Snezna_kraljica
Domaćin
- Poruka
- 3.730
Licno iskustvo:
Pre 3 godine smarao me jedan drug kojeg znam iz srednje.
Opsedao me 10 dana, zvao me 2 puta dnevno, iako sam mu jos prvi dan rekla da nema sanse. Smarao me o svemu i svacemu (zaista uzasan period u mom zivotu…), govorio kako je spreman da me ceka godinama, kako me voli preko svake mere.
Meni dojadi to prepucavanje preko telefona. Ja ga pozovem da se vidimo, da mu lepo objasnim (ne, nisam mu dala nadu da ce toga biti). I kazem “Ja tebe ne mogu da volim i nije u redu da ja budem sa tobom, znajuci da ti pricas o vecnoj ljubavi – nikad necu dostici taj nivo osecanja prema tebi. Zato je bolje da nista i ne pocinjemo, da te ne bih povredila”
I on ce meni “Okej, ostacemo najbolji drugovi”
Uvece… Ja tugujem sto sam morala da ga odbijem, a zaista mi je draga osoba… I razmisljam “Mozda je zaista vredelo da se pokusa? Zasto sam toliko odlucna u odbijanju? Mozda sam pogresila…”.
I zakljucim da sam pogresila. I kazem sebi “Sutra ces mu reci da si se predomislila”. I zazvoni u tom trenutku telefon. On. Kaze mi, pretecim glasom “Znas. Necu ja tek tako lako da te pustim. Ako si mislila da si me se oslobodila, grdno se varas.”
E, tog trenutka sam znala – covek koji ne prihvata poraz i koji se toliko ponizava… Zaista nije za mene.
I onda ga i jesam povredila. Bilo je to jako kuckasto sa moje strane. Rekla sam mu: “Znas, ja sam se bila predomislila i htela sam da budem sa tobom. Ali si ti sad sve pokvario svojim pretnjama. Zao mi je.”
Decko je patio i patio… Iskreno – nije mi zao. Nije imao prava da me toliko maltretira i samo je dobio po zasluzi.
Zakljucak: Ne treba nasedati na proganjanje, jer ko zna zbog cega nam se ta osoba nije dopala na pocetku. Pogotovo ako je poznajemo duze vremena. Nikad ne treba pristajati na nesto, samo da bi udovoljio drugome…
Pre 3 godine smarao me jedan drug kojeg znam iz srednje.
Opsedao me 10 dana, zvao me 2 puta dnevno, iako sam mu jos prvi dan rekla da nema sanse. Smarao me o svemu i svacemu (zaista uzasan period u mom zivotu…), govorio kako je spreman da me ceka godinama, kako me voli preko svake mere.
Meni dojadi to prepucavanje preko telefona. Ja ga pozovem da se vidimo, da mu lepo objasnim (ne, nisam mu dala nadu da ce toga biti). I kazem “Ja tebe ne mogu da volim i nije u redu da ja budem sa tobom, znajuci da ti pricas o vecnoj ljubavi – nikad necu dostici taj nivo osecanja prema tebi. Zato je bolje da nista i ne pocinjemo, da te ne bih povredila”
I on ce meni “Okej, ostacemo najbolji drugovi”
Uvece… Ja tugujem sto sam morala da ga odbijem, a zaista mi je draga osoba… I razmisljam “Mozda je zaista vredelo da se pokusa? Zasto sam toliko odlucna u odbijanju? Mozda sam pogresila…”.
I zakljucim da sam pogresila. I kazem sebi “Sutra ces mu reci da si se predomislila”. I zazvoni u tom trenutku telefon. On. Kaze mi, pretecim glasom “Znas. Necu ja tek tako lako da te pustim. Ako si mislila da si me se oslobodila, grdno se varas.”
E, tog trenutka sam znala – covek koji ne prihvata poraz i koji se toliko ponizava… Zaista nije za mene.
I onda ga i jesam povredila. Bilo je to jako kuckasto sa moje strane. Rekla sam mu: “Znas, ja sam se bila predomislila i htela sam da budem sa tobom. Ali si ti sad sve pokvario svojim pretnjama. Zao mi je.”
Decko je patio i patio… Iskreno – nije mi zao. Nije imao prava da me toliko maltretira i samo je dobio po zasluzi.
Zakljucak: Ne treba nasedati na proganjanje, jer ko zna zbog cega nam se ta osoba nije dopala na pocetku. Pogotovo ako je poznajemo duze vremena. Nikad ne treba pristajati na nesto, samo da bi udovoljio drugome…
