Комунистичка десрбизација Горанаца

Сребрена

Сребрена

Poznat
Poruka
7.967
Goranci kao etnička grupa, specifična po mnogo čemu, ime su dobili po geografskom nazivu Gora na Šar-planini.Govore posebnim dijalektom, takozvanim "našinskim" jezikom, starijim oblikom srpskog jezika bliskog timočko-prizrenskom i makedonskom, , koji se nekada izučavao i u čuvenoj prizrenskoj Bogosloviji, koja je 1999. godine spaljena do temelja. Specifični su po jeziku kojim govore, običajima koje upražnjavaju, slave i Božić, Mitrovdan i Đurđevdan, ali kao muslimani, koji su primili islamsku veru, što ne kriju, slave i Bajram i Kurban-bajram i odlaze u džamiju na molitvu.

O njihovom slovenskom poreklu govore i mnogi toponimi u Gori, kao što su planina Jelica, Popov rit, Duškina reka. U turskim arhivama pominju se kao Nahija Gora, kao deo Prizrenskog sandžaka, a sva imena, koja su tada upisana u knjige, koje su Turci inače revnosno vodili, srpska su. Car Dušan je, kako je zabeleženo, jeo samo jagnjad koja je pasla u Gori. A koliko ih je cenio govori i zapis iz 14. veka, u kojem car Dušan nalaže da se Gorancima ne naplaćuje porez po grlu stoke, nego će plaćati godišnji porez po domaćinstvu. „Ovo naređujem zato što su oni najveći ljubitelji države i najverniji deo mog naroda, koji je vredan i radan, i veruju u ovo moje i ono Hristovo carstvo“, zapisano je u naredbi cara Dušana.


Imena, koja su slična albanskim, „bune“ one koji protestuju, a neki i namerno raspaljuju strasti, govoreći kako su svi isti.
Malo je poznato da su Goranci imali prezimena sa „ić“, ali su odlukom iz Beograda 1956. godine njihova prezimena promenjena, odnosno nastavljena je od države odobrena albanizacija iz 1946. godine, odlukom kosovskih institucija, a na osnovu dokumenta koji je potpisao Fadilj Hodža da se u prezimena Albanaca unesu porodična imena, pa su oni to primenili i na Gorance i tako započeli albanizaciju, koja nije uspela u Gori.

272995233_414786373669020_7918163275205187028_n.jpg


https://www.politika.rs/sr/clanak/33693/Srbija/Gora-i-Goranci

Ima li neko pristup tim dokumentima kojima je naređeno da se Goranci "odsrbe" promenom prezimena?
 
Сребрена:
Car Dušan je, kako je zabeleženo, jeo samo jagnjad koja je pasla u Gori. A koliko ih je cenio govori i zapis iz 14. veka, u kojem car Dušan nalaže da se Gorancima ne naplaćuje porez po grlu stoke, nego će plaćati godišnji porez po domaćinstvu. „Ovo naređujem zato što su oni najveći ljubitelji države i najverniji deo mog naroda, koji je vredan i radan, i veruju u ovo moje i ono Hristovo carstvo“, zapisano je u naredbi cara Dušana.
Kliknite za proširenje...
Goranci su Goranci samo zato što su primili islam od Turaka. Tada car Dušan sigurno nije mogao da se obraća Gorancima ili da ih spominje u izjavama.
 
Сребрена:
Goranci kao etnička grupa, specifična po mnogo čemu, ime su dobili po geografskom nazivu Gora na Šar-planini.Govore posebnim dijalektom, takozvanim "našinskim" jezikom, starijim oblikom srpskog jezika bliskog timočko-prizrenskom i makedonskom, , koji se nekada izučavao i u čuvenoj prizrenskoj Bogosloviji, koja je 1999. godine spaljena do temelja. Specifični su po jeziku kojim govore, običajima koje upražnjavaju, slave i Božić, Mitrovdan i Đurđevdan, ali kao muslimani, koji su primili islamsku veru, što ne kriju, slave i Bajram i Kurban-bajram i odlaze u džamiju na molitvu.

O njihovom slovenskom poreklu govore i mnogi toponimi u Gori, kao što su planina Jelica, Popov rit, Duškina reka. U turskim arhivama pominju se kao Nahija Gora, kao deo Prizrenskog sandžaka, a sva imena, koja su tada upisana u knjige, koje su Turci inače revnosno vodili, srpska su. Car Dušan je, kako je zabeleženo, jeo samo jagnjad koja je pasla u Gori. A koliko ih je cenio govori i zapis iz 14. veka, u kojem car Dušan nalaže da se Gorancima ne naplaćuje porez po grlu stoke, nego će plaćati godišnji porez po domaćinstvu. „Ovo naređujem zato što su oni najveći ljubitelji države i najverniji deo mog naroda, koji je vredan i radan, i veruju u ovo moje i ono Hristovo carstvo“, zapisano je u naredbi cara Dušana.


Imena, koja su slična albanskim, „bune“ one koji protestuju, a neki i namerno raspaljuju strasti, govoreći kako su svi isti.
Malo je poznato da su Goranci imali prezimena sa „ić“, ali su odlukom iz Beograda 1956. godine njihova prezimena promenjena, odnosno nastavljena je od države odobrena albanizacija iz 1946. godine, odlukom kosovskih institucija, a na osnovu dokumenta koji je potpisao Fadilj Hodža da se u prezimena Albanaca unesu porodična imena, pa su oni to primenili i na Gorance i tako započeli albanizaciju, koja nije uspela u Gori.

272995233_414786373669020_7918163275205187028_n.jpg


https://www.politika.rs/sr/clanak/33693/Srbija/Gora-i-Goranci

Ima li neko pristup tim dokumentima kojima je naređeno da se Goranci "odsrbe" promenom prezimena?
Kliknite za proširenje...
Naravno, saće naprave očas posla....kao da ne znaš ko je prodao Kosmet i ko je kopao po arhivama i vadio i dodavao dokumenta 50 godina...još uvek je većina tih "stručnjaka" zapošljena po institutima, katedrama,muzejima i po iskopinama...očas će ti iskopaju deca neki dokaz...Takav dokument niko nikad ne bi potpisao u Srbiji, čak ni korisni idioti....takve budalaštine izmišljaju neprijatelji Srbije....
 
Meliot:
Goranci su Goranci samo zato što su primili islam od Turaka. Tada car Dušan sigurno nije mogao da se obraća Gorancima ili da ih spominje u izjavama.
Kliknite za proširenje...
Kad se citira taj deo na netu, a često je citiran, pominje se povelja Dušanova iz 1348.godine.
Gora je inače uobičajen srpski naziv za planinu, tačnije šumovitu planinu, od pamtiveka.


Гора се први пут спомиње 1348. године указом српског цара Стефана Душана када је постала жупа Српског царства, када је 7 села додјељено манастиру Светих архангела у Призрену.[4] Други пут се спомиње 1422/1425. године у турским списима као нахија Гора у саставу Османског царства. Послије Првог балканског рата област је припала Краљевини Србији. Након Првог свјетског рата, уз оснивање Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца, Гора је подијељена уз надзор међународне комисије за разграничење 1925. године. На тај начин се у саставу Албаније нашло 10 села.

Ислам се у Гори јавља први пут 1690. године. Прво исламизовано село је било Крстац, а посљедње Брод.
Посљедња хришћанска душа у селу Броду издахнила је крајем 1855. - старица Божана (Марија), која је до своје смрти живјела са својом потурченом дјецом, унучадима и рођацима. Њен син Славко је постао Селим, Гаврило - Халилеј, Катарина - Кадима, а друга кћер није ни имала хришћанско име. Отац јој није дозволио да јој се да хришћанско име и да се крсти..

Почели су се турчити у вријеме сеобе патријарха Арсенија Јовановића, а од времена уништења Пећке патријаршије, цијела села Горанаца су заједно прелазила на ислам. Видјевши да су изгубили и народну патријаршију цао центар њихове вјере, изгубили су сваку наду у бољу будућност и пали су духом. Новопостављене грчке владике (фанариоти) нису мариле за народ него само за приходе

Планинска област се налази између Шар-планине, Кораба и Коритника, у горњем току ријеке Љума, лијеве притоке Белог Дрима. Површина изности око 433 km², од тога се данас у Србији налази 385,6 km².
 

Зејнел Зејнели: Гора и Горанци – чији су​


Покушај да се Горанци албанизују, између 1950. и 1960. године отварањем школа на албанском језику, није успео, јер су Горанци одбили да се таквом притиску повинују. Још пре тога, одлуком Владе Србије, промењена су презимена свим Горанцима у Гори. Њима је из презимена избачен наставак "ић", па су тако, на пример, уместо Сулејмановић добили презиме Сулејмани, што је карактеристично за Албанце.

Почетком 1990. године, око осам хиљада горанских породица вратило је своја стара презимена, па су због тога, а и због велике тврдоглавости и упорности у очувању памћења сопственог порекла , обичаја и језика, постали најомраженија етничка заједница на Косову и Метохији. И моје некадашње презиме било је Томе. Али, како се мој отац Далиф у то време налазио на одслужењу војног рока, пописивачи су мојој неписменој баби Афки (која је изродила двадесетдвоје деце, а којој су од потомака преживели само мој, сада покојни, отац и тетка, која се још пре Другог светског рата преселила у Турску) наметнули презиме "Зејнели", по имену њеног мужа и мога деде који се звао Зејнел, а по којем сам добио име, када сам се родио као прво мушко дете у породици. И данас у Гори, моју породицу стари Горанци знају као породицу Томе. Ово презиме и данас се користи код мојих рођака који и живе у Македонији, а које принудна промена презимена од стране нових комунистичких власти није затекла кући, јер су били на печалби.

Упркос великој привржености својој држави, коју је знао да цени и цар Душан, у последњој деценији, од 1999. године, српска држава данас готово и да не помиње Горанце који су остали да живе на Косову и Метохији, и то у далеко лошијим условима него Срби у енклавама на Космету. Иако нису Албанци, третирани су као припадници албанске мањине у местима где живе, а при покушају да се објасни како они нису Албанци, многи Срби говоре како су "исти", или "има неке сличности", иако стварно нема никакве
сличности Горанаца и Албанаца.
 
I da su zadržali prezimena na ić opet bi bili bliži Šiptarima jer su i Šiptari na KiM islamske vere.
Uopšte zapažanje o tome da su komunisti izdvojili muslimane iz srpskog nacionalnog korpusa ne samo u slučaju Goranaca nego i svih ostalih muslimana govornika srpskog jezika,mišljenja sam nema uporište u činjenicama.
Muslimani jednostavno nikad nisu bili deo srpskog političkog naroda.Bilo je pojedinaca koji su se iskreno ili neiskreno deklarisali kao Srbi ali broj takvih nikad nije bio mnogo veliki.
 
Meliot:
Pa Bošnjaci imaju 99% prezimena na -ić pa se ne osećaju Srbima. I da je tačno to što piše u tekstu šta bi to na kraju promenilo da su Gorancima ostala prezimena na -ić?
Kliknite za proširenje...
Ta prezimena na -ić kod Goranaca su bila samo produkt vladavine Kraljevine Jugoslavije. Goranci tradicionalno nisu ni imali prezimena kao Muslimani u Osmanskom carstvu. Pripajanjem tih krajeva Srbiji 1913. svako zatečen na bivšoj osmanskoj teritoriji je morao da nosi prezime na -ić, između ostalog i Albanci.
 
Сребрена:

Зејнел Зејнели: Гора и Горанци – чији су​


Покушај да се Горанци албанизују, између 1950. и 1960. године отварањем школа на албанском језику, није успео, јер су Горанци одбили да се таквом притиску повинују. Још пре тога, одлуком Владе Србије, промењена су презимена свим Горанцима у Гори. Њима је из презимена избачен наставак "ић", па су тако, на пример, уместо Сулејмановић добили презиме Сулејмани, што је карактеристично за Албанце.

Почетком 1990. године, око осам хиљада горанских породица вратило је своја стара презимена, па су због тога, а и због велике тврдоглавости и упорности у очувању памћења сопственог порекла , обичаја и језика, постали најомраженија етничка заједница на Косову и Метохији. И моје некадашње презиме било је Томе. Али, како се мој отац Далиф у то време налазио на одслужењу војног рока, пописивачи су мојој неписменој баби Афки (која је изродила двадесетдвоје деце, а којој су од потомака преживели само мој, сада покојни, отац и тетка, која се још пре Другог светског рата преселила у Турску) наметнули презиме "Зејнели", по имену њеног мужа и мога деде који се звао Зејнел, а по којем сам добио име, када сам се родио као прво мушко дете у породици. И данас у Гори, моју породицу стари Горанци знају као породицу Томе. Ово презиме и данас се користи код мојих рођака који и живе у Македонији, а које принудна промена презимена од стране нових комунистичких власти није затекла кући, јер су били на печалби.

Упркос великој привржености својој држави, коју је знао да цени и цар Душан, у последњој деценији, од 1999. године, српска држава данас готово и да не помиње Горанце који су остали да живе на Косову и Метохији, и то у далеко лошијим условима него Срби у енклавама на Космету. Иако нису Албанци, третирани су као припадници албанске мањине у местима где живе, а при покушају да се објасни како они нису Албанци, многи Срби говоре како су "исти", или "има неке сличности", иако стварно нема никакве
сличности Горанаца и Албанаца.
Kliknite za proširenje...
Svakom obaveštenom Srbinu je jasno da su Goranci i Gora deo srpskog sveta i ne odriče ih se. Tih godina, 60tih bilo je najlakše početi sa zaokruživanjem šiptarskih krajeva prisvajanjem Gore, a komunista je bilo raznih, pogotovo onih balija koji su postali komunisti da ne budu streljani, kao i četnika, sa dva svedoka da su nasilno i nezakonito mobilisani od strane tzv. JVO koja nije ni postojala....agresivnost je vidljiva valjda svakom normalnom čoveku i ko je agresivan u prisvajanju teritorija....skretanjem pažnje na Goru, prosto nije ni mudro ni produktivno iako bi možda država Srbija pomogla gorancima materijalno, ali bi zato prvi stradali....
 
У борбама 1999. противу албанских сепаратиста и терориста погинуло је 23 Горанаца : 7 борећи се у оквиру Војске Југославије, а 16 је убијено од стране шиптарских екстремних група. Ако би се тај број упоредио са бројком 18.000, колико је Горанаца стално живело у Гори, имали су највеће процентуалне губитке у Србији. Ово добија на тежини кад се узме у обзир да се мобилизацији Горе одазвало 100% способних!

Шиптари су запалили, опљачкали, подметали бомбе многим породичним кућама које су претрпеле велику материјалну штету, затим узурпирали и уселили се у станове Горанаца и укинули Горанску општину и формирали своју. Резултат свега тога је прогон преко 70% Горанаца са својих огњишта. Нису избегли у друге државе, већ у своју Србију. Уточиште су нашли у Београду, Новом Саду, Суботици, Н. Пазару, Сомбору.

Један од погинулих је војник ЈНА Усени Бехљуљ, родом из Љубовишта, Гора
(03.06.1972. — † караула „Миломир Стојановић“ 15.04.1999.)
бехљуљ гора.jpg


Село Љубовиште поменуто је у најстаријем (турском) дефтеру који имамо анализираног ( др Татјана Катић са Историјског института у БГу је објавила једна попис вилајета Паштрик из 1452. године) :
постојало је само 6 кућа и 6 домаћина: Богдан, Богослав, Дабич, Бојко, Никола и поп.
У селу Диканица 15 кућа и 15 домаћина: Радслав, Бојко, Дабижив, Радич, Милоча, Дабижив, Димитри, Никола, Станко, Драјко, Богдан, Бојко, Ђурђ, Ђин, Рад.
У селу Радеша 13 кућа :Ђурко, Бојо, Рајчин, Бојчич, Богдан, Рајко, Јован, Владко, Ранко, Рајчин, Богдан, Радслав, Ранко.
У селу Липочица (данас Глобочица) 11 кућа: Богдан, Дракшин, Јован, Болзар (?), Никола, Дабижив, Радслав, поп, Драгслав, Дабижив, Добрен.
У селу Злопоток 10 кућа: Добретко, Рајко, Крстила, Вељко, Рајчин, Богдан, Новак, поп, Богдан, Шојко.

Итд..
Све у свему, по попису из 1452. било је 276 кућа у нахији Гора и 18 попова , што је много већи постотак него у истом веку у области Вука Бранковића.
 
Albanci sa Kosova se u komunističkim krugovima prvi put pominju na Četvrtom kongresu Komunističke partije u Drezdenu 1928. godine. Na dnevnom redu su bila prava svih naroda Kraljevine SHS i nacionalnih manjina, Albanaca i Mađara. Međutim, niko nije pominjao Italijane u Istri i Dalmaciji, ni Nemce u Hrvatskoj, i delom u Vojvodini.

Tito je još u proleće 1945, u razgovoru sa inostranim novinarima, izgovorio nešto što je u domaćoj javnosti, naravno, cenzurisano. On je rekao da „planovi o ustupanju Kosova Albaniji ne mogu da se postignu, jer položaj same Albanije nije do kraja utvrđen“. Verovatno bi još tada Kosmet završio u „velikoj Albaniji“, da nije došlo do Informbiroa, koji je zaoštrio odnose između Tita i Envera Hodže, pa je ova pokrajina ostala u Srbiji.

To „šuškanje“ o „potrebi da se Kosovo pripoji Albaniji“, albanski komunisti su pokrenuli, zvanično, krajem 1943. godine na Bujanskoj konferenciji, a jugoslovenski komunisti, prema tvrđenju Vladimira Dedijera, to pitanje pokrenuli su leto 1944. godina na Visu. Naravno, ne treba biti mnogo oštrouman i zaključiti da je prvi o tome progovorio Edvard Kardelj.

Tadašnji Brozov režim, da je vodio računa o brojnosti srpskog i crnogorskog življa, ne bi donosio odluku 1946. godine o zabrani povratka Srba, koje su za vreme rata proterali fašisti. A, bilo ih je oko 200.000. Obrazloženje za ovu odluku je bilo da je Srbima doseljenicima deljena zemlja Albanaca. Međutim, to nije bila albanska, već zemlja turskih begova i Srpske pravoslavne crkve.
https://standard.rs/2018/07/08/ivan-miladinovic-ko-je-leposavic-poklonio-albancima/
 
Сребрена:
Malo je poznato da su Goranci imali prezimena sa „ić“, ali su odlukom iz Beograda 1956. godine njihova prezimena promenjena, odnosno nastavljena je od države odobrena albanizacija iz 1946. godine, odlukom kosovskih institucija, a na osnovu dokumenta koji je potpisao Fadilj Hodža da se u prezimena Albanaca unesu porodična imena, pa su oni to primenili i na Gorance i tako započeli albanizaciju, koja nije uspela u Gori.
Kliknite za proširenje...
У вези са 1956-ом годином и Фадиљ Хоџом, постоји "мутљавина" : од 11 шпијуна, двојица су били Титови руководиоци у покрајини Косово, па је случај заташкан по договору Тита, Ранковића и Крцуна.

Органи Управе државне безбедности су током 1955. и 1956. године дошли до сазнања да је део њених сарадника на Косову и Метохији радио за Албанску обавештајну службу. Даља истрага је показала да су тајне контакте са Албанијом одржавали и највиши албански руководиоци у области – Мехмет Хоџа и Фадиљ Хоџа. Упркос сведочењима осумњичених, Александар Ранковић и Слободан Пенезић су, уз консултовање са Јосипом Брозом, одлучили да се против албанских руководилаца и функционера не покреће истрага, а да на суђење буду изведени само они агенти који су већ били ухапшени. Тако је на Призренском процесу 1956. заправо заташкана умешаност покрајинских функционера у обавештајну делатност Албаније, а њихова имена избрисана из истражних записника.

Преосталих 9 агената, ослободио је, 12 година касније Фадиљ Хоџа-.На тај начин, судство је стављено у функцију изградње мита о „угњетавању Албанаца за време Ранковића“, а група око Фадиља Хоџе заводила је режим страха и насиља над Србима у покрајини крајем шездесетих година.
https://tokovi.istorije.rs/cir/apst...es-1956_-i-njegova-revizija-1968_-godine.html

Фадиљ Хоџа је " od Broza posle nagrađen Partizanskom spomenicom a dobio je i Orden narodnog heroja.....Među šiptarskim funkcionerima nije bila tajna da je Fadilj Hodža bio sa balistima, da se oženio ćerkom jednog od balističkih vođa, da se ušunjao u partizanski pokret kasnije... Fadilja Hodžu su raskrinkale dnevne novine „Borba“ . Mesecima je objavljivala dokumenta o prikrivenoj istini o Fadilju Hodži i nekolicini drugih njegovih saradnika koji su zauzeli visoke funkcije u Brozovoj Jugoslaviji. "
https://www.ekspres.net/vesti/spaliti-prizrenski-proces
 
Сребрена:
Malo je poznato da su Goranci imali prezimena sa „ić“, ali su odlukom iz Beograda 1956. godine njihova prezimena promenjena, odnosno nastavljena je od države odobrena albanizacija iz 1946. godine,
Kliknite za proširenje...
Goranci su imali prezimena na -ić nepunih 40 godina od 1913. kao između ostalog i Albanci sa Kosova. Da je to nešto tradicionalno kod njih onda bi Goranci koji žive u Beogradu vraćali sebi staro prezime umesto da žive sa albanskim prezimenima, a kao što vidimo to se ne dešava jer većina Goranaca danas i ne zna da je iko ikad nosio prezime na ić u njihovim porodicama.
 
Nenad1331:
a kao što vidimo to se ne dešava jer većina Goranaca danas i ne zna da je iko ikad nosio prezime na ić u njihovim porodicama.
Kliknite za proširenje...
Па баш је Горанац написао текст у коме се помиње да је 1956. уследила присила.
Тај Горанац је стекао популарност књигом „Ко је издао револуцију“ из 1989. године, која је забрањена и скинута са штанда на салону књига у Београду, због једног пасуса у којој се помиње кривица Јосипа Броза Тита за ситуацију у покрајини. Зове се Зејнел Зејнели , био је дописник "Политике" из Приштине, а сад је избегао у Суботицу.
https://web.archive.org/web/20140222151100/http://www.slobodanjovanovic.org/author/zejnel/


У посту бр. 6 имаш текст у коме Зејнели (Горанац) помиње да се од презимена Сулејмановић морало направити Сулејмани (албанофона верзија).
 
Poslednja izmena:
Сребрена:
Па баш је Горанац написао текст у коме се помиње да је 1956. уследила присила.
Тај Горанац је стекао популарност књигом „Ко је издао револуцију“ из 1989. године, која је забрањена и скинута са штанда на салону књига у Београду, због једног пасуса у којој се помиње кривица Јосипа Броза Тита за ситуацију у покрајини. Зове се Зејнел Зејнели , био је дописник "Политике" из Приштине, а сад је избегао у Суботицу.
https://web.archive.org/web/20140222151100/http://www.slobodanjovanovic.org/author/zejnel/


У посту бр. 6 имаш текст у коме Зејнели (Горанац) помиње да се од презимена Сулејмановић морало направити Сулејмани (албанофона верзија).
Kliknite za proširenje...
A što Zejneli ne promeni onda svoje prezime nego mu ne smeta da nosi albansko prezime Zejneli? To bar nije teško, odeš kod matičara i za 5 minuta promeniš bez ikakvih taksi.
 
Сребрена:
У вези са 1956-ом годином и Фадиљ Хоџом, постоји "мутљавина" : од 11 шпијуна, двојица су били Титови руководиоци у покрајини Косово, па је случај заташкан по договору Тита, Ранковића и Крцуна.

– Мехмет Хоџа и Фадиљ Хоџа.
Kliknite za proširenje...
 
Народ словенског порекла, доласком Турака прелазе на ислам мада су сачували и нека хришћанска обележја, каснијом албанизацијом добијају албанска имена.Данас броје око 60 000 на подручју Горе.
Untitled.jpg
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top