Ko su Bosanci, Bosnjaci?

[dont_panic_Im_muslim]

Једно каже да смо "30% Илири",а друго "40%". Морам све да ти тумачим и пресликавам.

Али треба напоменути да у истраживања нису "ушли" Срби из Републике Српске као и Срби из Хрватске и Црне Горе.

Ne kaže niko da ste vi Iliri...(...)
Vi se zaklinjete u svoje slavenstvo (ti pogotovo skupa sa Korom i Lesandrom) a sad bi da budete Iliri koje ste do prije mjesec dana osporavali da su uopšte postojali.
Da, ista stvar kao i sa Bogumilima.
Protjerali ste ih iz Srbije, pardon Raške, kao nevjernike a danas bi da se kitite njihovom kultirom i naslijeđem.
Vama je smisao života Ćosićeva "Mi lažemo..."

 

[dont_panic_Im_muslim]

Pazi - Selimović, Andrić, Kusturica na jednoj strani. Da vidimo ima li i deseti deo njihove intelektualnosti na drugoj strani, da eventualno prevagne?

Vidiš koliko su vama važni ljudi koji su se rodili u Bosni, živjeli u Bosni, pisali o Bosni i postigli uspjeh u Bosni. Kada su otišli vama ništa nisu uradili...propali su.
Ivo Andrić je dobio Nobelovu nagradu za knjigu o muslimanima i Višegradu a da se rodio u Srbiji ne bi imao materijala da tako nešto napiše. Vaš veliki pisac Andrić (a nije vaš da budemo jasni) pisao o muslimanima i vi se dičite sa tim. Pa što ne napisa nešto o Srbima i ne uze Nobelovu ?
Eto vam ih sva trojica kad ih toliko želite jer mi imamo umjesto Kusturice Jasmilu Žbanić (pokupila sve nagrade kao i Kusturica i plus još neke) i oskarovca Danisa Tanovića.

Više od ove trojice "svedoka" bosanskog porekla sigurno nije potrebno.

Rekao si ključne riječi "bosanskog porijekla".
Vi jednostavno nemate, niste imali i nećete ni imati ljude tog formata.
Zato ste prinuđeni da kradete od drugih kao što ste ukrali Mešu obećavajući mu uspješnu spisateljsku karijeru, stan u Bg i privilegije a čovjek potonuo kod vas ko Titanik.
Ista stvar je sa Kusturicom.
Sad ganja Sidrana da mu napiše scenario jer otkad je kod vas nije ni crtani film dobar snimio.
Sva trojica su prizvod Bosne a ne Srba i Srbije.
Vama su došli kao gotov proizvod i zato vama ne pripadaju nikakve zasluge za njihov rad i djela.

 

[dont_panic_Im_muslim]

Ма то стоји , свако има слободну вољу да се осећа како хоће , ал то је само један део оне слагалице КАКО ЈЕСТЕ, а други део те слагалице је КАКО ЈЕ БИЛО.

Нек се свако осећа како хоће , али чим почне да лаже онда је он за мене обичан лажов и ништа више ,небитно како се осећа.

Sjeti se Dobrice Ćosića pa pričaj o lažima.

 

[Milan BRN]

Vidiš koliko su vama važni ljudi koji su se rodili u Bosni, živjeli u Bosni, pisali o Bosni i postigli uspjeh u Bosni. Kada su otišli vama ništa nisu uradili...propali su.
Ivo Andrić je dobio Nobelovu nagradu za knjigu o muslimanima i Višegradu a da se rodio u Srbiji ne bi imao materijala da tako nešto napiše. Vaš veliki pisac Andrić (a nije vaš da budemo jasni) pisao o muslimanima i vi se dičite sa tim. Pa što ne napisa nešto o Srbima i ne uze Nobelovu ?
Eto vam ih sva trojica kad ih toliko želite jer mi imamo umjesto Kusturice Jasmilu Žbanić (pokupila sve nagrade kao i Kusturica i plus još neke) i oskarovca Danisa Tanovića.



Rekao si ključne riječi "bosanskog porijekla".
Vi jednostavno nemate, niste imali i nećete ni imati ljude tog formata.
Zato ste prinuđeni da kradete od drugih kao što ste ukrali Mešu obećavajući mu uspješnu spisateljsku karijeru, stan u Bg i privilegije a čovjek potonuo kod vas ko Titanik.
Ista stvar je sa Kusturicom.
Sad ganja Sidrana da mu napiše scenario jer otkad je kod vas nije ni crtani film dobar snimio.
Sva trojica su prizvod Bosne a ne Srba i Srbije.
Vama su došli kao gotov proizvod i zato vama ne pripadaju nikakve zasluge za njihov rad i djela.

Mala obećava:
http://en.wikipedia.org/wiki/Jasmila_Žbanić#Awards

Od desetak nagrada, tri su iz Berlina, jedna iz Zagreba, dve od Soroša i dve iz Sarajeva. Naravno Kusta ima samo dve zlatne palme iz Kana (jednu dobio 1995. ) i dvadesetak drugih, nebitnih nagrada i to ih je dobio za filmove o Ciganima, a ne o Bosancima. I šta to, po tebi dokazuje? Da su Cigani važniji narod od Bošnjaka
Valjda i sam vidiš koliko ti je glupa argumentacija u vezi Andrića.
Pre bih rekao da niko od pomenutih ne bi ništa postigao da je ostao zarobljen u tom tamnom vilajetu umesto što se preselio u kosmopolitenski Beograd. Velike sredine daju velike ljude.
Svidelo se to tebi i ostalima zarobljenima u bosanskom kršu ili ne, ni jednog od ove trojice mi ne svojatamo, niti krademo, već su svi oni dobrovoljno izrazili svoju pripadnost starom, državotvornom i carskom srpskom narodu. Znam da te boli što ta priznanja dolaze baš od takvih veličina, kao što su Andrić, Selimović i Kusturica, ali su oni znali šta su i zašto to radili. Ostavi im zato pravo koje i ti imaš, a to je da se priključe narodu kome svojim srcem pripadaju.
Niko ne osporava da su oni poreklom iz Bosne, znači bosanskog (a ne bošnjačkog) porekla. I Alfred Hičkog je britanskog porekla, pa ga opet svi svrstavaju u red američkih režisera. C' est la vie!

 

[Акај]

Ne kaže niko da ste vi Iliri...fakat si smiješan
Vi se zaklinjete u svoje slavenstvo (ti pogotovo skupa sa Korom i Lesandrom) a sad bi da budete Iliri koje ste do prije mjesec dana osporavali da su uopšte postojali.
Da, ista stvar kao i sa Bogumilima.
Protjerali ste ih iz Srbije, pardon Raške, kao nevjernike a danas bi da se kitite njihovom kultirom i naslijeđem.
Vama je smisao života Ćosićeva "Mi lažemo..."



Da su sve pregledali na području ex Jugoslavije i da se pokažu nepovoljni rezultati po vas vi bi rekli "eeee, ima jedna baba na Zlatiboru, nju nisu testirali a ona bi sama podigla procente za 30%""

Као Илире,Мезе,Трибале нас помињу од антике па до Немањића па све до Марије Терезије и даље. А вас су први пут поменули 90их - генерално.


Значи ја и колеге Кор и Лесандро се заклињемо у славенство ?
Вери интерестингг.... Сад ћеш нам показати где тачно - и уколико не покажеш идеш на банић листу...

Ја нисам оспоравао Илире,то можда неки "фактор са стране",који нам се повремено укључивао у дискусије.


Богумили су били Срби,хришћанска секта,која је протерана из Рашке и нашла уточиште у Босни. Право да се (како ти оно кажеш) - ките,њиховом културу имају данашњи Хришћани Босне (али не и Хрвати) - што ће рећи опет Срби.


Шта ти истичеш Богумиле,хришћанску,српску (босанску ) средњовековну секту - ти си човек муслиман,Бошњак.


Ти се смеј колико хоћеш (тако лакше подносиш умну бол,шта ли) - али код Срба је И2 најприсутнији.


Када би ти ја рекао шта је теби смисао живота добио би бан на форуму,а то нећеш дочекати.






Ево да видимо шта каже један босански бан... Ти се трујеш да су они били Богумили,јелте,да нису имали везе за ПРАВОСЛАВЉЕМ.



U ime oca i sina i svetoga duha.

Ja, ban bos’nski Kulin, prisezaju tebje, kneže Gervašu, i vsjem građam dubrov’čam, pravi prijatelj biti vam, od sele i dovjeka.

I prav goj držati s vami i pravu vjeru – dokole s’m živ.

Vsi Dubrovčane, kire hode po mojemu vladaniju, trgujuće godje si kto hoće krjevati, godje si kto mine, pravov vjerov i pravim srdcem držati je, bez vsakoje zledi – razvje što mi kto da svojev voljov poklon.

I da im ne bude od mojih č’stnikov sile.

I dokole u mne budu – dati im s’vjet i pomoć, kakore i sebje, kolikore može, bez v’sega zloga primisla.

Tako mi, bože, pomagaj, i sije sveto jevanđelje.

Ja, Radoje, dijak banj, pisah siju knjigu poveljov banov, od rož’stva Hristova tisuća i s’to i osa’deset i devet ljjet’, mjeseca augusta, u dvadeseti i deveti dn’, usječenie glave Jovana Krstitelja.

 

[Акај]

Vidiš koliko su vama važni ljudi koji su se rodili u Bosni, živjeli u Bosni, pisali o Bosni i postigli uspjeh u Bosni. Kada su otišli vama ništa nisu uradili...propali su.
Ivo Andrić je dobio Nobelovu nagradu za knjigu o muslimanima i Višegradu a da se rodio u Srbiji ne bi imao materijala da tako nešto napiše. Vaš veliki pisac Andrić (a nije vaš da budemo jasni) pisao o muslimanima i vi se dičite sa tim. Pa što ne napisa nešto o Srbima i ne uze Nobelovu ?
Eto vam ih sva trojica kad ih toliko želite jer mi imamo umjesto Kusturice Jasmilu Žbanić (pokupila sve nagrade kao i Kusturica i plus još neke) i oskarovca Danisa Tanovića.



Rekao si ključne riječi "bosanskog porijekla".
Vi jednostavno nemate, niste imali i nećete ni imati ljude tog formata.
Zato ste prinuđeni da kradete od drugih kao što ste ukrali Mešu obećavajući mu uspješnu spisateljsku karijeru, stan u Bg i privilegije a čovjek potonuo kod vas ko Titanik.
Ista stvar je sa Kusturicom.
Sad ganja Sidrana da mu napiše scenario jer otkad je kod vas nije ni crtani film dobar snimio.
Sva trojica su prizvod Bosne a ne Srba i Srbije.
Vama su došli kao gotov proizvod i zato vama ne pripadaju nikakve zasluge za njihov rad i djela.

Ко је пропао ? Да није Кустурица пропао,да није Меша Селимовић ? Да се разумемо,ма како теби тешко падало они су Срби и по пореклу и по декларисању,а друго је што су били муслимани по пореклу (али не и Бошњаци).


Ти си се нашао да кажеш коме припада чији рад,имају ти људи уста и рекли су своје. А ти кукај и јаучи по Сарајеву.


Иво Андрић је описивао Муслимане БиХ као искомплексиране дивљаке,а ти причаш нешто о њему - покриј се ушима и боље читај неку његову књигу пошто очигледно до сада ниси.

Даље,Иво Андрић је писао чувеним "београдским стилом" као и Слободан Јовановић,као и многи други - и то је огрооман фактор који је утицао на то да он добије НН,мада ти то не разумеш јер си за књижевност као и за историју,као и за генетику - "труба".

Ова Јасмила-снила је далеко лошија у поређењу са Кустурицом,а оскаровац ко оскаровац. Па Срби су Хрватској дали јединог оскара који имају,па шта ?

Додуше,ти мислиш да је Кустурица једини СРПСКИ редитељ,но мало си се зај...
Било је величина пре њега а биће и после.


Лекција географије,опет ти фали основног знања (те гимназије у Сарајеву слабо нешто раде) - босанског порекла значи да је неко из Босне,херцеговачког порекла значи да је неко из Херцеговине,личког порекла значи да је неко из Лике - то нису нације.

- Српског порекла,хрватског порекла,бошњачког порекла - то значи да су од тих нација (мада ова трећа је пионир).


Да остане забележено - почећу да записујем ове "умотворине".

Vi jednostavno nemate, niste imali i nećete ni imati ljude tog formata.
Zato ste prinuđeni da kradete od drugih kao što ste ukrali Mešu obećavajući mu uspješnu spisateljsku karijeru, stan u Bg i privilegije a čovjek potonuo kod vas ko Titanik.
Ista stvar je sa Kusturicom.

Смејаће ти се људи,смањи "тоналитет". Интересантно да се нашао се један припадник новоосноване боњшачке нације да каже како Срби немају ни једног свог великана (контра?!).


Цар си.

 

[Акај]

Sjeti se Dobrice Ćosića pa pričaj o lažima.

Је ли то онај исти Ћосић за кога твоја "колегица" Ирида каже да је шиптарског порекла,јер су га наводно звали Геџа кад је био млад ?

 

[Акај]

Ево нечије биографије. Слушајте пажљиво текст. Помене и нас понекад.

Но хард филингс,јаране.

 

[ljuba miljkovic]

Koliko je meni poznato, Crni Đorđe je slavio Sv. Đorđa, kao svoju krsnu slavu do oslobađanja Beograda. Po priči koju sam čuo on se tada zarekao da će uzeti za slavu Sv. Andreju Prvozvanog, ako mu taj svetac podari pobedu nad Turcima u Beogradu.
Od tog vremena Karađorđe i njegovi potomci slave Sv. Andreju. Baš činjenica da su Karađorđevi preci slavili slavu, koja je isključivi običaj pravoslavnih Srba, pobija svaku teoriju o njihovom nesrpskom i nepravoslavnom poreklu.

Da ne promakne...

Karadjordjeva krsna slava bio je sv. Kliment.

Petar I Karadjordjević je proslavio sv. Andreja Prvozvanog

Knez Petar i crnogorska kneginja Zorka venčali su se 1883. Posle venčanja i povratka sa svadbenog puta u Parizu, nastanili su se na Cetinju, u kući koja je kasnije postala Oficirski dom, odmah preko puta dvora kneginjinog oca kralja Nikole. Tu, u cetinjskoj tišini, provodili su dane bračne sreće, podižući porod kojim ih je sudbina često obdarivala. Imali su petoro dece.

Kneginja Jelena rođena je 23. oktobra 1884, a kneginja Milena 13. aprila 1886. godine. Posle dve kćeri došli su sinovi. Knežević Đorđe se rodio 27. avgusta 1887, a 4. decembra naredne godine knežević Aleksandar, kasnije kralj Jugoslavije. U februaru 1890. rođen je i knežević Andrija, koji je živeo samo nekoliko dana.

Knez Petar, videvši da mu porod nestaje, odlučio se na očajnički korak. Poslao je molbu za promenu krsnog imena mitropolitu Crne Gore Mitrofanu koji je sa molbom 21. jula 1890. upoznao mitropolita srpskog Mihaila.

U pismu upućenom sa Cetinja stoji:

"Vaše visoko preosveštenstvo, Njegova Svjetlost Knjaz Petar Karađorđević ovih dana izjavio mi je, da bi iz povoda na neke okolnosti želeo svoju slavu, krsno ime, svetoga Klimenta papu Rimskoga 25. novembra zamijeniti ili Svetiteljem velikomučenikom Georgijem ili svetim apostolom Andrejom Prvozvanim. Dodao je i to, da je na ovu izmjenu s njim zajedno saglasna i ostala njegova porodica. Razumijeva se kao da bi mu ovo crkva dozvolila. Ja sam mu u ovom dao svoje mišljenje, da u našemu narodu, premda rijetko biva primjera da pođe ko za svoju slavu mjesto jednoga uzme drugoga svetitelja, kao na primer kad se jedna familija preseli u jedno mjesno, u kome niko ne slavi njenu slavu, onda ona prima slavu onijeh, kod kojih se ona doselila, ali ta familija zatelno na svoju prvašnju slavu u crkvu predaje one žrtve, koje je predavala, dokle je tu slavu slavila.
Iz ovoga videći knjaz Petar, da bih mu ja ovakvu izmjenu dopustio, izjavi želju, da bi vrlo rado bio u ovome čuti i mišljenje vašega preosveštenstva. Za to preporuči mi da vam ovo saopštim i učtivo vas zamolim, da bi i vi u ovome blagovoleli dati svoje mišljenje i ako bi ste se na ovu izjavu saglasili, da bi ste izvoleli dati svoj savjet: koga bi od predpomenuta dva svetitelja shodnije bilo za slavu uzeti? Preporučujući sebe vašima svetim molitvama, molim da blagovolite primiti moj bracki pozdrav i uverenje o mom najdubljem poštovanju. Čast imam biti vašega visokopreosveštenstva u Hristu brat, mitropolit Mitrofan."

Kralj Petar je za krsno ime, ipak, uzeo sv. apostola Andreju Prvozvanog, koja se slavi 13. decembra.

Za to je dobio dozvolu i mitropolita Crne Gore g. Mitrofana i mitropolita srpskog g. Mihaila. Na svetog Andriju Prvozvanog njegov deda i rodonačelnik dinastije Karađorđevića, srpski vožd Đorđije Petrović je 1806. godine oslobodio Beograd i taj dan obeležavao kao krsnu slavu. Karađorđevićima je savetovano da Svetog Klimenta i dalje obeležavaju kao krsno ime, uz napomenu da im je Sveti apostol Andrija glavna slava. Kraljevski dom Karađorđevića je Svetog apostola Andriju Prvozvanog počeo da slavi posle smrti kneginje Zorke 1890. godine.

Izvor

 

[Акај]

Ево га један омањи прилог,очекујем ускоро да и ове људе прогласе "Бошњацима"...

http://sr.wikipedia.org/sr-el/Категорија:Срби_у_Сарајеву

 

[Lesandar]

Ево га један омањи прилог,очекујем ускоро да и ове људе прогласе "Бошњацима"...

http://sr.wikipedia.org/sr-el/Категорија:Срби_у_Сарајеву

Воле они да се ките туђим перјем http://forum.krstarica.com/threads/393484

 

[Акај]

Воле они да се ките туђим перјем http://forum.krstarica.com/threads/393484

Баш гледам - смеј се или плачи - али знај да муфтију морахш зхвати.

 

[Mrkalj]

Rekao si ključne riječi "bosanskog porijekla".

Nisi shvatio. Rekao sam da su Selimović, Andrić i Kusturica veliki ljudi koji svedoče o tome koje je istinsko narodno poreklo Bosanaca.

Znaš, Muslime, veliki ljudi su u stanju da se suoče sa istinom kada su u potrazi, a veliki ljudi uvek jesu, za svojim identitetom.



Pitanje za tebe je bilo, koje su to intelektualne i kreativne gromade koje su svoj identitet našle u bošnjaštvu?

 

[Акај]

Промакло ми је ово... Колега Маник тврди да Андрић не би добио НН да је писао о Србима...
Прича приче да је писао само о "Бошњацима" и да не пише уопште о Србима и да Андрић није српски писац.


То само показује колико није упознат са ликом и делом Иве Андрића.


Ево неких дела,чисто да покажемо како дотични НЕ ЗНА о чему пише:

Njegoš kao tragični junak kosovske misli, 1935.
O Vuku kao piscu, o Vuku kao reformatoru, studija, 1950.

 

[Акај]

Srpski klasici: Meša Selimović (1910-1982)

ZNAO KO JE I OSTAO SVOJ

"Pripadam naciji i književnosti Vuka, Matavulja, Sremca, Bore Stankovića, Kočića, Ive Andrića, i svoje najdublje srodstvo sa njima ne moram da dokazujem", pisao je o sebi Meša Selimović. Ipak, posle smrti, njegovo delo "kidnapovano" je i, uprkos izričitoj zabrani supruge Darke, uvršćeno u sarajevsku ediciju "Muslimanska književnost 20. veka"


"Ja sam srpski pisac muhamedanske vere"
Ovo je rekao Meša Selimović, autor znamenitih dela kao što su "Tvrđava" i "Derviš i smrt", ranih sedamdesetih, prilikom "isleđivanja" na sednici Upravnog od-bora Srpske književne zadruge, odgovarajući na optužbe da su taj Odbor i njegov predsednik Dobrica Ćosić leglo srpskih nacionalista.

A upravo, u ovoj godini, dodeljena je deseta književna nagrada "Meša Selimović", tradicionalno priznanje za najbolju knjigu godine "Večernjih novosti" i Udruženja izdavača i knjižara Jugoslavije. Nosioci ovog priznanja opredelili su se da ova nagrada nosi ime Meše Selimovića, imajući u vidu ogroman književni i univerzalni značaj Selimovićevog stvaralaštva i dostojanstven piščev stav u svim životnim nedaćama koje su ga, gotovo celoga života, pratile.

Pored činjenice da je Meša Selimović odrastao i da je, kao stvaralac, dobar deo života proveo u Tuzli i u Sarajevu, u sredinama, dakle, u kojima je muslimanski živalj činio dobar deo od ukupnog stanovništva, Meša će čak i u teškim godinama tadašnje bosanske majorizacije, a prisećajući se svog pradedovskog pravoslavnog porekla, u svakoj prilici pa makar ona bila i više no neugodna i po samoga pisca, tvrditi da je on srpski pisac, te da kao takav, pripada korpusu srpske kulture.

"Potičem iz muslimanske porodice, po nacionalnosti sam Srbin":
Pismo Srpskoj akademiji nauka i umetnosti

Uostalom, još trećeg novembra 1976. godine, Selimović će se obratiti Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, pismom sledeće sadržine:

"Još u vrijeme kada se počelo javljati pitanje kojoj od jugoslovenskih literatura pripadaju pojedinii pisci srpskohrvatskog jezika, ja sam u više navrata pokušavao da se oduprem svakom uprošćenom razvrstavanju književnih stvaralaca prema nacionalnom, republičkom ili čak, pokrajinskom osnovu. Činilo mi se da su pisci i njihova dela nezaštićeno izloženi vanknjiževnim insistiranjima svejedno da li nas neko prinudno izdvaja iz jedne, ili naknadno premješta u drugu, teritorijalnu književnost. U jednoj prilici bio sam prinuđen i da lično, napismeno, potvrdim ispravnost postupka istoričara književnosti koji me je uvrstio u svoju knjigu o poslijeratnoj srpskoj književnosti.

Bilo je to, u stvari, izlišno, jer je 1972. godine, u biblioteci "Srpska književnost u sto knjiga" izašao i moj roman "Derviš i smrt"! U Uređivačkom odboru, koji je vršio izbor pisaca za tu zajedničku ediciju najstarijih i najuglednijih izdavača kod nas, Matice srpske i Srpske književne zadruge nalazile su se i najpozvanije ličnosti da određuju ne samo estetsku vrijednost, već i književnu pripadnost jednog pisca. Bio sam veoma srećan što sam se, na taj način, našao na pravom mjestu.

Potičem iz muslimanske porodice iz Bosne, a po nacionalnoj pripadnosti sam Srbin. Pripadam srpskoj literaturi, dok književno stvaralaštvo u Bosni i Hercegovini, kome takođe pripadam, smatram samo zavičajnim književnim centrom, a ne posebnom književnošću srpskohrvatskog jezika. Jednako poštujem svoje porijeklo i svoje opredeljenje, jer sam vezan za sve ono što je odredilo moju ličnost i moj rad. Svaki pokušaj da se to razdvaja, u bilo kakve svrhe, smatrao bih zloupotrebom svog osnovnog prava zagarantovanog Ustavom. Pripadam, dakle, naciji i književnosti Vuka, Matavulja, Stevana Sremca, Borisava Stankovića, Petra Kočića, Ive Andrića, a svoje najdublje srodstvo sa njima nemam potrebe da dokazujem. Znali su to, uostalom, oni članovi Uređivačkog odbora edicije "Srpska književnost u sto knjiga", koji su takođe članovi Srpske akademije nauka i umetnosti i sa mnom su zajedno u Odeljenju jezika i književnosti: Mladen Leskovac, Dušan Matić, Vojislav Đurić, Boško Petrović.

Nije, zato, slučajno što ovo pismo upućujem Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, sa izričitim zahtjevom da se ono smatra punovažnim autobiografskim podatkom.

S poštovanjem i zahvalnošću, Meša Selimović.

"Lik dobrog čoveka opkoljenog prašumom zla i dobra, koji ima razumevanja i za jedno i za drugo"

Budući da je jedno duže vreme, odnosno gotovo stalno i od ranije prijateljevao i da se sastajao s Mešom Selimovićem, autor ovog teksta kao da je, godinu pred Mešino pismo SANU predvideo upravo ovakav sled događanja. I nije čudo, što ga je ovaj autor priupitao u okviru opsežnog razgovora za list "Književne novine" koji je i objavljen u broju od 6. juna 1975. godine (broj: 489): Koliko Vas motiv Vašeg ličnoga života i minulih događaja podstiče da pišete? Meša je, tada, odgovorio ovim rečima:

"Nezahvalno je, nepotrebno i neukusno govoriti o događajima iz ličnog života koji su poslužili kao osnova za književno delo. Malo je uzeto iz moga ličnog života, a opet, sve što sam napisao moje je lično iskustvo. Prema tome, ništa nije autobiografsko, naročito ako uzmem u obzir ne samo ono što sam neposredno doživeo, nego i ono što sam izvukao iz podsvesti, kao metapsihološki izvor. A, toga je mnogo, naročito u mojim docnijim delima, i gotovo bih rekao da se po toj osobenosti poistovećujemo s ličnostima koje nismo susretali. Na osnovi vlastitih skrivenih misli i osećanja može se ceniti vrednost književnog dela i moć prodiranja u ljudsku dušu. Naravno, najvažniji podsticaj za pisanje je iskustvo, sam život, moj i tuđ, najpre moj a, zatim, svačiji."

Pričaće Selimović, tokom ovog razgovora, i zašto je inspiraciju za svoje romane tražio u starim bosanskim knjigama, kao što je čuveni "Ljetopis Mula Mustafe Bešeskije" ili pak, u nekim drugim događajima.

Mula Mustafa Bešeskija je u svojoj čuvenoj sarajevskoj hronici iz osamnaestog veka beležio svakodnevne događaje o gradu na Miljacki, koliko životne i obične, toliko bliske našim današnjim shvatanjima, da sam se zaprepastio nad njegovom "savremenošću". Pomislio sam da bi bio vrlo rečit i slikovit lik dobrog čoveka opaljenog prašumom zla i dobra, koji ima razumevanja i za jedno i za drugo. Tako sam i započeo roman, Mula Mustafinim pričanjem, ali onda mi se nametnuo lik Ahmeda Šabe, nesnalažljivog i neaktivnog, dobrog, nezlobnog, običnog čoveka bez ikakvih izrazitih sposobnosti, osuđenog na čuđenje u prilično bezdušnom svetu. Tako je Šabo postao glavni junak a Mustafa sporedni lik. Neke slikovite događaje i ličnosti uzeo sam iz te hronike, mada sam ih stilizovao jer deluju suviše egzotično, a većinu sam izmislio, iako su ostali oni koji deluju najaktuelnije, kao da su aluzija na naše vreme, a zaista nisu, nego se život ponavlja."

U toj, 1975. godini, "povukla" nas je i "znatiželja" da od Selimovića doznamo i to šta on misli o našoj književnosti u poređenju sa svetskom, i zbog čega nemamo dobrih romana sa savremenom tematikom:

"Naša današnja SRPSKA književnost je vrlo razvijena i kvalitetna. Postoji niz izvanrednih pisaca koji ne zaostaju za svetskim. Naročito je veliko zadovoljstvo što možemo utvrditi da ima mnogo talentovanih mladih pisaca koji će našu književnost dići na viši nivo. Što se tiče romana sa savremenom tematikom, verovatno bi trebalo da se misli i o vremenskoj distanci, o složenosti i dinamici našeg razvoja, o osetljivosti naših savremenika, kad god se radi o našem vremenu."

 

[Акај]

Može li se ostati izvan "buke i taštine sveta"

Sudbina je, bez ikakve sumnje, htela da sukobi određuju potpun lični život i ukupno stvaralaštvo Meše Selimovića. Smrt je po Mešu došla relativno rano, uzela ga je na dan 11. jula 1982, kad je bio tek zakoračio u 73. godinu. U tom trenutku, potpisnik ovog teksta reaguje na vest o Mešinom odlasku, u "Večernjim novostima", dan kasnije, na sledeći način: "Selimović je, na jednom mestu, zapisao: - Smrt je preseljena iz kuće u kuću. To nije nestanak, već drugo rođenje."

Nekoliko dana pošto će Meša zaklopiti oči (16. jul) u listu "Komunist" povodom piščeve smrti, pojaviće se tekst neimenovanog autora sa "simptomatičnom" porukom iz koje će se videti i to da su "Selimovićevi junaci bili u sukobu sa sistemima vrednosti" društva u kome je on stvarao:

"Da Selimovićeva dela ne treba sagledavati samo kao potrebu da se obnovi i prizove svet prošlosti pokazuje i činjenica da je u središtu njegovih romana sudbina pojedinca, tačnije mesto pojedinca u sistemu vrednosti, koji je od epohe do epohe različit. Selimovićevi junaci vrlo zaoštreno osećaju sukobe sa sistemima vrednosti, i to je izvor njihove drame. Čak i onda kada kao Ahmed Nerudin pokušavaju da život provedu izvan "buke i taštine sveta", njihova moralna osetljivost ih uvlači u sukobe i suprotstavlja nasilju i zlu, bilo da ona dolazi od pojedinca, ili od društva. Po tom nastojanju da se sudbina pojedinca, njegovi napori da očuva svoju čistotu, podignu do osnovne preokupacije, Meša Selimović spada u one pisce modernih vremena koji su i izraz duha tih vremena..."

Dok su se oblaci rata na tlu bivše Jugoslavije sve neumitnije nadvijali gotovo od prvih meseci 1991. pod okriljem sarajevske izdavačke kuće "Svjetlost", aprila te iste godine, bila je doneta odluka o pokretanju edicije pod nazivom "Muslimanska književnost 20. vijeka", unutar koje je trebalo da nađe mesto i stvaralaštvo Meše Selimovića.

Sa svoje strane pak, piščeva supruga Darka, upućuje odgovornima u "Svjetlosti" kraće pismo sledeće sadržine:

"Žao mi je što moram da vas obavestim da ne mogu da vam dam saglasnost na objavljivanje romana "Derviš i smrt" u ediciji "Muslimanska književnost". Moj muž, Meša Selimović, ostavio je testament koji se čuva u SANU i kojim on izjavljuje da pripada srpskoj književnosti, i ja moram da poštujem njegovu volju. Zato i nisam mogla da potpišem ugovor".

Tim povodom, u "Književnim novinama" s brojem 819, od prvog maja 1991. godine, pojavljuje se "Napomena Uredništva" u kojoj se, između ostalog, kaže i ovo: "Tokom aprila u štampi, kao "najveći književni izdavački poduhvat", najavljen je projekat "Prve edicije muslimanske književnosti 20. vijeka u 25 knjiga" izdavačke kuće "Svjetlost" iz Sarajeva. Pod brojem 12, nalazi se roman "Derviš i smrt" Meše Selimovića".

U tekstu spomenute "Napomene", dalje, kaže se:

"Već dvadesetak godina, muslimanski narod u Bosni i Hercegovini predstavlja ideološku naviku i gotovu političku činjenicu. O tome, ovde, nije reč. Međutim, sporovi oko pripadnosti pisaca - a posebno kod Meše Selimovića - ostali su u političkoj, a ne u kulturnoj sferi. Tako je i ovog puta, jer u pitanju je državno-nacionalni projekat prema kojem, bar jednim romanom, ovaj pisac treba da bude vraćen u "matičnu" kulturu. Kada je o Selimoviću reč, takvi sporovi uvek su se pokazivali kao nedostojni. Pre svega, sa stanovišta vrednosti njegovog dela, kao i zbog univerzalnosti poruka njegove umetnosti kojima se nadmaša svaki lokalni horizont. Uostalom, i sam pisac razrešio je eventualne nedoumice svojom konačnom, testamentarnom voljom.

Izjavom koju o navodimo pisac se opredelio, ali - što je još važnije - njegovo delo se smestilo i stabilizovalo u srpsku knji-ževnost i kulturnu tradiciju i nasleđe. Tu činjenicu, kako se iz pisma direktora "Svjetlosti" vidi, ne osporavaju ni autori ovog projekta, iako direktor ističe da se njemu, s pravom čini, da roman "Derviš i smrt" autentično pripada muslimanskom kulturnom i civilizacijskom krugu. Ovom direktorskom pretencioznošću, problem se premešta u političku ravan.

Muslimansko prisvajanje Selimovića, a proglašavanje Andrića za neprijatelja

Uočljiva je vremenska podudarnost najavljivanja ovog projekta sa insistiranjem na "suverenosti" Bosne i Hercegovine, sa nastojanjima da se tzv. Deklaracija o suverenosti BiH proglasi jajetom jedne nove države koja će imati i "državnu" kulturu i književnost. Takođe, računa se s postojećom ideološkom nedodirljivošću "muslimanskog pitanja" kako bi se čitav problem pripadnosti stavio u područje izgrađenih jugoslovenskih nacionalno-ideoloških tabua.

Pri tome, administrativni zastupnik jednog književnog projekta, direktor "Svjetlosti", možda i nesvesno, pokreće neka neprijatna pitanja. Iznad ostalih, tu je osnovno pitanje: po kojem kriterijumu se određuje pripadnost muslimanskoj književnosti? Da li je to književnost koju pišu muslimani, ili ona koja piše o muslimanima? U koju se tradiciju smešta ova književnost? Sva ova neprijatna pitanja opravdana su, pre svega, sa stanovišta jezika.

Ipak, ovde nije reč o književno-istorijskim ili književno-teorijskim pitanjima. I tu činjenicu odlično znaju novi bojovnici muslimanske kulture u be-ha štampi (muslimansko-bošnjačke orijentacije) koji su po ideološkim kriterijumima već počeli da proizvode "neprijatelje" (Andrića, pre svih). Reč je o istorijski neutemeljenoj svesti, jer su procesi u formiranju i emancipovanju muslimanske nacije išli obrnutim redom. Prvo je političkom voljom formirana nacija, a sada joj se, naknadnim dekretima, dodeljuje ono što je moralo da bude na početku procesa.

Tako se u ime javnog državno-nacionalnog projekta, na ruševinama jugokomunizma i u tradiciji be-ha ideološke (titoističke) pravovernosti, vrši političko nasilje nad jednim od najvećih pisaca koji treba da pozajmi legitimitet književnosti što se uspostavlja ovih dana. Kidnapovanje Meše Selimovića neće pomoći da se izgradi nešto što se izgraditi ne može. A, ako može, onda može i bez njega. Političke činjenice i književne činjenice ne moraju biti ni u kakvom skladu. Uglavnom je to na štetu političkih činjenica", navedeno je u integralnom tekstu napred spomenute "Napomene Uredništva" lista "Književne novine" s brojem 819, koja je bila primljena kao svojevrsno reagovanje na pokušaj "nacionalnog svrstavanja književnika Meše Selimovića od strane sarajevske kuće "Svjetlost".

Svrha ovih redova dobiće, za verovati je, adekvatniji smisao kad se pripomene kako su, nedavno u Švedskoj i u Norveškoj, u zemljama Nobelove nagrade prevedeni romani Meše Selimovića "Tvrđava" i "Derviš i smrt". Ti novi prevodi bacaju novo svetlo, daju objetkivniju no dosad, sliku o ukupnom stvaralaštvu ovog velikana srpske književnosti.

Posmatrano od 1945. godine do danas, a na to upućuju i više no pouzdani podaci, dela Meše Selimovića našla su se među deset naj-prevođenijih sa srpskog na inos-trane jezike. Primat drži naš nobelovac Ivo Andrić, za kojim su Miodrag Bulatović, Milorad Pavić, Aleksandar Tišma, Desanka Maksimović, Branislav Nušić i Miloš Crnjanski, ali i Dobrica Ćosić... Kad je reč o Selimovićevom stvaralaštvu, to je osamdesetak naslova prevedenih na tridesetak jezika.


"Ja moram da poštujem volju svog supruga," - pisala je gospođa Selimović, pokušavajući da odbrani delo svog pokojnog supruga, od muslimanskih svojatanja

"Pripadam srpskoj literaturi, a književno stvaralaštvo Bosne i Hercegovine smatram samo zavičaj-nim centrom, a ne posebnom knji-ževnošću srpskohrvatskog jezika." (Meša Selimović, u pismu Sanu, 1972. godine)

SRPSKO NASLEĐE
ISTORIJSKE SVESKE
BROJ 4
APRIL 1998.
http://www.srpsko-nasledje.rs/sr-l/1998/04/article-12.html

 

[Kor]

Sve su vam jadniji i mizerniji "dokazi" pa bi tvoj fajront (a ne fajrunat) trebao da se odnosi na ovakve "dokaze" koje podastireš miseći da si donio ključni "dokaz".

http://www.zemljabosna.com/papina_pisma_dubrovcanima.html

"regnum Servilie, quod est Bosna"

zasto ti se ne svidja ovaj najlepsi moguci dokaz proslosti tvojih savernika?
Verovatno zato sto pojma nemas da pored ovoga postoj jos najmanje 10 dokaza iz tog vremena....
isto kao sto pojma nemas o bosanskoj subkulturi.


Papir postoji u papskoj arhivi kao i u Dubrovackoj a vasa tumacenja i fiktivne interpretacije "povijesti" me stvarno ne interesuju. Svaki ozbiljan svetski istoricar zna celu pricu tako da je ovaj shund za vasu internu upotrebu.

 

[Milan BRN]

Postoji na američkom Srednjem zapadu jedna verska sekta, Mormoni, koji posthumno u svoju veru krste davno umrle pod izgovorom da bi i oni sami prešli u mormonizam, samo da su ga za života poznavali.
Novokomponovane nacije našeg Balkana me potpuno potsećaju na ovu sektu. I one bi naknadno u svoje redove da prevedu, za početak samo, one koji su rođeni na teritoriji države koju su pomenuti narodi vekovima kasnije stvorili.
Što se mene tiče, ako će tako da zavlada mir na Balkanu, da mi i Tutankamona proglasimo Bošnjakom (ionako traže njegovu piramidu po Visokom). Evo, već sada pristajem da me 300 godina posle smrti Bošnjaci slobodno svojataju.

 

[me_irida]

Је ли то онај исти Ћосић за кога твоја "колегица" Ирида каже да је шиптарског порекла,јер су га наводно звали Геџа кад је био млад ?

Nešto si ti pomješao , to je Bogdan Boganović izjavio , ne ja .
Jedno je što je nesuđeni Qosja , a drugo što su ga zvali Gedža. Kapish ?

"Ja znam Kosovo, jer sam tamo sedamnaest godina boravio u Mitrovici, jer sam ga obišao uzduž i poprijeko, a Dobrica Ćosić je tamo bio svega dva dana u lovu, iako je Ćosić (Ćosja, Qosja) porijeklom Albanac. Pazite, kralj Dušan, koga mi Srbi zovemo carem, zvanično se proglasio kraljem Srba, Grka i Arbanasa. On je, dakle, mogao sa Albancima, jer je taj narod u suštini radin i lojalan. "
http://blob.blogger.ba/

"Bili ste drugovi, vi i Ćosić?
Od svih njih još sam se najviše sa Dobricom družio. Pokušavao sam da ga nečem naučim, ali nije išlo... Mi smo njega voleli, došao je kao seljače, nosio opančiće, zvali su ga "Gedža" i on se držao tog svog nadimka. Počeo da se buni tek kasnije. Moj otac je jednom za vreme ručka rekao: "Deco, njega zovu gedža! Narod ne daje nadimke slučajno. Videćemo šta to znači!"
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=937073

 

[me_irida]

"regnum Servilie, quod est Bosna"

zasto ti se ne svidja ovaj najlepsi moguci dokaz proslosti tvojih savernika?
Verovatno zato sto pojma nemas da pored ovoga postoj jos najmanje 10 dokaza iz tog vremena....
isto kao sto pojma nemas o bosanskoj subkulturi.


Papir postoji u papskoj arhivi kao i u Dubrovackoj a vasa tumacenja i fiktivne interpretacije "povijesti" me stvarno ne interesuju. Svaki ozbiljan svetski istoricar zna celu pricu tako da je ovaj shund za vasu internu upotrebu.

Mrzi me da ti tražim , prošetaj malo po internetu pa ćeš naći objašnjenje. A možemo i pitati tekućeg Papu šta je Crkva s tim htjela, da su onda bili skloni pokatoličavanju Bosne - jesu.

 

[me_irida]

...
"Potičem iz muslimanske porodice, po nacionalnosti sam Srbin":
...

Pa imamo mi i Srbe u BiH , nije problem .. Moraš znati da je onda po nacionalnosti mogao biti Musliman , vjerovatno nije bio vjernik, uz to je bio oženjen Srpkinjom.
Meša je naš , bosanskohercegovački sin.

 

[me_irida]

Postoji na američkom Srednjem zapadu jedna verska sekta, Mormoni, koji posthumno u svoju veru krste davno umrle pod izgovorom da bi i oni sami prešli u mormonizam, samo da su ga za života poznavali.
Novokomponovane nacije našeg Balkana me potpuno potsećaju na ovu sektu. I one bi naknadno u svoje redove da prevedu, za početak samo, one koji su rođeni na teritoriji države koju su pomenuti narodi vekovima kasnije stvorili.
Što se mene tiče, ako će tako da zavlada mir na Balkanu, da mi i Tutankamona proglasimo Bošnjakom (ionako traže njegovu piramidu po Visokom). Evo, već sada pristajem da me 300 godina posle smrti Bošnjaci slobodno svojataju.

Ali zamisli u Jugoslaviji ,koja je vjeru , pa i vjernike, istisnula iz javne sfere dozvoliti naciju - Musliman. Zato su se mnogi Muslimani u Jugoslaviji i izjašnjavali kao Jugosloveni.
Bošnjaci nisu novokomponovana nacija , na ovim prostorima se nacije formiraju u zadnjih 150 godina, a zbog istiskivanja Turske sa prostora Balkana na udaru je bio islam , a zbog hegemonističkih težnji i BiH, pa su Bošnjaci bili na udaru po dva osnova.
Eto, da znaš, ako je kod tebe u pitanju neobavještenost ...

 

[Milan BRN]

Pa imamo mi i Srbe u BiH , nije problem .. Moraš znati da je onda po nacionalnosti mogao biti Musliman , vjerovatno nije bio vjernik, uz to je bio oženjen Srpkinjom.
Meša je naš , bosanskohercegovački sin.

I unuk, i praunuk i....

Dajte da malo izađemo iz tih uskih porodično-plemenskih okvira. Postoji svet (i to dosta njega) i izvan fisa, aman!

 

[me_irida]

I unuk, i praunuk i....

Dajte da malo izađemo iz tih uskih porodično-plemenskih okvira. Postoji svet (i to dosta njega) i izvan fisa, aman!

Nisam baš shvatila , ako ti nije taško objasni malo ...

 

[Milan BRN]

Ali zamisli u Jugoslaviji ,koja je vjeru , pa i vjernike, istisnula iz javne sfere dozvoliti naciju - Musliman. Zato su se mnogi Muslimani u Jugoslaviji i izjašnjavali kao Jugosloveni.

Koja JUGOSLAVIJA? Bilo ih je TRI, za tvoje obrazovanje. U PRVOJ Jugoslaviji, muslimani iz Bosne su često davali vladajućuvećinu, a i mnogi od njih su učestvovali u Oslobodilačkom pokretu kod čiča Draže. Neki su bili i u partizanima (da ne kaže neko kako sam pol. pristrasan).
U DRUGOJ Jugoslaviji su davali premijere (Džemal Bijedić), članove CK i predsedništva (braća Pozderac, npr), pa mi ne ide u glavu kako su to sami sebi zabranjivali da se zovu Bošnjacima, ako su se tako osećali?

Bošnjaci nisu novokomponovana nacija , na ovim prostorima se nacije formiraju u zadnjih 150 godina, a zbog istiskivanja Turske sa prostora Balkana na udaru je bio islam , a zbog hegemonističkih težnji i BiH, pa su Bošnjaci bili na udaru po dva osnova.

Ako se nacije, kako ti kažeš, formiraju tek u poslednjih 150 godina, kako je onda Tvrtko sebe krunisao kraljem "Srblja"? Da li je imao prekogniciju da zna da će cca. 4 veka posle njega da nastane takva nacija ?

Eto, da znaš, ako je kod tebe u pitanju neobavještenost ...

Neko od nas dvoje jeste neobavešten, ali taj nisam ja.