To bi Leskovčani rekli koe ima ili kakvo ima? Mada i u samoj Leskovačkoj opštini ima velikih razlika, sa leve strane Morave se govori sa osobinama južnomoravskih govora npr vóda, méso, brášno dok sa desne strane prema Vlasotincu u selima Mrštane, Krajince, Stajkovce itd govore sa osobinama lužničkog npr. Vodá, mesó, brašnó...

 

[Casual Observer]

Što ima (Šta ima)? "Što" je u stvari upitna zamenica "šta", ali se koristi i kao skraćeni oblik reči "zašto", tu si u pravu.

Što = zašto, baš si lepo zapazio, upravo tako govori moja rodbina međusobno ili sa ljudima odatle.

 

[Meliot]

@Meliot @bernardo @Nenad1331

Pošto je Nenad univerzalni ekspert za bugarski jezik mogao bi da nam objasni kako to kažu Gagauzi pošto Bugari i njih “smatraju za Bugare”, a njemu je bugarski maternji.

Pogledajte prilog 1545240

Bugari i turkijske i slovenske narode svojataju ood svoje. Neko ko govori turkijskim jezikom nikako ne može biti Bugarin u današnjem značenju te reči. Bugarin iz 7. veka n.e. i Bugarin iz 19. veka nisu isti narod.

 

[Casual Observer]

Bugari i turkijske i slovenske narode svojataju ood svoje. Neko ko govori turkijskim jezikom nikako ne može biti Bugarin u današnjem značenju te reči. Bugarin iz 7. veka n.e. i Bugarin iz 19. veka nisu isti narod.

Evo bugarske definicije etnonima ‘Bugarin’ - i etnički Bugari su Bugari, a i svi državljani Bugarske opet Bugari, bez obzira na etničku pripadnost. Zanimljivi kriterijumi, i Turci iz Bugarske moraju da budu ‘Bugari’, a i Makedonci iz Makedonije opet “Bugari”. Oni “tako smatraju”, pa te još optužuju i za “šovinizam” ako se buniš:

 

[Casual Observer]

Bugari i turkijske i slovenske narode svojataju ood svoje. Neko ko govori turkijskim jezikom nikako ne može biti Bugarin u današnjem značenju te reči. Bugarin iz 7. veka n.e. i Bugarin iz 19. veka nisu isti narod.

A zanimljivo je da Gagauzi uopšte ne pripadaju grupi onogurskih Turaka nego oguskih, jezik im nije iz iste grupe kao stari onogurski i čuvaški nego sa turskim iz Republike Turske i turkmenskim.

Kriterijumi po spisku teritorijalnih želja.

 

[Nenad1331]

Bugari i turkijske i slovenske narode svojataju ood svoje. Neko ko govori turkijskim jezikom nikako ne može biti Bugarin u današnjem značenju te reči. Bugarin iz 7. veka n.e. i Bugarin iz 19. veka nisu isti narod.

Neki dokaz da Bugari smatraju Gagauze za Bugare? Republika Bugarska je 2020. zaustavila izdavanje uverenja o bugarskom poreklu od strane DABČ na osnovu gagauskog porekla jer je potpredsednica Ilijana Jotova istupila sa stavom da Gagauzi nisu Bugari i da ne ostvaruju pravo za dobijanje državljanstva prema članu 15 al. 1 zakona o državljanstvu iz 1999.

 

[Nenad1331]

Ь je u staroslovenskom jeziku bio glas po izgovoru blizak zvuku i, a PT čuva samo poluglas Ъ koji je blizak zvuku a.

Во периодот на доселувањето на Словените редуцираните вокали се чувале во сите позиции, со тоа што во изговорот на ь се чувствувала нијанса на и. Кон таков заклучок водат податоците од најстариот слој на словенски топоними во Грција; Γαρδίκι (градьць), Σκλιβινιτσα (сливьница). Албанската варијанта на имета на градот Дебар (Dibra од дьбрь) исто така сведочи дека ь за несловенското население звучело како глас близок до и, штом тоа го заменувало на таков начин

Конески, Блаже (1986). Историја на македонскиот јазик.

 

[Meliot]

Neki dokaz da Bugari smatraju Gagauze za Bugare? Republika Bugarska je 2020. zaustavila izdavanje uverenja o bugarskom poreklu od strane DABČ na osnovu gagauskog porekla

Možda sada ne smatraju ali po ovome što si napisao su doskora smatrali. Generalno oni zbog svog imena imaju tu identitetsku krizu koja je povezana za turkijskim Bugarima. Oni istoriju Prvog bugarskog carstva svojataju kao svoju nacionalnu istoriju iako po nekoj etničkoj logici to ne bi trebali da rade. To je bila država turkijskih Bugara a ne slovenskih Bugara.

 

[Nenad1331]

Možda sada ne smatraju ali po ovome što si napisao su doskora smatrali. Generalno oni zbog svog imena imaju tu identitetsku krizu koja je povezana za turkijskim Bugarima. Oni istoriju Prvog bugarskog carstva svojataju kao svoju nacionalnu istoriju iako po nekoj etničkoj logici to ne bi trebali da rade. To je bila država turkijskih Bugara a ne slovenskih Bugara.

Nije Bugarska država nikad istupila zvanično sa stavom da su Gagauzi Bugari već je DABČ (agencija koja je potvrđivala poreklo strancima) smatrala samovoljno da su Gagauzi Bugari na osnovu njihovog geografskog porekla jer su Gagauzi tokom 19. veka preseljeni iz današnje severne Bugarske u Moldaviju, moguće da je bilo i unutar agencije nekog ko je plaćen da im izdaje takve potvrde. A zatim kad je uhapšen direktor te agencije promenjena su pravila i za Bugarina trenutno može biti smatran samo ko je pravoslavne veroispovesti, deli opštu kulturu bugarskog naroda, govori nekim oblikom bugarskog jezika i poreklom je ili ima pretke sa teritorije koja je ulazila u sastav Bugarske države ili crkvene egzarhije. Prošle godine je odbijeno 5,000 zahteva za izdavanje državljanstva, većina odbijenih su bili Muslimani iz Makedonije, Albanije, Kosova (čitaj tu Goranci) koji smenjuju sebi nacionalnost kod matičara, a zatim traže da im Bugarska izda državljanstvo.

 

[Boris T]

To je bila država turkijskih Bugara a ne slovenskih Bugara.

Бугарска је од својих древних почетака увек била мултиетничка земља. Етнички Бугарин као појам није и никада није значио искључиво прабугарско или словенско порекло.

 

[Meliot]

za Bugarina trenutno može biti smatran samo ko je pravoslavne veroispovesti, deli opštu kulturu bugarskog naroda, govori nekim oblikom bugarskog jezika i poreklom je ili ima pretke sa teritorije koja je ulazila u sastav Bugarske države ili crkvene egzarhije.

Iz kog perioda? To je problem.

Za Bugarina se trenutno može smatrati onaj koji deli opštu kulturu bugarskog naroda, govori nekim oblikom bugarskog jezika i poreklom je sa prostora današnje Bugarske. Tako bih ja uradio da sam neko i nešto u Bugarskoj.