Комунистичка десрбизација Горанаца

Demagogic:
Њихов говор је у суштини мијешани језик. Најстарији диференцијални слој је српски, прецизније призренско - тимочки, али су каснији македонски наноси измијенили структуру тог говора и он је данас буквално мијешани српско - македонски језик.
Е сад, да ли су за то заслужни православни Македонци који су примили ислам по доласку у Гору или Македонци који су већ у матици примили ислам (Торбеши), или има и једног и другог, то већ не знам.

Оно што је јасно јесте да горански говор посједује карактеристике и јужносрбијанских и македонских говора.
Kliknite za proširenje...
Hvala na analizi. :ok:
Dakle ne tvrdnja od @Nenad1331 kako goranski govor ispunjava uslove da bude poseban jezik ne stoji.
 
Nenad1331:
Ne žive svi Goranci na Kosovu. Veći deo njih živi u Albaniji i bukvalno ne znaju za Srbiju. Ja ne kažem da Goranci nisu pro-srpski u srpsko-kosovskom sukobu ali su iluzorne nekakve konstrukcije kako su oni Srbi. Goranci će biti ono što im najviše odgovara. U Leskovcu i Vranju gde su izmestene maticne službe za KiM dolaze Goranci i traže da im se upiše bugarska nacionalnost u matične knjige, a zatim s tim papirom traže od Bugarske da ih primi u državljanstvo.
Kliknite za proširenje...
Makedonci iz Albanije ne govore goranskim.
 
Droid:
Nije kriv onaj što te bije nego ti što mu dopuštaš. A kad sam sebe biješ to je najgore. A ti "komunisti" koji su se energično borili za desrbizaciju i u tome bili najuspešniji su bili sami Srbi. Ne samo naši političari nego i sam narod. Dakle sami smo krivi a ne tamo neki imaginarni komunisti koji su došli da nam učine zlo. Ceo srpski narod ima poremećeni odnos prema drugim narodima i geopolitici.

Nisu komunisti nego mi sami.
Kliknite za proširenje...
To o “srpskim krivicama” lupaju komunisti jer ih je sada sramota da priznaju da je sve posledica njihove ropske pokornosti pred Brozom.

Ti tvoji “vi sami” su ljudi koji su klečali pred Brozom.
 
V.M.Dokolenko:
Dzaba vam bilo moji sinovci...Goranci su nasi Bosnjaci..a sada nastavite uobicajenu temu emisije 😁
Kliknite za proširenje...
Ајде бре, уозбиљи се :D Какве везе имају Горанци с Босном? Немају ни Херцеговци па су неки Бошњани, додуше.
 
АнаиванГорд:
Шта су услови за посебан језик, озбиљно питам?
Kliknite za proširenje...
Uslovi su da se dva posmatrana jezika leksički ili gramatički razlikuju bar 15%. A Goranski se tu razlikuje dovoljno od svih, posebno sa svoja četira padeža i članom koji takođe podleže deklinaciji te u goranskom imamo sledeću strukturu rečenice: Nie dadome bonboni detetomu, a makedonski/bugarski: nie dadohme bonboni na deteto.
 
V.M.Dokolenko:
Dzaba vam bilo moji sinovci...Goranci su nasi Bosnjaci..a sada nastavite uobicajenu temu emisije 😁
Kliknite za proširenje...
Medju Gorancima se vrši Bošnjakizacija putem medija i škole, rezultati se već vide jer svi urbani Goranci na Kosovu, recimo u Prizrenu se danas izjašnjavaju kao Bošnjaci. I u samoj Gori na popisu 2011. u selu Zli Potok se 380 ljudi izjasnilo kao Bošnjaci, a samo 199 kao Goranci.
 
Nenad1331:
Uslovi su da se dva posmatrana jezika leksički ili gramatički razlikuju bar 15%. A Goranski se tu razlikuje dovoljno od svih, posebno sa svoja četira padeža i članom koji takođe podleže deklinaciji te u goranskom imamo sledeću strukturu rečenice: Nie dadome bonboni detetomu, a makedonski/bugarski: nie dadohme bonboni na deteto.
Kliknite za proširenje...
Добро, како је онда црногорски и босански и хрватски засебан језик од српског?
И да ли се гледа број падежа или неки, да мало лаички кажем, инфинитив?
 
АнаиванГорд:
Добро, како је онда црногорски и босански и хрватски засебан језик од српског?
И да ли се гледа број падежа или неки, да мало лаички кажем, инфинитив?
Kliknite za proširenje...
Morfologija ne utiče na razumljivost ni približno koliko leksika i izgovor (fonetika).
 
Goranski je rubni zapadnojužnoslovenski govor sa vidnim uticajima susednih istočnojužnoslovenskih makedonskih govora: refleksi praslovenskih *tj/*dj su ć/đ.

602868EB-977D-44BB-9893-8203552F8B84.jpeg
 
Nenad1331:
Uslovi su da se dva posmatrana jezika leksički ili gramatički razlikuju bar 15%. A Goranski se tu razlikuje dovoljno od svih, posebno sa svoja četira padeža i članom koji takođe podleže deklinaciji te u goranskom imamo sledeću strukturu rečenice: Nie dadome bonboni detetomu, a makedonski/bugarski: nie dadohme bonboni na deteto.
Kliknite za proširenje...
Kako se u ovo uklapaju recimo govori Dimitrovgrada i posebno Trna?
Rečenica bi u Trnu glasila “ne dadomo bombone na dete”, eventualno “na detevo” - ukoliko je dete o kom se govori prisutno, ili “na deteno” (ukoliko bi se govorilo recimo o propuštenoj prilici i dete više ne bi bilo tu)?
 
Casual Observer:
Kako se u ovo uklapaju recimo govori Dimitrovgrada i posebno Trna?
Rečenica bi u Trnu glasila “ne dadomo bombone na dete”, eventualno “na detevo” - ukoliko je dete o kom se govori prisutno, ili “na deteno” (ukoliko bi se govorilo recimo o propuštenoj prilici i dete više ne bi bilo tu)?
Kliknite za proširenje...
Ti znas mandrak kako bi bilo u Trnu, nije ti to Tetovo pa da bude detevo i deteno. Taj kraj nema trojni član. Bilo bi na deteto.
 
Primer govora Gore:

Rabotalje vo Túrsko, imaf dućan vo Bósno, so ofce idalje vo Gŕčko Gora, Vo Gŕčko bíf, Vo Ítaljsko zéf prvó-mesto devedés-treća Ši.
Magmut će ide vo Tursko, bela Vetijo, oko šareno (Hasani, 270).
Za imena pojedinih države u upotrebi je i nastavak -ja: Túrkija, Ger- mánija, Angl'ija. Pojava se još zadržala i naročito je prisutna u albanskom i makedonskom dijelu Gore.
Mehmet te vika v Turkija,
Mori Vetijo oko šareno (Dokle, 488).
na pusti gurbet vo Đermanija (Hasani, 54). Vokal E
Supstitucije vokala E
E >I
U goranskom govoru vokal jat (}) se manifestuje kao e:
Déca, mljéko, vréme, nédelja, kédelja, séno, pobégnala, pésok, véter. Bitna dijalekatska i lingvostilistička crta goranskog govora je prijelaz
e u i u kontaktu sa prednjonepčanim suglasnicima j, lj, nj, ć. Ova osobina nije zabilježena u makedonskim govorima. I u srpskim obližnjim govori- ma gotovo je nema, osim nekoliko dubleta u sirinićkom govoru.
ij < ej ( < - j}) dosljedno je u glagolskim osnovama:
Síje (síjala brašno), zásije, prósije, se smíje (selo ni se smíje), se ná- smija, se posmíjala, gríje (mesečina grije), ogríjala, zágrije, víje (snek vi- je), smí se, grí se, ali i izvedene glagolske imenice smíjenje, gríjenje, sijá- nica („zasijana zemlja“).
Mnogi od ovih oblika susreću se i u narodnim pjesmama: Će ti se smijet, mori, družina (Hasani, 38)-
Koga se oret Ograđe, Kurto,
koga se sije bosiljok (Hasani, 63).
Mesto jorgan vedro nebo dzvezde sijano (Dokle, 205).
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top